Rašković-Ivić: Megatrend je Černobilj visokog školstva Srbije

Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić ocenila je u ponedeljak da je Univerzitet Megatrend Černobilj visokog obrazovanja u Srbiji i da ministar prosvete mora pod hitno da reaguje i oduzme mu dozvolu za rad. Ukoliko se država i posebno društvo ne obračunaju sa Megatrendom, on će nastaviti da zagađuje obrazovni sistem u Srbiji. Poredila bih ga sa Černobiljem i zato je potrebno obaviti dekontaminaciju, rekla je Sanda Rašković Ivić na konferenciji za novinare u Skupštini. Ona je dodala da je blato sa tog “srpskog Černobilja” palo i na privatne fakultete čiji profesori i studenti imaju visok stepen akademske čestitosti i da zato, zbog cele akademske zajednice treba razjasniti “ovu sramotu i prevaru”.

Sanda Rašković Ivić je vlasnika Megatrenda Miću Jovanovića nazvala najobičnijim prevarantom, koji se bavi organizovanim kriminalom, i naglasila da je Narodna stranka u krivičnoj prijavi koju je protiv njega podnela zatražila da mu se privremeno oduzme imovina, u skladu sa zakonom. To je jedini i najbolji način da se zaustavi dalje prevara, koja još traje, ukazala je ona i dodala da Jovanović svojim privatnim avionom ide u svoju vilu u Francuskoj, vozi se privatnim “Rols Rojsem”.

Sanda Rašković Ivić je, komentarišući priču o prodaji Megatrenda, konstatovala da su navodni vlasnici nemačkog konzorcijuma “reklamni manekeni sa interneta”. Prema njenim rečima, pošto je Megatrend fiktivna institucija, onda su fiktivne i diplome ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i još 1.054 zaposlena u Vladi Srbije, državnoj upravi i lokalnim samoupravama.

Šarčević: Kontinuirano ispitujemo visokoškolske privatne ustanove

Studenti i profesori Univerziteta Megatrend ne smeju da trpe velike “lomove”, izjavio je ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo poslednjih meseci kontinuirano ispituje rad privatnih visokoškolskih ustanova. On je, gostujući na Prvom programu Radio Beograda, istakao da su ista pravila i za privatne i za državne fakultete, ističući da nepravilnosti u radu sličnih privatnim univerzitetima ima podjednako i na državnim fakultetima. “Mi nemamo toliko inspektora da možemo tom brzinom sve da istresemo. Ovo je (prodaja Megatrenda) bilo u međuvremenu lična kreacija osnivača u koju ja ne mogu da uđem. Generalno, u privatnim ustanovama ima više loših situacija, ali šta reći onda za aferu ‘Indeks’ u Kragujevcu, a to je državni fakultet. Podjednak je aršin i za jedne i za druge. Moraju da shvate da ne mogu da se donesu pojedinačni zakoni, već isti zakon rešava sve stvari. Onaj koji radi loše biće na udaru tog zakona”, rekao je Šarcević.

Komentarišući nedavni protest užičkih prosvetnih radnika koji su ukazali na problem nasilja učenika nad nastavnicima, ministar ističe da je uvek na strani svojih kolega, ali skreće pažnju da neretko probleme koriste sindikati kako bi bili uočljiviji, preneo je RTS. “Nasilje u školama je složen problem koji se odnosi i na Centar za socijalni rad, tužilaštvo, policiju… Kada bi svi imali po školskog policajca i kada bi on stigao da dođe na svako mesto, trebalo bi zaposliti 3.000 ljudi. Bolje je zaposliti toliko mentora koji bi podigli kvalitet rada nastavnika, od pripreme do realizacije. Ja sam pokrenuo timove sekretara škola koji će biti u obavezi da sa oštećenim roditeljima podignu prijavu sudiji za prekršaje, da se za to neodgovorno ponašanje roditelja plaćaju ogromne kazne”, objašnjava ministar.

Obavezno predškolsko obrazovanje za trogodišnjake, jedan je od prioriteta sledeće godine, naveo je Šarčević. Upitan koliko je realno realizovati tu zamisao ako je poznat problem s nedostatkom mesta u vrtićima, ministar je izneo rešenje. “Obavezni predškolski program za ‘nultu’ godinu nije obuhvaćen reformom ni kroz godine uzleta, koja je do šest godina, niti je u kurikulumu koji obuhvata prvi razred od sedme godine. Dakle, ta jedna godina je ostala negde u vakumu. Prirodnije je da se to dešava u osnovnoj školi, kroz zajednički rad učitelja i vaspitača, a kroz celodnevni boravak. Time bismo dobili bolju strukturu vremena koje deca provode, kvalitetniju pripremu, ali i oslobađanje prostora u zgradi vrtića za obuku trogodišnjaka”, navodi Šarčević.

On ističe da je više od 850 obrazovnih ustanova obnovljeno od temelja do krova, renovirane su fiskulturne sale, kabineti hemije, fizike i biologije. Sada je, kaže, fokus na opremi i obuci zaposlenih. Ministarstvo prosvete ove godine ima 60 odsto više sredstava u budžetu za investicije, što omogućava opremanje još 10.000 digitalnih učionica i obnavljanje starih informatičkih kabineta, zaključio je Šarčević.

Univerzitet je to, a ne partijska prćija

Pripadnici akademske zajednice ponosni su da je UB odoleo političkim pritiscima

Piše: Zoran Radovanović*

U nizu afera koje sustižu jedna drugu, članovi Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, po svoj prilici podjednako kao i sva javnost sposobna za kritičko promišljanje, posebno su zapanjeni reagovanjem petoro poslanika Narodne skupštine RS povodom odluke Univerziteta u Beogradu (UB) da sankcioniše ponašanje doktoranda koji je plagirao svoju doktorsku disertaciju. Okolnost da je prekršilac principa akademske čestitosti jedan ministar ne može da promeni činjenicu da je prisvajanje tuđe intelektualnog rada – krađa.

Pripadnici akademske zajednice ponosni su na činjenicu da je UB odoleo političkim pritiscima, uključujući povredu autonomije Univerziteta upadom stranačkih aktivista u prostorije Rektorata, te je doneo jedino moguću odluku. Valja se podsetiti da je reč o jednom od najflagrantnijih i najdokumentovanijih slučajeva nedozvoljenog preuzimanja čitavih pasusa i stranica ranije objavljenih tekstova stranih i domaćih autora bez navođenja izvora. Svakom pismenom čoveku mora da je jasno da bi ma koja druga odluka, osim poništavanja takvog doktorata, trajno urušila ugled UB.

Nažalost, umesto da uvaže i podrže odlučnost UB da sačuva svoj integritet i autonomiju, narodni poslanici su se sa neshvatljivom agresivnošću i odsustvom smisla za realnost obrušili na rektorku i Rektorat. Jedna predstavnica naroda je dramatično uzviknula: „Istina mora da pobedi“, što se na kraju i desilo, ali ne na njen nakaradni način poimanja laži i istine. Čulo se i pozivanje na pravdu, opet u neshvatljivo iskrivljenoj vizuri, kao i zahtev: „Rektorka da ide sa svoje funkcije!“

Cela ta predstava odražava moralni i/ili intelektualni stil govornika i onih koji su im aplaudirali. Otišlo se, međutim, još mnogo dalje. Dosledan sebi, Marijan Rističević je napao rektorku na način koji po vulgarnosti i primitivnoj duhovitosti može da uđe u antologiju besramnih skupštinskih izlaganja. Kao deo iste sinhronizovane akcije treba posmatrati i pokušaj predsednika Republike da aferu do koje je doveo ministar finansija svojim nedoličnim činom relativizuje izmišljanjem doktorata Danila Kiša.

Ako Rističevićeve dosetke mogu da se pripišu lakrdijaštvu na koje smo navikli, zapaljivi govor Muamera Zukorlića mora da zabrine čak i autokrate sa smislom za realnost, jer priziva vrlo opasan scenario. On legitimnu i jedino moguću odluku UB naziva „pobunjeničkom akcijom“ i „obračunom sa Vladom i ministrom“, da bi poentirao ratobornim: „Ili će oni vas ili ćete vi njih!“. Zukorliću može da bude u interesu destabilizacija Univerziteta u Beogradu, ali je krajnje zabrinjavajuće što skupštinska većina to zdušno podržava.

Vlasti moraju da shvate da je UB ustanova od posebnog nacionalnog značaja, da ima svoju autonomiju i da njeno ugrožavanje ima ozbiljne posledice. To posebno važi kada se Narodna skupština zloupotrebljava za plasiranje neistina i sejanje primitivizma, a iznad svega kada se šalju eksplicitni pozivi za obračun. Krajnje je vreme da se nadležni organi oglase ovim povodom hladne glave, imajući u vidu nacionalne, a ne partijske interese.

*profesor univerziteta

Ognjanović: Decenijama ponižavamo obrazovanje

Kod nas je decenijama na delu ponižavanje obrazovanja. Šezdesetih i sedamdesetih godina đaci koji nedovoljno uče ili se neprimereno ponašaju ponavljali su razred ili dobijali ukor, dok je danas cilj samo da polože malu maturu, nezavisno kakvo znanje imaju ili kako se vladaju. Ovako za “Blic” donedavni direktor Matematičke gimnazije i profesor u penziji Srđan Ognjanović komentariše ispodprosečne rezultate naših srednjoškolaca na prošlogodišnjem PISA testu kada su zauzeli tek 45. mesto u konkurenciji 79 zemalja. – Rezultati PISA testa su realnost. To jeste najveće testiranje, ali nije najvažnija stvar. Na PISA testu se testiraju samo određeni faktori, nije apsolutno testiranje. Treba reći da su, recimo, učenici Matematičke gimnazije, naši mladi matematičari i fizičari među najboljim u Evropi. PISA testiranje je specifično pošto se oslanja na određene faktore i tip zadataka koji našim učenicima ne odgovara. Takvi zadaci se kod nas ne rade i zbog toga su naši đaci nespremni na njih – naglašava Ognjanović.

Kako kaže, postoji i manjak motivacije kod naših đaka za takve zadatke. – Kad rade nešto što nije za ocenu naši učenici praktično nemaju motivaciju. Pogotovo što se zadaci na PISA testu sastoje od dugačkog teksta koji mora da se čita i analizira zbog čega često naši đaci odustaju. Kada bi na maloj maturu polovina zadataka bila kao na PISA testiranju i tokom cele godine naši đaci imali takve zadatke sigurno bi rezultati bili bolji. Kada bi se i nastavnici obučavali da pripremaju učenike na takve zadatke, bili bismo bolje plasirani. Ali PISA testovi ne utiču stoprocentno na nivo znanja. Zato se može reći da rezultati na PISA testu nisu realna slika, ali opet su pokazatelj da u našem sistemu obrazovanja nije najbolje stanje – tvrdi Ognjanović.

Manjak motivacije i učenika i nastavnika

PISA testovi pokazali su da u Kini, Singapuru ili Hongkongu postoje drugačiji uslovi i shvatanje obrazovanja, što bismo mogli da usvojimo, smatra naš sagovornik. – Tamo nastavnici ili profesori imaju status polubogova. Roditelji ulažu u obrazovanje svoje dece. Što je najbitnije postoji poverenje između roditelja i nastavnika ili profesora. Kod nas mnogi roditelji ne da ne veruju nastavnicima i profesorima već ih vređaju pa čak i šamaraju. A ranije nije bilo tako. Sećam se da je kad sam ja bio učenik otac jednog mog drugara toliko podržavao nastavnika da mu je poručivao: “Samo vi njega tucite ako treba.” I taj dečak je postao jedan od učenika generacije i završio studije u Parizu. Naravno, nastavnik ga nije tukao, ali to dovoljno govori kakav su tada status imali nastavnici. Kod nas danas nema poverenja između roditelja i nastavnika, iako mnogi prosvetni radnici prolaze stručne ispite i obuke – podvlači Ognjanović i ponavlja da se celokupno obrazovanje ponižava tako što se svodi na to da “učenik samo prođe osnovnu školu i položi malu maturu”.

 S druge strane, Ognjanović primećuje da imamo i permanentno nezadovoljne prosvetne radnike. – Oni su zanemareni i nedovoljno plaćeni pa se mnogi od njih vode krilaticom: ne možete vi mene toliko malo da platite koliko ja mogu malo da radim. Veliki je problem što direktori nemaju načina da nagrade nastavnike i profesore koji su vredni, drže dopunske časove, vannastavne aktivnosti čak i vikendom. Štaviše, takvi profesori i nastavnici imaju istu platu kao oni koji kasne na časove ili izostaju sa nastave. Dakle, imamo nedostatak motivacije i kod nastavnika – naglašava Ognjanović.

Velika odgovornost roditelja

Takođe, roditelji imaju svoju odgovornost. – Mnogi od njih ohrabruju decu da izostaju sa nastave samo da ne bi dobili slabu ocenu. Računaju “bolje da mi dete ide kod lekara nego da dobije jedinicu”. Na sve to, i lekari olako daju opravdanja učenicima, a kao rezultat imamo veliki broj izostanaka dece sa časova koji potom ne mogu da isprate celo gradivo. Mislim da smo svetski rekorderi u izostancima sa nastave i sve to uz podršku roditelja. Sve se svodi na to da je najbitnije samo učenik da završi školu i dobije diplomu, a što nema znanje niti je sposoban da se zaposli to nije važno. Recimo, u Australiji vam neće tražiti diplomu već će vas zaposliti na osnovu vaših kompetencija koje pokažete. S druge strane, naša deca završavaju fakultete bez ijednog dana prakse. Recimo, završe Pravni fakultet, a da nikada nisu bili u sudu ili hotelijerstvo, a da su samo na letovanju videli recepciju – objašnjava Ognjanović. Ipak, kako kaže, nije sve tako crno. – Ponavljam da u Matematičkoj gimnaziji imamo matematičare i fizičare koji su najbolji na olimpijadama, a to je uzrast srednjoškolaca. Oni kasnije nastavljaju studije po Evropi i svetu pa i dalje ostaju među najboljima. Teško je promeniti trenutno stanje u našem sistemu obrazovanja. Do promena ne može doći preko noći. Činjenica je da je naš prosvetni sistem inertan, a da je za reformu jednog takvog sistema potrebno najmanje deset godina kako bi se videli pravi efekti. I to ne znači da uradite reformu u tih deset godina i stanete. Mora stalno da se radi, svake godine. Pogotovo što napreduju tehnologije, a za deset godina polovina sadašnjih zanimanja neće postojati – kaže Ognjanović.

Da naučimo decu da misle

Ognjanović apostrofira da je posebno važno da naučimo decu da misle. – Veliki deo naše male mature oslanja se na faktografsko znanje koje nije primenjivo. Mi smo mala zemlja da bi izmišljali svoj model obrazovanja. Potrebno je da primenimo modele koji već postoje. Najbolji modeli obrazovanja su na Dalekom istoku, u Kini, Singapuru, Hongkongu, Južnoj i Severnoj Koreji. Tamo ulažu u obrazovanje, motivišu učenike… U Zapadnoj Evropi stanje nije skoro ništa bolje nego kod nas – kaže Ognjanović.

Najbolji na bilbordima: Inga Laćarac

Inga Laćarac učenica je trećeg razreda Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici. U prošloj školskoj godini ostvarila je uspehe na republičkim takmičenjima „Čitalići”. Prvo mesto osvojila je i na takmičenju „Čitalići – Klikeraši” i na takmičenju „Čitalići – Kreativci”. Iskreno volim sve predmete u školi, nijedan mi nije problem, ali  najviše volim srpski jezik, navodi Inga Laćarac. Kako dodsaje, takmičila se i iz recitovanja, matematike i likovnog, pa će verovatno i u novoj školskoj godini da se takmiči iz još nekih predmeta. Još ne znam šta bih volela da budem u budućnosti. Imam toliko opcija, i pokušavam to sve da sklopim kao puzle od hiljadu delova, poručuje Inga.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Fondacija Đoković: Dva miliona dinara za nove vrtiće u Srbiji

Fondacija Novak Đoković saopštila je da je sakupila oko dva miliona dinara za nepunih nedelju dana trajanja donatorske kampanje “Sezona darivanja”. Osnivači Fondacije, Novak i Jelena Đoković, pozvali su sve ljude širom sveta da se pridruže donatorskoj akciji i doniraju novac za otvaranje novih vrtića u Srbiji, a oni će duplirati prikupljenu sumu. “Zahvaljujući vama, danas više od 200 dece ima pristup kvalitetnom predškolskom obrazovanju. Inspirisani vašom humanošću i prelepim porukama i ove godine želimo da dupliramo ukupnu sumu vaših donacija prikupljenih u ovoj Sezoni darivanja,” izjavili su Novak i Jelena Đoković.

Za tu namenu za sve korisnike Vip, Telenor i Telekom mobilnih operatera otvoren je poseban broj 2205, a cena poruke iznosi 100 dinara, dok se donacije mogu uplatiti i preko linka fundraise.novakdjokovicfoundation.org.

Pančevo izdvaja 140 miliona dinara za video nadzor škola, vrtića…

Grad Pančevo raspisao je javnu nabaku u kojoj traži ponuđače za uvođenje sistema video nadzora za pokrivanje ustanova, škola, vrtića i saobraćajnica u tom gradu. Za ovaj posao, Pančevo je spremno da izdvoji zaključno sa 2021. godinom više od 140 miliona dinara, piše u tenderskoj dokumentaciji na portalu Javnih nabavki. Ponude za nabavku opreme elektronskog i video nadzora primaju se do 9. januara naredne godine. Kako je navedeno u dokumentaciji, iz ovogodišnje gradske kase izdvaja se 4,1 milion dinara, a u 2020. godini obezbediće se 68,8 miliona dinara, koliko i u 2021. godini. Svi iznosi su bez PDV-a, a u skladu su sa zaključkom Gradskog veća Pančeva od 5. decembra ove godine.

Javna nabavka obuhvata sisteme videonadzora za vrtiće, kontrole pristupa, alarmnih sistema za kontrolu prilaska ustanovama i zaštiti van radnog vremena, SOS sigurne tačke za osnovne i srednje škole, sistem za merenje brzine vozila, video-nadzor prepoznavanja registarskih oznaka vozila i monitoring centar. Planirano je da se monitoring centar formira u zgradi Policijske uprave u Pančevu. Ponuđač mora u poslednje tri godine da ima isporučena i ugrađena najmanje tri sistema integrisane tehničke zaštite i da je ostvario trogodišnji prihod ne manji od 280 miliona dinara.

Program za veće učešće žena u IKT-u: Prijave do 14. decembra

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Američka privredna komora Srbije pozvale su studentkinje završne godine osnovnih ili master studija tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu da se prijave na program “Devojke u tehnologiji”, koji omogućava mentorstvo i praksu u uspešnim kompanijama u oblasti IKT-a. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić istakla je da veće učešće žena u digitalnoj evoluciji omogućava njihovo ekonomsko osnaživanje, ali doprinosi i razvoju tog sektora koji upravo zahvaljujući raznovrsnosti, inovativnosti i kreativnosti donosi dodatu vrednost ukupnom društvenom napretku. Dodala je da je program jedan u nizu projekata koje je resorno ministarstvo podržalo ili sprovelo radi većeg i aktivnijeg uključivanja devojaka i žena u digitalni sektor, ne samo podsticanja da se opredele za ovu oblast, već i podrške onima koje su već ušle u taj sektor, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Program “Devojke u tehnologiji” čini spoj različitih aktivnosti čiji je cilj međusobno povezivanje, sticanje konkretnih znanja za rad na IKT poslovima i u IKT kompanijama, osnaživanje liderskih veština učesnica i rad na zajedničkom projektnom zadatku. Studentkinje mogu da pošalju biografije i motivaciono pismo ili video na i-mejl info@amcham.rs, najkasnije do 14. decembra.

Nagrada “Rade Obrenović” književnici Gordani Vlajić

Nagrada “Rade Obrenović” za 2019. godinu, dodeljena je književnici Gordani Vlajić iz Pančeva za knjigu “Zedsi”, u izanju IK “Pčelica” iz Čačka. Ovaj roman je neobično hrabra knjiga čija se autorka upušta u opasno i gotovo nepoželjno područje originalne kreacije kombinovanjem različitih funkcionalnih stilova i mnogobrojnih perspektiva naracije, gradeći u svojoj knjizi mozaik formi i obilje sadržaja.

Nagrada je  uručena na svečanosti “Zmajev dan” u Zmajevim dečjim igrama, 6. decembra 2019. godine u 12 časova. Žiri za dodelu nagrade “Rade Obrenović” Međunarodnog centra književnosti za decu Zmajeve dečje igre, ove godine je radio u sastavu: Elizabeta Georgiev, spisateljica, prevoditeljka i bibliotekarka iz Dimitrovgrada, Vladislava Vojnović, scenaristkinja i spisateljica iz Beograda, i Dragoljub Perić, profesor i teoretičar književnosti iz Novog Sada. Pored nagrađenog dela, u užem izboru su se našla i izdanja izdavačke kuće “Laguna” iz Beograda: “Neću da mislim na Prag” Sonje Ćirić – delikatni roman o sazrevanju i izboru sopstvenog puta i “Kako sam postao detektiv” Ota Oltvanjija – serija dobro skrojenih detektivskih priča za decu, kao i dve knjige izdavačke kuće “Pčelica” iz Čačka: “Na putu srebra” Gordane Maletić – ozbiljno-zabavni i poučni pseudoistorijski roman za decu i “Ptica na vetar” Vesne Aleksić – samosvesna priča o svetu i životu kakvi bi trebalo da budu.

„Opens dan” 10. decembra: Veliki broj programa za mlade

„OPENS Fri dej” – dan u kojem će Omladinski savez udruženja „OPENS 2019” mladima u Novom Sadu, uz pomoć velikog broja partnera, ponuditi brojne besplatne usluge, je održan 10. decembra, kada je obeležen i Međunarodni dan ljudskih prava. Osnovna ideja „OPENS dana” ujedno je i jedno od ljudskih prava koje kaže da imamo pravo da kvalitetno provodimo svoje slobodno vreme, te da se što većem broju mladih približe sve mogućnosti koje se nude gradu koji je Omladinska prestonica Evrope. S obzirom na činjenicu da mnogi kvalitetni programi mladima često nisu dostupni, uglavnom zbog materijalnih razloga, „OPENS 2019” je kreirao onlajn-platformu https://freeday.opens2019.rs/ u kojoj je pregled kompanija i institucija, kao i spisak aktivnosti i programa koje nude. Svaka mlada osoba u Novom Sadu imala je pravo na samo jedan vaučer za određenu besplatnu aktivnost, koji važi za dve osobe. Tokom 2019. godine OPENS je postao sinonim za otvorena vrata kroz koja su transfer energije, znanja, iskustva i informacija ojačali kapacitete mladih ljudi. Zahvaljujući tituli, veliki broj omladinskih organizacija je realizovao značajan broj projekata, uz podršku volontera i, pre svega, Novosađana svih generacija, bez čije dobre energije nijedan događaj ne bi imao smisla.

Vremeplov: Smena dinastije Karađorđevića

Svetoandrejska skupština izvršila je na današnji dan 11. decembra 1858. godine  smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednika proglašen je njegov sin Mihailo.

Vremeplov: Rođen Aleksandar Solženjicin  

Na   današnji dan 11. decembra 1918. godine  rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom “Jedan dan Ivana Denisoviča” u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. (“Odjel za rak”, “U prvom krugu”, “Arhipelag gulag”). 

Vremeplov: U Srbiji uvedena parlamentarna demokratija

Skupština Srbije prihvatila je na današnji dan 11. decembra 1888. godine ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na belgijski ustav od 1831. godine, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.

Vremeplov: Rođen Robert Koh

Nemački bakteriolog Robert Koh jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. godine rođen je  na današnji dan 11. decembra 1843. godine.  Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

Vremeplov: Umro Mihailo VIII Paleolog

Na   današnji dan 11. decembra 1282. godine umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.

Vremeplov: UN osnovale UNICEF

Generalna skupština UN osnovala je na današnji dan 11. decembra 1946 UNICEF – Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.

Vremeplov: Rođen Papa Lav X

Na   današnji dan 11. decembra 1475. godine rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo da suzbije “jeres” – pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve. 

Vremeplov: Umro Bogdan Đuričić

Na   današnji dan 11. decembra 2008.  godine umro je akademik Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu. Rođen u Ljubljani 1950. doktorirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. godine i osnovna oblast njegove delatnosti bila je medicinska biohemija.

Vremeplov: Sporazum u  Mastrihtu

U Mastrihtu je na današnji dan 11. decembra 1991. godine  potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice. 

Zrenjanin: Podeljeno 40 auto – sedišta za decu

Agencija za bezbednost saobraćaja je u saradnji sa Lokalnom samoupravom Zrenjanin organizovala podelu besplatnih auto-sedišta za decu. Dečja auto-sedišta za mališane uzrasta od jedne do tri godine, dobilo je prvih 40 beba rođenih u oktobru mesecu. Pre podele sedišta, predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja održali su predavanje o važnosti upotrebe auto-sedišta za decu, dok je nakon toga za roditelje organizovana i praktična obuka. Ove godine lokalna samouprava Zrenjanin podelila je 100 sedišta , od kojih je 20 obezbedila Agencija za bezbednost saobraćaja. “Značajno je to svakom roditelju i cilj će nam biti da se ova akcija toliko poveća da svako ko postaje prvi put roditelj dobije sedište. Na žalost još nismo u toj situaciji ali verujem da ćemo to u narednom periodu biti”, kaže Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Smanjenje stradanja dece u saobraćaju i podizanje svesti roditelja o značaju korišćenja dečijih zaštitnih sistema u vozilu, jedan je od prioriteta Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.”Mi smo upravo to predavanje koncipirali na takav način da ljudima objasnimo da deca stradaju u saobraćaju, da najviše stradaju kada su sa roditeljima, njih 56 posto strada kada je sa roditeljima, i mi smo stavili akcenat na praktičnu obuku za upotrebu dečijih autosedišta”, objašnjava Radivoje Trifunović iz Agencije za bezbednost saobraćaja. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja u proteklih pet godina u Srbiji je povređeno 7.600 dece, od kojih je 200 teško povređeno, a 65 poginulo.

Organizovan javni čas “Zajedno protiv nasilja nad ženama”

Povodom kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, Ženska parlamentarna mreža Skupštine Vojvodine organizovala je u ponedeljak javni čas za srednjoškolce, nazvan “Zajedno protiv nasilja nad ženama”. Javni čas je bio namenjen srednjoškolcima, sa ciljem da se kod mladih ljudi jača svest o stalno prisutnim različitim vrstama nasilja nad ženama i u partnerskim odnosima i potrebom ukazivanja na važnost zajedničke saradnje, kako bi se kroz dijalog i uvažavanje mišljenja mladih, sa pozicije donosioca odluka, pružila dalja institicionalna podrška u nastavku izgradnje ravnopravnog i bezbednog društva. Na javnom času učestvovali su učenici/e završnih razreda novosadskih srednjih škola, sa kojima su razgovarale Mia Strajin, pokrajinska poslanica i koordinatroka Ženske parlamentarne mreže Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i Nada Padejski, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu.

Kroz edukativno predavanje o čitavom nizu pitanja iz domena porodičnog nasilja među kojima su: vrste nasilja, kako prepoznati i sprečiti nasilje, obaveza svih građana da prijave nasilje, kako pomoći žrtvama nasilja, zatim, kroz predstavljanje statističkih podataka, zakonske regulative i životnih iskustava i kroz odgovore na učenička pitanja i razmenu mišljenja o ovoj temi, Mia Strajin i Nada Padejski ukazali su srednjoškolcima na važnost aktivne i zajedničke borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

U ime Ženske parlamentarne mreže, Mia Strajin se zahvalila učenicama i učenicima koji su u Skupštini AP Vojvodine danas prisisutvovali i aktivno učestvovali na javnom času posvećenom zajedničkoj borbi protiv nasilja nad ženama. „Putem ovakvih korisnih diskusija i otvaranja novih kanala komunikacije želimo da podstaknemo sve vas da saznate više o jednom od najvažnijih društvenih problema i da budete aktivni u njegovom rešavanju, da iznesete svoja mišljenja, sugestije i preporuke, kako bi vaše inicijative lakše došle do nas koji smo donosioci odluka i kreatori politika.

Jedan od vodećih principa rada Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine jeste upravo saradnja, jer smatramo da samo putem zajedničkog rada možemo doći do rešenja problema sa kojima se suočavamo i duboko verujem da nema pravednog rešenja bez uvažavanja i prihvatanja novih saveznika, te je saradnja sa vama ključna u cilju postizanja sistemskih preduslova za sprovođenje politika jednakih mogućnosti“, poručila je između ostalog, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, Mia Strajin.

Deca svaki dan koriste internet tri sata, vikendom do sedam

Većina dece i mladih u Srbiji, čak 86 odsto uzrasta 9-17 godina koristi internet svakodnevno, u proseku tri sata dnevno, rezulati su međunarodnog istraživanja “Deca Evrope na internetu” (EU Kids Online). Internet koriste uglavnom za zabavu, gotovo nikada za građanski aktivizam, polovina njih gledala je slike krvi i snimke mučenja životinja ili ljudi, a skoro trećina mladih pristupa pornografskim sajtovima, pokazalo je istraživanje. Tokom vikenda, dve trećine mladih provodi na internetu između četiri i sedam sati dnevno. Gotovo trećina dece i mladih imala je uznemirujuće iskustvo na internetu u poslednjih godinu dana, devojčice češće nego dečaci, stariji češće nego mlađi.

Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić ističe da je resorno ministarstvo pre dve i po godine pokrenulo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu. “Svi građani, uključujući decu i maloletnike, mogu da pozovu centar za savete iz oblasti bezbednosti na internetu i da prijave ugrožavanje na broj telefona 19833, ali i slanjem mejla na adresu bit@mtt.gov.rs. Nacionalni kontakt centar je za dve i po godine svog rada imao više od 11.900 poziva, formirano je 2.200 predmeta, od toga je prosleđeno 180 nadležnim institucijama”, objašnjava Matić.

Istraživanja pokazuju da četvrtina dece i mladih nakon negativnog iskustva na interentu nije o tome razgovarala ni sa kim, a manje od polovine ili 40 odsto izjavilo je da im roditelji daju objašnjenje kako da bezbedno koriste internet. Direktorka UNICEF-a u Srbiji Ređina De Domenićis kaže da su rezultati međunarodnog istraživanja slični i u drugim zemljama učesnica u istraživanju, poput Hrvatske, Norveške, Italije. “Ono po čemu se istraživanje razlikuje kada uporedimo druge zemlje i Srbiju je uloga roditelja koja je ovde slabija u zaštiti dece od neodgovornog korišćenja interneta”, objašnjava De Domenićis.

Istraživanje pokazuje i to da je vršnjačko nasilje na internetu, tokom poslednjih godinu dan iskusilo 16 odsto mladih koji su učestvovali u istraživanju, a dok je 15 odsto imalo takav odnos u komunikaciji uživo. Trećina dece i mladih uzrasta 11-17 godina pristupila je veb sajtu pornografskog sadržaja, dok 43 odsto učenika i 6 odsto učenica pristupa svakodnevno. U ovo istraživanje Srbija se uključila 2018. godine, ono je realizovano na reprezentativnom uzorku od 1150 učenika i učenica uzrasta od 9-17 godina, u 40 osnovnih i 20 srednjih škola na teritoriji cele Srbije.