Pružiti veću podršku mladima u Srbiji

Povodom obeležavanja Dana ljudskih prava, međunarodne organizacije u Srbiji su saopštile da su nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja neki od osnovnih problema sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju. I pored postojanja Nacionalne strategije za mlade i mera koje su u tu svrhu predviđene, tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu su donele zaključak da i pored toga što se smanjuje nezaposlenost, kod mladih ona ostaje visoka, a njihov nepovoljan položaj na tržištu rada ne napreduje.

U njihovom zajedničkom saopštenju, dostavljenom medijima, navode da prema poslednjim podacima o radnoj snazi, nezaposlenost mladih je dvostruko veća od opšte nezaposlenosti. Kako su istakli, posebno zabrinjava činjenica da su mladi uzrasta od 18 do 30 godina u najvećem riziku da budu pogođeni i siromaštvom. Položaj marginalizovanih grupa mladih, poput mladih Roma i Romkinja, je posebno težak, jer u određenim propisima, kao u Zakonu o javnom zdravlju, nisu prepoznati na izričit način kao osetljiva grupa, navodi se u saopštenju.

Kažu da zdravstvena zaštita, posebno u ruralnim područjima, nije jednako dostupna svim građanima i građankama, samim tim ni mladima iz ruralnih sredina. “Kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih, čak 45 odsto njih je izjavilo da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28 odsto da im se dešava da često zaplaču, dok više od polovine njih navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresni događaj”, piše u saopštenju.

Istraživanje je pokazalo i da osećanje potpune bezvrednosti navodi čak 12 odsto učenika/ca, dok sedam odsto učenika/ca navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života.

“Iako se ne može pouzdano utvrditi tačan broj, podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih što je otprilike jedna cela opština u Srbiji na godišnjem nivou”, ističu.

Kako bi mladi u Srbiji ostvarili svoja prava i veću autonomiju, međunarodne organizacije smatraju da mladima treba ponuditi podršku koja je za njih smislena, koja omogućava njihovu samostalnost i osnaživanje. Navode i da je neophodno da se mladi slobodno izražavaju i da se shvate kao punopravni donosioci odluka o sopstvenom i društvenom životu. U saopštenju se navodi da se mladi sa invaliditetom suočavaju sa dodatnim preprekama u nastavku obrazovanja ili zapošljavanju na otvorenom tržištu rada. “Svi mladi ljudi, bez obzira na svoj identitet, uključujući etničku pripadnost, religiju, političko opredeljenje, ekonomski i društveni status, kao i seksualnu orijentaciju, treba da uživaju jednaka prava, slobode i zaštitu”, zaključak je međunarodnih organizacija sa sedištem u Srbiji.

Kroz programe tih organizacija pruža se podrška hiljadama mladih u Srbiji i regionu, unapređuju se politike i zakonski okviri, i tako se glas mladih osnažuje. “Neophodno je da mladi ostanu prepoznati među najvažnijim grupama nosioca ljudskih prava, jer čine jednu od najranjivijih, ali i najsnažnijih populacija u promovisanju vrednosti različitosti i solidarnosti. Poruka je jasna – mladi nisu sami i mladi su važni”, navode u saopštenju.

Univerzitet još uvek ne reaguje na presudu u aferi Indeks

Univerzitet u Kragujevcu još uvek nije reagovao povodom prošlonedeljne presude Višeg suda u Smederevu kojom je 16 optuženih u aferi Indeks zbog prodaje ispita i diploma na kragujevačkom Pravnom fakultetu osuđeno na ukupno 61 godinu zatvora. Rektor kragujevačkog Univerziteta Nenad Filipović nije želeo da se oglašava o presudi smederevskog suda i o tome kada će oglasiti Etička komisija, odnosno Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta, čije zasedanje rektor može da inicira. Prema članu 64 Zakona o visokom o obrazovanju, Odbor je obavezan da reaguje u ovakvim situacijama. Taj odbor, s obzirom da ne utvrđuje krivičnu odgovornost, već akademsku čestitost aktera afere Indeks, mogao je da se oglasi mnogo puta od februara 2007. kada su osumnjičeni profesori i saradnici pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Nišu pohapšeni, ali nije.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Kragujevcu koji, kako doznajemo, nije zasedao godinu dana, po svemu sudeći, neće to učiniti ni nakon presude smederevskog suda. Ne oglašavaju se ni na Pravnom fakultetu čiji su rukovodioci i profesori osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. Dekan tog fakulteta Dragan Vujisić juče nam je, u telefonskom razgovoru, rekao da fakultet ne može da reaguje, jer su u toj visokoškolskoj ustanovi za presudu suda u Smederevu saznali iz medija, pošto još nije ni stigla na fakultet. – Ta presuda je, u svakom slučaju, neprijatan trenutak za fakultet, ali i za Univerzitet i grad. Fakultet, međutim, i posle te presude, svoj posao mora, kao što je to činio i pre nje, da radi što kvalitetnije i organizovanije. Da smo tako radili i da tako radimo, pokazuju činjenice da su naši studenti uspešni gde god da rade. Naši studenti su nedavno osvojili prestižnu nagradu na takmičenju mladih pravnika u Strazburu. Imamo veliku podršku studenata, kao i brojne sporazume sa državnim ustanovama i institucijama, kaže Vujisić.

Na pitanje da li će Etička komisija fakulteta da ocenjuje akademsku čestitost osuđenih profesora, naš sagovornik kaže da najpre treba sačekati pravosnažnu presudu.

Šta sa studentima koji su kupovali ispite

Dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu Dragan Vujisić kaže da pravosnažnu presudu treba sačekati i kako bi se donela odluka šta će biti sa svim onim studentima za koje je u dosadašnjem postupku utvrđeno da su kupovali diplome i ispite. – Najpre treba da vidimo presudu Višeg suda u Smederevu, a određene procedure na fakultetu možemo da pokrenemo posle pravosnažne presude, poručuje Vujisić.

Svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen

Svaki treći učenik u Srbiji je funkcionalno nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi, pokazali su rezultati PISA testiranja koji su nedavo objavljeni. Ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti je 40 odsto učenika, 38 odsto ne zadovoljava minimume u čitalačkoj pismenosti i 38 odsto u naučnoj pismenosti. Srbija je zauzela 45. mesto od 79 zemalja, koliko je učestvovalo u PISA testiranju. Na prethodnom testiranju 2015. godine Srbija nije učestvovala zbog nedostatka novca, a u 2012. godini zauzela je 43. mesto od 65 zemalja koliko je tada učestvovalo. PISA testiranje služi za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja, odnosno mogu li naučeno da primene u praksi.

U Srbiji je testirano više od 8.000 15.godišnjaka i to su uglavnom učenici prvog razreda srednje škole. Osim osnovnih domena: matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, učenici su prvi put raditi i test iz finansijske pismenosti i opšte kompetencije. Danas su predstavljeni rezultati tri glavna i obavezna domena – matematike, čitanja i prirodnih nauka, a rezultati finansijske pismenosti i opšte kompentencije biće predstavljeni kasnije. Marija Videnović iz Instituta za psihologiju navodi da je prosečno postignuće učenika u zemljama OECD-a oko 500 bodova, da je u Srbiji posebno postignuće na skali matematičke pismenosti 448, na skali čitalačke pismenosti 439, na skali naučne pismenosti 440 bodova. Videnović pojašnjava da učenici koji nisu dostigli osnovni nivo pismenosti znaju da čitaju, da računaju, ali ne znaju naučeno da primene u realnim uslovima, u praksi.

Srbija , kako kaže, za zemljama OECD-a zaostaje više od 40 poena, što znači da učenicima u Srbiji potrebno još godinu i po školovanja da bi tu razliku sustigli. Gledano regionalno, postignuće učenika u Srbiji bolje je od učenika u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, BiH, ali je lošije od Mađarske, Hrvatske, Slovenije.”Statistički postigli smo iste rezultate kao i 2012. godine, nema pomaka ni na gore, ni na dole”, rekla je Videnović novinarima na predstavljanju rezultata. Za to što smo u odnosu na 2012. godinu pali za dva mesta, Videnović kaže da se ne može tretirati kao pad, jer je tada učestvovalo 65 zemalja, a u testiranju prošle godine 79 zemalja. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je umereni optimista da će se rezultati popraviti 2021. godine, ali da se ozbiljniji pomak očekuje 2024. godine, zbog reformi koje su sprovedene.

Kaže da je dosta toga već urađeno, da je reforma plana i programa krenula u školskoj 2018/19, i to za prvi, peti i prvi razred gimnazija, dok ove godine po reformisanom programu ide drugi, šesti i druga godina gimnazija. Ministar je rekao da je stiglo vreme da se mnogo više ulaže u obrazovanje i da budžeti moraju da se “drastično povećaju”. U poslednjem ciklusu istraživanja učestvovalo je više od 600.000 učenika iz 76 zemalja, uglavnom članica OECD-a.
PISA testiranje radi se na svake tri godine. Đaci u Srbiji nisu učestvovali 2015. godine, a prethodno testiranje iz 2012. godine pokazalo je da je ispod praga funkcionalne pismenosti 38,9 odsto mladih što se tiče matematičke pismenosti, 33,1 odsto u čitalačkoj pismenosti i 36,8 odsto u naučnoj pismenosti.

PISA testiranje realizuje se u organizaciji OECD-a u trogodišnjim ciklusima, a prva istraživačka studija realizovana je 2000. godine.

Uvodi se i dvogodišnje školovanje u Zakon o dualnom obrazovanju

Vlada Srbije utvrdila je na poslednjoj sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, kojim se “dodatno osigurava” kvalitet primene tog načina obrazovanja. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, tim izmenama je omogućeno da se pored obrazovnih profila, koji se realizuju u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju, dodatno u dualnom obrazovanju mogu realizovati majstorsko i specijalističko obrazovanje, kao i obrazovanje za rad u trajanju od dve godine. “Usaglašene su odredbe o rodnoj ravnopravnosti, precizirano je da se učenje kroz rad ne može obavljati kao rad noću, a poseban akcenat stavljen je na oblast bezbednosti i zdravlja na radu i utvrdjeno koji su to poslovi koji bi ugrožavali zdravlje i bezbednost učenika”, stoji u saopštenju.

Članovi vlade utvrdili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kojim se bliže uredjuju načini sprovodjenja praktične nastave i profesionalne prakse, kao i sadržaji ugovora izmedju škola i poslodavca i druga pitanja u vezi sa tom vrstom nastave, a dodatno su prilagodjeni uslovi za polaganje mature za učenike sa smetnjama u razvoju.

U plagijatu Malog ima (li) odgovornosti mentora i članova komisije

Profesor Saobraćajnog fakulteta Dušan Teodorović pokrenuo je sa grupom profesora Beogradskog univerziteta postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja protiv Ondreja Jaška, mentora ministra finansija Siniše Malog, i još dva člana komisije pred kojom je odbranio svoju doktorsku disertaciju – Slađane Barjaktarović, profesorke Fakulteta organizacionih nauka, i Dragana Đuričina, profesora Ekonomskog fakulteta, saznaje Danas.  Kako je list ranije pisao, propisi predviđaju da je za svakog nastavnika protiv koga se pokreće postupak povrede profesionalne etike nadležna etička komisija njegovog matičnog fakulteta.

To znači da će Etička komisija FON-a, koja je u više navrata stala iza izveštaja Ondreja Jaška i Slađane Barjaktarović o doktoratu Siniše Malog, sada odlučivati da li su oni prekršili Kodeks profesionalne etike, dok će se o eventualnoj odgovornosti Dragana Đuričina izjasniti Etička komisija Ekonomskog fakulteta.

Upitan hoće li Etička komisija reagovati ako dobije takav zahtev, dekan Ekonomskog fakulteta Branislav Boričić kaže za Danas da je ta komisija nezavisna i da će se sigurno baviti onim što je u njenoj nadležnosti. – Kada su u pitanju plagijati Etička komisija praktično mora da postupi po upućenim zahtevima, a za sve ostalo se ona prvobitnom odlukom izjašnjava da li će otvoriti postupak ili ne – ističe Boričić.

Na pitanje za šta bi konkretno mentor Malog i članovi „njegove“ komisije mogli da odgovaraju, bivši predsednik Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu Dragor Hiber podseća na jednu od odredbi Kodeksa profesionalne etike UB – da je dužnost nastavnika Univerziteta u Beogradu da „savesno provere svaki pisani rad studenta i da obrate posebnu pažnju na to da li taj rad sadrži neki od oblika neakademskog ponašanja“. – Propust mentora i članova komisije za ocenu doktorske disertacije, ako se utvrdi plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje, dakle jedan od oblika neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, mogao bi da se kvalifikuje kao povreda ove dužnosti, pa time i oblik neetičkog ponašanja – rekao je nedavno Hiber za naš list.

Univerzitet u Beogradu u petak je na svom sajtu objavio rešenje Odbora za profesionalnu etiku, kojim se preinačuje odluka Nastavno-naučnog veća FON-a i utvrđuje neakademsko ponašanje Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije. U rešenju se navodi da je Mali u disertaciji „doslovno preuzeo tekstove drugih autora bez navođenja njihovih imena i izvora iz kojih je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetih delova, čime je učinio povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu iz člana 22 (plagiranje)“.

Protiv rešenja Odbora za profesionalnu etiku Siniša Mali može da pokrene spor pred Upravnim sudom, a da li će to uraditi nije želeo da odgovori.

Najbolji na bilbordima: Marko Jašić i Aleksandar Rozental

Marko Jašić i Aleksandar Rozental pohađaju Osnovnu školu „Miloš Crnjanski”. Jašić je ove godine osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju iz istorije, a pre toga isti uspeh postigao je i na Opštinskom i Okružnom takmičenju iz istog predmeta. Istorija mi je omiljeni predmet, navodi Marko. Kako dodaje, voli i geografiju, ali ne baš toliko kao istoriju. Planiram da školovanje nastavim u gimnaziji, pa ću da vidim šta ću dalje. Za sada se još nisam odlučio čime bih se bavio u budućnosti, poručuje Marko.

 Aleksandar Rozental osvojio je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz istorije. Druga mesta osvajao je i na takmičenjima na opštinskom i okružnom nivou. Za mene je istorija najbolji predmet, kaže Aleksandar i dodaje da je zapravo najviše voli. Kako kaže, i geografija mu je na listi omiljenih, ali iz istorije ima najviše uspeha. Nisam razmišljao o tom čime bih se bavio u budućnosti. Sad sam osmi razred, upisaću gimnaziju, a to je onda pet godina vremena da donesem odluku kuda i šta dalje, veli Aleksandar.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Stipendije „Svetosavlja” za talentovane učenike i studente

Organizacija „Svetosavlje“ iz Zrenjanina pozvala talentovane učenike srednjih škola i studente fakulteta, koji potiču iz porodica s više dece, da učestvuju na konkursu za stipendiju. Uslov za učešće na konkursu za Svetosavske stipendije, koje organizacija „Svetosavlje“ t radicionalno dodeljuje, jeste da kandidati imaju prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina ili opštine Žitište. Potrebno je i da su đaci, odnosno studenti škola i fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija. Za Svetosavske stipendije za školsku 2019/2020. godinu „Svetosavlje“ je obezbedilo 1.050.000 dinara. Od toga je 15 stipendija namenjeno učenicima srednjih škola u ukupnom godišnjem iznosu od po 50.000 dinara. Tri stipendije biće dodeljene studentima fakulteta koji su prvi put upisali semestar na godini studiranja, u ukupnom godišnjem iznosu od po 100.000 dinara. Svetosavska stipendija se dodeljuje u deset jednakih mesečnih rata.

Konkurs je bio  otvoren do 30. novembra. Svetosavska stipendija  biće dodeljena  desetu godinu za redom. Želja „Svetosavlja“ je da ohrabri i pomogne školovanje talentovane dece. – „Svetosavlje“ okuplja ljude koji su nešto više stekli u životu, podstiče ih na solidarnost, čovekoljublje, bratoljublje i rodoljublje. Dakle, sve ono što predstavlja najbolje u našem narodu,  a oličeno je u liku Svetog Save kao najpoštovanije i najznačajnije ličnosti u našoj istoriji – kaže predsednik udruženja „Svetosavlje“ Dragan Vidaković.

Programski savet RTS i BNV različito o bosanskom jeziku

Formiranje redakcije na bosanskom jeziku, što od RTS traži Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine, Bošnjačko nacionalno vijeće, bilo je tema sednice Programskog saveta javnog servisa održane 5. decembra. Kako je potvrdio predsednik Programskog saveta prof. Milivoje Pavlović, na sednici se raspravljalo o mišljenju poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koja se nedavno izjasnila o pritužbi BNV Nacionalni savet Bošnjaka se letos žalio poverenici na prethodni zaključak Programskog saveta RTS kojim je odbijen zahtev za formiranje redakcije na bosanskom jeziku. Pozivajući se na mišljenje SANU i ostalih relevantnih lingvističkih institucija, Programski savet je zaključio da bosanski jezik ne postoji. Programski savet podseća da na RTS nema posebnih redakcija ni na drugim jezicima manjina.

Prof. Pavlović i BNV, međutim, različito tumače mišljenje poverenice Janković. Iako je BNV saopštio da je poverenica utvrdila da RTS svojom odlukom diskriminiše Bošnjake, Pavlović kaže da to nije tačno. „U mišljenju poverenice piše da Programski savet ne diskriminiše Bošnjake, ali da pitanju programa na maternjem jeziku treba pristupiti vrlo oprezno. Mi to i nameravamo“, rekao je Pavlović, naglašavajući da RTS poštuje Bošnjake i njihova prava, kao i ostale manjine u Srbiji.

Na ovu izjavu reagovao je BNV, koji je saopštio „da predsjednik Programskog savjeta Milivoje Pavlović iznosi neistine i obmanjuje širu javnost u Srbiji“. U mišljenju poverenice koje je BNV dostavio Danasu, u jednom delu piše: „Predlaganjem neprihvatanja predloga za formiranje redakcije na bosanskom jeziku, Programski savet nije povredio odredbe člana 6 i 24 Zakona o zabrani diskriminacije. U drugom se, međutim, navodi da je „osporavanjem bosanskog jezika kao jezika bošnjačke nacionalne manjine u Zaključku programskog saveta, ovaj savet povredio odredbe čl. 6 i 24 Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa članom 3 Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, kojim je Srbija prihvatila da se odredbe Konvencije primenjuju i na bosanski jezik“. „Bošnjačko nacionalno vijeće podsjeća javnost da pripadnici bošnjačkog naroda uredno plaćaju RTS pretplatu čiji Programski savjet pokazuje diskriminatorski odnos prema Bošnjacima“, piše u saopštenju.

Izložba mladih umetnika u školi „Bogdan Šuput”

Izložba mladih umetnika na temu „Kako vidiš biciklističku zajednicu?” održana je u holu Škole za dizajn „Bogdan Šuput”, kao proizvod zajedničkog rada s Novosadskom biciklističkom inicijativom.  Učenici  su na radionicama imali priliku da kroz različite vidove umetnosti prikažu probleme s kojima se biciklisti svakodnevno susreću, a uz to su ponudili i kreativna rešenja za sve ljubitelje dvotočkaša. Srednjoškolci su radili s novim mentorima, upoznali se sa samim udruženjem i naučili nešto novo. – Već duži period sarađujemo sa Srednjom školom za dizajn „Bogdan Šuput”, a ove godine smo rešili da napravimo aktivnost koja se zove „Bicycle 2.0” – kazala je Jasna Tomasović iz Novosadske biciklističke inicijative. – Želeli smo da mladimo ponudimo rad u poznatom okruženju s poznatim, ali i s njima do sada nepoznatim mentorima, da bi videli što veći spektar tehnika, kao i da postoji hiljadu načina da se prikaže jedna stvar. Na izložbi je moguće videti radove iz oblasti fotografije, slikarstva, vajarstva, kao i video-radove, a kroz različite vidove umetnosti uključen je veći broj učenika te škole. Ta aktivnost je organizovana u okviru projekta „Pogon19” u organizaciji „OPENS – Omladinska prestonica Evrope Novi Sad”.

Međunarodno takmičenje solo pevača “Mita Topalović“

Muzička škola “Jovan Banadur” iz Pančeva bila je organizator 10. Međunarodnog takmičenja mladih solo pevača “Mita Topalović”. Učestvovali su učenici osnovnih i srednjih muzičkih škola iz Srbije, Makedonije i Rumunije. Takmičenje “Mita Topalović” koje se već desetu godinu zaredom organizuje u Pančevu okupilo je osamdeset pevača i dvadesettroje njihovih profesora iz osnovnih i srednjih muzičkih škola iz Srbije, Makedonije i Rumunije. Žiri je ocenio nastupe kao vrlo kvalitetne, što na visok nivo podiže samo takmičenje, ali i rad pedagoga sa mladim solo pevačima.

Sva četiri laureata su iz Beograda. Najbolja među devojčicama u kategoriji osnovnih škola je Alisa Goleš iz Muzičke škole “Kosta Manojlović” u Zemunu, a među dečacima Aleksa Antić iz beogradske Muzičke škole “Dr Vojislav Vučković”. Među srednjoškolcima laureat u ženskoj konkurenciji je Olivera Krivokuća učenica Muzike škole “Mokranjac” iz Beograda. U muškoj konkurenciji naziv laureata poneo je Alen Popović, učenik treće godine Muzičke Škole “Kosta Manojlović” iz Zemuna. Među domaćim takmičarima, učenicima Muzičke škole “Jovan Bandur” najbolje rezultate postigli su Sanja Čukanović, Miljana Samardžić, Aleksa Muljajić i Anđela Ninić zauzimanjem jednog prvog i tri druga mesta u različitim konkurencijama.

Vremeplov: Umro Milutin Milanković

Na  današnji dan 12. decembra 1958. godine u Beogradu je umro srpski astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, tvorac teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela.  Milanković je jedan od najčuvenijih srpskih naučnika, a NASA ga je uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena koji su proučavali Zemlju. Bio je prvi srpski doktor tehničkih nauka. U sferu njegovih interesovanja spadale su  matematika, astronomija, klimatologija i geofizika. Rođen je 28. maja 1879. godine u Dalju (danas Republika Hrvatska). Više na https://www.biografija.org/nauka/milutin-milankovic/

Vremeplov: Srpska vojska ušla u Zemun

Srpska vojska je na današnji dan 12. decembra 1918. godine  po završetku Prvog svetskog rata ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.

Vremeplov: U Srbiji  uveden dinar

U Srbiji je na današnji dan 12. decembra 1873. godine uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca – dukata, forinti, talira.

Vremeplov: Rođen Gistav Flober

Na  današnji dan 12. decembra 1821. godine rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela “Gospođa Bovari” zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala (“Buvar i Pekiše”, “Sentimentalno vaspitanje”, “Salambo”, “Iskušenja svetog Antonija”). 

Vremeplov: Konstituisana Ustavotvorna skupština Kraljevine SHS

Na današnji dan 12. decembra 1920. godine konstituisana je Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

Vremeplov: Umro Slobodan Jovanović

Srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku umro je na današnji dan 12. decembra 1958. godine. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske vlade u emigraciji u Londonu (1942-1943), a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora na procesu Draži Mihailoviću. Umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu 26. oktobra 2007. godine.

Vremeplov: Globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena

Na današnji dan 12. decembra 2015. godine predstavnici 195 zemalja usvojili su u Parizu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja planete. Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.

Vremeplov: Markoni prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju

Đuljielmo Markoni je u Londonu prvi put na  današnji dan 12. decembra 1896. godine javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju. Markoni je bio jedan je od osnivača bežične telegrafije i pionir radija. Rođen u Bolonji 1874. godine od 1896. živeo je u Engleskoj, gde je 1897. patentirao primenu elektromagnetskih talasa za bežičnu telegrafiju.. Markoni je 12. decembra 1901. godine prvi uspio poslati radio-signal preko Atlantskog okeana. Godine 1932. godine upotrebio je decimetarske radiotalase, a za radove na bežičnoj telegrafiji dobio je 1909. godine (sa Braunom) Nobelovu nagradu za fiziku.

Bezbednost u školama – nedostaju policajci, ali i ispravne brave na vratima

Ne stišavaju se reakcije u javnosti nakon incidenta koji se dogodio u srednjoj ekonomsko-ugostiteljskoj školi “Vuk Karadžić” u Velikoj Plani. Upad naoružanog muškarca za vreme nastave koji je tom prilikom pucao iz puške otvorilo je pitanje – kakva je bezbednost u srpskim školama? Dok resorni ministar priznaje da u školama nema dovoljno policajaca, roditelji odgovaraju da bi nadležni morali da se alarmiraju i što pre preduzmu neke mere. Šta bi se dogodilo da nije bilo hrabrosti i brze reakcije nastavnika fizičkog u srednjoj školi u Velikoj Plani, niko i ne bi da razmišlja. Međutim, na pitanje da li je upad napadača mogao biti sprečen, u skoro svakoj školi daće sličan odgovor. “Vi znate da su vrata škole otvorena, to su situacije koje se dešavaju, uopšte ne mislim da je škola u tom smislu zakazala, škola nema školskog policajca trenutno i to je činjenica”, kazala je Aleksandra Ilić, direktorka ekonomsko-ugostiteljske škole.

Koliko su škole u Srbiji zapravo bezbedne? Resorni ministar je, kako kaže, svestan činjenice da školama nedostaju policajci, ali za to ne bi nikoga da optuži. “Nema dovoljno policajaca. U manjim mestima jedan policajac obilazi dve škole, ali ove situacije ne možete da predvidite, pa ne mogu nikoga da krivim. Ne možemo da okrivimo ni MUP. Ne mogu oni toliko ljudi da zaposle. Postoji dogovor s policijom da se što više penzionisanih policajaca uključi u tu priču i na tome se radi”, kazao je ministar Mladen Šarčević.

Prosvetni radnici tvrde da nedostatak školskih policajaca nije jedini problem. “U mnogim srpskim školama nemate funkcionisanje sistema bezbednosnih kamera, u mnogim školama nemate angažovano kvalitetno, pouzdano i fizički spremno obezbeđenje koje je pritom i edukovano da reaguje u rizičnim situacijama, u mnogim školama nemate čak ni valjane osnovne brave na vratima”, izjavila je Vesna Vojvodić, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Koji sistem zaštite je obavezan za sve škole, nikada nije utvrđeno.  Dok se on ne uspostavi, roditelji upozoravaju da nadležni moraju što pre da reaguju kako bi bezbednost bila efikasnija. Pored stalnog obezbeđenja, predlažu uvođenje elektronskih brava i kartica, kao i zaključavanje vrata. “Škole treba da budu zaključane u toku nastave, ne za to da imitiraju neke zatvore da niko ne može iz njih da izađe, nego prosto da u njih ne može niko da uđe. Nema nikakve potrebe da se u toku održavanja nastave u školi pojavljuju osobe koje nisu nastavni kadar ili koje nisu učenici, čak ni roditelji”, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja “Roditelj”.

“Mi zapravo živimo u jednom svetu u kojem se sve nepravilnosti reflektuju na školski sistem, tako da zaposleni u školama zajedno sa decom izloženi su najrazličitijim oblicima nasilja, a nemamo još uvek prave i pouzdane mehanizme da se dobro od njih zaštitimo”, ocenila je Vesna Vojvodić. A o situaciji u školama mogao bi da posluži i primer od pre nedelju dana, kada je u Trećoj beogradskoj gimnaziji dvadesetjednogodišnji muškarac napao učenicu, koju je pratio i za njom ušao u školski toalet.

Neophodno da se deca više edukuju o bezbednosti u saobraćaju

Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji s muzičkom radionicom “Mari Mari” u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić” organizovala je promociju pesama “Veži se” i “Stop, stani” koje ukazuju na neophodnost vezivanja pojasa tokom vožnje, posebno na dečjem sedištu Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević rekla je da agencija u svojim preventivnim aktivnostima dosta pažnje poklanja najmlađim učesnicima. Mi želimo da ih što bolje spremimo za svakodnevno učešće u saobraćaju, i s druge strane, mi prepoznajemo da deca najbolje uče kroz igru i pesmu i zbog toga smo ove godine uspostavili saradnju sa muzičkom radionicom “Mari Mari”, rekla je Miloševićeva. Kako je dodala, deca lako pamte poruke koje čuju kroz pesmu i kroz melodiju koja im se dopada, pa shodno tome rad agencije se, prema njenim rečima, bazira pre svega na edukaciji najmlađih. Važno je da deci na vreme nametnemo pravilne stavove o bezbednom ponašanju u saobraćaju, jer će oni takav pristup kasnije eksponirati, istakla je Miloševićeva i dodala da je radionica “Mari Mari ” prepoznata kao neko koga deca i roditelji vole.

Osnivač “Mari Mari” Marija Marić istakla je da je čitava akcija prevencije sprovedena sa ciljem da se deca što bolje informišu o saobraćaju i učešću u njemu. Smatramo da je vrlo značajno pričati i širiti jednu zdravu svest o svemu tome kroz pesme “Stop, stani” i “Veži se”. Prva pesma je namenjena prvom samostalnom izlasku deteta na ulice i njegovom pravilnom ponašanju u svemu tome, a druga ima jasnu poruku o učešću dece na sedištu, rekla je Marićeva. Kako ističe, igra je važna stvar, jer putem igre i muzike mnoge stvari mogu da se nauče, kojima kasnije deca vladaju. Reakcija dece i roditelja je bila fenomenalna, i čuli smo se i u inostranstvu, što je za nas od velike važnosti. Potrebno je da svi budemo pažljivi u saobraćaju, zaključila je Marićeva.

Proslavljeni srpski automobilista i promoter bezbednosti u saobraćaju Dušan Borković istakao je za Tanjug da je potrebno da svi roditelji obrate pažnju na pravilno usmeravanje dece pri ponašanju u saobraćaju. Bitno je da znamo da deci ne vezujemo pojas samo kad naiđe kontrola, već da to činimo uvek i, što je najvažnije, da tako našoj deci dajemo pozitivan primer, istakao je Borković i dodao da pesme koje su veceras izvedene imaju jasnu poruku za učesće i bezbednosti dece i odraslih u saobraćaju.

U toku promocije u Ustanovi kulture “Vuk Stefanovih Karadžić” prikazana je i maskota Agencije za bezbednost saobraćaja “Pažljivko”, koji je u saradnji s psiholozima i pedagozima predstavljen kao jedan od najboljih načina sa druženje s decom. Ovaj događaj je bio posvećen i obeležavanju dana žrtava u saobraćaju.

Doživotni zatvor – kršenje ljudskih prava ili preventivna mera?

Početkom meseca, u Srbiji je uvedena nova vrsta krivične sankcije, u pitanju je doživotni zatvor. Ubica deteta, počinilac obljube nad nemoćnim licem, trudnom ženom ili detetom sa smrtnim ishodom, biće osuđen na doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Stručnjaci upozoravaju na to da je deo zakona suprotan Ustavu, ali i konvencijama o zaštiti ljudskih prava. Nova vrsta krivične sankcije – doživotni zatvor, uvedena je na inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“, koja je za izmenu Krivičnog zakonika prikupila više od 160.000 potpisa građana. Osnivač Fondacije Igor Jurić, kaznu i represivnu meru vidi kao preventivu, a ni najmanje kao kršenje ljudskih prava. “Ponavljam još jednom, ne krše se ljudska prava ni po kom osnovu i mi smo ostavili tu mogućnost da svaki od tih ljudi koji budu osuđeni na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, da mogu da pišu i predsedniku i da postoji akt pomilovanja, da je to potpuno jedna realna osnova i da tu nema ništa sporno. Tako nešto postoji u drugim evropskim zemljama. Apsolutno smo o tome vodili računa i ne postoji ništa sporno”, izjavio je Igor Jurić, osnivač fondacije “Tijana Jurić”.

Trenutno bi u Srbiji ovakvu kaznu služilo osmoro ljudi, kaže Jurić, podsećajući na činjenicu da su to ubice koje nisu imale milosti prema deci od 2 do 15 godina. Pitali smo subotičane da li je po njihovom mišljenju kazna doživotnog zatvora kršenje ljudskih prava ili preventivna mera. “Ako oni imaju pravo da ugroze nekog od nas, da li su to dečica ili starije osobe, onda nemam šta drugo da dodam, samo da i oni snose tu odgovornost. Inače izgleda nema druge”, kazao je jedan od sagovornika. “Pa, onaj ko je nekoga ubio i on je kršio prava i to debelo je kršio prava onoga koga je ubio. Mislim da nema tu pitanja više”, dodao je drugi.

Stručnjaci upozoravaju da zakon nije po Ustavu i da krši međunarodne konvencije. Posebno ukazuju na kršenje ljudskih prava zbog onemogućavanja uslovnog otpusta za određena krivična dela. To sudije stavlja pred veliku dilemu – da li da poštuju zakon ili Ustav. Jurić sa druge strane podseća da su roditelji koji su ostali bez dece, i ne samo oni nego i njihova šira porodica, takođe osuđeni na jednu vrstu doživotnog zatvora.”Tu je, mogu da kažem, na desetine ljudi kažnjeno na doživotnu kaznu zatvora. O tome se mora voditi računa. I zato, zaista sam svestan odgovornosti ali morate biti svesni i da odgovarate na neki način na to šta će desiti ako ih ipak osudite na manju kaznu”, saopštio je Jurić.Jurić je uveren da će se značaj ovog Zakona uvideti tek u narednim godinama. https://www.youtube.com/watch?v=cBrX1gB1qR8&feature=emb_logo