Vesti – 30.11./01.12.2019.

DR Mića prodao Megatrend: Napušta i Srbiju

Dosadašnji vlasnik i rektor Megatrenda Jovanović DR Mića prodao je taj univerzitet konzorcijumu nemačkih kompanija koje predstavlja Dejan Đorđević. Direktan povod za takav potez je, kaže, medijska kampanja koja se vodila protiv njega, i diplome koju je na Megatrendu stekao ministar policije Nebojša Stefanović. Kap koja je prelila čašu bio je dokumentarni film “Mega diplomac” koji je u ponedeljak emitovan na N1. http://rs.n1info.com/Video/Info/a547923/Mica-Jovanovic-prodao-Megatrend-kaze-napusta-i-Srbiju.html

Mića Megatrend: “Povlačim se, neću više da živim ovde …

Sada već bivši vlasnik Megatrenda Jovanović DR Mića potvrdio je na konferenciji za novinare da je 100 odsto vlasništva nad tim univerzitetom preneo na nemački konzorcijum fondova koji predstavlja Dejan Đorđević. Jovanović navodi da je ugovor o prenosu vlasništva potpisan 27. novembra i da to smatra još jednom nemačkom investicijom u Srbiju, prenosi N1. “Odlazim sa fakulteta i biću tu samo u svojstvu savetnika. Povlačim se, neću ni da živim ovde, 19 godina imam dom na jugu Francuske, u Kanu. Ubrzo ću se preseliti u taj drugi dom, nadam se van dometa nekih finih novinara i televizijskih stanica”, rekao je Jovanović.

Inače, Savez za Srbiju je zatražio od javnog tužilaštva i policije da hitno preduzmu mere sa ciljem sprečavanja Miće Jovanovića da otuđi imovinu Univerziteta Megatrend, za koju “postoji osnovana sumnja da je stečena na prevarni i nezakonit način”, prenosi Danas.  U svom saopštenju SZS je naveo da od Republičkog javnog tužilaštva traži da, u skladu sa zakonom, utvrdi postojanje elemenata za pokretanje krivičnog postupka za prevaru i utaju poreza i ispita postojanje krivičnog dela organizovanog kriminala protiv Jovanovića i odgovornih i drugih povezanih lica.

Promena na kormilu Megatrenda

Profesor Jovanović DR Mića više nije vlasnik “Megatrenda”. On je ovaj univerizet prodao za 56, 1 milion evra nemačkom konzorcijumu koga predstavlja dr Dejan Đorđević, koji je postavljen i za v. d. rektora ovog univerziteta. Obaveza konzorcijuma je, kako kaže Jovanović, da u narednih pet godina uloži dodatnih 150 miliona evra u ovu obrazovnu ustanovu. “Ugovor o prenosu 100 vlasništva Megatrenda na dr Đorđevića potpisan je u sredu i overen kod notara. Što se tiče studenata i profesora oni nemaju razloga za bilo kakvu brigu, jer se ništa se ne menja osim vlasnika. I ne samo to. Nemački kapital smatram kao investiciju u Srbiju, a novac će obezbediti još bolje uslove za studiranje” – kazao je Jovanović.

On je naglasio da se na ovaj korak odlučio nakon medijskih pritisaka koje trpi od 2014. zbog čega je broj studenata na fakultetu za poslednjih pet godina opao za 400 odsto. – Povlačim se, neću ni da živim ovde. Već 19 godina imam dom na jugu Francuske, u Kanu i ubrzo ću se preseliti u taj drugi dom. Nadam se van dometa nekih finih novinara i televizijskih stanica – rekao je Jovanović. On se ponovo našao u medijskoj žiži nakon što je pre nekoliko dana na N 1emitovan dokumentarni film “Mega diplomac” za koji je odbio da govori. U ovom dokumentarcu dovodi se u pitanje poslovanje Megatrenda i kao i akademsko znanje koje je na ovom univerzitetu stekao Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

“Odgovorno tvrdim i potpisujem da nikada niko nije prodao ni jednu diplomu na Megatrendu. Što se Stefanovića konkretno tiče i njegovog doktorata o kome se raspravlja već pet godina tvrdim da nije falsifikat. Ono što je on napisao na 250 strana u svom doktorskom radu, istraživanje koje je sproveo u svih 16 beogradskih opština nikada niko ranije nije uradio, tako da ne može biti plagijat – kazao je Jovanović i podsetio da je Stefanović doktorat odbranio pred 60 ljudi. On je posebno istakao da je odbio pomoć države kada je Megatrend zapao u krizu, iako mu je takva pomoć nuđena. “Ja sam crven od glave do pete, jedan sam od osnivača SPS, nikada nisam bio, niti ću biti član SNS. Nikada nisam dao ni dinara ni jednoj političkoj stranci” – rekao je Jovanović.

Megatrend je osnovan 1989. godine i bio je prvi privatni fakultet na prostoru bivše Jugoslavije što je bio ozbiljan iskorak u srpskom obrazovanju.

Skupština usvojila budžet za 2020. godinu

Narodna Skupština RS usvojila  je  u četvrtak . 28. novembra budžet za 2020. godinu. Predviđeni su budžetski prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi od 1.334,7 milijardi dinara, tako da će deficit iznositi 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U načelnoj raspravi predlagači su rekli da je budžet razvojni i isplaniran sa ciljem podizanja životnog standarda građana, dok je opozicija kritikovala predlog navodeći da je budžet predizborni i nerealan. Vlada Srbije je planirala budžet na osnovu procene da će rast BDP u narednoj godini biti četiri odsto, a da će inflacija iznositi dva odsto. Očekuje se da će učešće javnog duga u BDP-u pasti na 51,4 odsto.

U budžetu će biti veći rashodi za plate i penzije za oko 1,3 odsto BDP. Biće izdvojeno 295,4 milijarde dinara na plate zaposlenih u državnoj službi, koje će u odnosu na ovu godinu biti veće od osam do 15 odsto. Za penzije su predviđene 581,2 milijarde i one će biti veće 5,4 odsto. Više će se ulagati i u obrazovanje i inovacije, pa se tako nastavlja modernizacija obrazovnog sistema, a za projekat „Povezane škole i digitalne udžbenike“ planirano je oko četiri milijarde dinara. Кao podrška razvoju nauke, udvostručena su sredstva za Fond za nauku na milijardu dinara.

Šarčević na konferenciji „Sedmo prolazno vreme“

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević učestvovao je u četvrtak 28. novembra u beogradskom hotelu „Hajat“ na panel diskusiji koja je organizovana u okviru konferencije „Sedmo prolazno vreme – 2019. godina“ o prioritetima za unapređenje poslovnog ambijenta. Na konferenciji na kojoj je predstavljeno godišnje istraživanje Američke privredne komore (Amcham) Šarčević je izjavio je da se u Srbiji sprovodi reforma na svim nivoima  obrazovanja od predškolskog do nauke. On je rekao i da se uz pomoć Svetske banke radi na proširenju kapaciteta u vrtićima, kako bi se stvorili uslovi za veći obuhvat dece Reforma programa traje u osnovnim školama i gimnazijama. Od naredne godine po reformisanom programu upisaće se učenici trećeg i sedmog razreda i treće godine gimnazije, naveo je ministar. On je podsetio i da je uveden dualni model obrazovanja, kao i da je na fakultetima dupliran broj studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija. Šarčević je istakao da je zadovoljan reformama u oblasti nauke i dodao da će finansiranje nauke postati stabilnije s rešenjima koja je doneo novi Zakon o nauci, a na osnovu kojeg je osnovan i Fond za nauku.

Na panel diskusiji su učestvovale i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministarka pravde Nela Kuburović.

Evropskom univezitetu oduzeta dozvola za rad

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na osnovu člana 53. stav 8. Zakona o visokom obrazovanju (“Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 73/18 i 67/19) obaveštava javnost o Rešenju o oduzimanju dozvole za rad Evropskog univerziteta u Beogradu sa sedištem u Beogradu, Carigradska 28, koje je donelo 28. novembra 2019. godine, zbog nepodnošenja zahteva za novu redovnu akreditaciju visokoškolske ustanove u zakonom propisanom roku i o prestanku važenja akreditacije Evropskog univerziteta.

Povodom neistinitih informacija koje se pojavljuju u medijima poslednjih dana, želimo da informišemo javnost o načinu izbora članova Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) kao stručnog organa Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT). Postupak izbora članova KAPK definisan je članom 17. stav 1 tačka 2. Zakona o visokom obrazovanju: „Upravni odbor bira i razrešava članove Komisije za akreditaciju“ kao i članom 20. stav 4 istog zakona: „Članove Komisije za akreditaciju bira Upravni odbor NAT, na predlog Nacionalnog saveta, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola, kao i o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno umetničkih polja.“ U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju NAT je nezavisno telo koje obavlja poslove akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanja studijskih programa i obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju. U donošenju odluka o akreditaciji NAT je u potpunosti nezavisan.

Postupak akreditacije i provere kvaliteta u visokom obrazovanju obavlja se u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, standardima koji su u potpunosti usklađeni sa Evropskim standardima i uputstvima (ESG), kao i sa Etičkim kodeksom NAT. Akredituju se samo visokoškolske ustanove i studijski programi koji ispunjavaju sve standarde. Nezavisnost NAT ogleda se i u načinu finansiranja i isključivo se finansira iz sopstvenih izvora.

Obuka za sticanje licence za direktore škola

U saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja počela je realizacija sistemske obuke za direktore škola, što je uslov za polaganje ispita za licencu. Ukupno 130 direktora škola sa područja Školske uprave Beograd bili su učesnici prvog dela obuke koja je održana 27. i 28. novembra 2019. godine u Beogradu, a nastavak je planiran za 24. i 25. decembar 2019. godine. Pored četvorodnevnog interaktivnog rada učesnici nastavljaju sa učenjem na daljinu tokom januara i februara 2020. godine. Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević pozdravio je učesnike obuke i tom prilikom podsetio direktore na značaj  njihove  pozicije i važnost sticanja licence. On je naveo da direktori treba posebnu pažnju da posvete razvoju kompetencija za pedagoško rukovođenje ustanovom, kao i doslednoj primeni propisa.

Sva pitanja koja se odnose na obuku i licenciranje direktora uređena su Pravilnikom o programu obuke i polaganju ispita za licencu za direktora ustanove obrazovanja i vaspitanja, od 25. avgusta 2018. godine. Ovim pravilnikom propisano je sledeće: program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, način i postupak polaganja ispita, sastav i način rada komisije ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine pred kojom se polaže ispit za direktora, sadržina i izgled obrasca licence za direktora, sadržaj i način vođenja registra izdatih licenci za direktora, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora.

Do sada je obuku za sticanje licence savladalo ukupno 367 direktora od čega je samo 127 pristupilo ispitu zbog čega im je upućeno pismo urgencije.

Najbolji na bilbordima: Filip Micić učenik Gimnazije „I. Sekulić”

Filip Micić je učenik Gimnazije „Isidora Sekulić”. U prošloj školskoj godini, kao učenik trećeg razreda, osvojio je treće mesto mesto na Državnom takmičenju iz matematike. Godinu ranije bio je vicešampion u istom predmetu na republičkom nivou. – Matematika mi je bila najinteresantnija još od privih razreda osnovne škole jer mi je bila najlakši predmet– navodi Filip Micić. – U sedmom razredu shvatio sam da matematika i nije tako laka, i zavoleo sam je upravo iz razloga što je teška i zahtevna. U budućnosti sebe vidim u oblasti elektrotehnike i programiranja.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor projekta i ove godine je Erste banka.

Konkurs za karlovačke stipendiste do 5. decembra

Redovni studenti visokoškolskih ustanova, koji su upisali jednu od druge do poslednje godine osnovnih akademskih ili strukovnih studija, prvu ili drugu godinu master akadamskih ili strukovnih studija, specijalističke akademske ili strukovne studije ili doktorske akademske studije, mogu do 5. decembra da konkurišu za dodelu stipendija. Potrebno je da imaju prebivalište na teritoriji Sremskih Karlovaca, a jedan od uslova je i to da su osnivači visokoškolskih ustanova na kojima studiraju AP Vojvodina ili Republika Srbija. Osim toga, da bi ostvarili pravo na stipendiju, moraju da studiraju na teret budžeta, da im je prosečna ocena najmanje 9,20, te da tokom studija nisu obnavljali nijednu godinu. Uslov je i da su položili ispite iz prethodnih godina, kao i da nisu navršili 26 godina. Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati treba da podnesu foto-kopiju indeksa, dokaz o prebivalištu, izjavu overenu kod javnog beležnika da nisu korisnici neke druge stipendije, kao i dokaze da ispunjavaju i ostale uslove. Ukoliko podnosioci prijave ne dostave dokaz o prebivalištu iz kojeg se vidi da student najmanje tri godine ima prebivalište u Sremskim Karlovcima, Komisija za dodelu stipendije studentima će ih pribaviti po službenoj dužnosti. Stipendije će se korisnicima isplaćivati počev od 1. decembra do 30. novembra iduće godine, osim za jul i avgust.

Prijave na konkurs se dostavljaju u zatvorenoj koverti Komisiji za dodelu stipendije studentima na adresu: Opština Sremski Karlovci, 21205 Sremski Karlovci, Trg Branka Radičevića 1, s napomenom „Prijava na konkurs za dodelu stipendija studentima”.

Debeljaković: Povezivanje mladih i samospoznaja su budućnost Srbije

Budućnost i perspektiva srpskog društva jeste da se mladi ljudi povežu i da razmišljaju o temama koje su od ključnog značaja za budućnost našeg društva, ocenio je predsednik Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju Stanko Debeljaković.  “Najvitalnija teme u srpskom društvu je odlazak mladih, ali ne možemo se baviti tom temom ako nemamo samospoznaju i samorazumevanje kako bismo jasno shvatili zašto se dešavaju ovi procesi”, istakao je Debeljaković za Tanjug, na tribini povodom početka projekta “Koreni i perspektive”. Ovaj projekat će se u naredne dve godini baviti temama od vitalnog značaja za srpsko društvo, a osnovni cilj je samorazumevanje i samospoznaja i nove ideje mladih kako vide Srbiju u narednim decenijama. “Samospoznaja je ključ, da bismo imali perspektivu moramo razumeti sebe, a u okviru projekta bavićemo se istorijom, kulturom i inovacijama u svetu, i na toj osnovi da vidimo gde smo mi kada se uporedimo sa drugim državama”, objašnjava Debeljaković. Kako kaže, jedan od ciljeva projekta je i da analiziramo šta bi trebalo popraviti u našem društvu.

Učesnik debate, novinar i profesor Zoran Ćirjaković, smatra da Srbija treba da razvija tradicionalne institucije, a da društvo promeni svest. “Ovde nijedna institucija više u svom imenu nema pridev srpski, osim Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka i umetnosti, naš problem je jako dubok i on je iznad okvira institucija”, navodi Ćirjaković za Tanjug. On ističe da se moraju promeniti obrasci ponašanja, samorazumevanja i načina funkcionisanja institucija. “Mi imamo veliki teg oko vrata, a to je da je ta samospoznaja, naročito između političkih i intelektualnih elita, sa negativnim predznakom”, kazao je on i dodaje da ti ljudi zapravo uopšte dobro ne poznaju niti Srbiju, niti Zapad. Kaže da je današnje društvo, ne samo srpsko, pod uticajem modernizacijskih procesa i to dovodi do različitih šokova, pa se društva okreću tradiciji i korenima, a to se u dominantnom političkom diskursu smatra retrogradnim i lošim procesom. “Posebno je važno dati legitimitet našoj tradiciji, tradicionalnim institucijama i svemu onome što može običnim građanima, prvenstveno onima koji su u fokusu mog interesovanja, a to su siromašni, pružiti neku vrstu oslonca kako bi izdržali ovo nasilje tranzicije i modernizacije“, ističe Ćirjaković.

Govornik Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta smatra da se srpsko društvo i ceo svet danas suočavaju sa fenomenom postavljanje zapadne kulture kao univerzalne ljudske kulture, što ocenjuje nije novo, ali je danas naglašeno i opasno. „Katoličko-protestanska i zapadna-evropska univerzalna ljudska kultura smatra da bi njena merila trebalo da se primenjuju u celom svetu i da bi ti obrasci trebalo svuda da važe“, ističe Ković i dodaje da jedan deo sveta uzima sebi za pravo da nastupa sa univerzalističkim ambicijama. A oni koji se suprostave tome, kaže Ković, posmatraju se kao da nisu u redu, i da treba da budu izolovani i bombardovani. „Takvo je naše istorijsko iskustvo poslednjih 30 godina“, naglašava on i dodaje da to nije zastupao Monteskje u svom delu „O duhu zakona“.

Ković smatra da svaka kultura ima svoja predanja, svoje zakone, politički sistem koji je takođe autentičan i koji joj najviše odgovara. „Danas nacionalne kulture traže način kako da opstanu, velike kulture to mogu sebe da omoguče miroljubivo ili drugim sredstvima, dok manje kulture moraju da traže drugačije načine opstanka“, objašnjava Ković. Prema njegovim rečima, mi imamo našu tradicionalnu kulturu i vitalnost koja traje 800 godina kroz autokefalnost SPC. „Naša crkve može da bude korektiv savremenom hedonizmu, materijalizmu, i treba da težimo da održavamo zvanični kulturni obrazac kakav imaju Holandija, Francuska, Velika Britanija, a to su kod nas Svetosavski i Kosovski obrazac“, objašnjava on. Zaključuje da srpski kulturni obrazac treba da ima jasno definisano jezgro, koje neće biti ekskluzivno, i koje će omogučiti svima da se priključe. „Obrazac mora da se zasniva na našem istorijskom iskustvo, da sagledamo sebe svojim očima, a tek nakon toga će doći do resuverenizacije naše kulture i naše države“, dodao je Ković.

“Koreni i perspektive” su projekat Centra za međunarodne odnose i kulturnu saradnju podržan od Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, Centra za regionalnu studentsku saradnju sa Pravnog fakulteta u Beogradu i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu

Karlovačkoj gimnaziji  i Hildi Banski priznanja Fondacije „Zavičajna kuća”

Priznanje za čestitost, nagrada  Fondacije za zaštitu zavičajnog nasleđa Podunavskih Švaba „Zavičajna kuća”, ove godine otišlo je u ruke Krlovačkoj gimnaziji i Hildi Banski, vaspitačici u penziji iz Kikinde. To priznanje, jedinstveno u Srbiji i okruženju, Fondacija je ustanovila pre tri godine i dodeljuje ga pojedincima i ustanovama, organizacijama i udruženjima čije su ideje i aktivnosti u dužem periodu prepoznate kao doprinos toleranciji, dobrosusedskim odnosima i suživotu s drugim i drugačijim. Kako je u subotu na svečanosti priređenoj u Karlovačkoj gimnaziji radi dodele nagrada rekao predsednik Fondacije Stjepan A. Seder, Hilda Banski, rođena 1940. godine u Hetinu, u porodici nemačkog porekla, u najranijem detinjstvu provela je nekoliko godina u logorima za Nemce, iskusivši sve strahote tipične za takva mesta. Uprkos tome, uspela je, „što bi uspelo retko kom čoveku, da prevaziđe sve nepravde, strahove, boravak u logorima, smrti bliskih i svih drugih ljudi, koji su je okruživali… Uspela je da oprosti ljudima i vremenu koji su joj te nepravde naneli i da se nesebično da novom životu u koji je verovala i darivala mu svu sebe“. Obrazlažući odluku po kojoj je najstarija srpska gimnazija ponela  to priznanje u drugoj kategoriji dobitnika, nekadašnja njena profesorka Nada Stojšin i predsednica Upravnog odbora Fondacije, podsetila je na istorijat te ustanove stare 228 godina i bitne činjenice, poručujući da je značaj Karlovačke gimnazije izuzetan i da zato treba da budemo dostojni vremena koje je iza nas, ali i vremena koje je ispred. 

Na subotnjoj svečanosti dodeljene su i zahvalnice i diplome, te novčane nagrade autorima tri najbolja rada na temu dobrosusedskih odnosa i suživota s drugim i drugačijim, koji Fondacija četvrtu godinu zaredom raspisuje u nameri da upozna mlade s tom idejom. Prvu nagradu i 30.000 dinara osvojila je Jovana Ćulibrk iz Oyaka, 20.000 dinara i drugo mesto pripalo je Jovanu Periću iz Sombora, a 10.000 dinara trećeplasiranoj Neveni Jovčić iz Zrenjanina. Zahvalnice su dobili Marija Kurucki iz Sombora, Jovana Šćepanović i Jasmina Šajin iz Sečnja, Ivana Ohmut iz Sremske Mitrovice, Ognjen Šijak iz Zrenjanina, Moneta Caner iz Kikinde i Natalija Đorđević iz Sremskih Karlovaca. Na ovogodišnji konkurs namenjen mladima između 15 i 21 godine pristiglo je 45 radova. Autori deset najboljih proveli su u subotu ceo dan u Karlovcima u organizaciji Fondacije.

Svečanost je muziciranjem uveličao bend “Hercenšlus”.

Prota Golijan prvi dobitnik

Prvi dobitnici priznanja za čestitost bili su 2017. prota Milorad Golijan iz Noćaja i Humanitarno udruženje Nemaca „Gerhard” iz Sombora. Lane su se na tu listu upisali književnik Tomislav Ketig iz Novog Sada i  „Geteov istitut” iz Beograda. Prošle godine nagrada je posthumno dodeljena i novinaru Laslu Totu.

Vremeplov: Umro Josip Slavenski

Na današnji dan 30. novembra 1955 umro je jugoslovenski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu (1945-55). U težnji ka oblikovanju nacionalnog izraza, spojio je u svom delu elemente muzičkog folklora pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzičkom tehnikom (“Balkanofonija”, “Simfonija Orijenta”, “Simfonijski ep”, “Pesme moje majke”, scenska muzika).

Vremeplov: Umro Paja Jovanović

U Beču je na današnji dan 30. novembra 1957. godine umro srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, autor žanr-scena i velikih kompozicija iz srpske istorije (“Seoba Srba”, “Proglašenje Dušanovog zakonika”). Nakon 1906. stekao je evropsku slavu slikajući portrete vladara i aristokrata.  

Vremeplov: Rođen Mark Tven

Američki  pisac Semjuel Lenghorn Klemens, poznat kao Mark Tven, jedan od najvećih humorista svetske književnoseti rođen je na  današnji dan 30. novembra 1835. Svetsku slavu stekao je romanima “Pustolovine Toma Sojera”, “Život na Misisipiju”, “Pustolovine Haklberi Fina”, “Život na dvoru kralja Artura”. 

Vremeplov: Umro Oskar Vajld

Na današnji dan 30. novembra 1900 godine umro je engleski pisac irskog porekla Oskar Vajld. Njegovo demonstrativno kršenje viktorijanskih društvenih konvencija završilo se dvogodišnjom kaznom zatvora (1895) zbog homoseksualizma. Umro je u egzilu u Parizu u bedi i nemilosti, a 100. godišnjica njegove smrti svečano je obeležena u Londonu u Vestminsterskoj opatiji, u Parizu, Dablinu i Njujorku (“Slika Dorijana Greja”, “Važno je zvati se Ernest”, “Lepeza ledi Vindermir”, “Srećni princ i druge priče”).

Vremeplov: Umro Miloš Crnjanski

Na  današnji dan 30. novembra 1977 umro je srpski i jugoslovenski pisac Miloš Crnjanski, jedan od prvaka moderne srpske proze posle Prvog svetskog rata, urednik prvog modernističkog časopisa “Dan” (1919), autor poetskog romana “Seobe”. Njegovo delo “Roman o Londonu” smatra se prvim velikim kosmopolitskim romanom u srpskoj književnosti. Bavio se i novinarstvom i politikom, a Drugi svetski rat zatekao ga je u diplomatskoj službi u Rimu. Do 1965, kada se vratio u Beograd, živeo je kao emigrant u Londonu.

Vremeplov: Umro Milorad Pavić

Književnik i akademik Milorad Pavić koji je svetsku slavu stekao romanom “Hazarski rečnik” umro je na današnji dan 30. novembra 2009.

Vremeplov: Usvojen Zakon o metarskim merama

Na današnji dan 01. decembra 1873. godine donet je Zakon o metarskim merama, čime su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski matematičar, potonji akademik Dimitrije Nešić. Kada je kralj Milan Obrenović ustanovio Srpsku kraljevsku akademiju u prvoj grupi od 16 akademika koje je on imenovao nalazio se i Dimitrije Nešić.

Vremeplov:Proglašena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

U Beogradu je na današnji dan 01. decembra 1918. godine , u palati Krsmanović (zgrada “Protokola”) na Terazijama, proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (prvobitno Kraljevstvo) od strane regenta Aleksandra Karađorđevića. Zemlja je 1929. preimenovana u Kraljevina Jugoslavija. Ujedinjenje jugoslovenskih zemalja omogućila je pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Vremeplov: Počela sa radom služba hitne pomoći

Na današnji dan 01. decembra 1904. godine počela je s radom službe hitne pomoći u Beogradu. Srpsko lekarsko društvo je posle jedne saobraćajne nesreće odlučilo da u Beogradu organizuje “stalno dežurstvo lekara koji će u svako doba dana i noći ići kolima da ukazuje prvu i najpotrebniju pomoć”. Beogradska opština zavela je tada noćno dežurstvo u opštinskoj zgradi u “Varoškoj ambulatoriji”. Broj hitne pomoći bio je 488. Korišćena su posebna zaprežna kola tipa Mundu, stacionirana na prostoru tadasnjeg beogradskog trkališta, nedaleko od današnjeg hotela Metropol.

Vremeplov: Umro Ben Gurion

Izraelski državnik David Ben Gurion, vođa borbe za stvaranje države Izrael i njen prvi premijer 1948-53. i ponovo 1955-63. umro je na  današnji dan 01. decembra 1973. godine.

Vremeplov: Rođena Mari Tiso

Na današnji dan 01. decembra 1761. rođena je Mari Tiso, koja se proslavila praveći voštane maske ličnosti pogubljenih u Francuskoj revoluciji, a u Velikoj Britaniji je 1802. postavila stalnu izložbu voštanih fgura svojih savremenika (danas Muzej Madam Tiso).

Vremeplov: Smenjeno rukovodstvo MASPOK-a

Na  današnji dan 01. decembra 1971. godine u Karađorđevu je na sednici Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva Saveza komunista Hrvatske – nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Usledile su “čistke” u političkim i privrednim vrhovima u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji, čime je sprečen pokušaj političkih i privrednih reformi u SFR Jugoslaviji.

Vremeplov: Umro Luiđi Pirandelo

Italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934. godine jedan od najznačajnijih dramskih pisaca 20. veka, koji je otvorio nove puteve moderne dramaturgije umro je na današnji dan 01. decembra 1936. godine. Od njegove 44 drame sabrane pod naslovom “Gole maske”, najpoznatije su “Đakomino”, “Henri IV”, “Šest lica traže pisca”.

Vremeplov: Benazir Buto – prva žena na čelu jedne islamske zemlje

Na  današnji dan 01. decembra 1988. godine Benazir Buto je postala premijer Pakistana, kao prva žena na čelu jedne islamske zemlje. 

Vremeplov: Svetski dan borbe protiv side

Svetski dan borbe protiv side, 1. decembar obeležava se nizom manifestacija u Srbiji i širom sveta. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da više od 40 odsto ljudi zaraženih HIV-om ne zna da ima taj virus, a da više miliona ljudi propušta priliku za lečenje, koje im može spasiti život i sprečiti širenje virusa na druge ljude. SZO je navela da je od 2005. do 2015. godine procenat ljudi koji su saznali da imaju HIV povećan sa 12 na 60 odsto. Svetski dan borbe protiv side obeležava se 1. decembra od 1988. godine, a taj dan je prilika da ljudi širom sveta iskažu podršku ljudima koji žive sa HIV/AIDS-om i da se sete onih koji su umrli.

Bezbednost dece u saobraćaju, edukacija obavezna

Da li nekorišćenje auto sedišta za decu možemo smatrati zanemarivanjem deteta i šta o tome kaže zakonodavstvo. Ovo su samo neka od pitanja o kojima je bilo reči na drugoj nacionalnoj konferenciji posvećenoj uzrocima stradanja dece kao putnika u saobraćaju. Nacionalnom strategijom za bezbednost saobraćaja, predviđeno je da 2020-te ne strada ni jedno dete u saobraćaju. Da bi se stiglo do tog cilja, neophodna je koordinacija i edukacija svih relevantnih institucija i organizacija. Jedan od glavnih uzročnika stradanja dece jeste zapravo nedovoljna edukacija učesnika u saobraćaju, ističe član Gradskog veća zadužen za saobraćaj, Aleksandar Kravić. Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji sa lokalnim samoupravama je u protekle tri godine kupila preko 8000 hiljada dečijih auto sedišta, koje su poklonili roditeljima radi bolje edukacije o njihovoj upotrebi.          https://www.youtube.com/watch?v=XswZTVfK0N8&feature=emb_logo

Sporiji mozak kriv za ponavljanje grešaka

Neki ljudi nikad ne nauče iz svojih grešaka već ih uvek iznova ponavljaju, a uzrok tome nije u naivnosti već u činjenici da njihov mozak radi sporije, tvrde naučnici Univerziteta London. Oni su analizirali zbog čega neki ljudi lakše uče iz svojih iskustva od drugih. Snimanje moždanih talasa volontera otkrilo je da oni koji za sebe tvrde da teško uče iz svojih iskustava i često ponavljaju uzorke negativnog ponašanja imaju manje aktivan mozak, ali i da na nadražaje u proseku reaguju sporije. Volonteri su ponavljali različite zadatke da bi se lakše procenilo koliko su sposobni da naučie i primene naučeno kroz iskustvo. Kod onih koji su najbrže učili magnetska rezonanca je pokazala veću povezanost između delova mozga zaduženih za posmatranje kao i neke druge motoričke procese. – Ljudi koji brzo uče oslanjanju se na sećanje prošlih događaja i imaju izuzetno dobro pamćenje, koje tako još više vežbaju. Brzina reakcije mozga često je genetski uslovljrna, mada se može poboljšati raznim vežbama- objasnila je vođa studije, Kerolajn Di Bernardi Luft. Dodala je da mali procenat ljudi brzo i efikasno uči na svojim greškama i da za proces učenja većina ljudi mora više puta da pogreši kako bi naučili.

“Lajkovi” otkrivaju više nego što mislite

Na osnovu onoga što korisnici društvene mreže Facebook “lajkuju” može se odrediti njihova politička opredeljenost, seksualnost, pa čak i inteligencija, pokazuju rezultati jednog istraživanja. Istraživači s Univerziteta Kembridž koristili su algoritme za predviđanje verske, političke, rasne i seksualne orijentacije. Oni kažu da su u istraživanju, objavljenom u časopisu PNAS, napravljeni iznenađujuće tačni portreti korisnika Fejsbuka, preneo je BBC. U studiji je učestvovalo 58.000 volontera koji su istražiteljima davali demografske podatke i podatke o svojim aktivnostima na Facebooku, uz psihološke testove koje su radili. “Lajkovi” na Facebooku su ubacivani u algoritme i zatim povezivani s inforamacijama iz testova ličnosti. „Facebook lajkovi su javna stvar ali ova društvena mreža vas ne tera da oni budu javni, imate mogućnost da promenite podešavanja privatnosti” kaže autor studije Dejvid Stilvel.  Pokazalo se da su algoritmi bili tačni u 88 odsto slučajeva kada je u pitanju seksualno opredeljenje, 95 odsto u razlikovanju crnaca od belaca, dok je u razlikovanju demokrata od republikanaca tačnost bila 85 odsto. “Cenim automatske preporuke knjiga ili to što Facebook selektuje najbitnije priče u mom newsfeedu. Ali mogu zamisliti situaciju u kojoj se ista tehnologija koristi za predviđanje političkih opredeljenja ili seksualne orijentacije predstavljajući pretnju za slobodu pa čak i život” misli Majkl Kosinski, vodeći istraživač na ovom projektu. Verska pripadnost je bila tačno određena u 82 odsto slučajeva, dok su u 65 do 73 odsto slučajeva istražitelji tačno predvideli da li je korisnik Facebooka u nekoj vrsti veze ili koristi narkotike i alkohol. “Ova studija bi trebalo da osvesti sve one koji misle da je podešavanje opcija privatnosti na Facebooku način da zaštitite informacije. Treba fundamentalno da razmislimo koliko podataka dobrovoljno delimo sa drugima” misli Nik Pikls, direktor kampanje koja se bavi privatnošću „Big Brother Watch”.

About the Author

admin