Ni nakon 10 godina suđenja i izrečenih kazni od 61 godina robije, ne nazire se kraj afere “Indeks”!

Nešto više od 10 godina od prvog ročišta u aferi “Indeks” – najvećem korupcionaškom skandalu u Srbiji – 12 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu i četvorica posrednika koji su im dali mito za kupovinu ispita, osuđeni su u petak 6. decembra na višedecenijsku kaznu zatvora. Spisak osuđenih profesora izgleda ovako: Dragana Petrović osuđena je na sedam godina zatvora, Emilija Stanković na pet, Sveto Purić na osam, Božin Vlašković na četiri, Dragan Mrdalović na šest godina robije, Ivan Čukalović dobio je dve godine zatvora, Milena Petrović tri, kao i Srđan Đorđević i Nenad Đurđević, Radoje Brkić dve godine robije, kao i Miodrag Micović, a Jasmina Nektarijević osuđena je na šest meseci kućnog zatvora.

Najveće kazne, i to po 11 godina zatvora, tužilac je zatražio za Purića, bivšeg dekana i doskorašnjeg prodekana za finansije Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Zorana Simića, nekadašnjeg šefa Studentske službe u toj visokoškolskoj ustanovi, i profesorku Draganu Petrović. Zatvorska kazna od devet godina zatražena je za profesorku Emiliju Stanković, koja je u to vreme bila i pomoćnica ministra prosvete. Za Srđana Đorđevića, aktuelnog prodekana za nastavu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, tužilac je predložio kazne zatvora od šest godina.  “Moja cena je 1.000 evra, ali ću sada da progledam kroz prste. Da se više ne ponovi”, rekla je profesorka Petrović majci studenta koja je nudila 600 evra mita

Posrednici u davanju mita osuđeni su na ukupno 16 godina robije. Tako je Andrija Tomović, inače bivši zaposleni u službi održavanja na fakultetu, osuđen na tri godine robije; Zoran Simić, sekretar fakulteta, osuđen je na pet; a Olivera Kojić, referent za studentska pitanja, na dve godine zatvora. Saša Jovanović iz Donje Livadice, inače po zanimanju auto-mehaničar, prvi je bio uhapšen u ovoj aferi, a osuđen je na šest godina robije. Pet osoba je i oslobođeno ovom presudom: Miroslav Galjac, Dejan Atanacković, Ratko Ćosović, Zoran Kovačević i Nenad Obradović.

Tok ovog postupka, verovatno jednog od najobimnijih u novijoj istoriji srpskog pravosuđa, teško je ukratko opisati. Velike peripetije pratile su i samo podizanje optužnice, ali i početak suđenja, koji je nekoliko puita odlagan, da bi prvo ročište bilo održano u jesen 2009. godine. Optužnice su spojene za ukupno 86 optuženih za više od stotinu krivičnih dela. Proces je dva puta vraćan na početak kada je već bio u završnim fazama, prvo zbog reforme pravosuđa, potom zbog izmene Zakona o krivičnom postupku i na kraju usled promene porotnika u svim sudovima…

U protekla dva meseca zamenik Višeg javnog tužilaštva u Smederevu i branioci iznosili su završne reči pred sudskim većem sudije Slađane Bojković, inače predsednice Višeg suda u Smederevu. Tužilac je tražio da optuženi budu osuđeni, i to na kazne zatvora od dve do 11 godina. Za 27 optuženih predložio je zatvor, i to ukupno više od 120 godina robije.

Presuda nije pravosnažna

I samo  objavljivanje presude u petak  bilo je iscrpljujuće. Sudija Bojković čitala je izreku presude više od sat i po vremena, a na uvod (u kom je mahom ponavljala navode optužnice) potrošeno je oko 65 minuta. Sudija je, obrazlažući presudu, priznala: “Dok sam pisala ovu odluku, osećala sam se kao da ponovo spremam pravosudni ispit. Srećom, nisam radila sama.”

Sudija Bojković je naglasila da je ovakav sistem rada na kragujevačkom fakultetu trajao od 1997. godine, a da je razotkriven sticajem okolnosti 2008. godine. Odgovarajući na osnovnu zamerku odbrane – da su tajni audio-snimci i video-snimci primanja mita od strane profesora napravljeni provokativno, sudija je rekla da to nije tačno, te da je policajac Tomislav Spasić spletom okolnosti došao u mogućnost da snimi koruptivne radnje, koje su na kraju i koštale slobode profesore Pravnog fakulteta.

Osim zatvorske kazne, brojni posuđeni profesori dobili su i zabranu obavljanja posla – predavanja na fakultetu – od tri i pet godina. Osim toga, osuđenim profesorima oduzet je i novac stečen mitom: Dragani Petrović oduzeto je 1.900 evra, Emiliji Stanković 2.000, Srđanu Đorđeviću 2.100, Sveti Puriću 3.300 evra i 500 maraka, Božinu Vlaškoviću 2.900 evra, Draganu Mrdaloviću 1.800 evra i 500 maraka, Ivanu Čukaloviću 600 evra, Jasmini Nektarijević 50 evra, Nenadu Đurđeviću 1.200 evra, Radoju Brkoviću 1.100 evra i 500 maraka, Miodragu Micoviću 100 evra.

Inače, ova presuda nije pravosnažna. Tužiteljka Vesna Mladenović, zamenik tužilaštva u Smederevu, najavila je za “Blic” da će se žaliti na oslobađajući deo presude. Žalbu je najavila i odbrana, koja presudu naziva čudnom, postupak predugačkim, a sudiju krive zato što se ponašala „kao tužilac“. U međuvremenu, curi i vreme apsolutne zastare predmeta koje, kako je objasnila sudija, iznosi 24 godine od početka suđenja.

Suđenje dva puta iz početka

Veoma mali broj okrivljenih kojima je u petak izrečena presuda skupio je snage i hrabrosti da se pojavi u Višem sudu u Smederevu. Na to, doduše, nisu bili ni obavezni po zakonu.Zoran Simić, bivši sekretar kragujevačkog fakulteta, pojavio se juče na izricanju presude kojom je osuđen na pet godina robije. Osim njega, u svojstvu posrednika u korupciji osuđeno je još troje ljudi. Ukupno, kazna koja im je određena iznosi 16 godina robije. Jedan od retkih profesora koji su juče prisustvovali izricanju presude bio je Božin Vlašković. Vlaškovič je, inače, osuđen na četiri godine zatvora, a presudom mu je oduzeto i 2.900 evra koje je, kako je utvrđeno presudom, stekao prodavanjem ispita na fakultetu u Kragujevcu.

Zbog izmene Zakonika o krivičnu postupku, kao i odluke Visokog saveta sudstva da se u svim sudovima imenuju novi porotnici, suđenje je dva puta kretalo iz početka – najpre 2013, a zatim i 2015. Godine

Za polovinu postupak zastareo

Za gotovo polovinu optuženih za davanje mita i zloupotrebu službenog položaja postupak je obustavljen zbog zastarelosti. Reč je, uglavnom, o studentima koji su kasnije tokom glavnog pretresa saslušavani kao svedoci. Od 86 optuženih za krivična dela u ovoj aferi, neki su u međuvremenu i preminuli.

Uhapšen “kupac” Megatrenda

Dejan Đorđević, kupac Megatrenda, uhapšen je u subotu  zbog sumnje da je izvršio delo lažnog prijavljivanja, saznaje “Blic”! Prema nezvaničnim informacijama, Đorđević je po nalogu tužilaštva zadržan jer se sumnja da je lažno prijavio da je nad njim izvršeno krivično delo razbojništvo. Kako saznaje “Blic”, protiv Đorđevića se vodi više krivičnih postupaka. Naime, Đorđević je policiji rekao da su mu sinoć u stan upala tri nepoznata muškarca i oduzela dva televozora i tom prilikom ga lakše povredila. Kako se ispostavilo, u pitanju su vlasnici stana, kojima je dugovao novac za kiriju, i koju su mu najavili dolazak. Dejan Đorđević će u roku od 48 sati biti priveden u tužilaštvo.

Megacirkusanti: “Mića upao u kancelariju i tražio da odustanem od ugovora milom ili silom”

“Mića Jovanović mi je u četvrtak  upao u kancelariju u rektoratu i tražio da odustanem od ugovora milom ili silom”, tvrdi za “Blic” nesuđeni kupac Univerziteta “Megatrend” Dejan Đorđević. Povodom  navoda da Mića Jovanović odustaje od prodaje i da Megatrend Univerzitet ipak neće promeniti vlasnika, Dejan Đorđević za “Blic” kaže da Jovanović pokušava da raskine ugovor preko medija, ali da je ugovor potpisan i da je važeći i da nikakav zahtev za raskid ugovora nije bobio. Đorđević tvrdi da mu je Jovanović juče upao u kancelariju u rektoratu, i da, kako kaže, “iako nije verbalno pretio, njegov nastup jeste bio preteći”. – Tražio je da odustanem od ugovora milom ili silom – tvrdi Đorđević. Ali, ugovor je već potpisan, i na snazi je, kaže on za “Blic”. Pregovori oko prodaje Megatrenda trajali su, dodaje, skoro dve godine, a tokom tog perioda “sastajali smo se u i Kanu i u Nemačkoj”.

– Mada je gospodin Jovanović u poslednje vreme počeo često da se predomišlja, došlo je do sklapanja ugovora. Onda mi je par dana pre nego što je izašao dokumentarac na N1 , poslao poruku da je vreme da preuzmem Univerzitet. Ja sam rekao da Univerzitet nema više istu vrednost. Dan nakon objave dokumentarca potpisali smo ugovor – priča Đorđević za “Blic”. – Ugovor je na snazi, a gospodin Jovanović hoće da preko medija raskine ugovor – kaže on, dodajući da su u ugovoru definisani načini na koji on može biti prekinut.

Osim što je do sada, kako tvrdi, uplaćeno 30 miliona na escrow račun, a ne lični račun Miće Jovanovića, koji je svojevrsi depozit, Đorđević, kako nam kaže, nije uplatio nijednu ratu od ukupne cene koja je dogovorena za Megatrend univerzitet. Dodaje i da nije u zakonskoj obavezi da uplati ništa, u prvih 30 dana od potpisivanja ugovora, odnosno upisa u registar. – Da bih mogao da dam pozajmicu osnivača, moram da imam zakonske okvire – kaže Đorđević.

“Preteće poruke”

Dejan Đorđević tvrdi i da mu je Mića Jovanović poslao poruku u petak, koju tumači kao “polupreteću”. On mu je, kako tvrdi, napisao da se “ne pojavljuje na fakultetu pre ponedeljka, dok se sve ne dogovore”. Da li će tužiti Miću Jovanovića, Đorđević još ne može da kaže, potrebno je da se konsultuje s pravnim savetnikom, kaže. Što se izjave Miće Jovanovića tiče, da ga je Đorđević prevario, kaže da su mu “zasmetali ti navodi”. – Rekao je da je prevaren, a prevara je krivično delo. Takođe, prekršio je ugovor, pokušao je da ga raskine – kaže nesuđeni vlasnik “Megatrenda”. – U ponedeljak sam stupio na fakultet, nisam mogao sve probeme Megatrenda da rešim za dva dana – pravda se on.

Nesuđeni kupac pretučen?

Inače, Dejan Đorđević je u razgovoru za “Blic” tvrdi i da su ga, tokom pre podneva, neposredno pre nego što smo ga pozvali, “tri osobe fizički napale isped zgrade”. U kojoj meri je povređen, šta se tačno dogodilo, nije mogao da nam kaže, rekavši da je “uzdrman i potresen”. Kako nam je kazao, policiju u tom trenutku još nije obavestio, prvo će kontaktirati pravnog zastupnika. Ipak, samo nekoliko minuta pošto smo završili razgovor sa njim, stiglo je i njegovo zvanično saopštenje, u kome Đorđević navodi da mu “nikakav zahtev ili predlog o raskidu ugovora nije upućen, već je o tome saznao iz Jovanovićevih medijskih izjava”.

Đorđevića “napali” jer mesecima ne plaća kiriju!

Saga o prodaji Megatrenda, uveliko je postala sapunica imajući u vidu informacije koje isplivavaju o ovom slučaju, malete iz sata u sat. Osim što se dva glavna aktera, Mića Jovanović, vlasnik univerziteta, i “kupac” Dejan Đorđević, neprekidno prepucavaju preko medija, danas su se pojavile dve nove informacije – list “Danas” piše kako Đorđević sasvim izvesno nije diplomirao medicinu, te da se hvali diplomom koja nosi falsifikovani potpis, a pojavila se i informacija da je nesuđeni kupac Megatrenda pretučen ispred svog stana jer, kako pišu “Novosti”, mesecima ne plaća kiriju.

Policija je, potvrđeno je “Blicu”, identifikovala i obavila razgovor sa dvojicom muškaraca za koje Đorđević tvrdi da su ga napali. Oni su u razgovoru sa policijom, kako saznajemo, rekli da su vlasnik stana i njegov sin, od kojih Đorđević iznajmljuje tu nekretninu, u petak pokušali da ga isele, jer, kako tvrde, mesecima ne plaća kiriju. Prethodno su mu i pisanim putem najavili svoj dolazak, saznajemo. Iz stana su izneli dva televizora, koji su njihovo vlasništvo.

Đorđević: “Nikakav zahtev o raskidu ugovora nisam dobio”

“Pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljujem da do današnjeg dana na moju adresu, nije upućen zahtev, predlog ili ponuda koja u sebi sadrži nameru raskida, već o tome saznajemo iz ličnog obraćanja profesora Jovanovića pred TV kamerama. Ističem i da se u postupku realizacije ugovora decidno poštuje legislativa Republike Srbije i da će se dalje poslovanje, upravljanje i postupanje Univerziteta odvijati samo i isključivo uz poštovanje svih važećih propisa”, navodi Đorđević u Saopštenju.

U saopštenju kaže i da je u žižu javnosti dospeo pre nepunih 10 dana, kada je kao “opšti punomoćnik svih članova konzorcijuma” potpisao ugovor kojim se menja vlasnička struktura Univerziteta Megatrend. “Neverovatno je da bivši vlasnik Megatrenda odbija da u bilo kojem trenutku pomene da se u konkretnom slučaju radi o velikoj investiciji u sistem obrazovanja i velikom prilivu stranog kapitala iz Evropske unije, tačnije iz Nemačke. U zavisnosti od raspoloženja bivšeg vlasnika, pregovori o preuzimanju Univerziteta su trajali skoro dve godine uz učešće pravnog tima gospodina Jovanovića”, piše u Đorđevićevom saopštenju.

Dodaje da se “ovakvom negativnom kampanjom od strane bivšeg vlasnika nanosi nemerljiva šteta ugledu Univerziteta i brendu Megatrend”, kao i njemu i njegovim poveriocima.

“Kako je moguće da tokom celokupnih pregovora u kojem je učestvovao pravni tim Miće Jovanovića ne budu uočene nepravilnosti koje se odnose na konzorcijum i mene, odnosno naš (ne)kvalitet?”, pita se Đorđević u saopštenju i dodaje: “Bivši vlasnik Megatrend Univerziteta je istim veoma uspešno rukovodio gotovo trideset godina i uzdigao ga na veoma zavidan nivo. Da li je zaista neko poverovao u priču o njegovoj naivnosti, te da je navodno prevaren? Sumnjam”.

O naivnosti profesora Jovanovića, piše dalje u saopštenju, “najočiglednije govori visina njegove mesečne zarade” koju je, za obavljanje poslova savetnika rektora, “ishodovao za sebe mukotrpnim pregovorima”. Đorđević u saopšenju poziva Miću Jovanovića da javno iznese koji konkretno član ugovora nije ispunjen od strane konzorcijuma i njega lično i naglašava: “Olaka upotreba reči ‘prevara’ može prouzrokovati ozbiljne pravne posledice po gospodina Jovanovića”.

“Jovanović da ode odmor na jug Francuske”

– Ukoliko razmotrimo stav gospodina Miće Jovanovića da je “Megatrend njegovo čedo”, moramo se zapitati kakav je on otac, a imajući u vidu medijske istupe imenovanog. Ovim putem predlažemo profesoru Mići Jovanoviću odmor na jugu Francuske, a sve u cilju dalje uspešne realizacije ugovora, te istog molimo da prestane sa (ne)prijatnim iznenađenjima iz sata u sat – zaključuje se u saopštenju.

Afera aferu stziže:  Lažni potpis na diplomi Đorđevića

Dejan Đorđević “kupac” Megatrenda, od početka izaziva podozrenje javnosti kojoj je potpuno nepoznat, te se u sumnja u postojanje njegovog kapitala, kao i u njegve mnogobrojne navodne diplome. Što se lažne diplome tiče, Univerzitet u Prištini nema dokaze da je Dejan Đorđević, novi vlasnik Megatrend univerziteta, diplomirao na Medicinskom fakultetu tog univerziteta, potvrđeno je “Danasu” na Prištinskom univerzitetu, navodi ovaj list. U istom tekstu dodaju i da u elektronskoj arhivi Univerziteta u Prištini nalazi se samo jedna osoba sa identičnim prezimenom, ali je reč o studentkinji Dejani Đorđević, koja je na studije upisana 1997, i to na odsek stomatologija Medicinskog fakulteta. Fotokopiju diplome Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, koja glasi na ime Dejana Đorđevića, Danas piše da je dobio od predstavnika Konzervativno-reformističke stranke. Nju je Đorđević (koji je formalni predsednik KRST-a jer resorno ministarstvo još nije verifikovalo odluku Skupštine stranke o njegovoj smeni) priložio kao dokaz Prvom osnovnom sudu u Beogradu, nakon što je nekoliko funkcionera KRST-a izrazilo sumnju da se lažno predstavlja kao vlasnik više fakultetskih diploma.

Istraživanje “Danasa” je pokazalo i da je potpis rektora Univerziteta u Prištini na fotokopiji diplome – falsifikat. U tom dokumentu, koji glasi na Đorđevićevo ime, piše “Danas”, piše da je završio fakultet 23. aprila 1998. godine, sa prosečnom ocenom 6,85, a da je upisan školske 1991/92. godine. Na diplomi stoji da je izdata 26. juna 1998, i da su je potpisali dekan Medicinskog fakulteta Veselin Trajković i rektor Univerziteta u Prištini Radivoje Papović. – To je falsifikat. Slobodno možete da napišete da potpis na diplomi nema veze sa mojim – rekao je Papović za “Danas”, koji je ovoj redakciji poslao faksimil svog originalnog potpisa, koji se ne slaže sa onim na pomenutoj diplomi. Nakon što je u prekjučerašnjem broju “Danasa” objavljena fotografija fotokopije Đorđevićeve diplome, ovoj redakciji se javio Dragi Maliković, bivši dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji je, kako tvrdi, apsolutno siguran da potpis tadašnjeg rektora Papovića ne izgleda kao na slici.

Prema informacijama sa sajta Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Veselin Trajković jeste bio dekan te visokoškolske ustanove od 1997. do 1998, a nasledila da je Dragica Radović, koja je bila na čelu fakulteta od 1998. do 1999. godine. Na Medicinskom fakultetu U Kosovskoj Mitrovici nemaju dokaz da je Dejan Đorđević bio njihov student pošto, kako su “Danasu” ranije rekli, poseduju dokumentaciju od 1999. godine naovamo, a arhiva iz prethodnog perioda je ostala u Prištini.

Podsetimo, prvo je kao bomba odjeknula vest da Mića Jovanović prodaje Megatrend, a pre dva dana se, nakon čitave sedmice spekulacija da se radi o fiktivnoj prodaji, sumnji da je čitav slučaj nezakonit, čudnih i nelogičnih izjava obe strane, dogodio obrt: Jovanović tvrdi da je odustao od prodaje univerziteta, jer je, kako tvrdi – prevaren, i pita se da li je možda čak i omađijan.

Mića: “Đorđević nije imao da plati ni overu ugovora, dao sam ja, da se ne bismo ciganisali”

Samo dan nakon što je rekao da odustaje od prodaje “Megatrenda”, Mića Jovanović tvrdi da nesuđeni vlasnik Dejan Đorđević nije imao da plati ni overu ugovora pa je “platio iz svog džepa, da se ne bismo ciganisali”. Voditelji “Vikend svitanja sa Dajanom i Nemanjom” na televiziji Pink ostali su u šoku kada je Mića Jovanović  rekao da je za kupoprodajni ugovor od 56,1 milion evra notaru platio 7.500 dinara. – I ja sam bio iznenađen. Očekivao sam da bude milion dinara. Međutim, nije prodata nekretnina. Ugovor je tako napravljen da se prenosi 100 odsto apsolutnih prava vlasništva, gde ulazi i nekretnina – što je zbunilo voditelje pa su rekli ” da je za ovo potreban dobar advokat da sve razume i protumaci. Jovanović je u emisiji rekao i da ga je sa Dejanom Đorđevićem “konektovala stara prijateljica koju zna 30 godina”.

Kontroverzni novi-stari vlasnik “Megatrenda” kaže da se nije čuo sa tom prijateljicom kako bi je pitao zašto mu je preporučila čoveka o kojem je i sam kasnije, kako je rekao, čuo sve najgore. – Mislim da kada je gospodin Đorđević u pitanju, tu nema pomoći. Ovo je fijasko. Ja se sam sebi čudim kako sam naivno uleteo u sve ovo – pravda se Jovanović i tvrdi: “Sve je nelogično, ali vas uveravam da je sve istinito”. Jovanović kaže da ni on sam sebi ne bi verovao da i sam nije uključen u sve ovo. – Svestan sam da mi ljudi ne veruju. Ovo nije prodaja kao na pijaci, već kao na buvljoj pijaci – zaključuje Jovanović. U “Vikend svitanju sa Dajanom i Nemanjom”, Jovanović je rekao i da je pre odluke da raskine ugovor Dejana Đorđevića odlučio da stavi na mali test. Naime, ponudio mu je da plati nadolazeću ratu kredita od 72.000 evra, na šta je potencijalni kupac samo zaćutao i “nije imao odgovor”, tvrdi MIća Jovanović.

“1 od 5 miliona”: “Oslobodili Rektorat, oslobodiće i Skupštinu”

U subotu uveče u Beogradu je održan jubilarni 53. protest “Jedan od pet miliona”, a ispred Skupštine Srbije dogodio se incident kada je deo učesnika skupa došao do glavnog ulaza te zgrade u čemu je pokušala da ih spreči grupa ljudi u civilu, pa je došlo do guranja. Organizatori su najavili da ni sledeće nedelje neće prijaviti skup. Kada su građani stigli do zgrade skupštine, gde su na poziv organizatora krenuli simbolično da pokušaju da provere da li institucije rade, grupu koju je krenula ka vratima, a koju je predvodio lider Dveri Boško Obradović, zaustavilo je obezbeđenje u civilu i u tim trenucima došlo je do guranja i manjih fizičkih nastraja. Deo okupljenih je nosio zastave Srbije i vikao “Ustanak” i “Uhapsite Vučića”. Na povike demonstranata da pokažu legitimacije, neki iz grupe koja je stajala pred vratima Skupštine odgovorili su da su policija. Prostor kod ulaznih vrata Skupštine potpuno je bio ispunjen učesnicima protesta koji su dovikivali ljudima na vratima da li “čuvaju (predsednicu Skupštine Srbije) Maju Gojković. Posle kratkog meteža, učesnici protesta počeli su da se razilaze, a prethodno su grupi na vratima poručili: “Oslobodili smo Rektorat, oslobodićemo i Skupštinu”.

Trebješanin: Planirano uništavaju obrazovanje i kulturu

Profesor Žarko Trebješanin rekao je da “ova autokratska vlast” podstiče i širi neznanje, nekulturu, netrpeljivost, udvorištvo i gluposti da se planirano uništavaju obrazovanje, prosvećivanje i kultura.  Prema njegovim rečima, vlast umesto da smiruje strasti, “ona ih svojom zapaljivom retorikom raspiruje”, i pozvao opoziciju i građane da na nasilje ne odgovaraju istom merom.  Trebješanin je rekao da su ovoj vlasti najveća pretnja slobodni izbori za koje se građani moraju boriti kako bi izgradili jake institucije i oslobodili se kulta vođe.

Protest Jedan od pet miliona završen je porukom policiji da ni sledeći skup neće biti prijavljen ukoliko ne privedu čoveka koji je pre nedelju dana napao aktivistu Srđana Markovića.

Šarčević: Državne škole bolje od privatnih

Ministar prosvete Mladen Šarčević ocenio je da je 27 godina od osnivanja privatnih škola i fakulteta, državno obrazovanje bolje na svim nivoima. Privatni univerziteti u Srbiji nisu na svetskom nivou kvaliteta, ali jedan broj ustanova počinje ozbiljno da radi na tome. Privatne srednje škole su još gore od fakulteta tog tipa, komentar je ministra Šarčevića na pitanje “Politike” dokle nas je odvelo privatno obrazovanje. Problem je kaže u tome što kod nas ne postoji spoljašnje vrednovanje rada privatnih obrazovnih ustanova i ishoda tog obrazovanje pa je mogao da radi ko kako želi. Praksa je, ističe, bila da u privatnim školama svima podele petice, đaci budu vukovci, a roditelji zadovoljni kupljenim uspehom. “A onda sam se susretao sa slučajevima da takvi vukovci dođu da upišu državne studije i osvoje nula poena na prijemnom za Fakultet organizacionih nauka”, rekao je on.

Da je od starta država uvela nacionalnu maturu koja se uvodi za dve godine i koja će upravo biti kontrola rada u školama i spoljašnje vrednovanje znanja stečenog do kraja srednjeg školovanja, ne bi moglo tako da bude, kaže on. “Imamo mnogo kvalitetnih državnih škola i mnogo nekvalitetnih privatnih škola. Razlog je što njihove osnivače niko nije kontrolisao, mogli su da biraju da rade kvalitetno, a izabrali su samo novac”, ocenjuje Šarčević.

300 stipendija za srednjoškolce tri opština južne Srbije

Koordinaciono telo Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa dodelilo je 300 stipendija za učenike srednjih škola iz tri opštine koji pohađaju nastavu na području Preševa, Bujanovca, Medveđe, Leskovca, Lebana i Vranja. Na konkurs se prijavilo ukupno 657 učenika srednjih škola, a dodeljeno je 300 stipendija u iznosu od šest hiljada dinara mesečno, saopštilo je Koordinaciono telo. U opštini Preševo dodeljeno je 116 stipendija, u opštini Bujanovac 124 i u opštini Medveđa 60 stipendija. Opšti uslovi na konkursu su bili da učenici imaju državljanstvo Srbije i prebivalište na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, da su prvi put školske 2018/2019. godine upisali prvu, drugu, treću ili četvrtu godinu nekih od srednjih škola obrazovanih odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, da su tokom prethodnog školovanja ostvarili vrlo dobar ili odličan uspeh i da tokom prethodnog školovanja nisu ponavljali nijedan razred. U komisiji su učestvovali predstavnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa koji su imenovani od strane predsednika opštine i četiri člana komisije iz Službe Koordinacionog tela.Konkurs za stipendiranje srednjoškolaca je jedna od najvažnijih aktivnosti Službe Koordinacionog tela čime se pomaže obrazovanje mladih ljudi iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Vremeplov: Umro Jovan Đorđević

            Srpski pravni stručnjak Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današnji dan 09. decembra 1989. godine. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika “Arhiva za pravne i društvene nauke”. Dela: “Državno uređenje FNRJ”, “Narodni odbori”, “Ustavno pravo SFRJ”, “Osnovna pitanja federalne države”, “Novo ustavno pravo”.

Vremeplov: Umro Laza Kostić

Na  današnji dan 09. decembra 1910. godine umro je srpski pisac Laza Kostić, koji je u poeziju uneo nove i smele oblike i obogatio srpski književni jezik novim izrazima. Bio je začetnik srpske avangardne lirike, a nekoliko njegovih pesama spada u najbolja ostvarenja srpskog romantizma (“Santa Maria della Salute”, drame”Maksim Crnojevic”, “Pera Segedinac”). 

Vremeplov: Umro Živojin Jurišić

            Srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva umro je na današnji dan 09. decembra 1921. godine. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

Vremeplov: Rođen Džon Milton

Engleski pisac Džon Milton rođen je na  današnji dan 09. decembra 1608. godine Milton se smatra najvećim engleskim pesnikom uz Šekspira. Bio je pristalica Olivera Kromvela (Cromwell) i građanske revolucije, postao je 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i počeo da piše političke, religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je u vreme restauracije slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo (“Izgubljeni raj”, “Ponovo zadobijeni raj”, “Samson Borac”).

Vremeplov: Rođena Ljubica Cuca Sokić

Na današnji dan  09. decembra 1914. godine rođena je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

Vremeplov: Rođen Klarens Birdsej

Na današnji dan 09. decembra 1886. godine rođen je američki pronalazač Klarens Birdsej poznat po pronalasku dubokog zamrzavanja kao načina za državanje namirnica. Pretpostavlja se da je za svoj pronalazak koristio iskustvo domorodaca sa Aljaske.

Vremeplov: Valensa  pobedio na predsedničkim izborima

 Leh Valensa, bivši lider sindikata “Solidarnost”, pobedio je na današnji dan 09. decembra 1990. godine  na predsedničkim izborima u Poljskoj.

Vremeplov: Umro Boris Taslicki

Na  današnji dan 09. decembra 2005. godine umro je francuski slikar, pripadnik soc-realizma Boris Taslicki koji je, rizikujući smrt, crtao portrete na papirićima koje je krao kao zatvorenik u nacističkim koncetracionim logorima.

Protest prosvetara u Užicu

Fizički napad na jednog učitelja i pretnja dvema profesorkama, iza kojih stoji ista osoba, bili su povod da prosvetni radnici iz Užica u četvrtak veče organizuju protest. Na učitelja iz OŠ “Dušan Jerković” početkom novembra iz čista mira nasrnuo je njegov bivši đak i slomio mu nos. Isti mladić, čulo se na protestu na kome se okupilo stotinak prosvetara, pretio je dvema njihovih koleginica iz Ekonomske škole. Učitelji, nastavnici i profesori ukazali su i na učestale napade na njihove kolege širom Srbije.

Nikolić: Država da nas zaštiti od fizičkih napada

Navodeći da školstvo u Srbiji nikada nije bilo tako poniženo, Branko Nikolić, profesor u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“, istakao je da su, „poslednjih meseci, učestale sve vrste nasilja, ali da su država i javnost najosetljiviji na vršnjačko nasilje“. „Napadaju nas učenici i roditelji, omalovažavaju nas država i javnost, koja često misli da se bunimo samo zbog plata. Radeći jedan od najznačajnijih poslova za budućnost dece, često smo izloženi pritiscima, uvredama i fizičkim napadima, koji se prećutkuju ili se brzo zaborave. Uvek se među nama traži krivac za incidente u školama, ali šta kada smo mi žrtve, šta kada nas biju i maltretiraju, jer savesno radimo svoj posao. Država tada ne šalje inspekcije da utvrde da li smo popunili sve tabele, napisali izveštaje i da li su se sastali svi školski timovi“, kazao je Nikolić. „Nećemo da nas biju, nećemo da ćutimo i trpimo. Škole moraju da budu sigurne i za učenike i za nastavnike. Od države i roditelja tražimo pravo da svoj posao radimo onako kako najbolje znamo i umemo“, poručio je Nikolić.

On je pozvao roditelje i celokupnu javnost da podrže prosvetne radnike u borbi za sigurne škole, a državne organe da preduzmu mere kako bi se svi u školama osećali bezbedno. „Pozivamo na razgovor i predstavnike Školske uprave, policije, sudstva, Centra za socijalni rad, zdravstva, medija i drugih kako bismo dijalogom i dogovorima sprečili ovakve i slične događaje“, poručio je Nikolić.

Ružica Marjanović, profesorka u Užičkoj gimnaziji, objasnila je da prvi put govori na protestu, jer je pre nekoliko dana na sednici nastavničkog veća „prepoznala zastrašujući strah među svojim kolegama“, ali da ih zbog toga nije optuživala. „Ako ne umemo ili ne smemo da se izborimo za sopstveno pravo da dostojanstveno radimo, onda smo svi u ogromnom problemu. Zastrašujuće je što nas je ovako malo i što nema roditelja, jer ovo nije samo pitanje nastavnika“, poručila je Marjanović. Ona je svedočila o tome da je jedan učenik pretio i njoj, a da joj je direktor škole savetovao da ga tuži, jer učenik ima 18 godina, te da joj je policajac, kada je prijavila roditelja tog učenika za pretnju da će „završiti na naslovnoj stranici tabloida“, rekao da to nije uvreda. „Reakcija škole je bila hajde da zaključamo školu, kako bi nas zaštitili, ali škola mora da bude mesto slobode, slobodne misli i razgovora. Moramo da nađemo način da zaštitimo sami sebe u školi i izvan nje. Mi smo profesori 24 sata i ne traba nam policijska zaštita. Neću policajca na vratima škole u kojoj radim. Hoću slobodu da radim svoj posao. Hoću solidarnost kolega i podršku roditelja koji razumeju ovaj problem i samo tako može nešto da se promeni“, kazala je profesorka Marjanović.

Sistemski cinizam

Pitajući se „kako je moguće da nijedan državni organ ne može da zaštiti nastavnike“, Branko Nikolić je naveo da „sistem, umesto zaštite, nastavnicima cinično poručuje da se sami brane, ćute i trpe“, a potom rekao da „prosvetne radnike ne treba da štiti policija, već ugled i dostojanstvo koje bi ta profesija trebalo da ima u društvu“.

Svaki treći srednjoškolac se kocka

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultati su istraživanja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Tokom drugog polugodišta školske 2017/18. godine “Batut” je u 101 osnovnoj i srednjoj školi u Srbiji realizovao istraživanje o zdravstvenom ponašanju dece školskog uzratsta, kao deo međunarodnog istraživanja, prenosi “Blic”. Rezultati istraživanja su pokazali da se bar jednom tokom života, kockalo 34,6 učenika prvih razreda srednjih škola, a u prethodnih godinu dana 27,5 odsto njih, sa većom učestalošću Prim.dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, za “Blic” kaže da su rezultati istraživanja u najmanju ruku, poražavajući. “Sa pravnog aspekta imamo Zakon o igrama na sreću koji zabranjuje kockanje mlađima od 18 godina, što ukazuje da smo na polju sprovođena zakona kao država doživeli totalni fijasko, i iskreno se nadam da će nadležni organi reagovati”, kaže on. Za trend porasta broja adolesenata koji se kockaju u poslednjih desetak godina, prema rečima stručnjaka, zaslužno je između ostalog i onlajn kockanje. Problem je u tome što prilikom uplate tiketa preko interneta, zaposleni u kladionicama i kockarnicama jako teško mogu da kontrolišu uslov da su igrači stariji od 18 godina.