Vesti – 22.11.2019.

Last News:

Rektorka: Postupiti po pravilniku o poništavanju doktorata

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu predložio je u četvrtak 21. novembra Senatu Univerziteta da postupi po pravilniku o poništavanju doktorata u slučaju ministra Siniše Malog jer je utvrdio postojanje neakademskog ponašanja u njegovom radu, izjavila je rektorka Univerziteta Ivanka Popović. Ona je novinarima kazala da je Siniša Mali prekršio etički kodeks Univerziteta jer je bez navođenja citirao tekstove drugih autora. Rektorka je u kasnijoj izjavi za RTS potvrdila da je Odbor za profesionalnu etiku utvrdio da je doktorat ministra Malog plagijat, kao i da je ta odluka konačna. Dodala je da će dalji koraci dovesti do toga da će se poništiti doktorska disertacija. “To se sada obrađuje prema našim pravilnicima i po postupku koji vlada na Univerzitetu. Za koji dan će biti objavljeno konačno rešenje sa obrazloženjem odluke. U svakom slučaju, Senat će biti obavešten šta su dalji koraci”, istakla je rektorka. Naglasila je da je odluka Odbora konačna i da je to stručno telo Univerziteta, što znači da je to automatski i stav Univerziteta u Beogradu.

Odbor za profesionalnu etiku preinačio je Odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka od 28. oktobra 2019. godine i jednoglasno utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije. Doktorat Siniše Malog doveden je u pitanje pre pet godina kada su ga univerzitetski profesori optužili da je plagirao deo svog rada.

Odbor jednoglasno utvrdio neakademsko ponašanje Malog

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu preinačio je Odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka (FON) od 28. oktobra 2019. godine i jednoglasno u četvrtak 21. novembra utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”.

Mali je doktorat odbranio na FON-u 2013. godine, čime je imenovani učinio povrede iz člana 22. Kodeksa profesionalne etike, jer je u delu disertacije doslovno preuzimao tekstove odnosno cele pasuse iz tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu Univerziteta u Beogradu. Odbor za profesionalnu etiku je konstatovao da predloženu meru javne osude dekan FON-a nije izrekao, a izricanje mere je u nadležnosti dekana fakulteta. “Odbor za profesionalnu etiku dostaviće konačno Rešenje Senatu Univerziteta radi postupanja u skladu sa Pravilnikom o postupku poništavanja diplome i dodatka diplomi”, navodi se u saopštenju.

Rektorka Univerziteta Ivanka Popović izjavila je novinarima da je Siniša Mali prekrišio etički kodeks Univerziteta jer je bez navođenja citirao tekstove drugih autora. Podsetimo, nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka (FON) usvojilo je izveštaj Etičke komisije FON-a o doktoratu ministra finansija, ali je umesto predloga da se Malom izrekne mera javne opomene, predložilo meru izricanja javne osude za sporni doktorat.

Oko 300 profesora Univerziteta u Beogradu podneli su žalbu na odluku Nastavno-naučnog veća FON-a, a žalbu je podneo i Siniša Mali.

Profesor Prvanović: Odluka znači da je doktorat Malog plagijat

Bivši član Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu Slobodan Prvanović izjavio je u četvrtak  za N1 da, bez obzira što nije iskorišćena reč plagijat, odluka Odbora znači da je ministar finansija Siniša Mali plagirao doktorat. “S obzirom da se etički odbor pozvao na član 22. Kodeksa, gde se eksplicitno navodi plagijat kao neetičko, neakademsko postupanje, ovo predstavlja konačno donošenje odluke da je doktorat Siniše Malog plagijat”, izjavio je Prvanović.

Na pitanje da li je moguće da Senat Univerzitet preinači odluku, Prvanović je rekao da je to stvar “pro forme”. “Senat treba da verifikuje, da primi k znanju, ovom odlukom danas je u stvari okončan postupak. Etički odbor je najviša instanca na Univerzitetu koja odlučuje o neetičkom ponašanju”, objasnio je on. Prvanović ističe da je odluka dobra i da je njome “sprečeno potpuno urušavanje Univerziteta”.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu preinačio je Odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka od 28. oktobra 2019. godine i jednoglasno utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije. Rektorka Univerziteta Ivanka Popović objasnila je da je predloženo Senatu Univerziteta da postupi po pravilniku o poništavanju doktorata u slučaju ministra Siniše Malog.

Mali: Interesuje me budžet, o doktoratu u narednim danima

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je u četvrtak da je za njega danas tema Predlog budžeta za 2020.godinu i dodao da će o doktoratu govoriti u narednim danima. “Znam koliko znam, znam da to nisam uradio, a to što nekom ova tema znači iz političkih razloga, to ne mogu ni da komentarišem. U svakom slučaju u narednih nekoliko dana ću se obratiti i na tu temu, a sada, da budem iskren, interesuje me budžet Srbije i da se pozabavim onim za šta sam plaćen od građana Srbije”, rekao je Mali. Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradujednoglasno je utvrdio postojanje neakademskog ponašanja Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije. Odbor će dostaviti konačno Rešenje Senatu Univerziteta radi postupanja u skladu sa Pravilniko o postupku poništavanja diplome i dodatka diplomi.


Oružna slika stanja prava dece u Srbiji

Ako bi se o deci u Srbiji govorilo na osnovu zvaničnih podataka Unicefa, a povodom tri decenije od usvajanja Konvencije o pravima deteta, „najvažnijeg međunarodnog dokumenta kojim su utvrđena građanska, politička, ekonomska, socijalna, zdravstvena i kulturna prava najmlađih”, dobijena slika ne bi bila preterano lepa. Više od 115.000 dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, dok za dodatnih 30 procenata mališana postoji rizik da padnu ispod linije siromaštva. Gotovo svako peto dete u našoj zemlji nije primilo sve vakcine preporučene kalendarom imunizacije, trećina mališana nema adekvatnu ishranu, samo devet odsto najsiromašnije i svega šest procenata dece iz romskih naselja detinjstvo provodi u vrtiću.

Posebno zabrinjava podatak da gotovo polovina roditelja u Srbiji i dalje veruje da je „batina iz raja izašla” i fizički disciplinuje svoju decu, dok je veliki broj tinejdžera izložen nasilju na društvenim mrežama.

Na pitanje koja se prava deteta najčešće krše u našoj zemlji, direktorka Centra za prava deteta Ines Cerović kaže da je fizičko kažnjavanje uobičajeni način disciplinovanja dece, a podaci govore da mlađa deca dobijaju više batina od starijih. – Kada nasilje postane dominantan način „vaspitavanja”, dete može razviti identitet agresora ili žrtve. To znači da može doći do „transfera” nasilja u njegovu vršnjačku grupu – dete može da se identifikuje sa agresorom i počne da maltretira drugu decu, a može razviti identitet žrtve i trpeti nasilje od školskih drugova, objašnjava naša sagovornica.

Podaci takođe govore da svako deseto dete koje na svet dođe u romskom naselju nije upisano u matičnu knjigu rođenih. Njihove majke uglavnom se porađaju kod kuće, jer nemaju prijavu boravka, pa samim tim ni zdravstvenu knjižicu, a nedostatak krštenice otežava mališanima upis u školu i dobijanje svedočanstva o završenom obrazovanju.

Procene govore da je čak 80 odsto romske dece van sistema osnovnog obrazovanja – često napuštaju školovanje da bi zarađivali za svoju i egzistenciju svoje porodice, a zbog snažnog patrijarhalnog obrasca i kulta nevinosti, roditelji često ispisuju svoje devojčice iz škole i primoravaju ih na ranu udaju, što je jedan od najekstremnijih oblika kršenja dečjih prava.

(→Poster)

U-Report: UNICEF-ova nova inicijativa za mlade

Kao kruna obeležavanja Svetskog dana deteta i 30. godišnjice od usvajanja Konvencije o pravima deteta, upravo je predstavljena U-Report društvena platforma, koja pomaže da se glas mladih čuje i da se promoviše učešće mladih u stvaranju pozitivnih društvenih promena.  Od svog osnivanja, U-Report je nezamenjiv za podsticanje i omogućavanje angažovanja mladih u cilju prikupljanja mišljenja i stavova o pitanjima koja su važna za njih i za zajednice u kojima žive. Platforma trenutno okuplja više od osam miliona ljudi u više od 60 zemalja sveta, a u Srbiji je trenutno registrovano 2,500 U-Reportera. 

U-Report platforma je u Srbiji postala u potpunosti dostupna zahvaljujući  partnerstvu između UNICEF-a i Ministarstva omladine i sporta.  „Preduslov je da se čujemo, uslov je da se razumemo, a siguran sam da je konačan cilj da kreiramo budućnost po vašoj meri. Važno je da koristite sve mehanizme koji su vam pruženi. Zato je važno da maksimalno iskoristite U-Report platformu, ne samo da biste bili informisaniji već da biste uzeli lidersku ulogu, da biste bili akteri, da biste vi preuzeli tu odgovornost i dali sebi za pravo da kreirate budućnost kakvu vi želite. U svakom timu moraju da postoje lideri i kapiteni, ljudi koji vas rukovode i ja mislim da u ovom poslu, u ovom timskom radu ste lideri, kapiteni i treneri vi, niko drugi, jer vi treba da kreirate, vi treba da vodite, vi ste ti koji ćete da upravljate mehanizmima koji su vam dostupni“, izjavio je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta 

Pomoću U-Report anketa na Facebook stranici ili preko U-Report Srbija javnog naloga na Viberu mladi daju svoje mišljenje o stvarima na koje žele da utiču potpuno anonimno i besplatno.   „Srećni smo što se Srbija pridružila U-Report porodici koja omogućava mladima da podele svoja mišljenja na jednostavan i anoniman način. Želimo da podržimo i omogućimo učešće mladih u donošenju odluka koje ih se tiču. Moramo mladima pružiti način da se njihov glas čuje, kao i mogućnosti za značajno učešće u društvenom, političkom i ekonomskom životu društva,” izjavila je Ređina De Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

U-Report omogućava direktno i brzo prikupljanje i analizu podataka, tako da državne institucije, nevladine i međunarodne organizacije, kao i mediji rezultate anketa mogu da primenjuju u svom radu na projektima, razvijanju politika i strategija, kao i za analizu i merenje napretka u različitim oblastima koje se odnose na decu i mlade.  „Da bismo zaista unapredili položaj mladih u društvu i da bi se oni zaista osetili kao ravnopravni članovi zajednice, potrebno je da ih prvo dobro čujemo, a zatim i razumemo šta nam kažu. Često kažemo da je naša uloga da edukujemo mlade, da je na nama da ih naučimo toleranciji i ravnopravnosti, ali taj proces ne može biti jednosmeran. Treba da učimo jedni od drugih da bismo se bolje razumeli. Zato smo, osim kontinuirane edukacije, pokrenuli i interaktivne projekte sa ciljem da se mladi ljudi uključe u proces ostvarivanja ravnopravnosti, i da ih motivišemo da osuđuju diskriminatorne stavove i ponašanja u svom okruženju. Moramo svi naučiti kuturu dijaloga“, istakla je Brankica Janković, poverenica za  zaštitu ravnopravnosti.

Dosadašnji rezultati U-Report anketa pokazuju da u Republici Srbiji: 98% U-Reportera smatra da je potrebno obezbediti više besplatnih sadržaja za aktivnosti u slobodno vreme, 50% U-Reportera misli da devojčice, devojke i žene u Srbiji nemaju jednaka prava kao dečaci, momci i muškarci, 50% U-Reportera smatra da mladi nemaju pristup psihološkom savetovanju koje im je potrebno, 52% U-Reportera smatra da je gojaznost najveći zdravstveni problem sa kojim se suočavaju adolescenti , 42% U-Reportera veruje da kompanije mogu da pomognu mladima u budućem razvojnom putu, 56% U-Reportera predlaže da bi kompanije trebalo da povećaju broj praksi, mentorstava i volontiranje za mlade kako bi premostile raskorak sa omladinom , 47% U-Reportera mladih smatra da postoji dovoljno mogućnosti za mlade da razvijaju digitalne veštine i 57% U-Reportera smatra da su klimatske promene prioritet koji treba rešiti.

Tridesetogodišnjica Konvencije o pravima deteta

Ovog 20. novembra u svetu je obeleženo trideset godina od usvajanja Konvencije o pravima deteta, koja je zasnovana na ideji da su deca individue sa svojim pravima. Zemlje jugoistočne Evrope, potpisnice Konvencije, prihvatile su propisane standarde kao osnovu zakona i politika koje se tiču dece. Kancelarije ombudsmana u regionu koriste Konvenciju kao polaznu tačku u svom zalaganju za ostvarivanje boljih uslova za svu decu i unapređenje odgovornosti u slučaju povreda prava deteta. “Zahvaljujući tome, životi dece u regionu danas značajno su bolji nego pre trideset godina. Više dece živi u dostojanstvenim uslovima i ima pristup obrazovanju i zdravstvenoj nezi. Preduzete su mere kako bi se povećala svest o problemu nasilja nad decom i kako bi se deca zaštitila od nasilja. Uloženi su i napori kako bi se sprečila diskriminacija i kako bi svako dete dobilo pristup resursima i uslugama neophodnim za potpun razvoj”, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, postoji još mnogo izazova pred društvima jugoistočne Evrope u borbi protiv siromaštva, nasilja, rodne neravnopravnosti i diskriminacije. “U poslednjih nekoliko godina, još jedan izazov stoji pred zemljama u regionu dok se suočavaju sa povećanim pritiskom da odgovore na potrebe dece izbeglica, migranata i tražilaca azila. Uprkos mnogim dostignućima, dečija prava i dalje su često ugrožena”, navedeno je u saopštenju. Povodom ovog važnog jubileja, vlade država jugoistočne Evrope pozvane su da osiguraju unapređenje dečijih prava u skladu sa nacionalnim preporukama Komiteta za prava deteta, da unaprede saradnju sa organizacijama i nacionalnim institucijama, i da ulože dodatne napore kako bi podržale i zaštitile svu decu. Mreža ombudsmana jugoistočne Evrope – CRONSEE uspostavljena je 2006. godine na inicijativu organizacije “Save the Children”, sa kojom od tada redovno sarađuje.

Školskim programom obuhvaćeno 184 dece migranata

Prema informacijama republičkog Komesarijata za izbeglice i migrante u Srbiji je trenutno registrovano 3.502 migranta koji su smešteni u ukupno 16 centara, a procenjuje se da van centara ima još oko 700 migranata, uglavnom u graničnim delovima zemlje ka Hrvatskoj i Mađarskoj gde čekaju da pređu granicu. Deo migranata, naročito porodice sa decom, se u rubnim područjima na granici sa Evropskom unijom nalazi i godinama, čekajući dozvolu da pređu, budući da je sa mađarske strane i dalje na snazi restriktivno pravilo da se propušta samo jedna osoba dnevno radnim danima. „To znači da ako Mađari u ponedeljak propuste porodicu od pet članova, da nikoga drugog neće propustiti te nedelje”, navode iz Komesarijata, prenosi Beta. Među migrantima koji su registrovani u Srbiji najviše je državljana Avganistana, zatim Iraka, Irana, Sirije i Bangladeša.

I ove školske godine deca koja su smeštena u prihvatnim centrima mogu da pohađaju nastavu sa vršnjacima iz Srbije, a takva nastava se ostvaruje u 13 škola širom Srbije, u devet lokalnih samouprava u kojima postoje prihvatni centri za migrante, dok je u Subotici nastava organizovana u samom prihvatnom centru. Školskim programom je u ovom trenutku obuhvaćeno 184 dece iz prihvatnih centara, od čega 23 deteta pohađa predškolski program, a za svu decu je obezbeđen prevoz tamo gde je potrebno ili pratnja do škole.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migrante i dalje nema nikakvog interesovanje migranata za ostanak i traženje azila u Srbiji a njihov cilj je odlazak u razvijene zemlje zapadne Evrope.

SKONUS proslavio Međunarodni dan studenata

Svečanom akademijom u Starom dvoru u Beogradu, Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) proslavila je Međunarodni dan studenata i deset godina rada. Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da je obrazovanje jedan od osnovnih prioriteta aktuelne “, istakla je Brnabićeva. Navela je da je visoko obrazovanje dosta drugačije od osnovnog i srednjeg jer, dodala je, ne postoji mnogo stvari koje vlada može direktno da učini za visoko obrazovanje zbog autonomije fakulteta i univerziteta. “Mnogo je lakše da utičemo na reforme u osnovnim i srednjim školama i tu smo možda i mnogo više uradili nego kada je reč o visokom obrazovanju”, rekla je premijerka. Istakla je da će Vlada Srbije uvek poštovati autonomiju univerziteta i da ne želi da se meša u nju. “Zbog toga je vaša odgovornost mnogo veća jer upravo u toj oblasti možete da menjate mnogo više, naravno s rektorima, prorektorima, dekanima naših fakulteta. U toj sinergiji između vas i nadam se još većoj sinergiji s privredom i privatnim sektorom treba da se stvori najbolje moguće visoko obrazovanje za našu zemlju”, rekla je premijerka. Kako je dodala, Vlada Srbije je tu da napravi najbolje moguće uslove za to – da sluša pažljivo, prepozna dobre ideje i pomogne da se one ostvare. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je rekao da vlada radi na tome na mlade ljude zadrži u Srbiji na kvalitetnim poslovima. “To nije fraza”, rekao je Šarčević i naveo da je ekonomija urušavana decenijama i da je trebalo od početka je graditi, ali da dolazak dobrih kompanija i razvojnih centara daju šansu mladim ljudima da u Srbiji grade svoju budućnost. Šarčević je ukazao da je potrebno vratiti kvalitet srpskom obrazovanju, naročito akademskom, koje, dodao je, mora da bude vidljivo, prepoznatljivo i za ugled državi.

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić je SKONUS-u čestitao deset godina rada. “Taj jubilej nosi ogromne pobede i male poraze iz kojih ste najviše i naučili, jubilej koji vas je jačao, iz koga ste učili i koji vas je činio onim što predstavljate, a to je intelektualnu budućnost Srbije i na tome vam čestitam, ali i jubilej koji nosi sa sobom ogromnu odgovornost onoga što danas predstavljate kao idoli vašim i budućim generacijama koje žele da budu na vašem mestu”, rekao je Udovičić.

Istakao je da su mladi i studenti prioritet sadašnje vlade koja će se, dodao je, uvek truditi da imaju bolji status. “Bez obzira na uspehe koje smo postigli u prethodnom periodu, nismo zadovoljni u potpunosti. Težimo uvek najvišim ciljevima koje smatram dostižnim. Svaki odsanjan san kreće jasnom odlukom danas, odlukom da želim da budem bolji, najbolji na svetu, da želim da predstavljam svoj univerzitet, mesto, ulicu, porodicu, roditelje na najbolji način”, dodao je Udovičić.

Predsednik SKONUS-a Milan Savić je rekao da studenti u Srbiji znanjem i naukom osmišljavaju novo i bolje, a pripremajući se za budućnost traže odgovor na pitanje kako uraditi najbolje. “Odgovor je u nama, u našem mišljenju, mladosti koja će se zalagati za bolje, uticajnije, kvalitetnije, a sve u korist stvaralačkog i humanog, nacionalnog i državnog. Promovišući danas naše rezultate, mi iznova potvrđujemo da nas SKONUS u kontinuitetu osnažuje novom mišlju i dodatnim uticajem”, naveo je Savić. Kako je istakao, studenti univerziteta u Srbiji su odvažno pokazali svoje jedinstvo nedvosmislenim aktivnostima u Evropskoj studentskoj uniji sprečivši članstvo takozvanih kosovskih studenata u toj organizaciji. Savić je naglasio da su studenti osnovna matrica svih univerziteta i bitni činioci u relevantnom odlučivanju.

Kostić: Pukotine u SANU, predstoje teška vremena

Drama vremena u kojem živimo neumitno se odražava i na Srpsku akademiju nauka i umetnosti (SANU), izjavio je u utorak  predsednik te institucije Vladimir Kostić i dodao da je niz izbornih ciklusa uzrokovao naprsline, a ponekad i ozbiljne pukotine u odnosima članova SANU. “U procesima političkog izjašnjavanja i svrstavanja koja su legitimno i individualno pravo svakog našeg člana, jasno se pokazala politička i ideološka heterogenost”, rekao je Kostić na svečanosti povodom dana SANU. On je istakao da se ta heterogenost isuviše često ispoljava kroz nepomirljivosti, animozitete i drastična etiketiranja.

Kostić je ukazao i da se unutar SANU javljaju pokušaji paralelnog delovanja i realizacije privatnih ciljeva, uključujući i ruženje SANU i pojedinaca u njemu. “Visoko poštujući Vaš individualizam, dozvoliću sebi da Vas zamolim da prvenstveno u okvirima odeljenja relativno brzo razmotrite nivo kohezije, međusobnog poštovanja i poverenja, kvaliteta odnosa”, rekao je Kostić, obraćajući se članovima SANU. On je istakao da to nije poziv na okupljanje sa imperativom jednoumlja, već zajedničko delovanje na promociji kulture dijaloga i racionalnih kompromisa. “Pred Akademijom je u vremenima podela, sučeljavanja i otvorenih vređanja, gotovo prosvetiteljska obaveza da sopstvenim ponašanjem i praksom ukaže da je moguće u suprotstavljanju mišljenja sačuvati poštovanje za sagovornika, pa i radoznalost da se čuje drugačije mišljenje”, smatra Kostić.

On je istakao da živimo u vremenima nerazumevanja, pri čemu politička podeljenost delom usmerava svoje aktere na direktnu regrutaciju ustanova i pojedinaca, uz jedini “zlokoban konsenzus – ko nije sa nama, taj je protiv nas”. Ta regrutacija, smatra Kostić, ima jedan jedini cilj, a to je eksplicitno izjašnjavanje da li ste kao kolektiv za ličnost a ili b, partiju iks ili ipsilon. “Takve zahteve sa koje god strane da dolaze smatram nepoštovanjem i unižavanjem SANU ili sličnih institucija”, ocenio je Kostić. On je konstatovao da predstoje teška vremena, ali je obraćanje završio rečima da “ima razloga za nadu da će SANU svoju ulogu nastaviti da vrši u godinama koje dolaze”.

Svečanosti povodom dana SANU prisustvovali su i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i ministar prosvete Mladen Šarčević. Priređen je i umetnički program u okviru kojeg su glumci Voja Brajović i Nebojša Kundačina pročitali tekst Slobodana Jovanovića o totalitarizmu. Zvaničan dan osnivanja Akademije je 19. novembar 1841. godine. Nazivala se Kraljevsko srpska akademija od 1886. potom Srpska kraljevska akademija do 1947, kada je preimenovana u Srpsku akademiju nauka. https://www.youtube.com/watch?v=Ex27bPYb1NM&feature=emb_logo

Humanitarni koncert za petogodišnju Jovanu iz Sremske Kamenice

Humanitarni koncert posvećen petogodišnjoj devojčici Jovani Štikovac iz Sremske Kamenice, koja treba da ide na četvrtu operaciju u Rusiju, biće održan 26. novembra u amfiteatru SPENS-a, sa početkom u 18.00 časova. Organizatori iz Kola srpskih sestara pozivaju sve sugrađane, poštovaoce rada Kola i sve prijatelje, da dođu u što većem broju na koncert.

RTV Vojvodine: “Ja biram: Italijanski jezik”

U posednjoj epizodi kultne emisije RTV Vojvodine “Ja biram: Italijanski jezik” emitovanoj u nedelju  predstavljena je  Karlovačka gimnazija kao jedna od naših najpoznatijih filoloških gimnazija koja već godinama neguje i tradiciju izučavanja ne samo italijanskog jezika, već i italijanske kulture. Da učenici ne traba da brinu oko upisa potvrdili su nam oni sami, uz uslov da na vreme krenu upravo na pripreme u Karlovačkoj gimnaziji. Tada je skoro izvesno da će naći svoje mesto u malom, odabranom odeljenju gde se nastavnik posvećuje svakom učeniku. Osmakinje Tajna i Sanja prošetale su se do obale Dunava i uživale u dragocenim zracima jesenjeg sunca, ali nikad bez tema koje njih najviše interesuju. Ovoga puta pričale su o prijateljstvu tokom školovanja, pa smo i mi za vas potražili savete od psihologa Izabele Popović. Ne propustite da i ovoga puta proverite svoje znanje iz predmeta geografija, hemija i biologija. Sigurno ćete se setiti šta je razlika između ajkule i kita kada je reč o načinu disanja… Emisiju možete pogledati i na odloženo.

Vremeplov: Ukinute sankcije SR Jugoslaviji

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je na današnji dan 22. novembra  1995. ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

Vremeplov: Rođen Andre Žid

Na današnji dan 22. novembra  1869. godine u Parizu je rođen Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. (“Kovači lažnog novca”, “Podrumi Vatikana”, “Pastoralna simfonija”).

Vremeplov: Ubijen Džon Kenedi

U Dalasu, u Teksasu, 22. novembra  1963.  godine ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi. Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald, kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi.

Vremeplov: Umro  Oldos Haksli

Engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935) umro je 22. novembra 1963.. Njegovi “romani ideja” zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela (“Kontrapunkt života”, “Vrli novi svet”, “Slepi u Gazi”). 

Vremeplov: Umro Višinski

Na današnji dan 22. novembra 1954. godine umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR-a u UN.

Vremeplov: Umro Emil  Zatopek

Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi, umro je na današnji dan 22. novembra 2000. godine  u Pragu u 78. godini. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. godine. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

Vremeplov: Umro Džek London

Na današnji dan 22. novembra 1916. godine umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka.  Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu. Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je otvoreno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: “Zov divljine”, “Beli očnjak”, “Gvozdena peta”, “Martin Idn”, “Ljudi sa ponora”, “Zlato”, “Kralj alkohol”, “Džeri ostrvljanin”, “Morski vuk”, “Mesečeva dolina”, “Priče s južnih mora”.

Vremeplov: Vasko da Gama oplovio Rt Dobre Nade

Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je 22. novembra  1497. godine  prvi moreplovac koji je oplovio Rt Dobre Nade, na krajnjem jugu Afrike.

Zlostavljani dečak dobiće novac koji mu je uskraćen

Posle pisanja „Politike” o slučaju dečaka I. Đ. koji je, kako je utvrdio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, mučen 2012. godine u beogradskom vrtiću „Skadarlija” kada mu je vaspitačica naredila da se skine go i tako sedi pred drugarima iz grupe, država će isplatiti još nešto manje od 1.400 evra, koliko mu je ostala dužna zbog pogrešnog obračuna nematerijalne štete.ž Podsetimo, Srbija se posle odluke suda u Strazburu, obavezala da dečaku na ime nematerijalne štete isplati 7.500 evra, ali je na njegov račun uplaćena znatno manja suma. – Državno pravobranilaštvo poslalo je 18. novembra dopis kojim konstatuje da je ponovo proverilo primedbe na isplatu i utvrdilo da su one osnovane i da je potrebno detetu isplatiti još 1.389,13 evra. Utvrđeno je, kako se navodi u dopisu pravobranilaštva, da je u iznos nematerijalne štete neosnovano uračunat iznos sudskih troškova, ali i troškova neblagovremenog izvršenja presude. Zanimljivo je da su identične primedbe na obračun ranije odbijene – kaže za naš list dečakov zastupnik Vojin Biljić.

Prema saznanjima našeg lista, oba dopisa (i onaj kojim su primedbe odbačene i onaj kojim se one usvajaju) potpisala je zastupnik Srbije pred sudom u Strazburu Zorana Jadrijević Mladar. Zanimljivo je i da se, pošto su primedbe dečakovog punomoćnika odbijene, on nije ponovo obraćao pravobranilaštvu. Državno pravobranilaštvo je, po svemu sudeći, proverilo obračun tek pošto je „Politika” objavila priču o tada sedmogodišnjem dečaku, njegovom mučenju i neisplaćenom celokupnom iznosu. Zbog nemilog događaja koji se odigrao 18. aprila 2012. godine u vrtiću Predškolske ustanove „Dečji dani”, Srbija će ostati upisana kao jedna od retkih država koju je Evropski sud upisao u spisak zemalja u kojima je zabeleženo mučenje deteta, a da se ono nije dogodilo tokom ratnih dejstava. – Treba naglasiti da u konkretnom slučaju nikome nije bilo stalo do novca, nego da se ispravi greška zbog koje su dečak i njegovi roditelji osetili dodatnu poniženost – naglasio je Biljić.

Tinejdžer udario decu na pešačkom prelazu

Osamnaestogodišnji T. F. iz Rume izazvao je  u utorak u Rumi saobraćajnu nesreću, kada je obilazeći vozilo koje je propuštalo pešake-decu na pešačkom prelazu udario u decu i tom prilikom teže povrede zadobila je jedna devojčica (9).To se dogodilo oko 13 sati na uglu ulica Orlovićeva i Lenjinova u Rumi oko 13 časova, a povređena devojčica je zadobila otvoreni prelom noge i povredu glave. Povređena je i još jedna devojčica koja je zadobila lakše povrede ramena i nadlaktice, prenose beogradski mediji javlja Tanjug. Kako se navodi, vozaču, koji tek nekoliko dana poseduje probnu vozačku dozvolu, određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.

Deca ne vide sebe u medijima

Deca ne vide sebe u medijima, gotovo polovina nije obučena za korišćenje interneta i društvenih mreža, smatraju da su sadržaji puni lažnih vesti, dezinformacija, rijaliti programa i zahtevaju bolju medijsku pismenost, pokazalo je istraživanje među učenicima Udruženja Prijatelji dece Srbije. Povodom obeležavanja 20. novembra, Međunarodnog dana deteta, udruženje je obavilo mini istraživanje „Deca i tradicionalni i novi mediji”, sprovedeno u Dečijoj nedelji tokom Sednice učeničkih parlamenata 2019. godine, 8. oktobra, a učestvovalo je 56 učenika iz cele Srbije.

Kako se navodi u saopštenju Udruženja, učesnici istraživanja su odgovarali na pitanja koja se tiču korišćenja tradicionalnih i novih medija, stavova o njima, te dali preporuke za unapređivanje položaja dece u njima, prenosi Tanjug. Prema istraživanju, od svih tradicionalnih medija, deca najčešće koriste televiziju – 89,3 odsto, potom radio – 52,7, a nakon toga štampane medije – 42,9 odsto. Deca, učesnici istraživanja, na televiziji u većini prate filmove i serije, a mali broj koristi TV kao sredstvo informisanja. Od negativnih fenomena na televiziji navode štetan sadržaj (najčešće se osvrću na rijaliti programe), smatraju da se plasira dosta lažnih informacija kojima je cilj da se stvori iskrivljena slika u društvu, da postoje spoljni uticaji na uređivačku politiku, da nema dovoljno sadržaja koji je deci zanimljiv, te da ima previše reklama.

Kada je reč o štampi, u većini ističu negativne fenomene, poput: lažnih vesti, skandalizacije, neprofesionalnosti i plasiranja netačnih informacija u javnosti, te da ne postoje sadržaji koji su od značaja za njih. Što se tiče praćenja vesti i društvenih dešavanja, deca se u apsolutnoj većini izjašnjavaju da prate vesti i trenutna društvena dešavanja – 83,9 odsto, a to rade uglavnom putem interneta i internet portala – 45 odsto, potom društvenih mreža – 34 odsto, dok putem televizije i štampanih medija svega 21 odsto.

Istraživanje pokazuje da se internetu i društvenim mrežama najčešće okreću zbog njihove pristupačnosti, brzog dolaženja do potrebnih informacija, te mogućnosti selekcije i lakog odabira sadržaja koje će pratiti. Što se tiče izveštavanja o deci i programa za decu u medijima, ispitanici u većini ističu da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja koji bi njima bio zanimljiv, kao i da se deca često prikazuju kao žrtve/nasilnici, a da se uspesi dece zanemaruju i ne daje im se dovoljan medijski prostor.

Istraživanje je pokazalo i da deca u većini, 56,6 odsto, smatraju da ne znaju dovoljno o korišćenju i zaštiti na društvenim mrežama i internetu, a svoj deci poručuju da je, prilikom korišćenja društvenih mreža i interneta prevashodno potrebno razmišljati o bezbednosti i zaštiti identiteta, sadržaju koji dele i postavljaju, kao i da treba kritički preispitivati sve informacije na društvenim mrežama i internetu.

Konferencija „Bezbednost dece na internetu”

Na Međunarodni dan deteta u prepunoj sali Privredne komore Srbije održana je konferencija „Bezbednost dece na internetu”. Kako se navodi u saopštenju, na otvaranju ove konferencije istaknuto je da kvalitetnim obrazovanjem i aktivnim delovanjem svih članova društva možemo da zaštitimo decu od opasnosti na internetu. „Internet je doneo velike prednosti i olakšao svakodnevnu komunikaciju i funkcionisanje društva u celini. Naša deca se rađaju, žive, odrastaju, sazrevaju u digitalnom dobu. Moramo da ih uputimo na razvijanje digitalnih veština i digitalne pismenosti, ali i da im objasnimo kako da pravilno koriste internet i koje sve opasnosti vrebaju. Drago mi je da je veliki broj roditelja prisutan, kao i prosvetni i medicinski radnici. Ideja za organizovanje ove konferencije nastala je kao potreba društva da zaštitimo decu i proširimo svest o posledicama zloupotrebe digitalnih medija i pružimo informacije o pozitivnim i negativnim aspektima korišćenja interneta, potencijalnim rizicima i načinima bezbednog korišćenja digitalnih medija, kao i da podignemo svest o opasnostima na internetu”, kazala je Katarina Jonev, organizator ove konferencije i višegodišnji predavač na temu bezbednosti dece na internetu.

Dunja Simić, glavni koordinator programa Osnovi bezbednosti dece u Ministarstvu unutrašnjih poslova, master psiholog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i mladima, govorila je o značaju obrazovanja dece i roditelja i predstavila aplikaciju „Osnovi bezbednosti dece” koju je MUP razvio. Ona je istakla da je obrazovanje ključ kada je reč o opasnostima na internetu.

Vladimir Vujić, načelnik Odeljenja za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala UKP, naglasio je da roditelji ne treba da kače fotografije svoje nage dece, jer takve fotografije mogu da budu zloupotrebljene. Takođe, Vujić je istakao da pojedine grupe koje kače prepiske dece sa predatorima i pedofilima ne čine uslugu već ometaju službenu istragu i otežavaju rad policije.

Ispred Republičkog zavoda za socijalni rad, Slavica Milojević je naglasila da je najvažnije sa decom izgraditi odnos poverenja od najranijeg uzrasta. „Sve češće čujem izraz ‘Ja sam svom detetu prijatelj’, što je pogrešno. Vi treba da budete detetu roditelj, a prijatelje će naći među svojim vršnjacima, objasnila je Milojevićeva.

Ispred ministarstva za turizam, trgovinu i telekomunikacije Dženana Rudonja je istakla da nasilje na internetu, neprimereni sadržaj, krađu identiteta, uznemiravanje, pretnje i ucene mogu da se prijave Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833. „Građani mogu da problem prijave Centru na broj telefona 19833, a mi ćemo proslediti adekvatnim nadležnim organima sa kojima imamo odličnu saradnju”, rekla je ona.

Na panelu  ispred Unicefa učestvovala je Vesna Dejanović koja vodi program dečje zaštite u ovoj organizaciji, kao i Mihreta Fejzula angažovana u Grupi za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminaciju, u Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Maja Raković, ispred Biroa za sprečavanje trgovine ljudima je istakla da su u porastu slučajevi vrbovanja na internetu i da su deca najčešće mlade devojke.

Na konferenciji su govorili sa stanovišta struke pedijatar Mirjana Mićović i psiholog Vanja Bokun Popović, koje su se dotakle teme internet zavisnosti, kao i fizičkih i zdravstvenih posledica preterane upotrebe kompjutera i mobilnog telefona. Novinar Vesna Čarknajev se osvrnula da izveštavanje medija o bezbednosti dece na internetu i dodala da je nužno da i mediji više plasiraju obrazovne tekstove. Iz ugla stručnjaka za internet bezbednosti prisutnima su se obratili Mirko Mirković kao i Dušan Berdić.

Tokom konferencije je održana i promocija knjige „Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje”, autora Katarine Jonev.

Jačanje  kapaciteta škola za prevenciju vršnjačkog nasilja

 Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić naglasio je da je prevencija svih oblika nasilja jedan od prioritetnih ciljeva sistema obrazovanja i vaspitanja. On je ukazao i na neophodnost intersektorske saradnje i povezivanja nacionalnog i lokalnog nivoa u obezbeđivanju sigurnog i podsticajnog društvenog i školskog okruženja za decu i mlade, a direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić podsetio je sve prisutne na preventivne aktivnosti predviđene Akcionim planom Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma.  Učesnici su imali prilike da se bolje upoznaju i  sa specifičnostima fenomena nasilnog ekstremizma i radikalizacije, faktorima privlačenja i podsticanja, radikalizacijom koja se danas sve više odvija putem digitalnih tehnologija,  kao i sa kompleksnim sadejstvom psihološko-društvenih uticaja na razvoj ideološki motivisanog nasilja.  Istaknuti su postojeći kapaciteti sistema obrazovanja i vaspitanja za preventivno delovanje koje omogućuje i obavezuje zakonska regulativa i uređenje procedure u oblasti zaštite od nasilja. Posebno je naglašen značaj razvoja međupredmetnih kompetencija kod učenika koje obezbeđuju razvijanje i usvajanje specifičnih znanja, veština i stavova neophodnih za razvoj građanske svesti i uključivanje u demokratsko društvo.  Osim razvijanju kritičkog mišljenja pažnju je potrebno posvetiti razvoju emocionalne pismenosti, veštinama komunikacije, negovanju osnovnih demokratskih prava i sloboda kroz podsticanje tolerancije, prihvatanja različitosti i jačanja osećaja pripadnosti  Prepoznata je ključna uloga porodice i značajnih odraslih, kao i vršnjačke grupe i drugih grupa koje mogu imati pozitivan uticaj na razvoj dece i mladih  u jačanju njihove otpornosti na nasilni ekstremizam i radikalizaciju.

About the Author

admin