Vesti – 19.11.2019.
19/11/2019
“Gluvi telefoni” na SES-u: I dalje bez dogovora
“Ljubazno nerazumevanje, tako bih ocenio sednicu Socijalno- ekonomskog saveta (SES), jer se oko ključnih stvari nismo dogovorili”, rekao je predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković. On je na konferenciji za novinare rekao da nije bilo nikakvog dogovora oko situacije zaposlenih koji su štrajkovali u Republičkom geodetskom savetu, oko ukidanja penala za one koji su pre 65 godina otišli u penzije, većina ne svojom voljom, kao i oko nacrta zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju.
Prema rečima Stojiljkovića, kada je reč o RGZ, postoje elementi drastičnog kršenja sindikalnih sloboda i prava radnika, a izveštaj Radne grupe o primeni sporazuma koji je usvojila Vlada Srbije je “školski primer kako se izbegava donošenje odluka”. Ovo je zemlja u kojoj se može od jedne grupe zaposlenih napraviti sindikat po volji poslodavaca, što je kršenje evropske socijalne povelje, rekao je Stojiljković. On je dodao da se SES nije saglasio oko ukidanja penala za one ljude koji su pre 65 godine otišli u penziju, uglavnom zbog odlaska firme u stečaj ili kao tehnološki višak, i kojima se godišnje uzme skoro 2,5 penzije. Tražili smo informaciju koliko bi koštalo za 43.000 penzionera da im se kad napune godine ukinu penali, rekao je Stojiljković i naveo da je Ministarstvo finansija reklo da to košta oko četiri miliona evra godišnje, odnosno za narednih šest do sedam godina to bi bila suma od 80 miliona evra. To je manje nego što je država izašla u susret sa 100 miliona evra za one koji su se zadužili u švajcarskim francima, predočio je on i naglasio da “nema razumevanje za to nerazumevanje”. Treći biser, kako je ocenio Stojiljković, jeste situacija u kojoj je nacrt zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju mimoišao SES i pravo sa sednice Vlade Srbije otišao u skupštinsku proceduru, iako stručna javnost ima dosta zamerki na taj tekst.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović je, govoreći o RGZ, naveo primer da je 79 radnika koji su štrajkovali, iako je sporazumom sa Vladom Srbije dogovoreno da neće biti kazni za njih, premešteno na druge pozicije i lokacije, pa neki od njih putuju i po 50 kilometara do novog radnog mesta. Orbović je nezadovoljan, takođe, zbog toga što neće biti ukidanja penala za radnike koji su, ne svojom voljom, otišli prevremeno u penziju, kao i time što neće biti kolektivnog ugovora za radnike u komunalnim delatnostima.
Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Zoran Đorđević rekao je da su Radnu grupu za RGZ činili inspektor rada i predstavnici ministarstava finansija i državne uprave, koji su izašli na lice mesta i konstatovali situaciju na licu mesta, kao i dali preporuke. Uvek će biti nezadovoljnih, situacija je pola-pola, rekao je Đorđević i dodao da su na sednici SES konstatovali da neke stvari nisu u skladu sa sporazumom. On je, govoreći o ukidanju penala za prevremni odlazak u penziju, rekao da to postoji u celoj Evropi, a ljudi koji su uskraćeni za deo penzije, dobijali su otpremnine kada su odlazili. Đorđević veruje da bi ukidanje penala dovelo do diskriminacije po više osnova, navodeći kao primer da bi ljudi namerno odlazili u prevremenu penziju.
Član predsedništva Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci zatražili smanjenje poreza i doprinosa na zarade kako bi se rasteretila privreda u većoj meri nego što je planirano za 2020. godinu. On je pozdravio dogovor da se krene u izradu Strategije razvoja privrede i društva za period od 2020-2050. godine.
Kvalitetnije inkluzivno predškolsko na lokalnom nivou
Oko 200 predstavnika predškolskih ustanova, domova zdravlja i centara za socijalni rad iz 50 lokalnih samouprava koje su uključene u projekat „Podrška reformi sistema predškolskog vaspitanja u Srbiji“ (SUPER projekat) prisustvovali su u oktobru i novembru obukama za jačanje profesionalnih kapaciteta i upravljanje predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. SUPER projekat finansira Evropska unija, a obuke su održane u Brzeću, Šapcu, Kragujevcu, Nišu, Golupcu, Titelu i Vršcu. Teme obuka bile su: osnaživanje i jačanje profesionalnih kapaciteta lokalnih zajednica da planiraju i upravljaju predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u svojim sredinama, značaj uključivanje dece u predškolsko obrazovanje i potreba optimizacije predškolskih ustanova. Učesnici su razgovarali o značaju ranog detinjstva i zašto je važno da sva deca budu obuhvaćena predškolskim obrazovanjem i vaspitanje, a predstavljen je i strateški i zakonski okvir neophodan za razvijanje lokalnih strategija i unapređenje tog nivoa obrazovanja.
SUPER projekat počeo je u martu 2019. godine i trajaće dve godine i za to je obezbeđeno oko 900.000 evra. Projekat se realizuje se u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. EU je obezbedila i donaciju za opremanje predškolskih ustanova uključenih u SUPER projekat, za didaktičku, IT opremu i nameštaj, u iznosu od oko milion evra, što će dodatno doprineti kvalitetnom inkluzivnom predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
Koncert u okviru projekta “Učim+Znam=Vredim” u Sinagogi
Koncert školskih horova i solista muzičkih škola, koji su ove godine predstavljeni na bilbordima u okviru projekta “Učim+Znam=Vredim” u Novom Sadu koji organizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, održaće se u Sinagogi u utorak, 19. novembra s početkom u 19 sati. Publika će imati prilike da čuje horove osnovnih škola “Đura Daničić” i “Jovan Popović“, hor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, ženski hor i orkestar Muzičke škole “Isidor Bajić“, kao i soliste Osnovne muzičke škole “Josip Slavenski”. Ovo će biti jedinstvena prilika da se na jednom mestu vide i čuju novosadski đaci, osvajači najprestižnijih domaćih i međunarodnih nagrada na muzičkim takmičenjima u godini za nama. Svi učenici koji će učestovati na koncertu predstavljeni su ove godine na bilbordima u kampanji “Učim+ Znam=Vredim” čiji je cilj promocija obrazovanja i uspešnih đaka. Koncert organizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti u saradnji sa Muzičkom omladinom Novog Sada i Omladinskom prestonicom Evrope 2019 – OPENS.Ulaz na koncert je besplatan.
Više od 4.000 studenata i đaka planira razmenu sa EU
Najmanje 4.415 profesora, studenata, nastavnika i đaka u narednom periodu imaće mogućnost da ode na razmenu u neke od zemalja EU, zahvaljujući najvećem evropskom obrazovnom programu Erazmus+, u kome i ove godine obrazovne institucije iz Srbije imaju pravo učešća. Zahvaljujući pozivu za finansiranje projekata za 2020. godinu koje je Evropska komisija objavila, planirano je da i najmanje 1.000 studenata, nastavnika i mladih dođe u Srbiju. Srbija je od početka Erazmus+ programa 2014. godine, sve do prelaska među programske zemlje 2019. godine, bila lider Zapadnog Balkana i po broju odobrenih projekata i sredstava i po broju studenata koji su iz Srbije odlazili na razmenu u zemlje EU i obrnuto. U tom periodu, obrazovne institucije i omladinske organizacije iz Srbije su bile koordinatori ili partneri na projektima ukupne vrednosti preko 83 miliona evra, a preko 7.600 pojedinca iz obrazovnih institucija i nevladinih organizacija bilo je na međunarodnim razmenama u zemljama članicama programa Erazmus+.
Finansiranjem projekata koji se odnose na stručno usavršavanje u zemljama EU, Erazmus+ omogućava obrazovnim ustanovama da značajno unaprede profesionalni razvoj svojih zaposlenih.
Preko projekata koje finansira Erazmus+, osim studenata i zaposlenih u obrazovanju i učenici srednjih škola su u mogućnosti da odlaze na kratkotrajne razmene u zemlje EU. Obrazovne institucije iz Srbije dobijaju preko ovog programa i sredstva za projekte koji podržavaju razvoj, razmenu i primenu inovativnih praksi. U sklopu podrške institucijama i pojedincima u sektoru obrazovanja i mladih, Fondacija “Tempus” organizuje razne aktivnosti radi što uspešnije pripreme obrazovnih institucija za podnošenje Erazmus+ projekata, kao što su Info dani, besplatne radionice za pisanje projekata, vebinari, konsultacije itd.
Rokovi za podnošenje projekata se razlikuju u odnosu na vrste projekata. Prvi rokovi su 5. februara, a poslednji početkom oktobra 2020. godine. Ostali rokovi su na proleće sledeće godine, stoji u saopštenju “Tempus” fondacije. Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport. Od konkursnog roka za 2019. godinu, Srbija je punopravna učesnica Erazmus+ programa i akteri iz Srbije mogu da učestvuju u svim vrstama projekata, ravnopravno sa zemljama EU. Obrazovnim institucijama iz Srbije je u prošlom konkursnom roku odobreno preko 140 projekata ukupne vrednosti od preko 20 miliona evra. Ukupna sredstva namenjena Erazmus+ programu za ceo period 2014-2020 iznose 14,7 milijardi evra.
Međunarodna konferencija o Jasenovcu u Jerusalimu
Od 19. do 22. novembra, u organizaciji Srpsko-hebrejskog centra, na ONO univerzitetu u Jerusalimu biće priređene tri značajne konferencije, pišu Novosti. List navodi da će biti održani Međunarodna konferencija o Jasenovcu, otvaranje Srpsko-jevrejskog centra za izučavanje srpskog jezika, kulture i istorije i povodom 790 godina od prvog hodočašća Svetog Save, postavljanje memorijalne ploče u čast oca autokefalnosti SPC. Međunarodnom naučnom konferencijom o Jasenovcu, koja se održava pod pokroviteljstvom ministarstava za spoljne poslove i prosvete i Arhiva Vojvodine, predsedavaće prof. dr Gideon Grajf, istraživač Instituta za Holokaust “Šem olam” u Izraelu. Na kraju konferencije predviđeno je donošenje Jerusalimske deklaracije o Jasenovcu.
Profesor Grajf kaže za Novosti da su se, kada čovečanstvo obeležava 80 godina od početka Drugog svetskog rata, desila dva događaja kao proizvod sinhronizovane akcije hrvatske rimokatoličk-e crkve i hrvatskog državnog vrha. U Jerusalimu su se tokom državne posete Izraelu hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović desili događaji čiji je cilj revizija istorije o ulozi ustaša u Drugom svetskom ratu, a koji sramno izjednačavaju mučeništvo Isusa Hrista i Stepinca, rekao je Grajf. Reč je o knjizi “Alojzije Stepinac – stub ljudskih prava” autorke E.Gotman, u izdanju Krišćanske sadašnjosti iz Zagreba, koja je uručena predsedniku Izraela Ruvenu Revlinu u Jad Vašemu. Takođe, postavljena je memorijalna ploča hrvatskom nadbiskupu Stepincu u Jerusalimu, na Via Dolores, u okviru rimokatoločkog konačišta Svete porodice koje je u vlasništvu Bečke nadbiskupije, naveo je izraelski profesor. Grajf je tim povodom uputio protestna pisma papi Franji, predsedniku i premijeru Izraela, bečkoj nadbiskupiji…zahtevajući uklanjanje ploče Stepenicu, jer, kako ističe, ona vređa osećanja svih žrtava nacizma, fašizma i ustaštva. Nadbiskupa Stepinca je kao “svetac” podmetnut od strane hrvatskog katoličkog klera, navodi Grajf, za koga nema dileme da je Stepinac znao za ustaške zločine, pružajući NDH moralnu i duhovnu podršku.
“Porodična laboratorija” istražuje važne teme međuljudskih odnosa
Internacionalna organizacija „Femili lab”, koja se bavi širokim poljem međuljudskih odnosa, 2016. godine svoje odeljenje otvorila je i u Srbiji, te uspešno radi u Novom Sadu. Osnivač organizacije je danski psihoterapeut Jesper Jul, koji je 45 godina širom Evrope i sveta radio s porodicama i profesionalcima u porodičnom svetu, a osnivanjem „Porodične laboratorije” želeo je da osigura i sačuva vrednosti kojima se vodio i o kojima je govorio tokom svog rada. Njihove prostorije u Novom Sadu nalaze se na Bulevaru oslobođenja 55, a sve informacije moguće je pronaći na sajtu www.familylab.rs, „Fejsbuk” stranici i „Instagram” profilu „Familylab Srbija”.
– Primarno smo usmereni na odnose između dece, mladih i odraslih – objašnjava psihoterapeutkinja i nacionalna voditeljica Ivana Muškinja. – Svesni smo toga da se tokom poslednjih 30 godina kvalitet odnosa drastično promenio. Neki bi rekli da se promenio nagore, međutim, mi ne karakterišemo na taj način, već kažemo da se promena dogodila i bavimo se održavanjem odnosa i načinom na koji se ophodimo jedni prema drugima. U ovom trenutku zadatak svih nas je da se okanemo „tugovanja” za nekim prošlim vremenima i priča kako je pre 40 godina bilo lepo, te da se okrenemo tome šta možemo učiniti s onim što imamo ispred sebe. To je ideja naše organizacije.
„Familylab” otvara dijalog o temama koje se u društvu često podrazumevaju – odnosi između mladih i odraslih, profesora i učenika, poslodavca i zaposlenog, među partnerima…– Jesper Jul je zapravo najpoznatiji po svojim knjigama koje su primarno namenjene roditeljima – navodi Ivana. – Međutim, kad sam prvi put pročitala njegovu knjigu, bila sam student i u njoj sam pronašla gomilu odgovora na pitanja koja su se ticala mog života u tom trenutku. Značajno polje našeg rada jesu mladi jer iskreno verujemo da su njima neophodni prostor i vreme da o nekim stvarima otvoreno pričaju. A još su im neophodniji odrasli koji će kreirati prostor za njih. To je odgovornost nas, odraslih – da stvorimo preduslove, kreiramo prostor, otvorimo teme i damo mladima priliku da pričaju.
Organizacija se primarno bavi vrednostima, bez govora o metodama, davanja saveta i „recepata”, upravo zbog činjenice da smo svakodnevno izloženi ispraznim zaključcima i izjavama, poput „Živimo u poremećenom sistemu vrednosti”, gde se na tome staje. – Mi tu otvaramo priču i postavljamo pitanje koje su to vrednosti važne za društvo, ali i pojedinca – ističe Ivana Muškinja. – Šta je to što radim da bih osigurala vrednosti koje živim, da li s drugima proveravam kako je njima kada su u kontaktu sa mnom… Te teme su univerzalno interesantne i mladima i roditeljima. Do sada smo najviše i najčešće upotrebljavali savetodavno-terapijski rad s mladima. S obzirom na to da od njih dobijamo mnogo lepih povratnih informacija, polako počinjemo i programe grupnog rada za širu populaciju, a samim tim mogućnost da uvidimo kako nas oni čuju i doživljavaju.
Pozitivan zaključak je spremnost mladih da se otvore, pitaju ili izraze svoje mišljenje i emocije. Tema porodičnih ili partnerskih odnosa, prvih ljubavi, razočarenja, poteškoće u vezi sa školovanjem, kuda i na koji način dalje, da li su napravili dobar izbor, vredi li ostajati ovde ili otići iz zemlje… – pitanja su koje mladi najčešće postavljaju. „S kojim god pitanjem ili simptomom da dođu, trudimo se da se „klupko odmotava” u smeru odnosa. Definitivno su odlike mladih da se prvi put susreću s tim temama i nedostatak životnog iskustva. Moj lični doživljaj je da mladi više ne zaziru, kao ranije, od toga da potraže stručnu pomoć, što je dobro, to znači da brinu o sebi. Pripadam onom delu stručnjaka koji smatraju da su naši mladi sjajni i, ako obratimo pažnju na to sa čime se bore i šta su u zalog dobili od nas, odraslih, mislim da se sjajno nose sa životnim situacijama u kojima su rođeni. U datim okolnostima čine najbolje što znaju i mogu. Ja polazim od toga da jak pojedinac znači jako društvo. Čini mi se da mladi nose potencijal koji odrasli često ne prepoznaju i ne uvažavaju dovoljno, te da nisu dovoljno radoznali da uoče kakvo to blago i bogatstvo možemo dobiti od mladih, a možemo mnogo. Moja poruka mladima je da nastave dalje i istraže nove načine građenja odnosa u svetu u kojem žive, zaključuje Ivana Muškinja.
Karlovački đaci napravili Baršunasti herbarijum Kišovih “Ranih jada”
Danilo Kiš kultna je figura u odrastanju karlovačkih đaka. Ponajviše zahvaljujući njihovim beskrajno entuzijastičnim profesoricama koje im na najrazličitije načine približavaju delo velikog pisca… Proteklih dana, u okviru proslave Dana Karlovačke gimnazije, poetskim kolažom “Ruža sa mirisom ozona” i kreacijom Herbarijuma “Ranih jada” obeleženo je 30 godina od smrti Danila Kiša. Inspirisana činjenicom da se u delu “Rani jadi” pominje preko 40 naziva biljaka, profesorka knjizevnosti Sandra Urban je u okviru projektne nastave, sa učenicima drugog razreda, odeljenja 1, 3, 4 i 5, inicirala ideju da tokom leta prikupe primerke ovog bilja i ispresuju ga kako bi u septembru, kad počne nova školska godina i kad na časovima budu obrađivali “Rane jade”, mogli, između ostalog, na jednom mestu da saberu “Herbarium Pannonienis” (“Livada, u jesen”), tj. Herbarijum “Ranih jada” – Baršunasti herbarijum Danila Kiša.
Projekat se potom proširio na časove likovne kulture na kojima su učenici u saradnji sa profesorkom likovne kulture Jovanom Popović više od mesec dana umetnički kreirali herbarijum. Pored odabira najboljih presovanih primeraka, učenici su i crtali biljke, aranžirali ih, kombinovali, pravili kolaže… Takođe, crtali su i Danila Kiša i njegovu porodicu, tačnije sve što ih je inspirisalo tokom čitanja “Ranih jada” i razgovora na časovima književnosti.
Materijal za izložbu spreman je predano, sa mnogo kreativnosti. Sve što su uradili ipak nije moglo da stane na panoe, pa je dobar deo snimljen i prikazuje se kao video herbarijum na ekranu postavljenom u hodniku škole. Kompletna izložba umetnički je “spakovana” tako da ima svoju priču i estetiku. Deo nje je i Salvia nutans – klimava žalfija, biljka koja je iščezla sa našeg područja, a jedini sačuvani herbarijumski primerak nalazi se baš u Karlovačkoj gimnaziji, u čuvenom Volnijevom herbarijumu, iz 1797. godine, koji je sastavio drugi direktor Karlovačke gimnazije. Dotični herbarijum je od neprocenjive vrednosti i jedan je od osam takvih na celom svetu.
Nedelja obrazovanja iz računarskih nauka
Osnovana je sa ciljem da podigne svest o potrebi za obrazovanjem iz računarskih nauka. Ova nedelja obuhvata više od 15 miliona ljudi i 35000 događaja u 167 zemalja. Ove godine CSEdWeek slavi 10. rođendan.
FK “Fehervar-Mol” posetio srpsku školu u Budimpešti
Stručni štab FK “Fehervar-Mola”, osvajača Kupa Mađarske u 2019. godini, posetio je budimpeštansku Srpsku školu “Nikola Tesla”. “Kad kažemo fudbal, mislimo na sport u celini. Za jedne je on ljubav, za druge muzika, treće – hobi kojem posvećuju najveći deo svog slobodnog vremena, četvrte – najvažnija sporedna stvar na svetu, pete – profesionalni posao (koji u sebi najčešće objedinjuje i sve četiri prethodno izrečene odlike)”, tako je potpisnik ovih redova (koji je bio organizator i animator skupa) predstavio Marka Nikolića, šefa stručnog štaba i prvog trenera FK “Fehervar – Mola” i njegova dva pomoćnika, Radoja Smiljanića (zaduženog za tehničku) i Gorana Basarića (odgovornog za fizičku pripremu tima) – učenicima budimpeštanske Srpske osnovne škole i gimnazije “Nikola Tesla” kojih je, za tu u priliku, u Auli bilo preko stotinu) 12. novembra pred interaktivno tematsko druženje naslovljeno sa – “O sportu (fudbalu) od A do Š. Pod rukovodstvom ove, vrlo uspešne srpske trenerske trojke, tim iz Sekešfehervara je u 2018. godini osvojio državno prvenstvo Mađarske (i igrao u Grupnoj fazi Lige Evrope), ove godine trijumfovao je u nacionalnom Kupu, a u sezoni koja je u toku (2019-2020) na čelu je Prve OTP lige Mađarske.
S obzirom da su pored srpskih osnovaca na druženju s gostima bili i “Teslini” gimnazijalci-sportisti (i školski i klupski), animator je gostima pripremio ciljani odabir pitanja. Prvo je glasilo – Šta je kriterijum za dobar rad u sportu, a zatim su se ređala i ostala – kada sport (fudbal) prestaje da bude igra i postaje umetnost, koje su sličnosti i razlike u fudbalu Srbije i Mađarske (imamo puno sličnosti istakli su gosti, ali i jednu razliku – Srbi su talentovaniji fudbaleri), šta obuhvata “skauting (ili “izviđanje”) koje tretira narednog rivala, ili prati igrača za kojeg je klub zainteresovan da ga dovede u svoje redov. U narednoj grupi pitanja izdvajamo, gol i(li) Var tehnologija (sva trojica stručnjaka jedinstveni su bili u stavu da igri jedino pomaže Gol tehnologija), Crvena zvezda, Partizan i Ferencvaroš ove sezone igraju u grupnim fazama elitne LŠ i LE – kome se od njih “smeši” evropsko proleće i “nokaut” faza (sva tri trenera tvrde da u poslednja dva kola, uprkos vrlo teškim rivalima, oba srpska i mađarski predstavnik imaju šanse da dočekaju proleće u Evropi (što bi oni iskreno i voleli), a kada bi im neko ponudio da izaberu samo jednu od ovih ekipa za “prolaz” – uglas su odgovorili – Partizan).
Na kraju, na animatorovo pitanje – šta će na taktičkom, tehničkom i motoričkom planu fudbalu doneti EP 2020 (čiji je Budimpešta jedan od 12 glavnih gradova-domaćina i u kojoj će se igrati tri meča C grupe i jedan osmine finala) – sva trojica gostiju istakla su da ne očekuju posebne, već primenjene inovacije, jer sve fudbalske novine prvo se pojave u najačem klupskom takmičenju na svetu, a to je – Liga evropskih takmičenja. Zašto se baš u LŠ prvo pojave? Iz jednog jedinog razloga, a on je – što u njemu igraju i rade najbolji fudbaleri i fudbalski treneri na planeti. Gosti su potom vrlo strpljivo i ilustrativno odgovarali i na pitanja prisutnih učenika… Od onih najmlađih: Ko je bolji – Ronaldo ili Mesi (sva trojica trenera bez dileme istakli su Ronalda), Sa koliko godina treba početi sa bavljenjem fudbalom, Do koje životne godine se mogu paralelno trenirati i igrati više sportova… Pa do pitanja gimnazijalaca-sportista – Kako premostiti psihološku barijeru između sportiste-amatera i profesionalnog sportiste, Da li akademsko obrazovanje i vrhunski sport mogu zajedno “ruku pod ruku”, Čija podrška na tom putu je najvažniji?
Nakon toga razmenjeni su pokloni. Domaćinima je uručena fudbalska zastavica i klupski dres i fudbalska lopta sa potpisima svih igrača “Fehervar-Mola”, dok su gostima uručene Monografije sa istorijatom obrazovnog sistema Srba u Mađarskoj i Godišnjaci povodom četvrt veka školske samostalnosti SOŠIG “Nikola Tesla”. Nakon toga, kao i na početku skupa, usledio je veliki aplauz gostima, a potom potpisivanje dresova učenicima, fudbalskih lopti, beležnica. Neizbežni su bili i “selfiji” đaka mobilnim telefonima sa gostima, a na kraju obilazak Srpske škole na Trgu ruža i prijem kod direktorke ustanove dr Jovanke Lastić.
Vremeplov: Miting na Ušću
U Beogradu, na današnji dan 19. novembra 1988. godine na Ušću, održan je najveći miting u nizu takvih skupova koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu na kojem se tvrdilo da je bilo milion ljudi, Milošević je u govoru pozvao na odbranu “srpskih nacionalnih interesa”, potpaljujući “fitilj” koji će u narednom periodu dovesti zemlju u stanje haosa.
Vremeplov: Okončan “Hladni rat”
Na današnji dan 19. novembra 1990. godine lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali su sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, i proglasili da je okončan “Hladni rat” dva vojna bloka.
Vremeplov: Rođen Lomonosov
Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa rođen je na današnji dan 19. novembra 1711. godine. Autor prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta.
Vremeplov: Titu prvi orden narodnog heroja
Na današnji dan 19. novembra 1944. godine predsedništvo AVNOJ, na prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da Josipu Brozu Titu bude dodeljen naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen Josipu Brozu 1972, a treći 1977.
Vremeplov: Umro Franc Šubert
U 31. godini na današnji dan 19. novembra 1828. godine od tifusa umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogat opus nastao između 1810. i 1828, i sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo-pesme.
Vremeplov: Protesti u Nišu zbog falsifikovanja izbora
Na današnji dan 19. novembra 1996. godine okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija “Zajedno”. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru SFRJ.
Vremeplov: ”Otpor” prerastao u partiju
Pokret Otpor, poznat po akcijama protiv režima Slobodana Miloševića, prerastao je 19. novembra 2003. godine u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. Otpor prestao da postoji.
Vremeplov: Hiljade obeležile 25-godišnjicu smrti Franka
Na današnji dan 19. novembra 2000. godine na hiljade Španaca okupilo se oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25-godišnjicu diktatorove smrti.
Primena vakcina globalno svakog minuta spasi pet ljudskih života
Epidemiolog doc.dr Mioljub Ristić kaže je da je otkriće vakcine verovatno najveći doprinos medicine i nauke društvu, te da su se sistemskom imunizacijom iskorenile bolesti poput variole vere, a nedavno i dva tipa polio. “Nažalost, danas u javnosti vidimo samo neke neželjene reakcije koje će se javljati sve dok se primenjuju vakcine, a vakcine će se primenjivati sve dok bolest ne bude iskorenjena. Nećemo sprovoditi ni imunizaciju protiv morbila kad budemo u situaciji da nemamo svake dve godine boginje u Srbiji i širom Evrope. U suštini, neželjene reakcije, o kojima se toliko govori i koje nužno prate lekove, po svojoj prirodi nikako se ne mogu porediti sa komplikacijama koje se javljaju posle obolevanja od bolesti protiv koje vakcinišemo. Živimo u vremenu kad smo izloženi različitim informacijama, dostupnije su nam informacije više nego ikada, ali istovremeno je kvalitet i verodostojnost tih informacija jako upitna. Zato prve tri stranice Gugl pretrage pokazuju samo negativne tvrdnje”, rekao je dr Ristić i dodao da se primenom vakcina globalno svakog minuta spasi pet ljudskih života.
Nažalost, dodaje Ristić, ova informacije teško dopire do pojedinaca, a naročito nakon 1998. godine, kad je publikovan lažiran i potpuno kontrolisano plasiran kvazinaučni rad o vezi između vakcine i pojave autizma kod dece. “Nikako ne možete danas naučno povezati autizam i MMR vakcinu, a naročito ne na osnovu lažnog istraživanja koje je doktor gastroenterolog, kojem je oduzeta licenca, radio iz osvete i ličnih interesa. Takođe, ne može da opstane teorija da MMR vakcina izaziva autizam jer se autizam pet puta češće registruje kod dečaka – a mi vakcinu dajemo svima. Uzroci autizma nisu utvrđeni, ali se tačno zna da MMR ne izaziva autizam. Verovatno će se na kraju potvrditi teorija da su uzroci autizma poremećaji na nivou genskih lokusa, a čak 200 genskih lokusa se trenutno ispituje kao potencijalni faktori rizika. Tu su i neki teški poremećaji, psihijatrijski poremećaji u porodici, starost majke, uticaj insekticida, polnih hormona tokom trudnoće… Faktori rizika mogu da budu brojni”, rekao je epidemiolog Mioljub Ristić.
Škorić: Na sceni je pad poverenja u medicinu
Sociolog sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu MarkoŠkorić poručio je da postoje društveni i psihološki faktori koji utiču na odluku da osoba odbija vakcinaciju. On je pojasnio da protivljenje, odnosno strah od vakcinacije postoji od samih početaka primene metode, što je neki oblik neofobije – straha od nove procedure, novine koja nam se sprovodi nad telom. “Ljudi bi trebalo da shvate da ovo nije naučna kontroverza, vakcinacija u naučnom smislu nije kontroverza. Ovo je društvena kontroverza ili moralna panika koja se stvara, kao i kulturna bitka. Lekar koji je lažirao naučnu studiju je prevarant, ali ja lično neću biti protiv stava nauke ako se za 150 godina utvrdi da vakcina više nije najbolji izbor, prihvatiću to. Do tada, dokazi su jasni i nije racionalno ponašati se u skladu s tom idejom sa interneta i društvenih mreža. Ljudi vrlo lako veliku težinu daju anegdotskim dokazima, naročito u domenu zdravlja – komšinica mi je rekla da je dete od njene drugarice dobilo poremećaj od vakcine. To ne može da prođe kao argument ni u jednoj nauci, a vrlo je teško ljudima koji nisu iz struke da danas procene šta je relevantna informacija, a kamoli odakle da traže izvore”, podelio je sa prisutnima na tribini sociolog prof. dr Marko Škorić.
Kako je dodao, danas je na sceni “smrt ekspertize” u vidu pada poverenja u medicinu, što je jako opasno u vreme u kojem svako na internetu može da napiše šta želi i da drugi u to lako poveruju. “To je brkanje korelacije s uzročnošću. Porast autizma je nesumnjiv, ali nema veze s vakcinama, nego s medicinskim proširivanjem spektra bolesti. Porast dijagnoza ima veze i sa skidanjem stigme. Takođe, danas što ljudi manje znaju o nekoj temi, to se većim stručnjacima proglašavaju i nemaju predstavu koliko su godina obrazovanja stručnjaci imali da bi znali i govorili to što znaju i govore. Oni se nisu edukovali sa postova na internetu, nisu doktor Gugl. Treba napomenuti i da je manje opasno verovati u ravnu Zemlju nego u štetnost vakcina, kao i da postoji psihološka pojava pristrasnosti ka potvrđivanju – što znači da ćete vi mnogo lakše nailaziti na informacije koje potvrđuju sva vaša uverenja ako i tragate za takvim informacijama”, poručio je Škorić. On je dodao i da teza o farmakolobijima koji profitiraju od vakcina svakako pada u vodu – vakcine jednostavno nisu profitalne i biznisi bi imali mnogo veće koristi da se populacije ljudi razbole, a naročito od bolesti za koje su lekovi mnogo manje dostupni i skuplji.
Dakić: Svaka pojava kršenja prava deteta kroz četiri filtera
Zamenik pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić poručio je da svaka pojava mora da se provuče kroz četiri filtera prava, a tek nakon toga da se donosi odluka o povredi prava deteta. To filteri su: pravo na život, opstanak i razvoj, zabrana diskriminacije, participacija i najbolji interes deteta, a u slučaju odbijanja vakcinacije se deci i te kako krše prava, što potvrđuje i primena ovih filtera. “Odbijanjem vakcinacije je direktno povređeno pravo deteta na život. Diskriminisano je jer ne može da uživa druga prava, participacije nema, a u najboljem je interesu deteta. Ne vakcinisati dete je gruba povreda prava deteta, a mi nažalost i dalje o ovome govorimo. Tačno je da zakon predviđa sankcije, ali u tome nije rešenje jer postoje dve vrste roditelja koji ne vakcinišu dete – oni koji su ubeđeni da je u pitanju zavera, kao i oni koji veruju da ne moraju da daju vakcinu svom detetu ‘jer će ga štititi kolektivni imunitet od ostale dece’. Svaki strah je iracionalan i verujte da će roditelji istrpeti svaku moguću kaznu, pa čak i zatvorsku, ali neće vakcinisati svoje dete ako veruju u to što čuju u prolazu ili od raznih influensera. Trebalo bi uvesti oportunitet u sistem – da roditelj, umesto novčane kazne, ode na dve nedelje predavanja o vakcinaciji kod stručnjaka, pa da posle ponovo donese odluku”, poručio je Dakić prisutnima na tribini.
Vuleković: Represivne mere i kazne za roditelje dale efekta
Da su represivne mere i kazne prema roditeljima zaista dale efekta najbolje su videli pedijatri. Prema rečima načelnice službe za zdravstvenu zaštitu dece u Domu zdravlja “Novi Sad” dr Vesne Vuleković, svakodnevnim radom sa roditeljima je donekle moguće razbiti stigme, ali je jako teško ovakav rad organizovati zbog malo vremena s kojim lekari raspolažu. “Treba napomenuti da se poslednjih decenija roditeljska uloga širi u sve aspekte života deteta i negde roditelj preuzima ulogu lekara, a kad je reč o zaraznim bolestima, situaciju ipak treba ostaviti lekarima da odlučuju. Roditelji su često u iluziji da sve znaju, a zbog činjenice da nisu poznati svi detalji o bolestima iz autističnog spektra, roditelji smatraju da mi ne znamo pravu istinu i da zato zaista postoji veza između MMR vakcine i pojave autizma. Mi jesmo u početku odlagali da prijavimo roditelje koji su odbijali da vakcinišu dete, smatrajući da će vremenom naučiti više o tome, ali to nije bio slučaj. Primetila sam nemar i nezainteresovanost pojedinih roditelja za opšte dobro – nije im bitno za drugu decu, već samo gledaju svoje, iako smo mi civilizacijsko društvo i ti ljudi žele da uživaju sve prednosti civilizacije, da putuju po svetu s detetom, učestvuju u društvu, a ne žele da vakcinišu svoju decu”, navela je dr Vuleković.
Edukacija o bezbednosti učenika u saobraćaju na Novosadskom sajmu
