Afera “Indeks”: Epilog posle više od 10 godina?

Suđenje akterima čuvene afere “indeks”, optuženima za prodaju diploma i ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, koje je ušlo u jedanaestu godinu, juče, u petak 06. decembra je trebala da dobije epilog u Višem sudu u Smederevu gde je bilo zakazano izricanje presude. U protekla dva meseca zamenik Višeg javnog tužilaštva u Smederevu i branioci iznosili su završne reči pred sudskim većem sudije Slađane Bojković, inače predsednice Višeg suda u Smederevu. Tužilac je tražio da optuženi budu osuđeni, i to na kazne zatvora od dve do 11 godina. Za 27 optuženih predložio je zatvor, i to ukupno više od 120 godina robije.

Najveće kazne, i to po 11 godina zatvora, tužilac je zatražio za Svetu Purića, bivšeg dekana i doskorašnjeg prodekana za finansije Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Zorana Simića, nekadašnjeg šefa Studentske službe u toj visokoškolskoj ustanovi, i profesorku Draganu Petrović. Zatvorska kazna od devet godina zatražena je za profesorku Emiliju Stanković, koja je u to vreme bila i pomoćnica ministra prosvete. Za Srđana Đorđevića, aktuelnog prodekana za nastavu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, tužilac je predložio kazne zatvora od šest godina. Takođe je zatraženo i oduzimanje nezakonito stečene imovine.

Proteklih godina branioci su često opstruisali suđenje, a interesantno je da je jedna od glavnih optuženih, profesorka Dragana Petrović\, koja je prvo bila docent, a potom i profesor na predmetu krivično pravo, a sada je stručni saradnik na disciplini krivično pravo na Institutu za uporedno pravo u Beogradu, odbranu iznela tek u oktobru ove godine. Navela je da je cilj bio da se “ovom aferom u drugi plan bace ostale, mnogo krupnije u kojima su u opticaju bile kudikamo veće sume, sa mogućim političkim implikacijama”. Presuda  je prvostepena i nije konačna, tako da i tužilaštvo i branioci, ukoliko budu nezadovoljni odlukom Višeg suda u Smederevu, mogu da se žale Apelacionom sudu.

Novo u “prodaji” Megatrenda: DR Mića se vraća i  … uzima kredit!

      Univerzitet Megatrend ipak neće promeniti vlasnika! Ovo je posle sedmodnevnih obrta poručio vlasnik Megatrenda  Jovanović  DR Mića koji je, kako je izjavio za “Novosti”, saznao da potencijalni vlasnik Dejan Đorđević  ipak nema para za kupovinu Jovanovićevog “čeda”. – Vratiću se na mesto rektora – tvrdi Jovanović. – Pravim dobar tim koji će rukovoditi univerzitetom. Ja ću boraviti u Francuskoj i dolaziti jednom mesečno. Moja odluka da penzionerske dane provodim u Kanu je definitivna. Jovanović dodaje da će “Megatrend biti finansijski stabilizovan, jer je već podneta aplikacija za povoljan kredit kod jedne banke”. Dug koji univerzitet ima prema predvačima će, tvrdi Jovanović, biti isplaćen do 31. decembra.

A počelo je izjavom “prodajem Megatrend i selim se u Kan, u svoju vilu” – poručio je pre sedam dana Mića Jovanović, vlasnik univerziteta Megatrend. Ova vest je kao bomba odjeknula u javnosti, jer se čak ni nezvanično moglo čuti da će Megatrend promeniti vlasničku strukturu. Jovanović je ovakav potez opravdao “medijskim pritiscima koje trpi od 2014. godine”.

– “Hoće srce da mi pukne što sam prodao Megatrend, to je moje čedo. Morao sam, zapao sam u finansijske probleme – izjavo je Jovanović, komentarišući prodaju ovog privatnog univerziteta. – Megatrend je prodat za 56,1 miliona evra i obaveza kupca je da uloži 150 miliona evra. Suštinski se ništa nije promenilo, osim vlasničke strukture. Preneto je 100 odsto kapitala nemačkom konzorcijumu, na čijem je čelu fondova Dejan Đorđević – izjavio je Jovanović za Tanjug. Ali, potom je usledio neočekivani obrt.

Sumnja u budućeg vlasnika

“Ispao sam naivan. Novi vlasnik nije ispunio ugovorne obaveze koje su podrazumevale da se isplate plate i rata kredita banci. Prema informacijama koje imamo iz Nemačke, ova firma nema kapitala, pa nije u stanju ni da isplati prvu ratu za kupovinu univerziteta koja iznosi polovinu od 56,1 milion evra” – rekao je Jovanović i naveo da je odložio i put u Francusku, jer je posumnjao da Đorđevićeva firma nema para za dogovoreno plaćanje do 6. januara 2020. godine.

Mediji mu pomogli da proveri potencijalnog kupca

Jovanović DR Mića je, kaže, iz medija saznao da preduzeće sa kojim je sklopio kupoprodajni ugovor ima finansijskih problema, pa je rešio da to detaljno proveri. On tvrdi i da oko 12.000 akademaca na 12 fakulteta ovog univerziteta neće biti ugroženo. – Univerzitet ima akreditaciju koja važi još tri i po godine. Studijski program i fakulteti neće biti ugašeni – tvrdi Jovanović.

Ministarstvo se pravi grbavo: Nismo dobili zvaničnu informaciju o promeni vlasničke strukture

U Ministarstvu prosvete kažu da nisu dobili nikakvu zvaničnu infomaciju o promeni vlasničke strukture Megatrenda. – Država se ne meša u autonomiju visokoškolskih ustanova i obaveza privatnih univerziteta je da Ministarstvu dostave podatke o promenama koje se odnose na broj fakulteta i drugih stvari koje se odnose na kvalitet studiranja – izjavio je Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje. Tubić je dodao da je za Ministarstvo najvažnije da se poštuju zakonski propisi o standardima za akreditaciju i da studenti ni na koji način nisu oštećeni. On je, takođe, ukazao da vlasnik odlučuje da li će ponovo akreditovati određene programe, ali da studenti imaju pravo da završe studije po planu i programu po kojem su ih i započeli.

Pravni fakultet Megatrenda pod lupom

Pravni fakultet Megatrenda nedavno je napustilo 19 profesora, zbog čega su reagovali akreditaciono telo i prosvetna inspekcija. Formirana je komisija za proveru kvaliteta, a dat je i rok da se reše kadrovski problem. Jovanović tvrdi da će uspeti da angažuju nove profesore u roku koji je dalo Ministarstvo.

Koliko fakultetskih diploma ima navodni kupac Megatrenda?

Podaci o tome koliko fakultetskih diploma ima Dejan Đorđević, predstavnik nemačkog konzorcijuma fondova koji je nedavno predstavljen kao kupac univerziteta Megatrend, razlikuju se u zavisnosti od izvora, i kreću se od tvrdnji da „nema nijednu“, do njegovih izjava da ih je navodno – tri. Danas je došao u posed fotokopije diplome Medicinskog fakulteta u Prištini na njegovo ime, u kojoj je navedeno da je završio fakultet 23. aprila 1998. godine, sa prosečnom ocenom 6,85, a da je upisan školske 1991/92. godine. Na diplomi stoji da su je potpisali dekan Medicinskog fakulteta Veselin Trajković i rektor Univerziteta u Prištini Radivoje Papović. Kao Đorđevićev datum rođenja naveden je 8. avgust 1971. godine. Diploma nema pečat, a iz fotokopije se ne može videti da li ima vodeni žig, koji „ima snagu“ pečata.

Verodostojnost Đorđevićeve diplome juče smo pokušali da proverimo i na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i na Univerzitetu, ali do zaključenja ovog izdanja Danasa odgovor nismo dobili. Kako je naš list pisao, Medicinski fakultet poseduje dokumentaciju od 1999. godine dok je prethodna ostala u Prištini, a na pomenutoj diplomi piše da je izdata u junu 1998.

Advokat Nenad Janković, koji je na Skupštini Konzervativno-reformističke stranke (KRST), održanoj u junu ove godine, izabran za predsednika, rekao je za naš list da je Đorđević, pri ulasku u tu stranku, čiji je predsednik postao u martu prošle godine, „saopštio da ima tri diplome – Medicinskog, Pravnog i Ekonomskog fakulteta“. Đorđević je na toj skupštini smenjen, ali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ni pet meseci nakon toga tu smenu nije verifikovalo.

U KRST-u su kazali da je u sudskim postupcima, koje je Đorđević pokrenuo pred Osnovnim sudom u Nišu i Prvim osnovnim sudom u Beogradu, protiv funkcionera KRST-a, koji su još na Skupštini stranke u novembru prošle godine izrazili sumnju da se on „lažno predstavlja“ kao vlasnik fakultetskih diploma, on priložio jednu – Medicinskog fakulteta u Prištini.

Različit i datum rođenja

Zanimljivo je da u Đorđevićevoj biografiji, koja je objavljena, pa potom uklonjena sa sajta Konzervativno-reformističke stranke, piše da je rođen 1.1. 1971, dok u fotokopiji diplome do koje smo došli stoji da rođen 8. 8. 1971. Naš izvor koji je sarađivao sa Đorđevićem u stranci kaže da se on „hvalio svojim lavovskim znakom“, što bi trebalo da znači da nije rođen u januaru.

Platni  razredi, još jednom, odloženi

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić je obelodanio, ono dobro znano i o čemu smo više puta pisali,   da ni ove godine neće biti donet zakon o platama u javnom sektoru, niti će biti uvedeni platni razredi, a to se redovno dešava već pet godina, piše Danas. Ni najpedantniji evidentičari ne bi mogli sa sigurnošću da kažu koliko je puta to najavljeno, pa potom odloženo, za mesec, dva, godinu ili dve. Ovoga puta za 2021. godinu. Pre Ružića, još dve ministarke u tom resoru, Kori Udovički a potom i Ana Brnabić, najavljivale su to i odlagale. Za početak, nije moglo da se izbroji koliko ljudi radi u javnom sektoru – čitava godina bila je potrebna za to, prvo se pominjalo da ih je više od 700.000, pa je u jednom trenutku bilo 420.000 a potom se računica zaustavila na 500.000.

U prvom naletu nije bilo jasno da li će razvrstavanje obuhvatiti i javna preduzeća i akcionarska društva u vlasništvu države, ali se ubrzo od toga odustalo, pa je zvanično prihvaćeno da se reforma zarada odnosi samo na neprofitni deo javnih službi. Onda je ponovo zapelo jer nije bilo precizirano da li će reformom u isplati zarada biti obuhvaćene i razne državne agencije, regulatorna tela, instituti, zavodi i slični “pomoćni” delovi državne uprave. Do danas nije baš u javnosti jasno ko će sve biti obuhvaćen reformom državne uprave i platnim razredima. Brnabić je u vreme dok je bila resorni ministar, rekla da su u “poslednjih pet meseci završene sve funkcionalne analize ministarstava, urađene su i horizontalne i vertikalne analize 94 institucije, i sada se radi na akcionim planovima za internu reorganizaciju u okviru zdravstva, socijale i prosvete”. Krajem prošle godine obećano da će ove godine sve to biti završeno da bi primena počela u januaru 2020. Pa opet nije. Uz neizbežno “opet”, krajem ove godine zakoni su odloženi za narednu a primena za 2021. Samo nije bilo baš najjasnije zbog čega je uopšte dat novi rok, ukazuje Danas.

Sedam sporazuma o saradnji Srbije i Belorusije

Predstavnici Srbije i Belorusije u utorak 3. decembra su u Palati Srbija, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i Aleksandra Lukašenka, potpisali sedam sporazuma i memoranduma o saradnji u više oblasti. Ugovor o izručenju okrivljenih i osuđenih lica između Srbije i Belorusije potpisali su ministarka pravde Nela Kuburović potpisala je i ministar pravde Oleg Sliževijski, a taj sporazum podrazumeva obavezu obe zemlje da će izručivati jedna drugoj osobe koje se nalaze na njihovoj teritoriji, radi krivičnog gonjenja ili izvršenja presude. Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije i Nacionalne akademije nauka Republike Belorusije potpisali su ministar Mladen Šarčević i predsednik prezidijuma Nacionalne akademije nauka Vladimir Grigorevič Gusakov.

Dve strane su se dogovorile da razviju i ojačaju tehnološku saradnju razmenom informacija o nauci i tehnologiji, zajedničkim projektima i slično. Program saradnje između vlada Srbije i Belorusije u oblasti obrazovanja do 2020. godine, koji su potpisali ministar Šarčević i ministar obrazovanja Belorusije Igor Vasiljević Karpenko, predviđa godišnju razmenu studenata osnovnih, master i doktorskih studija. Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti inovacija i razvoja digitalnih tehnologija potpisali su ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i predsednik Državnog komiteta za nauku i tehnologije Aleksandar Genadevič Šumilin.

Dokument, između ostalog, predviđa razvoja razvoj nacionalnog inovacionog ekosistema i na inovacijama zasnovanog preduzetništva, razvoj digitalnih tehnologija u svim segmentima društva, posebno u oblasti državne uprave, obrazovanja i zdravstvene zaštite, poslovanja, kriptovaluta…

Sporazum o saradnji SANU i Akademije nauka Belorusije potpisali su predsednik SANU Vladimir Kostić i predsednik prezidijuma Nacionalne akademije nauka Vladimir Grigorevič Gusakov. Predviđena su zajednička istraživanja u oblastima energije, agroindustrijskih tehnologija, medicini i farmaciji, hemijskih tehnologija, komunikacija… Takođe, potpisana su i dva sporazuma između Banke Poštanska štedionica i Belarus banke o otvaranju korespondentskih računa.

Dokumente su potpisali predsednik Izvršnog odbora Poštanske štedionice Bojan Kekić i predsednik IO Belarus banke Viktor Mihajlovič Ananič, kao i predstavnici tih institucija Nenad Ralević i Mihail Aleksandrovič Kuličkov. Potpisan je  i Protokol sa devetog zasedanja mešovite srpsko-beloruske komisije za naučno – tehnološku saradnju sa Programom naučno -tehnološke i inovacione saradnje za period 2020-2021. godine.

Taj dokument potpisali su ministar prosvete Mladen Šarčević i predsednik Državnog komiteta za nauku i tehnologije Aleksandar Genadevič Šumilin. Takođe, dogovoreno je da će srpska i beloruska strana nastaviti redovnu razmenu informacija o planiranim naučno-tehničkim aktivnostima i preduzeti mere radi obezbeđivanja učešća svojih predstavnika u naučnim aktivnostima koje se održavaju u Belorusiji i Srbiji. Dve strane nastaviće zajednički rad u sledećim prioritetnim oblastima: nanomatrijali, laserske tehnologije, optoelektronika, fizičko-matematičke nauke, poljoprivreda, laserske tehnologije, biotehnologije, ekologija i zaštita životne sredine…

Uslovi za polaganje mature prilagođeni đacima sa smetnjama

Vlada Srbije utvrdila je 4. novembra Predlog zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru kojim će se adekvatno slediti razvoj savremenih informacionih tehnologija. Ovim zakonskim rešenjem omogućava se da se podaci Registra prostornih jedinica i Adresnog registra koriste u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronska uprava, odnosno u okviru softverskog rešenja koje omogućava korišćenje elektronskih servisa dostupnih na Servisnoj magistrali organa preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže elektronske uprave.

Vlada je utvrdila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kojim se bliže uređuju načini sprovođenja praktične nastave i profesionalne prakse, kao i sadržaji ugovora između škola i poslodavca i druga pitanja u vezi sa ovom vrstom nastave. Dodatno su prilagođeni uslovi za polaganje mature za učenike sa smetnjama u razvoju.

Na sednici je utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, kojim se dodatno osigurava kvalitet primene ovog načina obrazovanja. Izmenama je omogućeno da se pored obrazovnih profila, koji se realizuju u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju, dodatno u dualnom obrazovanju mogu realizovati majstorsko i specijalističko obrazovanje, kao i obrazovanje za rad u trajanju od dve godine. Usaglašene su odredbe o rodnoj ravnopravnosti, precizirano je da se učenje kroz rad ne može obavljati kao rad noću, a poseban akcenat stavljen je na oblast bezbednosti i zdravlja na radu i utvrđeno koji su to poslovi koji bi ugrožavali zdravlje i bezbednost učenika.

Osnovci iz Tavankuta pobedili iz programiranja na mikro:bit uređajima

Na trećem takmičenju iz programiranja na mikro:bit uređajima pobedio je tim osnove škole „Matija Gubec“ iz Donjeg Tavankuta. Takmičenje je organizovano u okviru programa „Škole za 21. vek“ koji je u Srbiji implementirao Britiš Kansl (British Council) u saradnji sa Ministarstvom nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, a koje finansira Vlada Velike Britanije. Škole iz prvog, od pet, ciklusa obuka predale su svoje radove u digitalnom formatu, a stručni žiri je pozvao 19 najboljijh radova na uživo takmičenje u Zrenjanin. Tema takmičenja bila je da se odgovori na neki od ciljeva održivog razvoja koje je definisao UN.

Zbog svog jedinstvenog doprinosa nastavnoj praksi, ovaj program se našao na listi strateški važnih projekata za Republiku Srbiju. Izuzetno je značajna saradnja sa Britiš Kansl (British Council) i ambasadom Velike Britanije u Beogradu u cilju postizanja još kvalitetnijih nastavnih praksi,, izjavio je Milan Pašić, pomoćnk ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje.

Direktorka Britiš Kansl (British Council) u Srbiji Kler Sirs rekla je: Impresionirana sam kreativnošću, timskim radom i entuzijazmom učenika. Divno je videti pozitivan uticaj koji je program imao u učionicama širom Srbije. A posebno sam radosna, jer su zemlje kao Turska, Kazahstan i Tunis zainteresovane da na osnovu našeg programa pokrenu svoje slične programe. Ognjen Berberović i Stefan Saulić, napravili su pobednički projekat ,,Klon Gupčeve lipe – fenološka meteorološka merenja,,. Oni su uspeli da naprave kompletnu meteorološku stanicu i da je isprogramiraju da meri vremenske uticaje na lipu koja je posađena u atrijumu njihove škole. Drugo mesto osvojio je tim osnovne škole „Miroslav Antić“ sa Palića, dok je treće mesto pripalo timu osnovne škole „Kizur Ištvan“ iz Subotice.

Otvaranju je prisustvala Šan MakLeod, ambasadorka Velike Britanije koja je ponosna što njena zemlja pomaže deci da razviju veštine potrebne za budućnost. Nadamo se da će neko od ove sjajne dece postati veliki inovator kao fizičar Stiven Hoking ili tvorac interneta Tim Berners Li, istakla je ona. Pobednici takmičenja učestvovaće na regionalnom takmičenju koje će se održati u sklopu Digitalnog Samita za Zapadni Balkan u aprilu 2020. godine u Tirani.

Besplatan vrtić od 1. januara u Novom Sadu

Od 1. januara 2020. godine troškove boravka dece u vrtićima u Novom Sadu kompletno će snositi gradska uprava, roditelji više ništa neće plaćati, najavio je  gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. “Boravak oko 16.500 dece u vrtićima u Novom Sadu potpuno će Grad finansirati. Želimo na taj način da pomognemo pronatalitetnu politiku”, rekao je Vučević za TV Pink. On je podsetio da država izdvaja novac za vantelesnu oplodnju, najavljuje se izgradnja stanova za mlade bračne parove po povlašćenim cenama, ali da su oni kao lokalna samouprava želeli da se uključe i daju doprinos tako što će roditelje osloboditi plaćanja vrtića za decu.

Vremeplov: Usvojena deklaracija o ujedinjenju južnih Slovena

Na današnji dan 07. decembra 1914 . godine Skupština Srbije usvojila u Nišu, u Prvom svetskom ratu, Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu.

Vremeplov: Rođen Valtazar Bogišić

Valtazar Bogišić, srpski pravnik i istoričar, profesor univerziteta u Kijevu i Odesi, akademik rođen je na današnji dan 07. decembra 1834. godine. Izradio je “Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru” 1888. na zahtev kneza Nikole. Ostala dela: “Pravni običaji u Slovena”, “Zbornik sadašnjih pravnih običaja u Južnih Slovena”, “Pisani zakoni na slovenskom jugu”, “Naputak za opisivanje pravnijeh običaja koji u narodu žive”.

Vremeplov: Stevan Jakovljević

Na današnji dan 07. decembra 1890. godine rođen je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom “Srpska trilogija” koji čine “Devetsto četrnaesta”, “Pod Krstom” i “Kapija slobode”. Ostala dela: romani “Smena generacija”, “Velika zabuna”, “Likovi u senci”, dela iz botanike “Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera”, “Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera”, “Sistematika lekovitog bilja”.

Vremeplov: Rođen Uroš Predić

Srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija rođen je na današnji dan 07. decembra 1857. godine.  Jedan od najvećih srpskih slikara uopšte. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije.  Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – “Bosanski begunci”, “Kosovka devojka”. Druga najpoznatija dela: “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”.

Vremeplov: Umro Robert Grejvs

Na današnji dan 07. decembra 1985. godine umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, svetski ugled stekao istorijskim romanom “Ja, Klaudije” i delom “Grčki mitovi”.

Vremeplov: Beču predate “Carski memorandum”

Dvorskoj kancelariji u Beču predat je na današnji dan 07. decembra 1896. godine prvi “Carski memorandum” u kojem su predstavnici 14 srpskih autonomnih opština u Bosni i Hercegovini izložili nepravde okupacione uprave, koja je pogazila brojna prava Srba u crkvi i školstvu. Car Franc Jozef je s negodovanjem odbacio memorandum, a potpisnici su na razne načine proganjani. Do 1902. podneta su još tri memoranduma, sa sličnim ishodom.

Vremeplov: Ubijen Ciceron

Na  današnji dan 07. decembra 43. godine p.n.e. ubijen  je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – “Filipika”) i ubijen. Ostala dela: “Besede”, “O besedniku”, “Rasprave u Tuskulu”, “O starosti”, “O prijateljstvu”, “O krajnostima dobra i zla”, “O prirodi bogova”, besede “Protiv Katiline”.

Vremeplov: Zakon o nacionalizaciji

  Skupština Jugoslavije donela je na današnji dan 07. decembra 1946. godine Zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.

Vremeplov: Novosadski dogovor (o srpskohrvatskom jeziku)

Na današnji dan 08. decembra 1954. godine srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma – ćirilica i latinica – ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis. 

Vremeplov: Umro Ivan Gundulić

Na današnji dan 08. decembra 1638. godine umro je dubrovački barokni pesnik Ivan (Dživo) Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep “Suze sina razmetnoga”, junački ep “Osman” i pastirska igra “Dubravka” koja završava čuvenom himnom slobodi.

Vremeplov: Rođen Jaša Ignjatović

Srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti (“Trpen-spasen”, “Milan Narandžić”, “Čudan svet”, “Vasa Rešpekt”, “Večiti mladoženja”, “Stari i novi majstori”, “Patnica”) rođen je na današnji dan 08. decembra 1824.

Vremeplov: Objavljen “Majn Kampf”

Na današnji dan 08. decembra 1925.  godine objavljena je knjiga Adolfa Hitlera “Majn Kampf”, u kojoj je izložena koncepcija “Novog poretka” i rasne supremacije Nemaca.

Vremeplov: Savet za sprovođenje mira za bivšu Jugoslaviju

Na današnji dan 08. decembra u Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

Vremeplov: Umro Milić od Mačve

Na današnji dan 08. decembra 2000. godine umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

Vremeplov:  Najmanje 40% članova upravnih odbora žene

Norveška je na  današnji dan 08. decembra 2005. godine  usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

Vremeplov: Rođena Kristina Augusta

Švedska kraljica Kristina Augusta rođena je na današnji dan 08. decembra 1626. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. godine prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

Vremeplov: Umro Jovan Đorđević

Srpski pravni stručnjak Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današnji dan 09. decembra 1989. godine. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika “Arhiva za pravne i društvene nauke”. Dela: “Državno uređenje FNRJ”, “Narodni odbori”, “Ustavno pravo SFRJ”, “Osnovna pitanja federalne države”, “Novo ustavno pravo”.

Vremeplov: Umro Laza Kostić

Na  današnji dan 09. decembra 1910. godine umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma (“Santa Maria della Salute”, drame”Maksim Crnojevic”, “Pera Segedinac”). 

Protest prosvetara u Užicu: Država da nas zaštiti od fizičkih napada

Prosvetni radnici Užica, su u četvrtak uveče zatražili od države da  preduzme hitne mere kojima će zaštiti nastavnike od fizičkih napada, pretnji i malteriranja učenika i roditelja.  Povod za protest su sve učestaliji napadi na nastavnike u Srbiji, ali i u Užicu jer je, početkom novembra ove godine, učitelja pretukao njegov bivši učenik, koji je pretio i dvema profesorkama jedne srednje škole, koju je pohađao. Napad je prijavljen užičkoj policiji, a učitelj i profesorke ne žele javno da govore o tome. Iako u Užicu ima više od hiljadu prosvetnih radnika, okupljanju ispred gradske skupštine odazvalo se nešto više od sto nastavnika osnovnih i srednjih škola, a izostala je podrška roditelja.

Neprestana borba protiv nasilja nad decom: Nasilnike u zatvor!

Javna rasprava o nacrtu Strategije za zaštitu dece od nasilјa za period od 2020. do 2023. godine, koju organizuje Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa Fondacijom ”Tijana Jurić” održana je u Novom Sadu, a okupila je stručnjake koji vode klјučne ustanove i organizacije u toj oblasti. Nacrt Strategije izradilo je Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, na inicijativu Saveta za prava deteta, a uz podršku UNICEF-a. U uvodnom delu prisutnima su se obratili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predstavnik Fondacije ”Tijana Jurić” Igor Jurić i predstavnica UNICEF-a Vesna Dejanović.

“Nulta tolerancija za nasilјe nad decom i za one koji okreću glavu od problema, jer moramo kao društvo biti svesni da je nasilјe deo civilizacije i da se, nažalost, oduvek pojavlјivalo i pojavlјivaće se. To samo znači da treba neprestano da se borimo protiv te pošasti, posebno kada je reč o deci. I mi u Srbiji imali smo veoma tragične i traumatične događaje, pa je velika stvar, što su pored države, u rešavanju ovog pitanja, angažovani lјudi iz struke koji imaju energiju i znanje da se pridruže odbrani od tog zla. Treba delovati preventivno, pričati o nasilјu u svim njegovim pojavnim oblicima, o tome da nasilјe prouzrokuje novo nasilјe, i da žrtva sutra može postati nasilnik. Treba voditi računa o svakom detetu, akta su važna da bismo sistemski postavili stvari, ali je najvažnije pitanje koliko smo spremni da ih implementiramo, da se svako od nas uklјuči, jer to jeste zajednički problem i ne možemo odgovornost prebacivati na pojedince ili institucije”, naglasio je Miloš Vučević. Kako je rekao ministar Đorđević, nasilnicima nije mesto na naslovnim stranama već u zatvoru i u registru koji bi bio javno dostupan svima i transparentan. “To je lično moje mišlјenje, a kao ministar zalagaću se za ovu Strategiju i Akcioni plan da kroz zakon u budućnosti iskorenimo svaki vid nasilјa. Posle Novog Sada javna rasprava biće održana u još četiri grada, a zajednički cilј nam je da stvorimo moderno, bogato društvo u kojem vlada tolerancija”, istakao je Đorđević.

Za Fondaciju ”Tijana Jurić” ovo je najvažnija strategija, jer predstavlјa odgovor države na pojavu porasta nasilјa nad decom. “Prošle nedelјe u Vladi Republike premijerka je organizovala sastanak kojem su prisustvovali svi ministri, a razgovaralo se o vršnjačkom nasilјu. Sada sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja radimo na ovoj Strategiji vrlo ozbilјno. Mislim da ćemo po prvi put zaista pokušati da delujemo preventivno i ako se bude sprovodila, već u narednim godinama videćemo rezultate, odnosno smanjivanje stope nasilјa”, rekao je Jurić. On je takođe najavio da će sedište Fondacije biti preselјeno iz Subotice u Novi Sad, i to kako je ocenio, zbog izuzetno dobre saradnje sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem i gradskom administracijom. https://www.youtube.com/watch?v=fKMszZ1DL08&feature=emb_logo

Studenti protiv stresa

Da živimo u stresnom dobu, nije nepoznato, ali taj stres naročito je izražen kod studenata koji izlaze na ispite. Da li će stići da pripreme gradivo, strah od usmenog izlaganja, ali i dodatne obaveze, samo su neki od uzroka.