Vesti – 29.11.2019.

Ministarstvo: Za poništavanje diploma zbog plagijata nadležni univerziteti

U slučaju kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), univerzitet, odnosno akademija strukovnih studija i visoka škola, nadležne su za postupak i za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju. Ove institucije nadležne su i za postupak i za poništavanje diploma o stečenom visokom obrazovanju i drugim slučajevima. Na primer: kada imalac diplome nije ispunio sve ispitne obaveze u skladu sa zakonom i studijskim programom, kada imalac diplome nije prethodno ispunjavao uslove za upis na studije osnovnih, master ili doktorskih studija, ili kada je diplomu potpisalo neovlašćeno lice.

Ukoliko visokoškolska ustanova utvrdi da postoje razlozi da se neka diploma poništi, a to ne uradi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prvo izdaje upozorenje i daje joj rok od 30 dana da to učini.

Ukoliko ni u tom dodatnom roku visokoškolska ustanova ne poništi diplomu, ministar obrazuje komisiju čiji je zadatak davanje stručnog mišljenja na osnovu kojeg se diploma poništava.

Za diplome koje su izdale neakreditovane ustanove postupak po službenoj dužnosti pokreće ministar, a diplome se poništavaju kada se utvrdi da ustanova koja je izdala diplomu nije imala dozvolu za rad. Saglasno navedenom, ministar nema pravnog osnova da bez prethodno sprovedenog postupka na visokoškolskoj ustanovi koja je izdala diplomu obrazuje komisiju na osnovu čijeg mišljenja odlučuje o poništavanju te diplome.

Novi Sad: Novac za lične pratioce i asistente

Predloženim izmenama Odluke o socijalnoj zaštiti Novi Sad će od naredne godine u budžetu obezbedi novac za troškove angažovanja ličnih pratilaca za decu i ličnih asistenata za odrasle osobe s invaliditetom, kroz poseban budžetski razdeo. Ove godine je za tu namenu obezbeđeno gotovo 140 miliona dinara, dok će od 2020. godine za pratioce 350 dece s invaliditetom ili smetnjama u razvoju i za 30 osoba kojima su potrebni lični asistenti na raspolaganju biti blizu 197 miliona dinara, dok budžet Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu ostaje na istom nivou.  Usluga ličnog pratioca do sada se vodila kao „dnevna usluga zajednici”, dok su personalni asistenti finansirani kroz program udruženja građana od interesa za grad. Gradsko veće, nakon usvajanja te odluke, ima dva meseca da odredi i precizira kriterijume za korišćenje te pomoći, utvrdi broj korisnika tih usluga, kao i iznos naknada za angažovane pratioce, kroz poseban akt. Za sada se zna da je predviđeno angažovanje pratilaca i asistenata od po 40 časova nedeljno.

Dete s invaliditetom ili sa smetnjama u razvoju može imati ličnog pratioca za zadovoljenje svakodnevnih životnih potreba, kao što su kretanje, lična higijena, hranjenje, oblačenje, komunikacija, i to pod uslovom da dete pohađa osnovnu ili srednju školu. Personalna asistencija dostupna je odraslim osobama s invaliditetom kojima je procenjen prvi ili drugi stepen podrške, koje ostvaruju pravo na tuđu negu i pomoć i radno su aktivne ili angažovane u bilo kojoj zajednici.

Održano prvo polufinale takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju

U polufinalu jubilarnog 15. nacionalnog takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, održanom  u utorak 26. novembra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, timovi: Domtruff, Unitrih i Red Forest Lab plasirali su se u finale. Po rečima koordinatora takmičenja profesora Vojina Šenka, ono je zamišljeno tako da su u njemu mogli da učestvuju svi od sedam do 107 godina, oni koji nemaju osnovno obrazovanje, članovi Akademije nauka, kao i timovi sastavljeni od pojedinaca, ali i mala, srednja ili velika preduzeća. Bitno je da na osnovu tehnološkog razvoja imaju mogućnost da naprave novo stanje na tržištu, rekao je Šenke. Tehnološke inovacije, dodaje, znače da smo ostvarili neki proizvod usluga procesa ili softver koji nemaju konkurenciju na tržištu i čija cena zavisi od potreba klijenata, a ne od naših troškova. Danas ćemo imati prilike da vidimo inovacije iz avio – industrije, informaciono – komunikacionih tehnologija, zatim prehrambenih i hemijskih tehnologija i medicine. U svim timovima su mladi ljudi, iskusni koji imaju znanje, a iza svih su ili naučne laboratorije ili neke firme. To su ljudi koji su napravili nešto i koji treba u privrednom smislu da vode našu zemlju napred, poručio je Šenke.

Kako je rekao tehnički direktor kompanije “Tajfun Hil” Dušan Majstorović, njegova uloga je da kao član žirija proba da oceni potencijal tih mladih ljudi i timova koji donose svoje inovacije u nadi da će uspeti da ih pretoče u proizvod. Inače, on je sa svojim timom pre 10 godina pobedio upravo na tom takmičenju, kada su izašli sa revolucionarnom metodom za testiranje softvera u oblasti elektro – energetike. To je tada bila čista inovacija, no vremenom se potvrdilo da postoji prava potreba za takvim rešenjima u oblasti industrije, te smo tako uspeli da pretočimo našu ideju u proizvod koju danas koriste vodeće svetske firme u ovoj oblasti, kazao je Majstorović. Kako je dodao, krenuli su kao grupa entuzijasta s idejom, a danas imaju kompaniju koja prodaje svoja rešenja vodećim svetskim kompanijama u oblasti elektro – energetike i koja ima 70 zaposlenih na međunarodnom nivou. Po njegovim rečima, izuzetno je ponosan na činjenicu da su zapravo uspeli da pretoče svoju ideju u proizvod, koji se u potpunosti proizvodi u Srbiji. Reč je o hardverskom i o softverskom delu, koji je zapravo prisutan na velikom svetskom tržištu i uglavnom se prodaje van zemlje. Stoga se nada da će i sledeća grupa inovatora uspeti da implementira svoje vizije u realna rešenja koja su neophodna za zdrav održivi razvoj.

Za 15 godina koliko se organizuje takmičenje, učestvovalo je 2.800 inovacija iz najrazličitijih oblasti: od elektronike do medicine, preko poljoprivrede i ekologije. Učestvovalo je skoro 8. 500 takmičara, koji su pripremili 1.130 biznis i marketing planova i poslovnih modela. Organizator takmičenja je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a realizatori su Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Tehnološko – metalurški fakultet iz Beograda, Privredna komora Srbije i Radio – televizija Srbije.

Drugo polufinale u petak

Drugo polufinale zakazano je za petak, 29. novembra u Čačku, kada će biti izabrano drugih troje finalista. Finale je zakazano za 21. decembar. Takmičari još od maja prolaze šest krugova recenziranja, koji garantuju objektivnost i nepristrasnost u ocenjivanju inovacija. U okviru četvrtog kruga koji je održan 28. oktobra u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, na Susretu sa potencijalnim investitorima, izabrano je poslednjih 12 polufinalista.

Najbolji na bilbordima: Ženski hor Srednje muzičke škole

Ženski hor Srednje muzičke škole „Isidor Bajić” u ovoj godini godini osvojio je titulu laureata – najboljeg među najboljima – na takmičenju „Aleksandar Nevski” u Ugriču u Ruskoj Federaciji. Hor čine učenice te srednje škole od prvog do četvrtog razreda, i ima više od 100 članova, ali je na bilbordu predstavljeno 27 članica koje su učestvovale na tom prestižnom takmičenju i predstavljale našu zemlju. – Specifičnost horskog pevanja je u tome što je u pitanju jedan instrument – ljudski glas – i to je delikatniji i suptilniji posao nego kod istrumentalne muzike – kaže dirigentkinja hora Tamara Adamov Petijević. – Mora oprezno da se radi, da se glasovi ne troše previše, da se pažljivo neguju jer nemaju rezervne delove.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019

Spomen na Pupina u Danu prisajedinjenja

Polaganjem venca na spomenik Mihajla Pupina, uz prigodan govor prof. dr Dragoljuba Martinovića, obeležen je u Idvoru 25.novembar, Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Poznato je da je znameniti srpski naučnik svetskog glasa Mihajlo Pupin, rodom iz Idvora, imao velikog uticaja prilikom određivanja granica nakon Prvog svetskog rata.

Pančevo: Posao za dve učiteljice u privatnom produženom boravku

Grad Pančevo je u okviru podsticaja za novootvorena radna mesta ove godine izdvojio 24.850.000 dinara, čime je omogućio da 38 preduzetnika otvori 45 novih radnih mesta. Među njima je i Ivana Marković, koja je otvorila produženi dnevni boravak „Maj kul skul” u Pančevu. Zahvaljujući novcu koji je dobila od Grada, ona je zaposlila dve učiteljice koje, za sada sa 15-oro dece rešavaju domaće zadatke, igraju se sa njima i aktivno provode vreme. Igranje sa drugarima, rešavanje domaćih zadataka u društvu samo su neki od razloga zašto mališani vole da dolaze u produženi boravak, ali izlazak napolje i ručak navode kao dodatni plus. Ivana Marković od 18. godine radi sa decom kroz sport i uči ih skijanju. Odlučila je da joj rad sa decom postane i redovan posao osluškujući potrebe roditelja koji zbog sve više posla, ili radnog vremena koje ne prati rad škola, nemaju mogućnosti da budu sa decom i pomognu oko domaćih zadataka.

 – Mnogo mi je značila subvencija koju sam ove godine dobila od Grada Pančeva. Time sam uspela da zaposlim dve učiteljice, što omogućava da primimo više dece u boravak i izađemo u susret većem broju roditelja, kojima je potrebno da se neko bavi decom dok su na poslu – izjavila je Ivana. -Otvoren je prostor u kom će neko raditi sa decom, dok su roditelji na poslu, voditi ih napolje, brinuti o njima, ishrani i svemu što je neophodno. Gradska podrška je omogućila ovoj preduzetnici da, kako sama kaže, narednih godinu dana ne mora da razmišlja o platama i doprinosima za dve učiteljice, jer dobijeni iznos pokriva troškove zaposlenih. – To mi puno znači što imam pomoć, dok se posao razvija i dok ne zaživi punim kapacitetom – ističe Marković.

Jedna od učiteljica u produženom boravku Katarina Rakidžić kaže da su im prioritet domaći zadaci, ali da se trude da slobodno vreme iskoriste na nabolji mogući način. – Kad je lepo vreme najčešće smo napolju, ali kad je kiša onda ispunimo dan na kreativan način na radionicama, radimo domaće zadatke, pripreme pred kontrolni, da kad deca dođu kući mogu sa roditeljima da provedu vreme na drugi način- kaže učiteljica.

Član Gradskog veća za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Milenko Čučković ističe da je Grad Pančevo omogućio da se otvori 45 novih radnih mesta kroz mere novootvorenih radnih mesta što je iskoristilo 38 preduzetnika. U prvom produženom boravku posao su našle dve učiteljice, a Grad Pančevo je za to izdvojio 546.000 dinara po radnom mestu – Verujem da ćemo imati mere i iduće godine i broj nezaposlenih u gradu još smanjiti- ističe Čučković. -Projekat „Maj kul skul” produženi boravak je prvi otvoren u Pančevu i otvorio je dva radna mesta, na osnovu kog je po jednom radnom mestu Grad izdvojio 546.000 dinara, što obuhvata plate i doprinose za godinu dana, a obaveza preduzetnika, odnosno poslodavca je da u narednih šest meseci po završetku mera, mora zadržati zaposlenog u radnom odnosu. Grad Pančevo u okviru aktivnih mera zapošljavanja kojih broji osam, smanjuje nezaposlenost, a ove godine za navedene mere izdvojeno je ukupno više od 54 miliona dinara.

Dan tolerancije obeležila i bečejska predškolska ustanova

PU „Labud Pejović“ u Bečeju nastavlja s tradicijom obeležavanja Dana tolerancije. Ovog puta s organizatorima Dečije nedelje organizovan je jednosatni program oplemenjen nastupima najmlađih i dodelom nagrada za „Naj, naj Dečiju nedeju“. U sali Gradskog pozorišta Bečej sa našto više od 300 sedišta, smestilo se oko 500 posetilaca. Tome je doprinelo što je dobar deo mesta bio popunjen sa dva predškolca na jednom sedištu, a i prolazi sa obe strane bili su ispunjeni odraslima koji su program pratili stojeći. Prisutnima su se obratile direktorka Predškolske ustanove Tatjana Mitić i pomoćnica predsednika opštine zadužena za obrazovanje Suzana Đukić. Usledio je program pet grupa predškolaca sa po dve koreografije. Kao gosti nastupili su Dečiji hor „Bubamara“i mešiviti hor Dečijeg boravka, koji ima izuzetnu saradnju s Predškolskom ustanovom.

Tolerancija nije strana reč, istaknuto je ovom prilikom, jer znači prihvatanje i tretiranje ljudi onako kako bismo voleli da drugi tretiraju nas. Toleranciju, naglašavaju u Predškolskoj ustanovi, treba podsticati kod dece zato što želimo da nam se deca osećaju opušteno i sigurno u različitim životnim situacijama. Roditelji koji pokazuju toleranciju rečima i delom u svakodnevnim situacijama, spontano uče i svoju decu da cene različitost. Jer, deca stalno posmatraju i imitiraju, oni su ogledalo vrednosti odraslih. Uručene su i nagrade knjižare „Prizma” onima koji su se istakli u Dečijoj nedelji. Prvo mesto i vaučere od po 15.000 dinara dobili su Narodna biblioteka Bečej i Ekonomsko-trgovinska škola, drugo je pripalo OŠ „Zdravko Gložanski“ (12,500), a treće su osvojili Muzička škola „Petar Konjović“ i OŠ „Petefi Šandor“ (10.000).

KCNS: Predstave u čast prava dece

U čast 30 godina od donošenja Konvencije o pravima deteta, u utorak 26. novembra su  na Velikoj sceni Kulturnog centra Novog Sada (Katolička porta 5) održane dve premijerne predstave teatra Dečjeg KCNS. Prva, „Mali princ” po delu Antoana de Sent Egziperija, je igrana od 17 časova, a predstava „Kontrolni” autorke Milene Depolo počela je u 19. Ulaz na obe predstave bio  je besplatan, ali se karte moraju prethodno morale rezervisati.

Pećinci: Zatvaranje Sajma kulture mladih na selu

Svečano zatvaranje II Sajma kulture mladih na selu zakazano je za petak 29. novembar 2019. godine u sali Kulturnog centra Pećinci s početkom u 19 časova kada će se prikazati film pod nazivom “Zavisnici” u produkciji pećinačkog Udruženja mladih aktivista čiju realizaciju su podržali opština Pećinci i Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Film je namenjen mladima starijim od 15 godina i rađen je po tekstu Milene Marković, u režiji Slobodana Stankovića. Kulturni centar pod pokroviteljstvom opštine Pećinci i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ova manifestacija pokrenuta je prošle godine kada se obeležavalo četiri decenije postojanja i rada administrativnog centra kulture u pećinačkoj opštini. “Sajam kulture mladih na selu” zamišljen je kao kolažni program u kojem učestvovuju uspešni mladi talenti sa teritorije opštine koji svoje znanje stiču ili su stekli u umetničkim srednjim školama i akademijama ili su se oprobali u značajnim muzičkim takmičenjima i projektima u zemlji.

Tokom sedam sajamskih večeri od 8. do 29. novembra, svakog petka i subote publika je uživala u dečjoj, duhovnoj, klasičnoj i rok muzici, kao i pesničkim, pozorišnim i filmskim programima, dok su prateći programi organizovani u saradnji sa Dnevnim boravkom za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Subotištu. Sajam kulture mladih na selu čiji su promoteri i voditelji programa studenti Marija Kolak iz Šimanovaca i Jovan Čikić iz Pećinaca organizuje se u saradnji sa pećinačkom PU “Vlada Obradović Kameni”, OŠ “Slobodan Bajić Paja” Pećinci, OŠ “Dušan Jerković Uča” Šimanovci, OŠ “Dušan Vukasović Diogen” Kupinovo, STŠ “Milenko Verkić Neša” Pećinci, pećinačkom Narodnom bibliotekom, Udruženjem mladih aktivista Pećinci, Arhijerejskim namesništvom pećinačkim i pećinačkim Centrom za socijalni rad.

Sremski Karlovci: Dodeljeni ugovori o stipendiranju srednjoškolaca

Srednjoškolci, njih 11, koji su na konkursu lokalne samouprave ostvarili pravo na stipendije u ovoj školskoj godini, potpisali su ugovore o stipendiranju, po kojima će deset meseci primati po 6.000 dinara. Svake godine otkako je u Sremskim Karlovcima ustanovljen taj vid podrške đacima, povodom dodele i potpisivanja ugovora organizuje se prijem za srednjoškolce i njihove roditelje, što je ovog puta održano 22. novemba u Maloj sali Magistrata, a skupu je prisustvovao i predsednik opštine Nenad Milenković.

Kako je tom prilikom rečeno, konkurs za dodelu stipendija učenicima za školsku 2019/2020. godinu trajao je od 12. do 27. septembra 2019, a konkurisalo je 11 učenika. Komisija za dodelu stipendija je utvrdila da svih 11 kandidata ispunjava uslove. Među njima je devet učenika od drugog do četvrtog razreda srednje škole s prosekom 5,00, a dvoje su đaci generacije Osnovne škole „23. oktobar“. To su Katarina Vidović, Filip Kontić, Alksandra Maravić, Uroš Ćirković, Jelena Milišić, Stefan i Uroš Nikolovski, Kristina Škorić, Ivana Jovanović, Anja Pršo i Stefan Bilić. Četvoro njih ide u Karlovačku gimnaziju, troje u Elektrotehničku školu „Mihajlo Pupin“, dvoje u Srednju medicinsku školu „7. april“, po jedan đak ide u Gimnaziju „Svetozar Marković“ i „Jovan Jovanović Zmaj“.

U poznavanju saobraćajnih propisa pobedili učenici SEŠ „S. Miletić”

Učenici Srednje ekonomske škole „Svetozar Miletić” pobedili su u ponedeljak 25. novembra na finalnom kvizu u poznavanju saobraćajnih propisa, u okviru projekta „Semaforizacija 9”. U odmeravanju znanja u Tehničkoj školi „Mileva Marić Ajnštajn” takmičili su se učenici završnih razreda četiri srednje škole, a osim pobednika i škole-domaćina, učestvovali su i đaci Gimnazije „Svetozar Marković” i Mašinske škole. Projekat devetu godinu zaredom organizuje Centar za promociju bezbednosti saobraćaja, uz podršku Gradske uprave za omladinu i sport, Kancelarije za mlade, ali i Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, kao i JKP „Parking-servis”. Po rečima organizatora, u „Semaforizaciji” je učestvovalo 4.000 maturanata, koji su imali priliku da se informišu o važnosti poznavanja saobraćajnih propisa, ali i njihovog poštovanja. U prvoj fazi projekta đaci su u školama imali predavnja o pravilima u saobraćaju i nakon toga organizovan je kviz znanja, a u finale se

Član Gradskog veća za omladinu i sport Ognjen Cvjetićanin istakao je da su mladi, kao učesnici u saobraćaju, najugroženiji i da, kada je reč o bezbednosti u saobraćaju, s njima najviše treba raditi. Nastavićemo da podržavamo projekte poput „Semaforizacije” i svaka potencijalna saobraćajna nezgoda koju smo sprečili, za nas je uspeh.

Po rečima Marijane Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobraćaja, u projekat „Semaforizacije” su uključeni učenici završnih razreda srednjih škola, zato što se oni spremaju za polaganje vozačkog ispita, ili su to već odradili, a statistika pokazuje da su mladi u prvoj godini vozačkog iskustva najugroženiji jer im, osim životnog iskustva, nedostaje i vozačko. – Suština projekta je da sa srednjoškolcima razgovaramo i da ih upozorimo na najčešće greške koje dovode do fatalnih posledica – objasnila je Marijana Jovanović. – Želja nam je da svi nešto nauče, kako takmičari, tako i đaci u publici, te da im ukažemo na značaj poznavanja i poštovanja propisa.

Statistika pokazuje da je, od ukupnog broja poginulih, svaka četvrta osoba mlada, a iz Centra za promociju bezbednosti saobraćaja poručuju vozačima da vezuju pojas, pridržavaju se preporučene brzine kretanja i da, kad voze, ne konzumiraju alkohol.  

Iskra nova mlada gradonačelnica Sremske Mitrovice

Nova mala gradonačelnica Sremske Mitrovice je Iskra Gligorić, učenici drugog razreda Osnovne škole „Sveti Sava”. Ona je svoj mandat dobila zahvaljujući pobedi na literarnom konkursu. Inače, na literarni konkurs na temu „Kad porastem biću gradonačelnik“, po rečima organizatora, pristiglo je ukupno 22 rada đaka iz svih pet škola. Konkurs je raspisan povodom obeležavanja 20. novembra – Svetskog dana deteta. Prvog dana mandata, „mala” gradonačelnica se upoznala se „velikim” gradonačelnikom Vladimirom Sanaderom, posetivši zajedno sa svojim roditeljima Gradsku kuću. Mali i veliki gradonačelnik razgovarali su o saradnji.

 „Već četvrtu, petu godinu kako je na Svetski dan deteta lokalna samouprava otvorila vrata za naše najmlađe, učenike drugog razreda koji su pisali u svojim školama, o temi šta bi voleo da uradim da sam mali gradonačelnik. To je jedna zaista lepa i dobra stvar, s obzirom da mi koji danas ovde sedimo radimo sve ono što bi oni trebali da koriste u budućnosti i gledamo da za neke generacije koje dolaze ostavimo što više toga iza nas. Danas smo praktično otvorili vrata za najmlađe, sve ovo radimo zbog budućih generacija, trudimo se da radimo pravilno i da probamo da gledamo bar 20 godina unapred. Iskra je jedna sjajna devojčica koja nam je podarila divnu pesmu o gradu Sremska Mitrovica. Meni lično jednu, ja sam vrlo zadovoljan zbog toga i nadam se da će zajedno sa mnom u nekom narednom periodu otvoriti još neke lepe manifestacije, nekih možda i novih objekata, nadam se da ćemo stići da završimo jednu lepu školu,” rekao je gradonačelnik Sanader.

Koncert za Kostu i Nikolinu u Muzeju Vojvodine

Humanitarni koncert „Za Kostu i Nikolinu”, koji je organizovao hor „Novosadske šmizle”, održan je 23. novembra od 19.30 časova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Osim „Šmizli”, nastupili su Lana Zorjan, Kristina Jevtović, Senka Nedeljković, vokalni sastav „Mušket”, vokalni sastav „Res Miranda” i klapa Hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Jelačić”. Sav prihod od koncerta namenjen je za lečenje Koste Petrovića i Nikoline Gutić, dece obolele od leukemije. Ulaz se ne plaća, u kutiju za donacije na ulazu moći će se ubaciti prilog.

Paunović: Od 2003. na fakultete upisana 1.623 Roma, u srednje škole 8.324

Direktorka Кancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je da je primenom mera afirmativne akcije od 2003. godine na fakultete i visoke škole upisano 1.623 studenta i 8.324 srednjoškolca pripadnika romske nacionalne manjine. Paunović je kazala i da je ove školske godine u srednje škole upisano 2.220 romskih učenika, a u visokoobrazovne ustanove 115 studenata, rekla je u ponedeljak Paunović u Valjevu gde su dodeljene stipendije učenicima i studentima romske nacionalnosti. Paunović je navela da je u školskoj 2018/19 godini ukupno angažovan 261 pedagoški asistent u osnovnim školama i u predškolskim ustanovama, te da oni doprinose uključivanju i postizanju boljih rezultata romskih učenika u obrazovanju, navodi se u saopštenju Vlade. Podsetila je da je pre čeitiri godine romski jezik sa elementima nacionalne kulture uveden kao izborni predmet u obrazovanju, kao i da je prošle školske godine obezbedjeno dodatna četiri udžbenika na romskom jeziku za 2.860 učenika u 79 osnovnih škola.

Predsednik gradskog Saveta za socijalnu politiku Radojica Ristić naveo je da je lokalnim budžetom za ovu godinu opredeljeno preko četiri miliona dinara za oblast obrazovanja Roma i Romkinja, da je 99 odsto obuhvat srednjoškolaca, i da je danas dodeljeno 70 stipendija, od toga 14 za studente.

Humanitarna fudbalska utakmica u Veterniku

Humanitarna fudbalska utakmica, u toku koje je prikupljan novac za šestogodišnjeg Kostu Petkovića, odigrana je na stadionu Fudbalskog kluba „Veternik”. Kosta Petković boluje od leukemije i sav novac biće upućen za njegovo lečenje u inostranstvu, a u okviru utakmice nadmetali su se FK „Veternik” i FK „Jedinstvo” iz Rumenke. Kutije za prilog bile su postavljene na tribinama, te su ljudi otvorenog srca imali priliku da pomognu prema svojim mogućnostima i sakupljeno je 258.056 dinara. – Nadamo se da ćemo pomoći porodici i malom Kosti da pobedi bolest i da se osmeh vrati na njegovo lice – istakao je uoči susreta član uprave FK „Veternik” Vidoje Laušević. – Utakmica je u drugom planu, ne igramo zbog rezultata, a nadamo se pobedi u donatorskim kutijama na tribinama. Osim toga, u prostorijama kluba, kao i mesne zajednice, nalaze se plakati s informacijama o humanitarnoj akciji. Svaka pomoć je dobrodošla, a najvažnije je da novac stigne do Koste i da on ode na lečenje. Ne prestajemo da se nadamo i pobeda nad bolešću biće naša, zajednička, pobeda celog grada.  Humanitarnu utakmicu organizovali su FK „Veternik”, njegovi igrači i Upravni odbor, uz značajnu podršku mesne zajednice.

Vremeplov: Umro prota Mateja

Na današnji dan 29. novembra  1854. godine umro je srpski diplomata i vojvoda prota Mateja Nenadović, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji i učestvovao u borbama, a pregovarajući s Turcima i Rusijom uspostavio je prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Vremeplov:  II zasedanje AVNOJ-a

Na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije održanom 29. novembra 1943. godine u Jajcu, to veće je konstituisano kao vrhovno zakonodavno i izvršno predstavničko telo i ustanovljen je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. Doneta je odluka o federativnom uređenju države, a kraljevskoj vladi u izbeglištvu zabranjen je povratak u zemlju.

Vremeplov: Rođen Dušan Radović

Na današnji dan 29. novembra 1922. godine rođen je srpski književnik Dušan Radović, dečji pisac i novinar. Radio je u listovima “Zmaj”, “Pionir”, “Kekec” i “Poletarac” i bio urednik dečjih redakcija Radija i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po radio emisiji Studija B “Beograde, dobro jutro”, kojom je od 1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću. Dela: zbirke pesama “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Vukova azbuka”, “Pričam ti priču”, “Ponedeljak”, “Utorak”, “Sreda, “Četvrtak”, dramska dela “Kapetan Džon Piplfoks”, “Tužibaba”, “Če” (s Matijom Bećkovićem), aforizmi “Beograde, dobro jutro”, TV serija “Na slovo, na slovo”.

Vremeplov: Rođen Mladen Srbinović

Mladen Srbinović, akademik, jedan od najznačajnijih srpskih slikara 20. veka rođen je na današnji dan 29. novembra 1925. godine. Učio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao što su Nedeljko Gvozdenović, Ivan Tabaković, Kosta Hakman, Ljubica Cuca Sokić. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predloške za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u svečanoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Košutnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru Žiča. Nosilac je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja.

Vremeplov: Kadinjača

            Na brdu Kadinjača kod Užica  u Drugom svetskom ratu izginuo je 29. novembra  1941. godine. Radnički bataljon štiteći glavninu partizanskih snaga. Nemačke jedinice su, uz podršku avijacije, prešle Kadinjaču tek posle pogibije 180 partizana s komandantom Dušanom Jerkovićem. Bio je to kraj Užičke republike, osnovane krajem septembra 1941, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi. 

Vremeplov:  Umro Živojin Pavlović

Na današnji dan 29. novembra 1998. godine u Beogradu je u 66. godini umro Živojin Pavlović, jedan od najznačajnijih srpskih filmskih reditelja i književnika “nove srpske proze”. Njegov film “Dezerter” (1992), prvo je filmsko delo koje govori o tragediji rata na prostoru bivše SFR Jugoslavije.

Vremeplov: Umro Belini

Na današnji dan 29. novembra 1516. godine umro je italijanski slikar Đovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske škole. Bio je učitelj Đorđonea i Ticijana.

Vremeplov: Umrla Marija Terezija

            Austrijska carica, češka i mađarska kraljica Marija Terezija umrla je 29. novembra  1780. godine. Tokom vladavine od 1740. godine sprovodila je reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i centralizaciju i germanizaciju. Da bi osigurala osporavani presto, vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748, u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II preoteo Šleziju.

Vremeplov: Umro Filip Lepi

Na današnji dan 29. novembra 1314. godine umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao Jevreje iz Francuske i konfiskovao njihovu imovinu. Tokom sukoba sa papom Bonifacijem VIII sazvao je 1302. Skupštinu triju staleža – sveštenstva, plemstva i građanstva, prvi put u istoriji Francuske, a nakon papine smrti, sporazumeo se s novim papom Klementom V, Francuzom, da se papsko sedište premesti u Avinjon.

Dete koje je gojazno sa šest godina biće i sa 11

Nivo fizičke aktivnosti dece značajno opada tokom osnovne škole, pokazuje istraživanje.

Studija tima sa Univerziteta Bristol pokazuje da vreme koje deca uzrasta od šest do 11 godina provode aktivno, opada za 17 minuta na nedeljnom nivou iz godine u godinu. Istraživanje je pratilo fizičku aktivnost 2.132 deteta iz 57 škola širom jugozapada Engleske od 2012. do 2018. godine.

Deca su nosila specijalne uređaje za merenje fizičke aktivnosti pet dana. To je omogućilo istraživačima da steknu tačnu sliku o tome koliko minuta dnevno su deca bila fizički aktivna, ali i o tome da li su aktivnosti bile umerene ili intenzivne jačine – dovoljne da se malo zadišu ili oznoje.

U svim uzrastima, dečaci su aktivniji od devojčica

U petom razredu osnovne škole aktivno je 44 odsto dečaka i 36 odsto devojčica. Procenat fizički aktivnih dečaka u sedmom razredu je gotovo identičan kao i u petom, dok su devojčice manje aktivne (25 odsto). Učenici prvog razreda srednje škole aktivni su 39 odsto, dok su učenice tog uzrasta aktivne tek 18.5 odsto. Istraživanje koje je finansirala Britanska fondacija za srce, otkrilo je da je 61 odsto dece u prvom razredu bilo fizički aktivno najmanje sat vremena dnevno. Britanske medicinske službe preporučuju da deca svakog dana provode jedan sat umereno do intenzivno fizički aktivna. Ali u šestom razredu, tek 41 odsto dece dostizalo je taj cilj.

Pad je naročito vidljiv kod devojčica – sa 54 odsto na 28 odsto do kraja osnovne škole. „Primetili smo značajnu razliku u nivou fizičke aktivnosti između dečaka i devojčica. Devojčice su manje vežbale, a više vremena sedele i radnim danima i vikendom nego dečaci sa šest godina”, pokazuje istraživanje. „Devojčice su prestajale da se bave fizičkim aktivnostima ranije, tako da se jaz između dečaka i devojčica povećava između šest i 11 godina.” Istraživanje je otkrilo i razliku u indeksu telesne mase do 11. godine. Na primer, dete koje je gojazno sa šest godina, ostaje tako i sa 11, a vežba 10 minuta manje tokom radnih dana sa 11 godina, nego dete istih godina i normalne težine.

Ali, treba napomenuti da su „podaci dobijeni iz oblasti oko jednog grada u Velikoj Britaniji, u kom pretežno žive etnički Britanci, što ograničava mogućnost generalizacije na druge predele, kontekste i etničke grupe”. „Ovi brojevi dokazuju da je potrebno učiniti više kako bi se osiguralo da deca budu aktivna kako se približavaju adolescenciji”, kaže vodeći istraživač profesor Rasel Jago. On objašnjava da se „ne radi o tome da deca treba više da vežbaju, već o održavanju nivoa aktivnosti.” „Razvijanje strategija rane intervencije kako bi se deci pomoglo da zadrže nivo aktivnosti, moglo bi da obuhvati programe fizičke aktivnosti posle škole, usmeravajući se na učešće u popularnim sportovima, a da stavi i veći naglasak na promociju vikend aktivnosti.”

Profesor Džeremi Pirson, saradnik medicinskog direktora Britanske fondacije za srce, rekao je da „skoro trećina dece u Velikoj Britaniji ima veću telesnu masu nego što bi trebalo, dok jedno od četvoro dece u osnovnoj školi ne vežba koliko je preporučeno.” „Znamo da deca koja su gojazna imaju veću verovatnoću da budu gojazna i u odraslom dobu – zbog čega je viši i rizik od oboljevanja od srčanih i bolesti cirkulacije, kao i dijabetesa tipa dva i visokog pritiska kasnije u životu. „Kako bi deca ostala aktivna, potrebno je pomoći porodicama da donose zdrave i informisane odluke.” Istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za gojaznost.

Kakva je situacija fizičke aktivnosti dece u Srbiji? Nedavno objavljeno istraživanje o ponašanju dece školskog uzrasta, pokazalo je da je jedna trećina anketirane dece bila fizički aktivna svakodnevno bar sat vremena u nedelji koja je prethodila istraživanju. Polovina dece navela je da je fizički aktivna četiri puta nedeljno ili češće – van školske nastave. Istraživanje koje su sproveli Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, Ministarstvo zdravlja i Svetska zdravstvena organizacija, pratilo je fizičku aktivnost dece u petom i sedmom razredu osnovne škole, kao i učenike prvog razreda srednje škole.

About the Author

admin