Vesti – 26.11.2019.

Ubrzajte štampanje udžbenika za nacionalne manjine

Da se pitaju izdavači, školsko zvono ne bi se oglasilo 1. septembra, bar ne za prvake i petake koji koriste udžbenike na jezicima nacionalnih manjina prema reformisanom programu. I dok nezadovoljni na njih bacaju drvlje i kamenje, izdavačke kuće apeluju na strpljenje, uz opasku da je čitava procedura prevođenja, lektorisanja, prelamanja i štampanja, pa i ispravljanja, nemoguća misija za nekoliko meseci, koliko imaju od trenutka kada stigne nalog Ministarstva prosvete.

Direktorka IK „Klet” Gordana Knežević Orlić kaže da su u ovom momentu u prodaji svi njihovi naslovi na mađarskom, rusinskom i slovačkom jeziku za pomenute razrede, mada nije sve bilo gotovo pred početak školske godine zato što su i odobrenja za udžbenike na srpskom, po kojima se potom rade verzije na ostalim jezicima, dobili tek u junu. – Maksimalno se trudimo da imamo dobru saradnju sa svim savetima nacionalnih manjina, koji, po zakonu, obaveštavaju izdavače za koje se udžbenike većina škola opredelila, a imamo i dogovor da nam obezbede najkvalitetnije prevodioce iz svojih redova – dodaje ona. – Dok čekamo odobrenje, što traje po dva-tri meseca, već se bira tim kako bi bio spreman istog momenta kad ono stigne. Priprema naslova za drugi i šesti razred je u toku, a za neke manjeg obima već je gotova. Očekujem da će iz godine u godinu biti sve bolje.

Đaci u Bačkom Petrovcu još čekaju komplet za slovački jezik

Đaci OŠ „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu još čekaju komplet za slovački jezik, koji su za prvake naručili od Zavoda za udžbenike, ističe direktorka Vlasta Verle. – Što se tiče drugih udžbenika, sada prvaci nemaju problem, ali imali su prošle godine, kao što ove imaju za drugi i šesti razred – dodaje. – Zadržavanje rukopisa od strane Pedagoškog zavoda i samim tim kašnjenje štampanja smatram diskriminacijom, a posebna priča su besplatni udžbenici. O tome sam obavestila i Ministarstvo prosvete. Naime, u aprilu ove godine dato nam je da u informacioni sistem „Dositej” unesemo imena učenika koji imaju pravo na to, bez objašnjenja da je u pitanju stari katalog pošto u tom trenutku novi udžbenici na slovačkom još nisu bili odobreni. Očekujem da će se problem pojaviti i dogodine s udžbenicima maternjeg jezika i muzičke kulture za četvrti i osmi razred jer je Zavod počistio magacine, podelivši stare zalihe školama, dok privatne izdavačke kuće nemaju interesa da štampaju ove naslove jer su tiraži zaista mali – kaže, uz opasku da inače odlične udžbenike iz „komšiluka” koriste samo nastavnici, i to kao pomoćnu literaturu, kako je jedino i dozvoljeno.

Prema rečima izvršne direktorke novosadskog odeljenja Zavoda za udžbenike dr Romance Jovanović, bukvar, čitanka, radna sveska i multimedijalni dodatak kasne jer je, prema predlogu Nacionalnog saveta, menjana kaligrafija slovačke abecede, što je složen posao. – Što se tiče Zavodovih izdanja na jezicima nacionalnih manjina, uglavnom su izabrani originalni udžbenici za maternji jezik, muzičku kulturu i za maternji sa elementima nacionalne kulture – dodaje. – Rumunska odeljenja opredelila su se za sve naše naslove, sem onih za koje Zavod nije dobio odobrenje, a to su Biologija, Informatika i Likovna kultura. Trenutno radimo udžbenike za drugi i šesti razred, od kojih će neki biti gotovi već do drugog polugodišta, mada su i stari do te mere upotrebljivi da se nastava može nesmetano odvijati. Iako su zalihe za treći i sedmi razred potrošene, nismo hteli da ih doštampamo, ne samo zato što je izuzetno skupo već i zato što čekamo nove naslove.

Srednje škole: Udruženja stručnih i umetničkih škola mogu da izdaju priručnike za stručne predmete

Kada je u pitanju nastavno štivo za srednje škole, situacija je nešto drugačija zato što Zakonom o udžbenicima nije predviđeno da ono bude obaveza nekog izdavača, pa čak ni državnog, dok se u članu 14 pomenutog zakona, kaže Romanca Jovanović, navodi da i udruženja stručnih i umetničkih škola mogu da izdaju priručnike za stručne predmete. – Srednje škole danas koriste drugu metodologiju nastave, ne bazirajući se samo na udžbeniku, kao što su nekada činile. Na jezicima manjina uglavnom imamo gimnazijske udžbenike za opšteobrazovne predmete, kao i za brojnije stručne škole koje su iskazale tu potrebu, kao što su ekonomska i medicinska. Kad su u pitanju ostale, videćemo do koje mere će uvođenje dualnog obrazovanja uticati na izradu udžbenika, koji udeo će imati praksa i koji profili će biti zastupljeni, jer su neka zanimanja prevaziđena, a neka nova se pojavljuju – kaže Jovanovićeva.

Udžbenike na bugarskom nabavila škola

Za đake u Ivanovu, gde se nastava, osim na srpskom, odvija i na bugarskom i mađarskom, potrebne udžbenike, kojih ima jedino u Zavodu, nabavila je OŠ „Moša Pijade”, te tako poštedela roditelje troška. – Sticajem okolnosti, naš kolega nastavnik autor je bugarskog udžbenika za niže razrede – kaže direktorka Sanja Simić Mijatović. – Pošto i dalje ne postoje knjige za više razrede, nastavnik prilagođava i kopira one koji se koriste u Dimitrovgradu i Bosilegradu, gde se nastava izvodi na tom jeziku. Isto važi i za mađarski jezik jer godinama nije bilo novijih izdanja, nego su se koristili udžbenici stari dvadesetak godina.

Njilaš u Senti s predstavnicima Konfucijevog instituta

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš sastao se s predstavnicima Konfucijevog instituta, direktorima srednjih škola u Senti i članom Opštinskog veća zaduženim za obrazovanje Atilom Perpauerom. U okviru radnog sastanka dogovorena je saradnja između ovih vaspitno-obrazovnih ustanova i Instituta, kako bi od septembra sledeće godine zainteresovani srednjoškolci, ali i odrasli, imali priliku da se upoznaju s kineskom kulturom i jezikom.

Saradnja između Kine i Srbije na zavidnom je nivou. Zahvaljujući Konfucijevom institutu, izgrađen je most koji dodatno povezuje naše dve zemlje u oblasti kulture i obrazovanja. Drago mi je što se, kao rezultat današnjeg sastanka, u ovu saradnju uključuju i srednje škole u Senti, kako bi što više mladih imalo priliku da se upozna s kineskom kulturom i jezikom, rekao je Njilaš.

Konfucijev institut, sa sedištem na Univerzitetu u Novom Sadu, svečano je otvoren 27. maja 2014. godine i tako postao deo velike porodice Konfucijevih instituta u svetu. Čen Hui, univerzitetski profesor iz Kine, na čelu je ove institucije u protekle tri godine. Moj zadatak je da ponudim kurseve kineskog jezika učenicima i celokupnoj zajednici zainteresovanoj za kinesku kulturu. Između Srbije i Kine uspostavljena je bratska saradnja, na koju smo posebno ponosni, što je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić. Sa ovakvom političkom podrškom učiniću sve što je u mojoj moći da izađemo u susret potrebama lokalnog stanovništva i razvijemo saradnju na polju obrazovanja, kako bismo unapredili naše bratske odnose, zaključio je Čen Hui.

Oko 1.000 đaka i studenata izučava kineski jezik i kulturu u Republici Srbiji, a zahvaljujući Konfucijevom institutu sve više studenata ima priliku da nastavi školovanje u Kini. Osim časova na Filozofskom fakultetu, Konfucijev institut organizuje časove i u partnerskim institucijama.

Na teritoriji opštine Senta nalaze se četiri srednje škole, tri u sklopu jednog objekta ‒ koji je u potpunosti renoviran u januaru prošle godine – a to su Senćanska gimnazija, Ekonomsko-trgovinska škola i Medicinska srednja škola, dok Gimnazija s domom za talentovane učenike „Boljai” funkcioniše zasebno. Nakon radnog sastanka, delegacija je posetila Senćansku gimnaziju, gde su direktori škola predstavili svoje ustanove.

Otvoren literarni i likovni konkurs za decu

Institut za javno zdravlje Vojvodine raspisao je nagradni likovni i literarni konkurs „Dobri prema sebi, dobri prema drugima – psihosocijalne veštine”, a radovi se mogu odneti lično na pisarnicu Instituta od 7 do 14 sati, poslati poštom na adresu Futoška 12, s naznakom: za Centar za promociju zdravlja, ili putem mejla promocijazdravlja@izjzv.org.rs. Namenjen je deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta iz Novog Sada i traje do 5. decembra. 

Osim teme konkursa, dostupne su i različite podteme poput „Potraga za blagom u sebi – šta umem, šta volim kod sebe, šta mogu sam/a?”, zatim „Trenuci zlata vredni – moji ponosni trenuci” i „Bez neuspeha nema ni uspeha”, koji iziskuju pozitivan stav o sebi. Tema „Prošetaj milju u tuđim cipelama – razumem i osećam kako se drugi osećaju” izražava empatiju, dok „Kako i šta kažem kada: me neko povredi, kada nekog hvalim, želim da odbijem nečiji predlog, kada mi je prijatelj/ica tužan/na” daje akcenat na komunikaciji. Prikazivanje kooperacije može se uraditi kroz temu „Na krilima moga tima – šta možemo kada se udružimo, a ne možemo kada smo sami?”, dok se solidarnost može iskazati kroz „Mesto za svakog u grupi: neko ide brzo, neko polako, važno da smo zajedno”. Pristigli dečji radovi biće inspiracija za bojanku koju će Institut za javno zdravlje Vojvodine izraditi na temu psihosocijalnih veština. Izložba izabranih radova i dodela nagrada biće 9. decembra u 11 časova u Kulturnoj stanici „Eđšeg”, Antona Čehova 4.

Mali virtuozi oduševili publiku

Koncert školskih horova i solista muzičkih škola održan je u utorak  19. novembra uveče u Sinagogi. Publika je imala jedinstvenu priliku da vidi i čuje novosadske đake – osvajače najprestižnijih domaćih i međunarodnih nagrada na muzičkim takmičenjima, koji su u okviru projekta „Učim + Znam = Vredim” i ove godine predstavljeni na bilbordima u našem gradu. Nastupili su horovi osnovnih škola „Đura Daničić” i „Jovan Popović”, Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”, ženski hor i orkestar Muzičke škole „Isidor Bajić”, kao i solisti iz Osnovne muzičke škole „Josip Slavenski”. Po rečima portparolke Udruženje za promociju društvene odgovornosti Gordane Ivković, koncert je imao za cilj da istakne uspeh đaka i da pruži priliku Novosađanima da se uvere da su s razlogom zaslužili da se nađu na bilbordima. – Građani ne slute koliko darovite dece ima u školama, kao ni koliko predavača svakodnevno posvećeno rade s njima na razvijanju njihovih talenata i motivisanju – kazala je Gordana Ivković. – Primetili smo da njihovi uspesi nisu dovoljno promovisani. Zbog toga je koncert odlična prilika da se čuje drugačija i kvalitetna muzika u izvođenju naših najboljih đaka. 

Vučević sa sekretarom Francusko – nemačke kancelarije za mlade

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević sastao se sa generalnim sekretarom Francusko – nemačke kancelarije za mlade Tobijasom Butovim, koji je u poseti Novom Sadu povodom četvrtog Regionalnog foruma mladih lidera. Gradonačelnik Vučević poželeo mu je srdačnu dobrodošlicu i izrazio zadovoljstvo što se u Omladinskoj prestonici Evrope održava manifestacija koja pokazuje da postoji zainteresovanost donosilaca odluka da čuju glas onih koji će ih u budućnosti naslediti na odgovornim pozicijama. Sagovornici su se složili da Novi Sad može biti primer drugima kako se vodi omladinska politika, a posebno imajući u vidu da je projekat OPENS rezultat rada mladih i njihovih organizacija, uz podršku državnih organa i institucija. Vučević je rekao da je Forum veoma dobra prilika i da se sa predstavnicima važnih evropskih organizacija diskutuje o aktuelnoj situaciji kada je reč o procesu evrointegracija na Zapadnom Balkanu, kao i da se učvrste veze sa partnerima iz regiona. Obojica su izneli stav da je dobra komunikacija između zemalja ovog regiona ključna za dalji ekonomski i ukupni napredak, kojim jedino može da se zaustavi sve izraženija pojava odlaska mladih iz njihovih matičnih država.

Klub fizičara PMF-a: Povezuje nas ljubav prema nauci

Klub fizičara Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu osnovan je 2017. godine u želji nekoliko studenata fizike i starijih kolega da se svi ujedine oko zajedničke teme, a da nije reč o ispitima i svakodnevnim fakultetskim obavezama. S obzirom na činjenicu da fizičara ima malo, zanimljiv je podatak da Klub broji više od 100 članova, koji dolaze i s drugih fakulteta, a takođe su tu učenici osnovnih i srednjih škola, te članovi pojedinih naučnih klubova iz Vojvodine. Tokom dve godine postojanja realizovano je mnoštvo sadržaja i aktivnosti. – Ideja je bila da zajedno radimo nešto korisno – objašnjava predsednica Kluba fizičara Prirodno-matematičkog fakulteta Jelena Bardak. – Kad je reč o sadržajima, u početku smo učestvovali u nečemu s čim smo se već susretali, a to su „Festival nauke“ i „Noć istraživača“. Proteklo je uspešno jer smo uspeli da realizujemo radionice samostalno do kraja. U okviru „Noći istraživača“, s Udruženjem geografa organizovali smo radionicu „Save our stars“ i bavili smo se problemom svetlosnog zagađenja, svako iz svog ugla. Radionica je bila izuzetno posećena, veoma interesantna i prva veća aktivnost koju smo realizovali.

„Sajam stručnog usavršavanja“ bio je manifestacija na kojoj se Klub fizičara PMF-a zvanično predstavio, a Departman za fiziku i Prirodno-matematički fakultet, kao matična institucija, pružili su podršku. Na fakultetu su dobili prostorije za realizaciju radionica, kao i novac za početak. Zajedno s geografima, biolozima, astronomima i mnogim drugima čine organizaciju „Carpe Noctem – Iskoristi noć”, nezavisno od fakulteta. U okviru toga, najpre samo za članove, a potom i za sve koji žele, organizovali su noćnu „Astro-šetnju” 15 kilometara po Fruškoj gori, što je izazvalo izuzetno interesovanje i pozitivne reakcije. Uz taj uspeh, došla je još jedna srodna manifestacija – prvi eko-festival na našim prostorima „Zvezdani triatlon“, a sve da bi se na različite, ali zanimljive i svima prijemčive načine, približile i objasnile tema noći, prirodne i veštačke svetlosti, sazvežđa i slično. – Klub je član Internacionalne asocijacije studenata fizike, kao lokalni komitet iz Novog Sada, a interesantno je to da svake godine šaljemo studente u Ženevu u Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje CERN – naglašava Jelena. – Takođe, svake godine se u drugoj državi organizuju internacionalne konferencije studenata, koje obuhvataju posete gradu, predavanja i radionice, kao i nacionalne večeri, gde svako predstavlja svoju zemlju. Ponosni smo što smo deo toga, a na taj način razbijaju se predrasude da su fizičari zaronjeni samo u knjige.

Saradnja s Astronomskim društvom „Novi Sad“ je izuzetno dobra, te su i s njima do sada organizovali različite radionice. – U okviru Međunarodnog dana kosmičkog zračenja, osvojili smo prvo mesto za najoriginalniju radionicu – ističe Jelena Badak. – U Planetarijumu smo pravili maglenu komoru u kojoj smo detektovali kosmički zrak, koji, kad kroz nju prođe, ostavi trag. Preneli smo taj trag na platno, isekli ga i kačili na sebe, a potom pravili selfi. Zapravo, nagrađen je najoriginalniji selfi, koji u sebi sadrži poruku u vezi s kosmičkim zračenjem.

Osim dosadašnjih aktivnosti i saradnje, Klub fizičara PMF-a teži da se poveže s kolegama iz regiona, te ostvari saradnju sa Zagrebom, možda i Banjalukom. – Želimo da se udružujemo jer sve nas povezuje ljubav prema nauci i onome što nas okružuje. Najvažnija nam je promocija nauke. Kad smo počinjali, zapitali smo se da li ćemo to uspeti da uradimo na pravi način jer je reč o škakljivoj temi – možeš da radiš svašta, ali trebalo bi da ima nekog smisla. Mladima savetujem da uvek istraju u tome što žele i vole da rade, da se pridruže organizacijama koje nude sadržaje koji ih zanimaju i gde mogu najbolje da doprinesu – poručuje Jelena Bardak.

Pedeset godina od prvog koraka na Mesecu

Ove godine obeležena je i pedesetogodišnjica od prvog sletanja čoveka na Mesec. – Povodom toga, zajedno s Astronomskim društvom „Novi Sad”, za najmlađe smo organizovali šetnju i trku „380.000 centimetara do Meseca“, jer je prosečna udaljenost Zemlje i Meseca je 384.400 kilometara – kaže Jelena Bardak. – Šetnja od 3,8 kilometara organizovana je od našeg fakulteta do Planetarijuma, a deca od pet do sedam godina trčala su 38 metara. Svi su dobijali nagrade na temu astronomije, tako da su uživali, a najbrži dečak je svoj otisak stopala ostavio na ploči, kao što je to, sletevši na Mesec pre 50 godina, učinio Nil Armstrong.

Sprečiti diskriminaciju osoba s invaliditetom

Projekat „Naša priča” završen je predavanjem „Sprečavanje diskriminacije osoba s invaliditetom” u Velikoj sali Prirodno-matematičkog fakulteta u četvrtak, 14. novembra. Aktivnosti su sprovedene u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima u Novom Sadu s idejom podsticanja tolerancije na različnost, upoznavanja s mogućnostima osoba s invaliditetom, podsticanja na primenu novostečenog znanja i aktivno učešće u inkluziji celokupnog društva, prihvatanje osoba s invaliditetom i susretanje s njima u svakodnevnom životu. Osim navedenog, bilo je reči o vrstama invaliditeta i o tome kako invalidnost nastaje, uz naznaku da invalidnost nije bolest, nego stanje. Posredno se skreće pažnja na socijalni model invalidnosti, s akcentom na samostalnost osoba s invaliditetom, uz pomoć pedagoške i personalne asistencije – stečena i urođena invalidnost.

To je završna faza projekta tokom kojeg je Udruženje „Novosađanke” obišlo 16 osnovnih i srednjih škola, kao i šest fakulteta. Osim stručnih predavača, na tribinama su učestvovale i osobe s invaliditetom koje su iz svog ugla pričale o svakodnevnim problemima koje imaju, ali i o tome da ih invalidnost ne sprečava u ostvarivanju snova. Osim tribina, u junu je održano seminar-predavanje na temu „Kako voditi računa o potrebama osoba s invaliditetom”, a predavanjem „Sprečavanje diskriminacije osoba s invaliditetom” zaokružen je celokupan rad. Projekat je tokom proteklih sedam meseci sprovodilo Udruženje „Novosađanke”, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za zaštitu osoba s invaliditetom.

“Igra je jezik deteta“ u Eđšegu

Tribina pod nazivom „Igra je jezik koji dete najbolje razume“ je održana u četvrtak u 19 časova u Kulturnoj stanici „Eđšeg“, Antona Čehova 4. Na tribini su govorili pedagog, dečiji psihoterapeut i jedan od osnivača psihološkog savetovališta „Igrologija“ u Novom Sadu Jelena Višekruna i pedagog i takođe jedan od osnivača „Igrologije“ Višnja Divild Žeželj.      

Vremeplov: Osnovan AVNOJ

Na današnji dan 26. novembra  1942. godine u Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovano Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu. 

Vremeplov: Umro Milan Kujundžić Aberdar

            Srpski filozof, pisac i političar Milan Kujundžić Aberdar, umro je na današnji dan 26. novembra 1893. godine. Bio je  jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj Školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik skupštine Srbije i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. U mladosti je bio jedan od vođa Ujedinjene omladine srpske i urednik njenog glasila “Mlada Srbadija”. Stihovi tog izrazito romantičarskog pesnika pozivali su na borbu za oslobođenje i ujedinjenje porobljene braće. Dela: “Kratki pregled harmonije u svetu”, “Ide li svet na bolje ili na gore”, “Filozofija u Srba”, “Šta je i koliko u nas urađeno na lođici”, spev “Srpski patrijarh”, balada “Nevesta hajdukova”.

Vremeplov: Generalni štrajk u Belgiji

Na današnji dan 26. novembra 1993. prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.

Vremeplov: Umro Laza Kostić

  Srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda umro je na današnji dan 26. novembar 1910. godine. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najviša ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama Šekspira – bio je poliglota i erudita. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pešti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hapšen je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog društva. Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije “Maksim Crnojević”, “Pera Segedinac”, rasprave “Kritički uvod u opštu filozofiju”, “O Jovanu Jovanoviću Zmaju , njegovu pevanju, mišljenju i pisanju”, “Osnova lepote u svetu”.

Vremeplov: Kini obnovljeni  članstvo u  MOK-u

Na današnji dan 26. novembra 1979.  godine Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.

Vremeplov: Umro Adam Mickijevič

Poljski pisac Adam Mickijevič, najistaknutiji poljski romantičar umro je 26. novembra  1855. godine. Njegov idilični ep “Pan Tadeuš”, u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.

Vremeplov: Umrla  Isabela I

Na današnji dan 26. novembra 1504. godine umrla je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.

Nastavnik: Prava sreća da smo reagovali na vreme

Nastavnik fizičkog vaspitanja Slavoljub Stojadinović, koji je uspeo da savlada nepoznatog muškarca, rekao je da je još u šoku, kao i da je prava sreća da su on i učenici reagovali na vreme i tako sprečili moguću tragediju. On je rekao da je svašta moglo da se desi i da je prava sreća što se  sve dobro završilo. Nije ni slutio šta se dešava kada su ga učenici pozvali da dođe na čas filozofije, na koji je upao naoružani muškarac. “Moji učenici su me zvali iz fiskulturne sale da dođem u učionicu, da imaju problem. Odreagovali smo na vreme, uspeo sam da mu oduzmem pušku”, ispričao je Stojadinović i dodao da su dva metka opalila tokom rvanja sa napadačem.

Deca III-3 su vrlo brzo evakuisana i odvedena na bezbedno. “Još sam u šoku, opet bih ovo uradio jer su mi deca bila bitna, da se njima ništa ne desi”, ispričao je Stojadinović, koji u toj školi radi već 20 godina na određeno vreme. Kazao je da je istraga u toku i da će policija uskoro izaći sa svim relevantnim informacijama.

Direktorka škole Aleksandra Ilić potvrdila je za RTS da u incidentu nije bilo povređenih i da su deca na bezbednom. Ona je ocenila i da su deca sigurno istraumirana zbog svega što se dogodilo. “Imamo tim za krizne intervencije i od ponedeljka ćemo sa njima da razgovaramo da bismo im pomogli”, rekla je Ilić. Napomenula je da su o svemu odmah obavešteni ministar prosvete i Ministarstvo, dodajući da je škola sa njima na vezi.

Učenici III-3 su za “Blic” rekli da je napadač u školu ušao pod “punom ratnom opremom”

“Imao je bombe i pištolje, hteo je da ga ‘spojimo’ sa predsednikom, ministrom policije…svi smo u šoku, mislili smo da je vežba”, kažu učenici Ekonomsko-ugostiteljske škole u Velikoj Plani. “Bio je šesti čas, imali smo logiku kod profesora Igora. Učionica je na drugom spratu, u levom krilu škole. Nasred časa je u učionicu ušao čovek, pod punom ratnom opremom. Imao je neke bombe, pušku i pištolj. Počeo je da se žali kako njemu neko preti, kako ga progone, kako neko želi da ubije njegovu ženu, decu…”, pričaju učenici. “Blic” navodi i da je, prema nezvaničnim informacijama, reč o čoveku koji ima psihičkih problema.

Prava dece: Ružne scene za nevine oči

Da li se sećate Malale Jusufzai? Imala je 17 godina kad je 2014. primila Nobelovu nagradu za mir, kao najmlađa dobitnica u istoriji ovog prestižnog priznanja, a svega 11 godina kad je u rodnom gradu u Pakistanu, pod talibanskom upravom, pokrenula blog na lokalnoj stanici Bi-Bi-Sija, zahtevajući da se i devojčicama omogući pravo na dalje školovanje. Nastupala je u ime svojih drugarica, vršnjakinja i zemljakinja i imala podršku porodice – ali je izazvala gnev talibana, i jedan od njih je 2012. u nju pucao, u glavu, dok se vozila autobusom u školu. Preživela je, prebačena u bolnicu u Englesku, i posle dugotrajnog lečenja tamo i ostala, nastavljajući svoju borbu.

A znate li ko je Om Prakaš Gurjar iz Radžastana, Indija? Sa 14 godina je dobio Dečju međunarodnu nagradu za mir. Imao je pet godina kad je oduzet roditeljima i odveden na prisilan rad u poljima. Posle tri godine spasli su ga aktivisti jedne tamošnje nevladine organizacije. Čim se oporavio, Om Prakaš je i sam postao društveno angažovan: pomagao je u izgradnji „Sela koja su prijatelj deci” – mesta gde nije dozvoljeno da deca rade, i osnovao i mrežu koja deci obezbeđuje potvrdu o rođenju kao neku vrstu zaštite od eksploatacije. Taj papir im pomaže da ne postanu žrtve ropstva, trafikinga, prisilnih brakova ili regrutovanja u dečije trupe.

Da li ste čuli za Amerikanku Rejčel Bekvist? Imala je devet godina kad je u jednoj televizijskoj emisiji saznala da svakoga dana u Africi umre 4.500 dece jer, u nedostatku čiste vode, piju onu iz prljavih bara. Odlučila je da to promeni, i uz majčinu pomoć otvorila svoju stranicu na sajtu dobrotvorne organizacije, moleći sve koji je poznaju da umesto rođendanskih poklona njoj namenjenih daju novčani prilog afričkoj deci. Na računu se našlo 220 dolara… a onda je Rejčel poginula u saobraćajnoj nesreći. Nakon toga se na račun slivalo sve više i više para. Ukupno 1.200.000 dolara, dovoljno da se spase šezdeset hiljada žedne afričke dece.

Zašto bismo baš sada pomislili na ovo troje stranaca? Jedan je razlog zato što je 20. novembra  po 30. put proslavljen Svetski dan deteta, odnosno obeleženo trideset godina otkako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Konvenciju o pravima deteta. Drugi razlog je što, uprkos naporima Unicefa i drugih međunarodnih organizacija, pune tri decenije nakon usvajanja Konvencije, mališani širom sveta se i dalje suočavaju s pretnjama koja ugrožavaju njihovu bezbednost, zdravlje i bezbrižnost: više od 260 miliona dece ne ide u školu, 650 miliona devojčica udato je pre punoletstva, i gotovo pet i po miliona mališana u toku jedne godine umre od neizlečivih bolesti pre svog petog rođendana.Treći razlog su sve one užasavajuće vesti iz novina, o stvarima koje se dešavaju tu oko nas, u Srbiji: o bebama koje su ubili roditelji ili staratelji, o otetim, pretučenim i silovanim devojčicama i dečacima, o deci koja zarađuju za život na ulici, o tinejdžerima koji su sebi ili drugima oduzeli život. Uprkos tome što smatramo da imamo dobro uređeno društvo, stroge zakone i sve vrste pomoći i zaštite dece.

Uznemirujuće scene

Pored svih napora ne možemo sasvim zaštititi najmlađe od neželjenog uticaja okruženja, bilo da je u pitanju nešto što ih lično pogađa, ili nešto o čemu su samo slušali. Suočavanje sa surovom realnošću za mališane počinje u sopstvenoj kući, u vrtiću, u školi, na ulici, u medijima… Roditeljske rasprave, nasilništvo vršnjaka, svađe u prevozu, psovke i tuče na televizijskim ekranima, prosjaci ispred zgrade, samo su neke od tih uznemirujućih scena koje mališani svakodnevno gledaju i pokušavaju da razumeju šta se to dešava, zašto, i kako će na njih da utiče?

Neki roditelji i nastavnici otvoreno s njima o tome govore, neki izbegavaju „ružne” teme, a ima ih i koji sve okreću na šalu, ne dajući pravi odgovor. I deca različito reaguju: neka jednostavno tome ne pridaju značaj, druga stalno zapitkuju, neka se u strahu povuku u svoj svet, a retka – poput Malale, Rejčel i Oma Prakaša – odluče da nešto preduzmu. – Kroz odnose s drugima, dete postepeno shvata šta je društveno poželjno, šta nije, i na koji način se ponašati – objašnjava za „Magazin” Irena Verner, master psiholog i licencirani psihoterapeut.

Ona dodaje da od same prirode negativnog događaja, uzrasta deteta, a najpre od njegove zrelosti da shvati da se nešto neprijatno događa zavisi i način na koji ga pripremiti i saopštiti mu šta se desilo. – Dete često ne razume reči i razloge, ali razume ponašanje odraslih, recimo vidi da je majka tužna, da plače, i to ga uznemirava. U suštini, nije najvažniji sam događaj, već naša reakcija na njega, a dete podražava ponašanje najbližih. Spremnost deteta da se suoči sa stresnim događajima u porodici, kao što su svađa ili razvod, u stvari će najviše zavisiti od spremnosti roditelja da prevaziđu takve situacije. Oni, međutim, najčešće preuveličavaju negativne ishode i potcenjuju sopstvene sposobnosti da se nose sa njima – primećuje naša sagovornica.

Snaga uzora

U suštini, deca postaju spremna da se suoče s neprijatnim situacijama u porodici, kao što su razvod, gubitak posla i finansijska nesigurnost, sukobi s komšijama ili nerazumevanje sredine, ukoliko roditelji ne preuveličavaju negativne posledice toga i otvoreno razgovaraju s detetom. – Na isti način se detetu mogu objasniti i neprijatne scene izvan porodice, u društvu (protesti, blokade u saobraćaju) i medijima (nasilje, erotika, političke debate…). Iskren razgovor može da ublaži posledice takvih događaja ukoliko roditelji, odnosno vaspitači ne katastrofiziraju dodatno, ne razmišljaju u crno-belim kategorijama, ne pokušavaju da etiketiraju sebe i druge, već su u stanju da sagledaju događaj realistično, sa svim dobrim i lošim stranama – navodi Irena Verner. Naša sagovornica ističe da dete uči iz vaših postupaka mnogo više nego iz vaših reči, i ukoliko su oni u suprotnosti, uvek će više verovati onome što radite nego onome što govorite. Zato je biti dobar model svom detetu verovatno najdelotvorniji ali i najzahtevniji zadatak roditelja.

Upitajmo se sada, da li bi Malala podigla svoj glas da nije za uzor imala oca, učitelja, koji je bio veliki zagovornik prava sve dece na školovanje; da li bi Rejčel sprovela u delo svoju plemenitu ideju da je u tome nije podsticala i podržavala majka; da li bi Om Prakaš postao borac za prava dece da nije na sopstvenoj koži iskusio nepravdu od koje su ga spasli aktivisti među kojima je kasnije odrastao?

Dete u debati

Da li i kada dopustiti da dete učestvuje u porodičnim debatama? – Ono se tako osnažuje i razvija se njegova odgovornost, međutim, i ta odluka i izbor treba da budu odgovarajuće uzrastu i zrelosti deteta. Tretiranje dece kao sebi jednakih šteti njihovom razvoju, isto kao i postavljanje dece iznad roditelja. Pokažite svojoj deci da cenite i uvažavate njihovo mišljenje, ali im jasno stavite do znanja da ste vi roditelj. Uspostavite porodičnu hijerarhiju koja deci pruža mogućnost da poslušaju ono što roditelji traže od njih čak i onda kad to ne žele – poručuje Irena Verner.

Nema dečjeg rada, ali ima ranih brakova

Srbija je jedna od 12 zemalja, od ukupno 131 analizirane, koje su od Američkog ministarstva za rad dobile ocenu „značajan napredak” u sankcionisanju dečjeg rada, izjavila je ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ona je rekla da ovim možemo biti zadovoljni, ali pred nama su i dalji izazovi. U Zakonu o pravima i zaštitniku prava deteta, koji je u proceduri, jedno od značajnih pitanja se odnosi na decu počinioce krivična dela koja imaju psihičkih problema. U našoj zemlji nema institucije u kojoj bi se lečila ta deca, odnosno medicinskih mera koje bi se primenile. Takođe, u Srbiji još postoji problem ranih brakova i rane trudnoće, uglavnom romske populacije, koji su glavni razlog prekinutog detinjstva.

Šta kad internet izluđuje roditelje

Šta da preduzmu roditelji ukoliko im se ne dopadaju aktivnosti u koje se njihovo dete uključilo na društvenim mrežama ili u društvu? – Po nekim istraživanjima, potrebna su samo tri „klika” da bi se došlo do neprimerenog sadržaja na internetu. Prevencija je, naravno, najbolja, ali ukoliko i pored mera zaštite dete dođe u kontakt s njima, bilo bi dobro ne praviti veliku tenziju oko toga, ne pridavati značaj takvom sadržaju svojim ponašanjem. I nedostatak komunikacije može uticati da se dete uključi u aktivnosti koje roditelji smatraju rizičnim, ekstremnim, neprimerenim. Važno je objasniti detetu zbog čega se ne slažu sa njegovim izborom, i saslušati razloge njegovog izbora – kaže psiholog.

About the Author

admin