“Megatrend”: Profesori će raditi bez plata!

Biznismen Dejan Đorđević, koga je bivši vlasnik Univerziteta Megatrend Mića Jovanović predstavio kao zastupnika nemačkog konzorcijuma fondova koji je kupio tu visokoškolsku ustanovu, rekao je da “taj konzorcijum postoji”, da će profesori ubuduće “raditi bez novca”, a da iza njega lično “stoji država”, prenosi “Danas”. “Ja sam zatvorio finansijsku konstrukciju tako što će profesori kod mene raditi bez novca, jer će im glavni motiv biti da uče studente, a ne da primaju platu”, naveo je on u izjavi za “Danas”.

Đorđević tvrdi da je “ozbiljan poslovni čovek” koji “uvek govori istinu i samo istinu”. On nije odgovorio da li je novac za kupovinu Megatrenda već prebačen bivšem vlasniku. Jovanović je prethodno rekao da je obaveza nemačkog konzorcijuma fondova da u Megatrend investira 150 miliona evra, a N1 ja nakon toga objavio da je konzorcijum, na čijem je čelu u Srbiji Đorđević, registrovan kao “d.o.o.” sa minimalnim osnivačkim kapitalom.

Listu “Danas” Đorđević je rekao i da u Konzervativnoj reformističkoj stranci, sa čijeg je čela smenjen u junu, nije plaćao sekretarice, rekavši da je trebalo da rade za ideale a ne za platu. On je dodao da je i dalje na čelu te partije, jer je posle sednice na kojoj je smenjen dekretom izbacio članove koji su glasali protiv njega, i da je i dalje predsednik jer je, kako kaže, država iza njega.

Dodeljene nagrade za najbolje doktorske disertacije

Privredna komora Srbije dodelila je 29. novembra tradiocionalnu godišnju nagradu za najbolje doktorske disertacije u školskoj 2017/2018 godini. Uručeno je 11 ravnopravnih nagrada, a u konkurenciji je bilo 25 radova. Radovi koji su nagrađeni čine dobit za razvoj privrede i želimo da poručimo da su mladi naučnici poželjni u zemlji i da za njih ima prostora.

Pri kraju je izgradnja naučnih parkova u Novom Sadu i Nišu, a uskoro će početi i izgradnja u Čačku. Svi oni sa beogradskim činiće zajednicu naučno tehnoloških parkova Srbije. Cilj je da privučemo što više kompanija iz sveta koji imaju razvojne centre, gde su plate visoke i gde će mladi ljudi moći da rade u dobrim uslovima i da razvijaju svoje talente, naglasio je ministarŠarčević.

Privredna komora Srbije 50 godina dodeljuje nagrade najboljim mladim inovatorima koji imaju značajan doprinos u segmentu privrede, ali i celokupnog društva. Radovi su bili iz oblasti medicine, ekonomije, farmacije, turizma, saobraćaja, telekomunikacija, građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, tehničkih nauka dramskih i primenjenih umestnosti. Kriterijum za ocenjivanje bio je primena u privredi.

Ombudsman: Osobe sa invaliditetom suočene sa brojnim problemima

Uoči 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, prof. dr Zoran S. Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman naveo je da se procenjuje da u Srbiji oko 700.000 osoba ima neki oblik invaliditeta i da se osobe sa invaliditetom suočavaju sa brojnim problemima. Pre svega se suočavaju sa problemom siromaštva, nezaposlenosti, društvene izolacije i diskriminacije, saopštio je Pokrajinski ombudsman. Problemi postoje, navodi se, i u oblasti obrazovanja, primeni osnovnih instituta socijalne zaštite, slobodi kretanja i pristupačnosti zgrada javne vlasti, kao i kretanja unutar tih zgrada, ograničenim kapacitetima ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, kao i problemima u oblasti zdravstvene zaštite, a naročito u zaštiti reproduktivnih prava žena sa invaliditetom.

Na zakonodavnom planu u Srbiji su učinjeni značajni pomaci. U praksi su, međutim, pozitivni pomaci sporiji, zbog čega osobe sa invaliditetom ne mogu na ravnopravan i aktivan način učestvovati u životu zajednice. Iako su suočene sa brojnim problemima, osobe sa invaliditetom se ne obraćaju u velikom broju Pokrajinskom ombudsmanu, kaže se u saopštenju.

Pokrajinski ombudsman apeluje na medije da u svom izveštavanju poštuju urođeno dostojanstvo osoba sa invaliditetom, njihovu individualnu autonomiju i pravo da odlučuju o svom životu.  Po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, to je jedan od načina da se neutralizuju i obesnaže stereotipi i predrasude koje prate osobe sa invaliditetom. Pokrajinski ombudsman je izričit u stanovištu da invaliditet nije i da nikad ne može postati razlog za nedostojanstven život. Kao delu ljudskog roda, osobama sa invaliditetom pripadaju sva ljudska prava i osnovne slobode, bez ikakve diskriminacije, navedeno je u saopštenju.

Novosadski dečji kulturni centar počeo sa radom

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je otvaranju Novosadskog dečjeg kulturnog centra u Radničkoj ulici br. 20. To je najmlađa ustanova kulture, čiji je osnivač Grad Novi Sad. Ustanova je počela sa radom u maju 2019. godine, a u svojoj praksi oslanjaće se na programe realizovane u okviru Manifestacije kulture i obrazovanja dece „Raspustilište“ koja ima tradiciju dugu preko 35 godina u gradu. Prilikom otvaranja prisutnima se obratila i v.d. direktora NSDKC Aleksandra Lukić, a nastupili su Hor OŠ “Petefi Šandor” i „Mali bend Do Re Mi”.

– Veoma sam ponosan na sve ljude koji su učestvovali u formiranju ovog kulturnog centra posvećenog najmlađim Novosađanima. Sada ćemo imati kontinuitet u dešavanjima za najmlađe, koji će tokom cele godine uživati u bogatim sadržajima, pored raznovrsnih programa i manifestacija tokom raspusta. Ovo je investicija, pre svega u našu budućnost, u našu decu, koja će na adresi NSDKC imati moderno opremljen galerijski prostor, likovni atelje, učionice, multifunkcionalnu sportsku halu i sve ono što je neophodno da klinci imaju najbolje uslove za učenje, rad, druženje i uživanje. Adaptirano je 600 kvadratnih metara, radovi su finansirani iz budžeta Grada sa 20 miliona dinara, a izvelo ih je JKP „Stan“. Za nas je to veoma značajna simbolika, jer je to preduzeće bilo u velikim problemima, a danas je u stanju da radi i pozitivno posluje. Ovo je i još jedna Kulturna stanica u gradu kao deo projekta EPK2021. Nekada je Novi Sad imao samo jedan kulturni centar u centru grada, a sada ih imamo u Futogu, Kisaču, Rumenki, zatim Kulturne stanice „Eđšeg“ i „Svilara“, a radi se i na otvaranju nove kulturne stanice „Najlon“ koja će pokrivati Klisu i Slanu baru. S obzirom na to da ćemo raditi i jednu na Novom naselju i rekonstruisati Kulturni centar „Petefi Šandor“ na Telepu, smatram da ćemo brzo doći do devet kulturnih stanica na teritoriji grada – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević i pozvao najmlađe Novosađane da  zajedno sa roditeljima, učiteljima ili nastavnicima posete Novosadski dečji kulturni centar.

Direktorka NSDKC Aleksandra Lukić istakla je da je cilj bio da deca od najmlađeg uzrasta razviju potrebu za kulturom i stvore permanentnu naviku za pohađanje kulturnih aktivnosti. – Ovo je najnovija gradska ustanova kulture koja je posvećena deci najmlađeg uzrasta, kao i  mladima koji završavaju srednju školu. U ovom prostoru će zaposleni i angažovani saradnici svoje aktivnosti temeljiti na dugogodišnjem radu sa najmlađima i na bogatom iskustvu – rekla je Aleksandra Lukić.

Radovi na adaptaciji prostora za potrebe nove gradske kulturne ustanove počeli su početkom jula i od danas će u tom prostoru za decu i mlade biti organizovane brojne aktivnosti. Predviđen je program sastavljen od muzičkih i filmskih festivala, programa kulture, likovnih i dramskih radionica, dečjih izložbi, dramskog studija, pozorišnih predstava i savremenog cirkusa. Funkcionisanje Novosadskog dečjeg kulturnog centra realizovaće se kroz dve vrste programa. Prvi je saradnja s novosadskim predškolskim ustanovama i osnovnim školama, u okviru koje će deca imati priliku da organizovano dolaze na programe, a druga su aktivnosti na koje će deca dolaziti s roditeljima.

U đurđevačkoj školi tolerantni svakog dana

Više od 120 predškolskih, osnovnih i srednjoškolskih ustanova iz 18 gradova i opština u Vojvodini odazvalo se pozivu Školske uprave Novi Sad da se obeleži Svetski dan deteta, odnosno, 30 godina od donošenja Konvenicje UN o pravima deteta. Programom „Kvalitetno obrazovanje za svu decu” pridružila se i Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Đurđeva u okviru Dana škole. U svakoj od učionica realizovane su aktivnosti koje su učenike upoznavale sa dečjim pravima, a organizovan je i kviz, kada su imali priliku da pokažu šta su sve naučili. Kroz izložbe, predavanja, školske časove, filmske projekcije osnovci su učili o pravu na nediskriminaciju, na mišljenje, privatnost, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, razvijanje talenata, kao i o pravu na informisanost, na slobodu izražavanja i o pravu na igru. Nastavnik tehničkog i informatičkog obrazovanja Vlastimir Tot, koji je pripremao kviz, istakao je da su đaci imali višestruku korist. – Naučili su kako da koriste novi računarski program, a odlično su se snašli u temama o dečjim pravima, naučili su sve što su im nastavnici zadali, a u kvizu su pokazali svoje znanje i razumevanje važnosti teme dečjih prava – kazao je Tot. Nedovoljno poznavanje i razumevanje koncepta prava deteta, instrumenata i mehanizama za njihovo ostvarivanje i zaštitu, predstavlja zajednički imenitelj uzroka mnogih kršenja prava deteta u svakodnevnom životu. Cilj sprovedenih aktivnosti bio je da se prikaže na koji način se prava deteta ostvaruju i štite u konkretnim životnim situacijama i mnogim oblastima društvenog života. Osim toga, ukazano je zašto je njihovo dalje unapređenje od presudnog značaja za dete, porodicu i društvo u celini. – Ovo je prvi put da se takmičimo preko računara, što nam je bilo jako zanimljivo, a o pravima smo naučili mnogo više nego kad smo bili mlađi i nije nam bilo teško, jer je sve prikazano kroz svakodnevne situacije u kojima se možemo naći – rekla je učenica petog razreda i članica pobedičkog tima kviza Ana Dangubić. Kako su rekli i nastavnici i đaci, biti deo ove škole čast je i zadovoljstvo, prvenstveno zbog vrednog rada, truda i zalaganja na obrazovanju mnogih generacija, koje sa uspehom završavaju školu, negujući višejezičnost i multikulturalnost, toleranciju, poštovanje i uvažavanje različitosti. U proteklom periodu ova škola učestvovala je u projektima: Obrazovna inkluzija Roma, Druga šansa, za osnovno obrazovanje starijih od 15 godina, Regionalna podrška inkluzivnom obrazovanju, Razvionica, Nastavnik kao refleksivni istraživač, Zajedno ka srednjoj školi i Podsticanje demokratske kulture u školama.

Omladinski centar CK-13: Otvoreni za ideje i brojne programe

            Omladinski centar CK-13 u Novom Sadu postoji od 2007. godine, po uzoru na mesta sa sličnom tematikom koja su u to vreme postojala u Nemačkoj, te poslužila kao inspiracija grupi mladih koji su ih tada posetili i ideju doneli u Novi Sad. Uz tri novosadske organizacije, značajnu podršku pri formiranju Omladinskog centra pružila je Fondacija SHL iz Berlina, koja i danas novčano pomaže, a od 2011. godine CK-13 postaje Udruženje građana. – Tokom godina menjao se koncept, kao i programi, ali ideja je ostala ista – naglasio je portparol Omladinskog centra CK-13 Đorđe Majstorović. – Mladi se ovde okupljaju i podstiču na politički aktivizam, ali ne u stranačkom smislu, već se neguje ideja antifašizma i antinacionalizma. Borimo se protiv svih oblika diskriminacije i ekstremizma generalno, a ujedno pokušavamo da afirmišemo ljude koji u gradu nemaju dovoljno prostora da se iskažu. Otvoreni smo za ideje pojedinaca, kao i za gostujuće programe. Ljudi nam se često javljaju ako nemaju gde da realizuju neki svoj program, a mi rado izlazimo u susret ukoliko je to u skladu s našim vrednostima.

Na sedmičnom nivou, pogotovo u poslednje vreme, u CK-13 bude realizovano po pet-šest javnih programa, a verovatno su posebno prepoznatljivi po koncertima. – Najviše ljudi dolazi na svirke, čak i iz drugih gradova – dodaje Đorđe. – Koncerti su uvek vikendom, tokom nedelje imamo filmske i književne programe, a već gotovo deset godina sredom se održava Veganska večera, koju organizuje jedan volonterski kolektiv.

Program seminara i tribina u CK-13 izuzetno je aktuelan i posebno namenjen mladima. Godišnje realizuju četiri seminara u okviru programa „Seminar alternativnih politika”, a teme su raznovrsne – ekologija, feminizam, alternativna ekonomija, demokratija… Tribinski program, kroz projekat „Svakodnevno je političko”, realizuju više od godinu.

CK je zapravo skraćenica pojma „Crna kuća”. – Ideja da se kuća spolja ofarba u crno realizovana je pri osnivanju jer su ljudi na taj način želeli da istaknu da su položaj i perspektiva mladih u tom trenutku prilično mračni, i saglasili smo se da će tako ostati dok se ne promeni nabolje – objašnjava Đorđe. – Mislim da su mladi veoma apatični, a i kad se udružuju, to se čini na pogrešan način. Pozitivni primeri koje mi možemo da istaknemo su ljudi s kojima inače sarađujemo, kao što su Združena akcija „Krov nad glavom” i „Dom b-612”. Dakle, pozitivnih primera ima, ali su mislim u manjini.

Mladi u CK-13 dolaze s različitim idejama, predstavljaju svoje zamisli ili se uključuju u postojeći program, a nekad i u potrazi za poslom. – Bez obzira na situaciju, mladima savetujem da ne odustaju od svojih ideala. Uvek bi trebalo tražiti prostor za izražaj u bilo kojem segmentu, bilo da je reč o ideologiji, umetnosti ili nečemu trećem. Ako je to ono u šta veruju, neka se trude da u tome istraju, naročito dok su mladi. Ukoliko se u tome održe, znači da je kvalitetno i da nisu pogrešili – poručuje Đorđe Majstorović.

Dečji film o zrnu

Premijera animiranog filma „Urbano zrno” je održana u petak  od 11 časova u „Sinestaru” u Tržnom centru „Big”. Film je nastao kao rezultat projekta o energetskoj efikasnosti, koji je realizivan od maja do novembra na teritoriji grada, a u kojem su učestvovali učenici četvrtih razreda iz deset osnovnih škola. Osim animiranih filmova iz ciklusa „Urbano zrno”, publika će imati prilike da vidi i ostale filmove iz produkcije Dečjeg kulturnog centra Novog Sada, kao i filmove Dečje i omladinske animacije iz Sremskih Karlovaca.

Prijave za pripremnu nastavu u Karlovačkoj gimnaziji

Prijavljivanje za pripremnu nastavu za polaganje prijemnog ispita u Karlovačkoj gimnaziji je u toku. Prijave se primaju od 7.30 do 14.30 na broj 881-777. Nastava počinje 21. decembra, nešto ranije nego inače, zbog toga što je i prijemni ispit pomeren. Pripreme su besplatne, s tim što deca treba da plate štampani materijal za rad. Na raspolaganju su im i zbirke zadataka iz srpskog jezika i književnosti, ruskog, nemačkog i engleskog jezika, iz kojih se i organizuje pripremena nastava. Časovi će se održavati vikendom, a tačan raspored prijavljeni osnovci će saznati kada bude napravljen. Dan otvorenih vrata u Karlovačkoj gimnaziji biće održan u petak, 6. decembra od 18 sati. Tog dana  đaci i roditelji mogu saznati više o smerovima koji se izučavaju u školi, uslovima za upis, prijemnom ispitu, kao i pripremnoj nastavi.

Četvorici uručene nagrade „Pavle Marković Adamov”

Kulturni centar „Karlovačka umetnička radionica”, čuvar uspomene na profesora Karlovačke gimnazije i urednika književnog lista „Brankovo kolo” Pavla Markovića Adamova, dodelio je književne nagrade koje nose ime tog kulturnog delatnika s kraja 19. i početka 20. veka četvorici književnih poslenika na svečanosti u bibliotečkom ogranku „Branko Radičević” u Sremskim Karlovcima u utorak. Nagradu „Pavle Marković Adamov” Kulturni centar „Karlovačka umetnička radionica” dodeljuje od 1988. godine, a inicijator za to bio je poznati istoričar i pisac Žarko Dimić. Nagrade su za doprinos u kulturi pripale književniku i glavnom i odgovornom uredniku „Književnih novina” Mići Cvijetiću iz Beograda, slikaru i pesniku Predragu Baji Lukoviću iz Zemuna, književniku i vajaru Predragu Banjeglavu iz Novih Karlovaca i pesniku mlađe generacije Mirku Dimiću iz Karlovaca. Odluku o dobitnicima tog priznanja doneo je tročlani žiri, koji čine Danica Vujkov, kao predsednica, i članovi Milovan Vitezović i Žarko Dimić.

Nagrade se sastoje od plakete – bronzanog odlivka lika Pavla Markovića Adamova, rad akademskog vajara Đorđa Lazića Ćapše, i diplome. Pavle Marković Adamov je rođen 1855. godine u Sasama, današnjim Novim Karlovcima, a umro 1907. u Sremskim Karlovcima i sahranjen na Čeratskom groblju. Poznati je pisac s kraja 19. veka. Bio je profesor Karlovačke gimnazije i urednik najprestižnijeg lista u tadašnjem Srpstvu, „Brankovog kola”. Osnivač je biblioteke pri Karlovačkoj gimnaziji i prevodilac. U novije vreme njegovo književno delo u tri knjige – „Izabrane pripovetke”, „Pripovetke-pisma” i „Duh vremena sad je taki!” priredila je književnica i novinarka Danica Vujkov. Biblioteci „Branko Radičević” Predrag Bajo Luković poklonio je portret Adamova.

Mala „istorijska” izložba na Dan škole u OŠ “Dušan Radović”

Povodom proslave Dana škole, koja se u OŠ „Dušan Radović” obeležavala tokom čitave prošle sedmice, 27. novembra je održan festival „Iz bakinog ormana”. Učenici su se postarali da na štandovima u školskom holu izlože starine koje su pripadale njihovim bakama i dekama, roditeljima, a koje su se svakodnevno koristile. Učenica osmog razreda Staša Stamenković pokazala nam je kuhinjska pomagala, gusle, mlin za kafu, razno vojničko oružje, stare odevne predmete, igračke, odeću, crno-bele fotografije, i objasnila da na festivalu učestvuju svi koji vole istoriju i koji žele da se pohvale

Mali maturant Nikola Gajić pokazao nam je stari vojnički kofer, ručne izrade i otkrio da ima više od 70 godina i da je pripadao njegovom dedi, a zanimljivu postavku organizovala je učenica Nađa Iakov. – Izložila sam tanjire, varjače, tučak i još mnoge sitnice koje su se nekada koristile u kuhinji – kazala je ona, i dodala da joj je posebno zanimljivo koliko su se kuhinjska pomagala za kratko vreme potpuno promenila, ali da se đaci najviše interesuju za oružje, novčanice i stare slike.

Jović: Nastavićemo da pomažemo Medicinskom fakultetu u K. Mitrovici

Vlada Srbije nastaviće da na svaki način podržava funkcionisanje našeg zdravstvenog i obrazovnog sistema u južnoj pokrajini, izjavio je 29. novembra Damjan Jović, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na svečanoj akademiji povodom 50 godina Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. “Vlada Srbije prepoznaje i visoko vrednuje vaš rad i posvećenost, a podrška države vašem funkcionisanju i unapređenju uslova u kojima radite i u narednom periodu neće se ogledati samo u ljubaznim rečima podrške, već pre svega u sve značajnijoj finansijskoj podršci, kako instituciji u celini, tako i svakom pojedincu koji to svojim radom, zalaganjem i rezultatima zaslužuje”, kazao je Jović. Današnji jubilej, prema njegovim rečima, svedoči o istrajnosti našeg naroda i države u nameri da stvara, izgrađuje i jača svoje institucije i stubove svog postojanja i opstanka na KiM. On je dodao da je Medicinski fakultet ponos jedinog srpskog univerziteta na KiM, jer generacije naših lekara i naučnih radnika koje je iznedrio delile su u najtežim vremenima sudbinu države i naroda, brinući o zdravlju i životima ljudi u pokrajini.

Jović je na profesore apelovao da, osim znanja, studentima nastave da prenose svest o značaju profesionalne etike i morala, kako bi kvalitetna zdravstvena usluga ostala dostupna svima, bez obzira na životnu dob, socijalni ili materijalni status. “U vremenu u kome živimo postoji tendencija da se sve komercijalizuje, i u takvim okolnostima značaj materijalnog i uloga novca u svemu postaju merilo uspeha u meri u kojoj to često dovodi u iskušenje profesionalnu etiku i moral svakog pojedinca”, konstatovao je Jović, podsetivši na antičku izreku “da tamo gde novac vlada, vrlina umire”. Jović je studentima i profesorima Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici preneo čestitke predsednika, Vlade Srbije i direktora Kancelarije za KiM povodom ovog značajnog jubileja.

Vremeplov: Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se na današnji dan 03. decembra. Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine, kada je usvojena Rezolucija Generalne skupštine UN kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana kako bi se skrenula pažnja na probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom svakodnevno suočavaju.

Vremeplov: Umro Renoar

  Francuski slikar Pjer Ogist Renoar umro je na današnji dan 03. decembra 1919. godine. Bio je jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka.

Vremeplov: Prva crnkinja sudija u SAD

Na današnji dan 03. decembra 1962. godine  Edit Sparlok Sampson stupila je na dužnost sudije u opštinskom sudu u Čikagu, kao prva crnkinja sudija u SAD.

Vremeplov: Prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade

U Čikagu je na današnji dan 03. decembra 2000 godine  umrla američka pesnikinja Gvendolin Bruks koja je ušla u istoriju kao prvi crni dobitnik Pulicerove nagrade. Nagradu je dobila 1949. za zbirku pesama “Eni Alen”. 

Vremeplov: Rođen Anton Vebern

Na današnji dan 03. decembra 1883 godine rođen je austrijski kompozitor Anton Vebern jedan od najznačajnijih predstavnika Bečke atonalne škole i ekspresionizma u muzici. Za vreme nacizma njegova dela su bila zabranjena, a pedesetih godina 20. veka postao je uzor generaciji kompozitora koji su u njegovoj muzici nalazili ishodište za punktualizam i elektronsku muziku.

Vremeplov: Rođen  France Prešern

Slovenački pesnik France Prešern, najistaknutija ličnost slovenačke književnosti 19. veka (“Sonetni venac”) rođen je na  današnji dan 03. decembra 1800. godine.

Brnabić: U fokusu vršnjačko i nasilje prema profesorima

Premijerka Ana Brnabić razgovarala je 29. novembra sa predstavnicima prosvetnih sindikata i nevladinih organizacija o nasilju u školama. Ona je predložila da se vladina Radna grupa za zaštitu od vršnjačkog nasilja ubuduće fokusira na dve izuzetno bitne teme koje zahtevaju različit pristup i sankcije – vršačko nasilje i nasilje prema profesorima, nastavnicima i učiteljima, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Predsednica vlade je na sastanku, kojem su prisustvovali i predstavnici UNICEF-a, Fondacije “Tijana Jurić”, Foruma beogradskih gimnazija, udruženja “Drug nije meta”, istakla da je za rešavanje ovakvih problema neophodan sistemski pristup, kao i uključivanje svih relevantnih aktera. Premijerka je insistirala da učešće u radu Radne grupe uzmu i predstavnici nevladinih organizacija, udruženja građana, roditelja, kako bi se identifikovali problemi, ali i “uska grla” pri rešavanju tih problema i na osnovu toga prodložile izmene zakona i podzakonskih akata.

Učesnici sastanka izneli su niz predloga za rešavanje problema vršnjačkog nasilja istakavši da digitalni svet postaje prostor gde nasilje i tortura mogu da traju i po 24 sata, a da su različite aplikacije, koje su inače bliske mladima, dobar način preventive i mesta gde đaci i učenici mogu da prijave svaku vrstu uznemiravanja. Konstatovano je i da su roditelji nedovoljno obučeni da prepoznaju i reaguju na nasilje u školama, da je neophodno saslušati predloge samih učenika i da se svi kapaciteti države i civilnog sektora moraju upotrebiti kako bi se vršnjačko nasilje smanjilo u što je više mogućoj meri.

Razgovoru u vladi prisustvovali su i resorni ministri – potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, ministar zdravlja Zlatibor Lončar i predstavnici drugih ministarstava.

Jurić: I porodice ubijene dece su u doživotnom zatvoru

Osnivač Fondacije “Tijana Jurić” Igor Jurić pozvao je u subotu 30, novembra sudije da razumeju porodice ubijene dece i da se ne libe da u budućnosti izriču kaznu doživotnog zatvora koja od sutra počinje da se primenjuje, a usvojena je na inicijativu ove fondacije. “Ja ne mogu s vama da govorim o pravu, ali ja sam otac ubijene devojčice pred kojom je bila budućnost… o tome mogu da vam pričam” , rekao je Jurić na svečanoj sednici Udruženja sudija i tužilaca Srbije. On je napomenuo da je svestan da će ova kazna doživotnog zatvora biti velika odgovornost za sudije, jer su i oni emotivni ljudi. “Ali, i mi porodice ubijene dece smo osuđeni na doživotni zatvor. Vi morate da budete odgovorni i da osudite ubice naše dece”, rekao je Jurić.

Sudija Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca rekla je novinarima da su sudije dužne da primenjuju zakon od kada on stupi na snagu i da odgovore na svaki zadatak koji se stavi ispred njih, pa tako i na nove odredbe u Krivičnog zakoniku (među kojima je i kazna doživotnog zatvora za najbrutalnija krivična dela). “Svakako će biti jedan period prilagođavanja sudske prakse u tom pogledu, međutim sud će imati u vidu da je KZ-om proširena svrha kažnjavanja, pa tako i sve novine”, rekla je Josifovićeva.

Posebno se nada da će se ubrzo videti efekat izmena zakona koje se tiču “drugog i trećeg udarca”, koje bi, prema njenom mišljenju, mogle da daju veoma brzo i veoma dobre rezultate. “Mislim da se time ne zadire u pravo sudije na diskrecionu ocenu i slobodno sudijsko uverenje, ali sudije su dužne da poštuju propise koji su doneti od strane zakonodavne vlasti i tu nema dileme. Sudije će i dalje u okviru svog slobodnog uverenja odmeravati kaznu onako kako misle da će u najboljoj meri ispuniti svrhu kažnjavanja”, smatra Josifovićeva.

Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Nenad Stefanović kaže da Udruženje očekuje i izmene Zakona o krivičnom postupku koje će definitivno definisati rukovodeću uslogu tužilaštva u istrazi u odnosu na policiju, koja je izvršni organ. “Mi ćemo na tome insistirati jer smatramo da samo rukovodeća uloga tužilaštva, u skladu sa zakonom, u istrazi donosi odgovarajuće dokaze koji će biti temelj donošenja presude”, rekao je novinarima Stefanović. Što se tiče primene izmena KZ-a i odmeravanja sankcija, to je u nadležnosti sudova, napomenuo je Stefanović. Šta donose pomenute promene, razgovarali smo sa gostom RTV-a, pokrajinskim zaštitnikom građana, profesorom doktorom Zoranom Pavlovićem.   https://www.youtube.com/watch?v=0aF4iRfRPjM&feature=emb_logo

Gojković : Sprеčavanjе bilo kog oblika nasilja nad dеco, prioritеt

Prеdsеdnica Narodnе skupštinе Rеpublikе Srbijе i prеdsеdnica Odbora za prava dеtеta Narodnе skupštinе Maja Gojković, ministar za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđеvić i državni sеkrеtar Stana Božović, otvorili su javnu raspravu o Prеdlogu stratеgijе za prеvеnciju i zaštitu dеcе od nasilja za pеriod od 2020. do 2023. godinе sa dvogodišnjim akcionim planom. Maja Gojković je rеkla da jе ova rasprava idеalna prilika da sе razmеnе mišljеnja prеdstavnika državnih institucija, UNICEF-a i građana i istakla da jе sprеčavanjе bilo kog oblika nasilja nad dеcom, prioritеt rada svih državnih organa.

Gojković: Roditelji i dalje fizički kažnjavaju decu

Sistem zaštite dece od nasilja mora biti unapređen, budući da je ovakav oblik nasilja, nažalost, i dalje veoma rasprostranjen, rekla je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković. Ona je na javnoj raspravi o predlogu Strategije za sprečavanje i zaštitu dece od nasilja, za period od 2020. do 2023. godine, sa dvogodišnjim akcionim planom ocenila da Srbija zakonima zabranjuje nasilje nad decom, ali da je ova pojava i dalje veoma zastupljena. Prema njenim rečima, porodica bi trebalo da bude sigurno mesto za dete i njegov razvoj. “Roditelji još fizički kažnjavaju decu, kao oblik vaspitavanja, što je dosta ukorenjeno kod nas u svesti građana”, rekla je Gojković. U društvu su, kako kaže, i dalje prisutni brojni oblici nasilja – vršnjačko, u školama, digitalno – a posebno su izložena deca sa invaliditetom i ona sa posebnim potrebama. “Cilj akta koji će danas biti predstavljen je upravo da sve oblike nasilja spreči. Usvojili smo dobre zakone, dobre politike, ali naš posao nije završen”, poručila je Gojković.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakao je da je nasilje nad decom pristuno svuda, i da otvaranje strategije predstavlja polaznu osnovu, koja za cilj ima potpuno iskorenjavanje nasilja.

Finansista: Sva dеca da odrastaju u bеzbеdnom okružеnju

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja finansista Zoran Đorđеvić rеkao jе da nasiljе nad dеtеtom prеdstavlja grubo kršеnjе ljudskih prava i nе možе sе pronaći nikakvo opravdanjе za takvu pojavu, naročito ukoliko sе uzmе u obzir cilj, koji jе proklamovala Vlada Rеpublikе Srbijе o nultoj tolеranciji na bilo koji oblik nasilja. „Činimo svе naporе kako bi Rеpubliku Srbiju izgradili kao zеmlju tolеrancijе i spokojnih i dostojanstvеnih građana. U Rеpublici Srbiji nеma mеsta za mržnju i bilo kakvu diskriminaciju, vеć za poštovanjе i uvažavanjе svakog bеz obzira na vеrsko ili političko oprеdеljеnjе, godinе starosti, pripadnost jеdnoj ili drugoj rasi ili naciji, a čеmu bi trеbalo da doprinеsе i Stratеgija o kojoj danas vodimo javnu raspravu. Ona jе i doprinos Rеpublikе Srbijе na putu pridružеnja еvropskoj porodici u kojoj sе poštuju svе ljudskе vrеdnosti“, istakao jе Đorđеvić. 

Kako jе navеo, Rеpublika Srbija jе prе godinu dana pristupila Globalnom partnеrstvu za okončanjе nasilja nad dеcom, kojе promovišе UNICEF. Tom prilikom, istaknuto jе da Rеpublika Srbiji žеli da budе dеo grupе zеmalja inicijatora Globalnog partnеrstva i radi na suzbijanju nasilja nad dеcom kako bi svako dеtе moglo da živi, rastе i razvija sе zdravoj srеdini.  Prеma njеgovim rеčima, inicijativa za donošеnjе budućе stratеgijе potеkla jе od Vladinog Savеta za prava dеtеta i sastavni jе dеo mеra prеdviđеnih Akcionim planom za Poglavljе 23 u procеsu pridruživanja Evropskoj uniji.

Osnovni princip na kojеm sе Prеdlog stratеgijе zasniva jеstе: poštovanjе i primеna prava dеtеta sadržanih u Konvеnciji Ujеdinjеnih nacija o pravima dеtеta, prеma kojoj dеtе ima pravo na slobodu od svih oblika nasilja, zlostavljanja, zloupotrеbе ili zanеmarivanja. „Sistеm zaštitе dеcе od nasilja možе biti uspеšno unaprеđеn kroz partnеrstva institucija obrazovanja i vaspitanja, zdravstvеnе i socijalnе zaštitе unutrašnjih poslova i pravosuđa, uz stalnu saradnju sa nеvladinim organizacijama, porodicama i pojеdincima. Da bi sе postigla еfikasna zaštita, potrеbno jе da mеđu njima postoji dobra i koordinirana saradnja i jasno dеfinisanе ulogе i koraci u procеsu zaštitе, a to nudi i rеšava ova stratеgija sa dvogodišnjim akcionim planom“, rеkao jе ministar.

Đorđеvić jе podsеtio i da jе Ministarstvo jе u prеthodnih nеkoliko godina radilo na priprеmi Nacrta zakona o pravima dеtеta i zaštitniku prava dеtеta, koji sе nalazio u javnoj raspravi u junu ovе godinе.  „Vеrujеm da ćе sе ovaj zakon što prе naći u skupštinskoj procеduri kako bi bio napravljеn važan korak na ostvarеnju zajеdničkog cilja, a to jе da sva dеca u Srbiji odrastaju u bеzbеdnom i podsticajnom okružеnju u komе sе, izmеđu ostalog, u potpunosti poštujе pravo dеtеta na zaštitu od svih vidova nasilja“, zaključio jе. https://www.youtube.com/watch?v=ANI680TQpmE&feature=emb_logo

Hrvatska: I dalje  u školama nema nastave i … nastavak pregovora

Predstavnici školskih sindikata i Vlade Hrvatske juče su nastavili pregovore o vladinoj ponudi za prekid štrajka u školama koji traje još od 10. oktobra. U petak je objavljeno da su učitelji i nastavnici na dvodnevnom izjašnjavanju velikom većinom glasova odbacili vladinu ponudu da se problem zaostajanja plata u obrazovanju reši kroz postupno povećanje od 10,4 odsto tokom iduće godine, ali preko povećanja osnovice i dodatke. Oni, međutim, od početka traže rast plata kroz povećanje koeficijenata složenosti poslova za 6,11 odsto. Sindikalni predstavnici su rekli da su zaposleni u obrazovanu javno rekli da svoj status žele da reše kroz koeficijente i da se samo o tome može ragovarati s predstavnicima vlade. Premijer Andrej Plenković dvaput se sastao s predstavnicima sindikata, poslednji put u nedelju uveče, ali još nije poznato da li je pristao na zahtev za povećenja koeficijenta složenosti poslova. Za ponedeljak u 14.30 najavljen je još jedan sastanak. Mediji spekulišu da su predstavnici vlade i sindikata blizu dogovora i da novi vladin predlog neće biti upućen na izašnjavanje učiteljima i nastavnicima, jer je reč o dogovoru o postupnom povećanju koeficijenta. Štrajk zaposlenih u osnovnim i srednjim školama je počeo 10. oktobra, kada je Vlada odbacila zahtev školskih sindikata, odbijajući da uopšte pregovara o povećanju koeficijenata. Posle „cirkularnog štrajka“ u okviru kojeg su se svakodnevno smenjivale škole u štrajku, a samo su povremeno štrajkovale sve škole, od 19. novembra je u toku generalni štrajk i nema nastave. S jučerašnjim danom, nastave ukupno nije bilo 16 dana. Nedavno je u Zagrebu protestovalo više od 30.000 nastavnika iz cele zemlje, kao i građana koji ih podržavaju. Oni su tada na skupu istakli da žele da se njihov rad vrednuje kroz povećanje koeficijenta složenosti poslova, ističući da je protest prevazišao početni zahtev i da pokazuje duboko nezadovoljstvo učitelja i nastavnika odnosom prema njima u poslednjih 20 godina.