Doktorati odbranjeni na UB od 2012. na internetu

Univerzitetska biblioteka od 2012.godine objavljuje doktorske disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu, kaže zamenik upravnika Biblioteke Adam Sofronijević i dodaje da su svi ti doktorati dostupni na internetu, a da je namera da srpskoj i svetskoj javnosti budu dostupni i doktorati odbranjeni pre 2012.godine, ali da postoje rezerve nekih autora da daju saglasnost za to. Sofronijević objašnjava da je Univerzitet u Beogradu 2012.godine u cilju promovisanja srpske nauke uveo javno objavljivanje odbranjenih doktorskih disertacija i da to radi Univerzitetska biblioteka, koja godišnje javno prezentuju između 600 i 800 tih radova, a da se, kada je reč o onim ranije odbranjenim, to radi od 2013.godine.  

Kako kaže program retrospektivne digitalizacije disertacije ima dve faze. Tehnička faza koja podrazumeva izradu digitalnog fajla relativno se brzo obavlja, dok se poteškoće javljaju u drugoj kada je neophodno, kako kaže, dobiti saglasnost autora da njihova disertacija bude objavljena na internetu. ”U tom segmentu imamo mnogo veći zastoj, problem je naći autore i stupiti sa njima u kontakt. Drugi problem,koji je meni neobjašnjiv, jeste rezervisanost autora da potpišu saglasnost i pristanu da se njihova disertacija javno objavi”, kazao je Sofronijević za Tanjug.

Napominje da se bez dozvole autora ne mogu objaviti disertacije i da je za oko 16.000 disertacija odbranjenih pre 2012.godine potrebna saglasnost, te da su, od nekoliko desetina zahteva koje su nedavno poslali autorima, dobili svega nekoliko odgovora. ”Pokušavamo da intenziviramo taj proces, ali postoji neodlučnost autora.

Upitan da li među autorima kojima su poslali zahteve za odobrenje ima javnih ličnosti od kojih nije stigao odgovor, recimo, Bojana Pajtića i Raše Karapandže, koji su uzimani kao primer za stav da bi javnosti trebalo da budu dostupni svi doktorati, kaže da Pajtić nije poslao odobrenje, dok je disertacija Karapandže dostupna u otvorenom pristupu repozitorijuma u Španiji. “Pozivam Pajtića da što pre da saglasnost, jer sam siguran da je njegova disertacija kvalitetna i da je potrebna na uvid srpskoj i međunarodnoj javnosti. Pošto je disertacija Karapandže u slobodnom pristupu, mi ćemo je preuzeti i dodati disertacijama naših naučnika odbranjenim u inostranstvu, jer želimo da ih sačuvamo na jednom mestu”, naveo je Sofronijević. On je pojasnio da se sada sve odbranjene disertacije automatski objavljuju, a da je na početku kada je Univerzitet u Beogradu 2012. godine uveo javno objavljivanje, takođe tražena saglasnost autora.

Kao pozitivan primer iz tog perioda on je naveo Sinišu Malog, ne ulazeći kako kaže kao bibliotekar, u aktuelna događanja vezana za njegov doktorat, koji je saglasnost dao istog dana kada mu je ona zatražena, a u to vreme, 2013. godine, bio gradonačelnik Beograda i, pretpostavlja, zauzet čovek.

Sofronijević podseća da se disertacije koje digitalizuje Univerzitetska biblioteka skladište u centralni portal evropskih disertacija DART, koji sadrži više od 800.000 disertacija iz 28 evropskih zemalja i dodao da su srpske disertacije među prvima u regionu objavljene na tom portalu još 2012. Godine On je pozvao sve doktore nauka koji su svoje disertacije odbranili pre 2012. godine da se jave Univerzitetskoj biblioteci i daju saglasnost da se njihovu radovi stave na uvid javnosti, čime se, kako ističe, daje veliki doprinos nauci u Srbiji i predstavljanju srpske nauke svetu. “Tako bi autori doprineli da srpska nauka bude još vidljivija, da se njihovi rezultati vide i u Srbiji i u svetu i da Univerzitet u Beogradu ima bolju poziciju na Šanganskoj listi”, zaključio je.

Najbolji na bilbordima: Vukašin Đinović

U prošloj školskoj godini, kao učenik Osnovne škole pri Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, ostvario je značajne uspehe na više takmičenja, među kojima su treća nagrada na Juniorskoj srpskoj matematičkoj olimpijadi, druga nagrada na Državnom takmičenju iz fizike, prva nagrada na Srpskoj fizičkoj olimpijadi i prva nagrada u finalu takmičenja „Kengur bez granica”. – Nastavio sam školovanje u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” u specijalnom matematičkom odeljenju i planiram i dalje da učestvujem na takmičenjima – navodi Vukašin Đinović. – Kada završim gimnaziju, planiram da upišem Prirodno-matematički fakultet, ili, ako mi se posreći, da odem da studiram u inostrastvu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Obuku o pravima deteta prošlo 700 hranitelja i vaspitača

Zahvaljujući projektu “Alternativna briga i prava dece u Srbiji” u protekle dve godine obučeno je 700 hranitelja, vaspitača u domovima, zaposlenih u centrima za socijalni rad koji rade sa decom. Nacionalni direktor Fondacije SOS Vesna Marković Jokanović objašnjava da projekat, koji je sprovela uz podršku Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, ima za cilj da obezbedi veći kvalitet brige o deci bez roditeljskog staranja i njihovu socijalnu inkluziju u Srbiji. “U fokusu obuke bilo je kako naučiti vaspitače i hranitelje da u svakodnevnim životnim situacijama postupe na adekvatan način u skladu sa pravima dece. Razgovarajući sa polaznicima, shvatili smo koliko im je obuka značila i koliko nisu bili upoznati sa pravima deteta. U proteklom periodu realizovano je 16 obuka za profesionalce širom Srbije”, navela je Marković Jokanović.

U procesu evropskih integracija Srbija je preuzela i obavezu da unapredi položaj prava deteta, stoga se ovaj projekat radi uz donatorstvo Evropske komisije. Predstavnik delegacije EK Enriko Vinsentin istakao je danas da je zadovoljan kakvi su rezultati. “Možemo da kažemo da je neko društvo humano onoliko koliko se humano odnosi prema osetljivim i ugroženim članovima. Za Srbiju danas, sa sigurnošću, možemo da kažemo da pokazuje visok stepen odgovornosti u tom zadatku. Ako deca odrastaju u nekom od alternativnih oblika brige, dom ili hraniteljska porodica, moramo brinuti o njihovim pravima i zato je ovaj projekat veoma značajan”, naveo je Vinsentin.

Menadžerka projekta “Alternativna briga i prava dece u Srbiji” Ljubica Kuridža rekla je da vrlo često postupamo sa decom tako da zaboravljamo na njihova prava. “Zato je neophodno da čujemo njihova mišljenja i da im damo mogućnost da aktivno učestvuju u svojim odlukama. Vrlo je vazno da odredimo kada je vaspitna mera adekvatna i gde je ta granica kada prelazimo zaštitu prava deteta. Moramo uvek da se pitamo kako bi smo voleli da se postupa sa nama, da smo mi deca”, kazala je Kuridža.

Fondacija SOS Dečija sela Srbije nastaviće u budućnosti sa obukama, ali ovaj put će u pitanju biti visokotraumatizovana deca, dodala je direktorka Vesna Marković Jokanović. “Prošao je još jedan veliki regionalni projekat i Srbija će biti jedna od pet zemalja u kojima će se sprovoditi. U pitanju je obuka profesionalaca koji rade sa decom ili brinu o njima, ali ovaj put u fokusu je kako se nositi sa njihovim traumama”, kaže Marković Jokanović.

U petak počinju Zimzarije

Novosadske dečije Zimzarije, devete po redu,  započeće svečanim programom otvaranja u petak 20. decembra i trajaće sve do 14. januara 2020. godine na više od 18 lokacija u gradu. Prvi, decembarski deo ovogodišnje manifestacije (od 20. do 29. decembra) obeležićesvečano otvaranje Novosadskih dečijih Zimzarija 9 koje će se održati sledećeg petka, 20. decembra u 18 časova u prizemlju tržnog centa BIG (Sentandrejski put broj 11) uz bazar kreativnih radionica na kom će se predstaviti svi učesnici ovogodišnjeg bogatog programa. Svečanost će upotpuniti i nastupi dečijeg hora “Čarobne frulice”, mali glumci iz DKCNS, plesačice iz studija “Stage” i “Studio 5”. Nakon otvaranja, decu očekuje čak 19 dana programskog šarenila osmišljenih pod sloganom “Gde se mnogo tajni krije?” – performansi, naučne i jezičke radionice, filmske projekcije, umetničke, muzičke i sportske radionice tokom kojih će naši najmlađi sugrađani ući u muzejske, galerijske i ostale prostore namenjene njima. Ovo je ujedno i najveće izdanje Novosadskih dečijih Zimzarija do sada! Ovogodišnje Zimzarije imaju i nove partnere- Udruženje “Flateršajd”, Aikido Ikeda Dojo, Bioskop “Cinestar 4DX”, a najmlađima smo pripremili i poneka iznenađenja! Devetu po redu manifestaciju za decu Novosadske dečije BIG Zimzarije, organizuje Dečiji kulturni centar Novi Sad, uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i tržnog centra “BIG”.

U ETŠ „M. Pupin” prave igračke od elektrootpada

Učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin” iz Novog Sada, zajedno s profesorkom praktične nastave Jasnom Skomrak, od starih uređaja i elektromaterijala, koji bi inače završili na otpadu, prave različite ukrase i igračke, ali i predmete poput obeleživača za knjige, stalaka za poruke… Materijal za projekte nalaze u školi ili pak od kuće donose stare neupotrebljive aparate, a dešava se i da im pojedine firme daju elektrootpad. Više od deset godina Jasna Skomrak se trudi da, kroz različite projekte i aktivnosti u školi, ukaže učenicima na važnost reciklaže i održivog razvoja i da sve to nekako uskladi s nastavnim planom i programom. U Elektrotehničkoj školi je od 1987. godine, a kaže da, kad se čovek trudi i radi korisne stvari i ono što voli, godine nisu bitne, te da je dobra ideja uvek na ceni. – Održivi razvoj je važan, ne samo za pojedinca, državu, region već za celo čovečanstvo, i želja mi je da to prenesem učenicima – objasnila je profesorka Skomrak. – Reciklaža je samo deo održivog razvoja, koji podrazumeva mnogo toga iz naše struke, od obnovljivih izvora, preko uštede energije, pažljivog trošenja i korišćenja resursa, pa sve do zaštite životne sredine. – Moj zadatak je da kod mladih razvijem svest o zaštiti životne sredine i o tome koliko je neodgovarajuće odlaganje otpada štetno – navela je Jasna Skomrak. – Ljudi često nisu ni svesni toga koliko je, na primer, bacanje baterija s kućnim smećem i komunalnim otpadom opasno po zdravlje i životnu sredinu. Od đaka očekujem da ono što nauče prenesu svojim prijateljima i porodici, te da se ideja o održivom razvoju širi i da na taj način utičemo na pojedince, institucije, ustanove i kompanije da budu društveno odgovorni.

Da se trud Jasne Skomrak isplati, najbolji je primer učenik drugog razreda na Smeru za energetiku Miloš Prodanović, koji kaže da mu sve što u školi radi ne oduzima vreme jer je reč o korisnim stvarima, a kad se tako nečim bavi, to mu predstavlja zadovoljstvo.  Osim što srednjoškolci na nastavi uče da rastavljaju i sastavljaju električne komponente, oni se, dok smišljaju kako da starim stvarima daju novu upotrebnu vrednost, druže i razvijaju timski duh. Kreativni đaci Elektrotehničke škole sve što naprave uglavnom poklanjaju, te na taj način, po rečima profesorke praktične nastave, razvijaju i empatiju. Učenici su, inače, prošle školske godine a ove kalendarske, izradili maketu obnovljivih izvora električne energije, koju su na obeležavanju Svetskog dana energetske efikasnosti, 5. marta, u OŠ „Nikola Tesla”, poklonili toj osmoletki. Elektrotehnička škola „Mihajlo Pupin” uključena je u program „Za čistije i zelenije škole Vojvodine”, pa učenici sakupljaju PVC ambalažu i limenke, a naša sagovornica oformila je i eko-patrolu, u kojoj po dvoje đaka obilaze školu. Osim toga, škola je uključena i u akciju „Čepom do osmeha”, te su od 2. septembra prikupili oko 45 kilograma plastičnih čepova.

– Evropski trening-centar iz Torina raspisao je u januaru konkurs za razvijanje znanja i veština „Benefit for the people”, u više od 35, većinom evropskih zemalja i ja sam shvatila da je vreme da ono što već deset godina radim s učenicima pretočim u projekat, rekla je Jasna Skomrak.,. Nakon toga su nam se javili iz Torina i rekli da su zainteresovani da snime film o tome što radim zajedno s đacima. Film je prikazan na godišnjoj konferenciji u Torinu, pred više od 200 eksperata iz Evrope i UNICEF-a i, po svedočenju profesorke Skormak, naišao je na opšte oduševljenje.

Vikendicu na Fruškoj gori poklonio deci oboleloj od raka

Zoran Kocić, koji je zajedno sa svojim ocem sopstvenim rukama sagradio vikendicu od oko 100 kvadrata na Fruškoj gori, odlučio je da je pokloni deci oboleloj od raka. Ovaj Novosađanin i njegova supruga Sofija Bajić kontaktirali su Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR i predočili da žele da poklone svoju vikendicu kako bi deca koja su na lečenju ili izlečena od raka imala gde da borave u prirodi.  Ugovor između Nurdora i ovog plemenitog čoveka potpisan je 13. novembra, na Svetski dan dobrote.

Kako za 021 kaže predsednica Nurdora Joland Korora, retki su ljudi koji se odlučuju na ovako velike gestove, a Zoran Kocić je imao samo dva zahteva – da se vikendica nikada ne proda i da ispred objekta stoji tabla na kojoj će pisati da je reč o donaciji kuće koju je ovaj čovek sagradio sa ocem Jovanom. “Samo su se javili telefonom i rekli da su, nakon dugog razmišljanja šta da rade sa vikendicom, saznali za Nurdor i odlučili da je nama doniraju. Vikendica ima 100 kvadrata, prostire se na placu od devet ari i ima ogromno dvorište, a u njoj Zoran nije boravio devet godina zbog zdravstvenog stanja. Ipak, vrlo je emotivno vezan za vikendicu. Jučerašnji dan nam je svima bio vrlo emotivan, ali lep jer se radi o divnom čoveku kojem smo veoma zahvalni”, navodi Joland za 021.

Dvorište je u lošem stanju, ali će se za njegovo sređivanje pobrinuti “Gradsko zelenilo” o trošku preduzeća. Takođe, mnogi volonteri već su se javili da poprave instalacije kako bi ova vikendica mogla da se koristi za boravak mališana.  “Ima puno posla pred nama sa novom donacijom, ali mi smo i bolnicu sagradili – što ne bismo i jednu vikendicu renovirali?”, podseća predsednica Nurdora.

Poboljšati položaj osoba sa multiple sklerozom

Oko 800 hiljada ljudi u Srbiji živi sa nekim oblikom vidljivog ili nevidljivog invaliditeta. Među njima su i osobe sa multiple sklerozom, nepredvidivom bolešću koja najčešće napada žene i muškarce između 20. i 40. godine. Osobe sa invaliditetom, među kojima su i osobe sa multiple sklerozom, ne suočavaju se samo sa fizičkim barijerama koje ih sprečavaju da uđu u određene  ustanove, već i sa barijerama u razumevanju i svakodnevnoj komunikaciji. Postupati jednako sa svima, u situacijama kada bolesna osoba nije u mogućnosti da aktivno učestvuje u nekom procesu, takođe je diskriminacija, navode u Društvu multiple skleroze Vojvodine.

Kako bi se poboljšao položaj osoba sa multiple sklerozom i ostalim oblicima invaliditeta, 2009. promenjen je Zakon o obrazovanju, a za one koji nisu deo inkluzije od malena, u udruženjima se organizuju i razne besplatne aktivnosti. “Jedan od najbitnijih naših programa jeste psihosocijalna pomoć, gde svaka osoba koja ima multiple sklerozu, pa i njihov član porodice, može da se javi i mi im pružamo stručnu pomoć, psihologa, porodičnog terapeuta, defektologa, po potrebi i psihijatra. Imamo, takođe, razne druge programe, kreativne radionice, art radionice, razna savetovanja sa lekarima”, kaže Vesna Savić, portparolka Društva multiple skleroze Srbije. “

Već deca uzrasta koja imaju određene invalidnosti se uključuju u zajednicu, odnosno uključuju se u predškolske ustanove, u škole i prilagođavaju se programi, pa se i tu menja isto svest, sve je to zakonski već uređeno”, kaže dr Milka Budakov, zamenica pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Društvo multiple skleroze Vojvodine obuhvata 14 udruženja, a njihovo funkcionisanje, kroz različite programe, podržavaju institucije na pokrajinskom i republičkom nivou. https://www.youtube.com/watch?v=4nXE-WC6D8I&feature=emb_logo

Vremeplov: Prestao da izlazi list “Slaveno-serbskija vedomosti”

U Beču je 17. decembra 1794. godine  prestao da izlazi srpski list “Slaveno-serbskija vedomosti” koji je 1792. pod uticajem Dositeja Obradovića pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje “istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega”. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, Rusiji. U “Vedomostima” su bili objavljivani pozivi na prenumeracije srpskih knjiga, poput “Istorije” Jovana Rajića. Zapavši u dugove, Novaković je prodao štampariju, pa je izlaženje lista obustavljeno.

Vremeplov: Pravo na nezavisnost jugoslovenskim republikama

Na današnji dan 17. decembra 1991. godine Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.

Vremeplov: Francuska zabranila isticanje religijskih obeležja u školama

Francuska je 17. decembra 2003. godine zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.

Vremeplov: Umro Simon Bolivar

Na današnji dan 17. decembra 1830. godine umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, “El Libertador”, nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

Vremeplov: Braća Rajt izvela prvi uspešan let avionom

Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su na današnji dan 17. decembra  1903. godine  prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica “Flajer I” je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.

Vremeplov: Papa eskomunicirao Henrija VIII

Na današnji dan 17. decembra 1538. godine papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.

Vremeplov: Demonstracije protiv Čaušeskua

U Rumuniji su na  današnji dan 17. decembra 1989. godine izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.

Vremeplov:  Rođen  Danilo Medaković

Na današnji dan 17. decembra 1819. godine rođen je srpski novinar, istoričar i izdavač Danilo Medaković, veoma zaslužan za širenje knjige u srpskom narodu. U vreme revolucije 1848. pokrenuo je list “Napredak” koji je ubrzo zabranjen zbog opozicionog stava prema patrijarhu Josifu Rajačiću. Godine 1851. pokreće list “Južna pčela”, a 1852. “Srpski dnevnik” s književnim dodatkom “Sedmica”. Bavio se i izdavaštvom, priredio je i objavio Sabrana dela Dositeja Obradovića. Napisao je “Povesnicu srpskog naroda”.

Vremeplov: Rehabilitovan Dragoslav Stojanović

            Okružni sud u Beogradu doneo je na današnji dan 17. decembra 2007. godine Odluku o rehabilitaciji Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara. Sud je utvrdio da je Stojanović “bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga zbog čega je likvidiran 1945”. Stojanović, rođen u Aranđelovcu 1890. bio je saradnik lista “Ošišani jež”, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu “Vreme” i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Streljan je 1945. zbog plakata “Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja “na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”.

Vremeplov: Umro Dušan Jakšić

Na današnji dan 17. decembra 2009. godine umro je Dušan Jakšić, popularni pevač i glumac. Bio je prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Glumu je završio na Pozorišnoj akademiji u Beogradu u klasi Bojana Stupice a karijeru je započeo 1950. u Jugoslovenskom dramskom. Zapažene su njegove uloge Don Kihota (“Čovek od La Manče” D. Vasermana), Higins (“Pigmalion”), Spira (“Pop Ćira i pop Spira”), Šulc (“Oblomov”). Kao pevač zapažen je 1958. učešćem na festivalu u Opatiji, a 1961. godine pobedio je na prvom Beogradskom proleću. Upamćena je pesma “Beograde”, koju je sam komponovao i pevao.

Da bi srpski đaci došli do škole moraju da pređu granicu

Od prošle godine, roditelji dece u Sjeverinu, u pribojskoj opštini, koja školu pohađaju u Rudom, nemaju pravo na dečji dodatak. Odluka pravno utemeljena, jer je Rudo u drugoj državi, ali i problematična za egzistencijalno ugrožene porodice u Sjeverinu, u kome je škola – četvororazredna. Iz Sjeverina, do opštinskog centra, Priboja ima 18 kilometara, do Rudog, u Republici Srpskoj – nepuna dva. Do Priboja, put delom vodi kroz Republiku Srpsku, pa treba preći državnu granicu, do Rudog, graničnog prelaza nema, pa ni graničnih procedura, piše RTS. I tu su razlozi i za olakšanje, ali i za brigu i probleme roditelja sjeverinskih đaka. Luka Gole iz Sjeverina, učenik OŠ u Rudom kaže da živi u Sjeverinu a da ide u Rudo u školu i da mu treba pola sata pešice od škole do kuće.

Za one roditelje koji bi imali pravo na dečji dodatak, sve ovo je, ipak, problem – jer se potvrda o redovonom pohađanju nastave u Rudom ne priznaju u Srbiji. – Do Priboja dva granična prelaza, traže nam pasoše za decu. Ovo je, ovako, neodrživo. Svu dokumentaciju smo predali, rečeno nam je da nemamo pravo zato što idu u drugu državu – kaže Radenko Raković iz Sjeverina.

Štošta je u ovom delu pribojske opštine specijalno: od zamršene državne granice, pa meštani za svoje selo u Srbiji, a iza granice Srbije, kažu da je – ni na nebu, ni na zemlji, do prekogranične saradnje opština Rudo i Priboj, kojom se olakšavaju svakodnevni problemi stanovnika. I ovaj, traži specijalno rešenje. – Do sada je bilo rešeno uredbom, tako da to niko nije očekivao. Ja bih želeo stvarno da se nađe rešenje. Bar ovo malo što je ostalo naroda ovde, da živi u nekim sličnim uslovima kao što je to u unutrašnjosti Srbije – kaže Vujadin Radović, predsednik MZ Sjeverin. – Bogatstvo je, inače, sačuvati svako dete i u Priboju, a ne na rubnim područjima Priboja, i mi moramo naći način kako da im se to reši. Ako nadležni državni organi ne reše, mi ćemo videti, kroz neki vid pomoći – kaže Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj.

U prilog takvim nastojanjima je i činjenica da je u prvi razred osnovne škole u Sjeverinu, krenulo šestoro đaka, što je demografski napredak. Dečji dodatak, za svaku porodicu sa niskim primanjima je dragocen, a u Sjeverinu žive i oni koji nemaju nikakvih redovnih prihoda, ali, imaju đake na školovanju u Rudom.

U BiH obolelih od malih boginja kao u afričkim zemljama: Pretnja i po Srbiju

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da je napravljen korak unazad kada je reč o naporima u borbi protiv morbila, a prema objavljenim podacima, Bosna i Hercegovina se po broju obolelih u ovoj godinu našla u rangu s afričkim zemljama. Zavodi za javno zdravstvo i zdravstvene institucije u BiH pripremaju se na novi talas zbog predstojeće sezone gripa i virusa, kada se i poveća broj obolelih od morbila. U prošloj godini na području BiH registrovano je više od 1.400 obolelih, preneo je portal Klix.ba. U Federaciji, ali i nekim delovima Republike Srpske, bila je proglašena i epidemija morbila. Samo na području FBiH do sada je zabeležen 1.331 slučaj obolelih od malih boginja, a dva su smrtna slučaja. Među obolelim od morbila, 64 posto slučajeva bile su osobe mlađe od 10 godina. Iz Službe za epidemiologiju Zavoda za javno zdravstvo FBiH kazali su da je, s obzirom na vakcinalni status, 99 odsto obolelih bilo nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano.  Slučajevi malih boginja registrovani su u svim kantonima Federacije BiH, a najviše u Kantonu Sarajevo (65 odsto) i Srednjobosanskom kantonu (22 odsto).

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 5. novembra ove godine u 187 zemalja članica prijavljeno je više od 413.000 obolelih. Najgora situacija je u Kongu gde je zabeleženo više od 250.000 sumnjivih slučajeva i više od 5.000 smrtnih slučajeva povezanih s morbilama. Novi slučajevi se beleže i u drugim afričkim zemljama iz sedmice u sedmicu.

Bosna i Hercegovina se po broju obolelih našla “rame uz rame” s afričkim zemljama, kao i Gruzijom, Ukrajinom, Kazahstanom, Indijom, kao i pojedinim zemljama Latinske Amerike u kojima je zabeleženo 50 slučajeva na milion stanovnika.

Vakcinišite se!

Svetska zdravstvena organizacija apelovala je na sve države da osiguraju visok stepen vakcinacije protiv morbila, da ponude vakcinaciju osobama koje nemaju dokaz o imunizaciji, jačaju epidemiološki nadzor za slučajeve temperature s osipom kako bi sprečili epidemiju, osiguraju da se svi uzorci krvi osoba za koje se sumnja da su zaražene analiziraju u roku od pet dana. SZO je takođe pozvala da sve države budu spremne za brzi odgovor na uvezene slučajeve morbila kako bi sprečili širenje, prepoznaju komplikacije na vreme i ponude adekvatan tretman kako bi sprečili smrtne slučajeve te da deci s ospicama u ishranu uvrste A vitamin kako bi smanjili komplikacije i smrtnost. Naglašavaju i da je potrebno osigurati i to da medicinsko osoblje bude vakcinisano.

Pitanje trenutka kada će se “preliti” i u Srbiju

Zbog ovih zabrinjavajućih podataka, iz BiH, ali i epidemije morbila koja je na snazi u Hrvatskoj, naši epidemiolozi upozoravaju da je samo pitanje trenutka kada će se morbile preliti na teritoriju naše zemlje. Jedini način da do toga ne dođe je vakcinacija i stvaranje kolektivnog imuniteta, za šta je neophodno da 95 odsto ljudi bude vakcinisano najmanje. – Poslednje informacije sa Torlaka su da malih boginja trenutno nema u Srbiji od kraja avgusta kada smo proglasili kraj epidemije. Ipak, to nikako ne znači da treba da se opustimo. Vakcinacija mora da se nastavi – istikla je nedavno za “Blic” epidemiolog Darija Kisić Tepavčević sa Instituta za javno zdravlje “Batut”.

10 miliona zaraženih u svetu, 1420.000 smrtna slučaja

Smrtonosne epidemije malih boginja na svetskom nivou ne pokazuju naznake opadanja, uz skoro 10 miliona zaraženih virusom i 142.000 smrtnih slučajeva prošle godine, pokazuju najnovija istraživanja, dok ih od početka godine ima tri puta više nego u istom periodu 2018. Najčešće žrtve malih boginja su mala deca, dok još hiljade njih kao posledicu virusa doživi oboljenja poput upale pluća ili oštećenja mozga. Nova istraživanja naučnika pokazala su da su preživeli kasnije izloženi većem riziku od drugih bolesti jer im je imuni sistem oslabljen, piše britanski “Gardijan”.

Antivakcinaške zablude i glasine koje se šire društvenim mrežama doprinose povećanju broja obolelih u bogatijim zemljama, kao što su Velika Britanija ili SAD, dok se problemi javljaju u zdravstvenim sistemima i drugde u svetu, pa tako i u Srbiji. U Kongu, gde mnoga deca nisu vakcinisana zbog ratova i nekvalitetnih zdravstvenih usluga, od malih boginja umrlo je više od 4.500 ljudi ove godine, što je više od danka koji je uzela ebola.

Šetao sa devojkom, jeo pljeskavicu, izbo dečaka , pa nastavio da jede

Ispred pekare u Bulevaru Zorana Đinđića, kod Kliničkog centra u Nišu, u nedelju ujutro oko 8.30 časova za sada neidentifikovana osoba napala je nožem B. S. (15) iz Prćilovice kod Aleksinca, a sumnja se da je na maloletnika nasrnuo mladić koji je išao sa devojkom. – Mladić je prolazio sa devojkom i u jednom trenutku je izvadio nož, ubo maloletnika i nastavio da ide dalje. Držao je u rukama pljeskavicu koju je jeo pre, ali i nakon napada – ispričao je izvor “Blica”. Kako saznajemo, građani koji tuda prolaze i rade znaju da je B. S. svakodnevno na tom mestu tražio novac od prolaznika. – Zna se da bi svakodnevno tu bio i tražio novac, ali i da je dosta nasrtljiv prema devojkama kojima dobacuje u pralazu – rekao je jedan od stanara obližnjih zgrada.

Prema informacijama “Blica”, napad je izvršen kuhinjskim nožem, a petnaestogodišnjak je zadobio ranu u predelu stomaka i prevezen je u Klinički centar. – Maloletni pacijent je zadovio ubod u predelu stomaka, njegovo stanje ie stabilno i nije životno ugrožen. U toku je priprema za operaciju na Klinici za dečiju hirurgiju i ortopediju da bi se zbrinula rana – rekli su za “Blic” iz KC Niš. Policija intenzivno radi na rasvetljavanju ovog nesvakidašnjeg napada i na utvrđivanju motiva.

Last News: Predao  se mladić iz Niša koji je pokušao da ubije dečaka

Niška policija uhapsila je  u ponedeljak M. Z. (23) iz Niša, zbog sumnje da je u nedelju  u blizini Kliničkog centra Niš nožem ubo u stomak petnaestogodišnjeg mladića, nanevši mu teške telesne povrede. On se sumnjiči za pokušaj ubistva i određeno mu je zadržavanje do 48 časova nakon čega će uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Kako Blic saznaje, M.Z. se sam prijavio kada je u medijima video vest o napadu na maloletnika -Napadač nije umeo da objasni zašto je izbo maloletnika. Dečak mu je tražio pare a on je potegao nož i ubo ga u stomak. Ne isključuje se mogućnost ni da je bio pijan, kaže naš izvor.

Malta proteruje decu iz Srbije?

Dvadeset dvoje dece, poreklom iz zemalja koje nisu članica EU, a među kojima je najviše dece iz Srbije, nemaju pravo da više borave na Malti jer njihovi roditelji ne zarađuju dovoljno. To je prvi put objavljeno još u septembru, a u međuvremenu, roditelji su formirali grupu “Roditelji na Malti” i tražili od vlasti da prihvate njihove aplikacije ili da im daju pisani dokaz da su odbijeni kako u septembru, tako i ovog meseca, piše list Tajms of Malta. Ove nedelje mnogi roditelji su dobili potvrdu da su njihovi zahtevi za boravak dece odbijeni, jer zarađuju manje od zakonskog minimuma. Porodice koje potiču iz trećih zemalja, država koje su izvan EU, moraju da zarađuju najmanje 19.000 evra godišnje, plus 3.800 evra za svako dete. Ova suma ne uključuje bonuse ili prekovremeni rad.

Jedan od osnivača organizacije “Roditelji sa Malte” Ana Zdravković kaže da su roditelji skrhani i izgubljeni i da ne znaju kome da se obrate. “Očajni smo i tužni jer ne znamo šta više da radimo. Ne tražimo mnogo, samo normalan i miran porodični život na Malti”, ispričala je Ana Zdravković. Kako se navodi, ranije su postojali izuzeci od ove politike, a odluku o izuzeću mogao je da donese direktor vladine agencije ukoliko su oba roditelja zaposlena, ali ne zarađuju propisanu sumu, međutim politika je u međuvremenu pooštrena i brojnim porodicama nisu bili odobreni zahtevi zato što su njihovi prihodi bili manji od propisanih zakonom. Tajms of Malta pokušao je da kontaktira Agenciju u vezi sa ovim slučajem, ali nije dobio nikakav odgovor.

Ustavni sud Kosova suspendovao primenu Zakon o platama

Ustavni sud Kosova je prihvatio zahtev kosovskog ombudsmana za privremenu suspenziju primene Zakona o platama koji je stupio na snagu 1. decembra i ta odluka važi do 30 marta naredne godine.  Zahtev za stavljanje van snage Zakona o platama i privremenu suspenzije njegove primene je dostavljen Ustavnom sudu Kosova pošto je kosovski ombdusman primio 35 žalbi raznih subjekata javnog sektora podnetih protiv zakona o platama, uključujući žalbe iz zdravstva, obrazovanja, policije i državnih službi. Prema ombudsmanu zakon o platama nije u skladu sa ustavnim načelom jednakosti pred zakonom, oblikom o podelom vlasti i drugim ustavnim načelima i pravima utvrdjenim u medjunarodnim konvencija koje su prema Ustavu primenjive na Kosovu. „U vezi sa zahtevom za privremenu meru, ombudsman je, pozivajući se na relevantne odredbe Ustava, zakona o Ustavnom sudu i poslovnika suda, zatražio od Ustavnog suda da odmah obustavi primenu Zakona o platama u javnom sektoru“, navodi se u saopštenju Ustavnog suda. Dodaje se da je taj sud većinom glasova naložio obustavu primene Zakona o platama u javnom sektoru u trajanju do 30. marta. I pre donošenja odluke Ustavnog suda iz sindikalnih organizacija su najavili štrajkove. Ujedinjeni sindikat obrazovanja, nauke i kulture Kosova je odlučio da se za petak organizuje dvosatni štrajk i najavili mogućnost obustave nastave na duže vreme. Štrajk su najavili zaposleni u javnim službama, Policiji Kosova, zdravstveni radnici i zaposleni u Carini.