Predstavljen Evropski dnevnik

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, i Sem  Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji učestvovali  su u ponedeljak 16. decembra na promociji 10. jubilarne edicije Evropskog dnevnika. Evropski dnevnik je publikacija u kojoj učenici, ali i njihovi nastavnici, mogu olakšano i na zanimljiv način da se informišu o Evropskoj uniji, njenim vrednostima i mogućnostima koje pruža U Kulturnom centru „Vlada Divljan“ više 400 učenika trećeg razreda srednjih škola razgovaralo je sa ministrom Šarčevićem i šefom EU u Srbiji Fabricijem o različitim temama u vezi sa obrazovanjem u  Srbiji i EU, otvaranju poglavlja za pristupanje EU, kao i o drugim pitanjima o odnosu Srbije i EU.

Ministar Šarčević je istakao da je nastavak puta Srbije ka Evropskoj uniji dugoročno opredeljenje čitave zemlje i da su u pregovorima za pristupanje Srbije EU jedino zatvorena  Poglavlja 25 i 26, koja se odnose na obrazovanje i nauku, od 35 koliko ih ima. On je naveo da se u Srbiji sprovodi sveobuhvatna reforma obrazovanja čiji je cilj da obrazovni sistem u Srbiji bude u rangu onih u visoko razvijenim zemljama. On je naveo i da je Evropska unija pozitivno ocenila reformske procese u Srbiji.  Sada radimo novu Strategiju obrazovanja do 2030. godine. Najvažnije je da promenimo model nastave i učenja, da učenici nauče kako da povezuju stečena znanja i da to primene u praksi, rekao je ministar Šarčević.

Na pitanje da navede pet asocijacija na EU ministar Šarčević je rekao da su to mir, demokratija, prosperitet, standardi, kao i pokretljivost ljudi. 

Predstavljanjem publikacije Evropski dnevnik ujedno je otvoren i 10. konkurs „Evropa i ja“ kojim se pozivaju srednjoškolci da učestvuju sa svojim kreativnim i inovativnim radovima, individualno ili timski na teme:  EU i Srbija, EU u tvom svakodnevnom životu, mitovi o EU, ljudska prava, životna sredina i klimatske promene, prevencija nasilja i Evropa – ujedinjeni u raznolikost. Za pobednike konkursa i njihove nastavnike biće organizovano nagradno putovanje u zemlje EU – Neke od tema koje se nalaze u Evropskom dnevniku su učenje i volontiranje u EU, studentske mogućnosti , sigurnost na internetu, digitalni svet inovacija,  ljudska i manjiska prava, mitovi o EU, životna sredina, kultura.

NOK: Transparentnost i povezivanje sveta rada i sveta obrazovanja

U ponedeljak 16. decembra održana je nacionalna konferencija sa međunarodnim učešćem ,,NOK kao instrument za transparentnost i povezivanje sveta rada i sveta obrazovanja,, u okviru projekta ,,Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Srbiji“. Ovaj projekat je iniciralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a njegova realizacija se finansira uz podršku Evropske unije. Do sada je investirano 1,38 miliona eura, a projekat traje dve godine sa učešćem međunarodnih i domaćih eksperta.

Svet rada se menja brže nego ikad, stopa nezaposlenosti raste i doprinosti povećanim migracijama. Nova naučno-tehnološka revolucija i digitalizacija stvorile su prostor za ekonomiju zasnovanu na znanju i doprinele povećanju globalne kompetitivnosti na međunarodnom tržištu rada. Novo radno okruženje pred obrazovanje je postavilo nove zahteve. Od obrazovanja se očekuje da za relativno kratko vreme pojedinac postane zapošljiv, da po završetku obrazovanja naučeno stavi u funkciju i tako unapredi svoj položaj na tržištu rada, naglasio je ministar Mladen Šarčević.

Izlaganje ,,NOKS – razvoj, implementacija i izazovi, predstavila je Garijela Grujić, pomoćnica ministra za dualno obrazovanje i vaspitanje, a u uvodnim izlaganjima govorili su Sem Fabrici, Ambasador i šef Delegacije Evropske unije, Časlav Mitrović, direktor Agencije za kvalifikacije i Elido Bandelj, vođa tima Projekta.

Ovaj Projekat namenjen je učenicima, studentima, odraslim polaznicima da bolje razumeju svoje kvalifkacije i da znaju šta mogu da urade, ali i da pomogne u planiranju obrazovanja i karijere. Poslodavci mogu bolje da razumeju sistem kvalfikacija, savetnici za karijerno praćenje da pruže podršku, a organizatori aktivnosti za obrazovanje odraslih da razviju obuke i kalifikacije koje su priznate.

Održana panel diskusija „Kako si u školi“

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja učestvovali su u ponedeljak na panel diskusiji „Kako si u školi“ u organizaciji Centra E8. Ispred Ministarstva na panel diskusiji učestvovale su dr Snežana Vuković vd. rukovodioca Grupe za obrazovanje manjina, socijalnu inkluziju i zaštitu od nasilja i diskriminacije i mr Milja Krivokuća, savetnik za razvoj standarda i indikatora u prevenciji nasilja i diskriminacije. Tokom panel diskusije prezentovani su rezultati istraživanja koje je sproveo Centar E8 i diskutovano je o važnosti obrazovanja o životnim veštinama, rodnoj ravnopravnosti, prevenciji nasilja i radikalizacije među mladima.

Dr Snežana Vuković je istakla značaj koncepta međupredmetnik kompetencija, posebno kompetencije za odgovorno učešće u demokratskom društvu, a koje predstavljaju osnov za postizanje bezbednosne kulture u školi kao i čitavom društvu.

Predstavljene su različite aktivnosti Ministarstva u oblasti prevencije nasilnih i rizičnih oblika ponašanja, propisane procedure postupanja u zaštiti učenika od nasilja. Posebno je istaknut značaj unapređivanja kompetencija nastavnika, ali i intersektorske saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou. Zaključak diskusije je da je odgovornost za obrazovanje i bezbedno okruženje na svim akterima: porodici, školi, učenicima, sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, policiji, različitim institucijama, medijima kao i organizacijama civilnog društva.

Program stipendija koji finansira Vlada Turske

Srpski studenti imaće priliku da sredinom januara 2020. godine konkurišu za program stipendija koji finansira Vlada Turske. Osim stipendija na 50 univerziteta u Turskoj program obuhvata i jednogodišnji kurs turskoj jezika. Program stipendije posebno je kreiran za studente osnovnih akademskih studija na određenim predmetima od tehničkih do medicinskih, humanističkih i društvenih nauka. Takođe, program postdiplomskih stipendija (master i doktorske studije) nudi takođe širok spektar programa. Detalji o  dostupnim programima i načinima prijave nalaze se na: https://turkiyeburslari.gov.tr/

Završen projekat „Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje“

Završna konferencija u okviru zajedničkog projekta Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Unicefa i Centra za interaktivnu pedagogiju „Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje“  održana je 10. decembra u Beogradu. Projekat je deo šire inicijative “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji II“  koju realizuju različite UN agencije u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost.

Prepoznajući značaj rane prevencije, razvijanja partnerskog odnosa sa roditeljima kao i potrebu za kreiranjem resursa koji se mogu direktno implementirati u svakodnevne aktivnosti vaspitača sa decom i roditeljima , razvijane su različite aktivnosti u okviru projekta. Osnovna ideja projekta jeste osnaživanje vaspitača za kreiranje podržavajućeg okruženja za svu decu, primena modela socio-emocionalnog učenja u radu sa decom i unapređivanje saradnje i komunikacije sa roditeljima.

Konferenciju su otvorili državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Dušan Kićović, i Tanja Ranković iz UNICEF-a, koja je predstavila koncept podrške implementaciji novog kurikuluma predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i inicijative u cilju prevencije nasilja.

Olga Lakićević  iz Centra za interaktivnu pedagogiju predstavila je konceptualni okvir projekta, nakon čega su Jelena Vranješević i  Olja Jovanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavile rezultate istraživanja ,,Svest o sebi i o drugima“, kao i promene nastale tokom i nakon projektnih aktivnosti. Prof. dr Ružica Rosandić je predstavila priručnik ,,Vrtić kao sigurno i podsticajno okruženje za učenje i razvoj“.

Predstavnici predškolskih ustanova koje su učestvovale u projektu  (“Rakovica“ Beograd, “Vera Gucunja“ Sobmor, “Đulići“ Zaječar i “Naše dete“ Vranje) su u okviru mini panela imali priliku da razmene iskustva i kreirane materijale za rad sa decom i porodicama tokom projekta i da odgovaraju na pitanja učesnika.

S. Mitrovica: Kamen temeljac za izgradnju novog vrtića

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević položio je u ponedeljak 16. decembra  kamen temelj za izgradnju novog vrtića u Laćarku, kod Sremske Mitrovice. Izgradnja vrtića u Laćarku obavlja se u okviru projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ sredstvima iz kredita Svetske banke. Ovo je kredit od 50 miliona evra, a ovo je prvi projekat koji kreće iz tog ciklusa“, rekao je ministar Šarčević. Ministar je objasnio da projekat ima tri celine – gradnju objekata za šta je predviđeno 36 miliona evra, dok su drugi delovi projekta odnose na obuke vaspitača i na novi plan i program pod nazivom „Godine uzleta“.

Cilj je da se uključi sve veći broj dece i da rano obrazovanje dobije drugačiju formu u Srbiji“, rekao je on i ocenio da je novi program „Godine uzleta“, jedan od tri najbolja predškolska programa u Evropi. Ministar je istakao da je predškolski program „Godine uzleta“, počeo prošle godine kao pilot projekat u određenom broju vrtića, te da će u naredne dve godine biti organizovane obuke za oko 12.000 vaspitača 

Zamenica gradonačelnika Sremske Mitrovice Svetlana Milovanović, rekla je da pored izgradnje novog objekta  predviđena i rekonstrukcija starog objekta vrtića „Čuperak“, koji se nalazio u montažnom objektu izgrađenom 1974. godine. Ona se zahvala ministru Šarčeviću, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kako i Svetskoj banci na ulaganjima kakao bi se proširili kapaciteti predškolske ustanove i ukinule liste čekanja.

Najbolji na bilbordima: Lana Gulić

Lana Gulić učenica je sedmog razreda Osnovne škole „Kosta Trifković”. U prošloj školskoj godini osvojila je prvu nagradu na Republičkom takmičenju iz tehničkog i tehnologije. – Bila sam treća na Opštinskom, druga na Okružnom, a prvu nagradu osvojila sam na Republičkom takmičenju – navodi Lana Gulić. – Osim tehničkog, volim i matematiku, a sebe u budućnosti vidim kao arhitektu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Forum zapošljavanja mladih u Rektoratu

Drugi po redu „Forum zapošljavanja mladih”, usmeren na stavljanje omladine u centar planiranih aktivnosti i njihovo aktivno uključivanje u zajednicu, je održan 10. decembra od 15 do 20 časova u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, Dr Zorana Đinđića 1. Cilj je  bio da se mladi od 18 do 30 godina upoznaju s procesom zapošljavanja u modernim kompanijama, kao i da saznaju korisne informacije o procesima regrutacije i selekcije kandidata pri prijavi za radno mesto.  Posetioci su kroz četiri paralelna seta interaktivnih praktičnih radionica mogli da se upoznaju s osnovama rada u velikim kompanijama, načinima zapošljavanja u budućnosti i slično. To je bila i prilika  da se mladi upoznaju s deset omladinskih organizacija, njihovim radom i programom. Forum su organizovali Evropski omladinski centar Vojvodine, Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu i platforma za informisanje mladih „Info4Youth” uz podršku Gradske uprave za privredu.

Đaci proveravaii znanje i  eksperimentisali

Projekat „Mala škola hemije i tehnologije 3”, osmišljen za učenike osmih razreda, održan je u subotu u Tehničkoj školi „Pavle Savić”. U projektu su učestvovali đaci iz gradskih osnovnih škola „Kosta Trifković”, „Ivo Lola Ribar”, „Petefi Šandor” i „Laza Kostić” iz Kovilja, koji su imali priliku da urade zadatke i izvedu eksperimente iz pripremne nastave iz hemije. Po rečima koordinatorke projekta mr Danke Petović Munitlak, učenici su stekli znanje o mogućnostima primene hemije u različitim industrijama, razvijanju ekološke svesti i zaštiti životne sredine. – Cilj projekta je popularizacija nauke, povezivanje teorijskih znanja i praktičnih veština, razvijanje ljubavi prema hemiji, upotreba hemikalija na pravilan, racionalan i odgovoran način – objasnila je Danka Petović Munitlak. – Drago nam je što su osmaci zadovoljno napustili našu školu, pošto su ponovili gradivo, uradili eksperimente, sjajno se zabavljali, a pojedini i bili nagrađeni za pokazano znanje.

Osim toga, za učenike TŠ „Pavle Savić” akademski slikar Uglješa Colić organizovao je radionice monotipije, kao najavu svoje samostalne izložbe pejzaža u holu te škole, koja je otvorena 16. decembra. Humanitarni Novogodišnji vašar je organizovan narednog dana, 17. decembra, kada su učenici prodavali proizvode đačkih kompanija, a od ostvarenog prihoda će kupiti poklone za decu.

Kampanja “Niste sami” u Kikindi

U oktobru 2018. godine, pod pokroviteljstvom predsednice Skupštine republike Srbije, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i UNICEF-a pokrenuta je kampanja “Niste sami”. Osnovni cilj projekta je prevazilaženje predrasuda prema mladim osobama sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditetom. Kikinda je 11. lokalna samouprava u kojoj je tokom ovogodišnje kampanje organizovana tribina, na kojoj su najbrojniji učesnici bili kikindski srednjoškolci. Kikinđanin Zoran Savičić jedan je od korisnika usluga dnevnog boravka pri kikindskom Centru za pružanje usluga socijalne zaštite. To je za njega mesto druženja, radnih terapija, osamaostaljivanja. Ipak, izvan Centra i, naravno porodičnog kruga, Zoran nije bio pošteđen nerazumevanja ljudi opterećenih predrasudama, svojevrsnim neprihvatanjem okoline: “Imamo takvih situacija, ali ne bi trebalo da ih bude. Više bi trebalo da bude lepih događaja, da budemo dobri jedni prema drugima, da normalno komuniciramo”, kaže Savičić.

Na tribini organizovanoj u Kikindi mogla su se čuti različita iskustva o prevazilaženju predrasuda prema osobama sa problemima mentalnog zdravlja i sa invaliduitetom. Kako se sa tom vrstom predrasuda “nose” kikindski srednjoškolci? Cilj kampanje “Niste sami” je, pre svega, podizanje svesti, prevazilaženja straha, edukacija, spremnost da čujemo, saslušamo i pomognemo.

“Možemo i treba da pravimo prilike u kojima će ljudi videti da različitost može itekako da bude lepa, da uvek mogu nešto novo da nauče”, navodi Cecilija Sajber, direktorka Centra za pruzanje usluga socijalne zaštite Kikinda. “Njihove potrebe nisu ništa drugačije od naših, mojih. Ali, ono što moramo znati je da je njima potrebna naša podrška, pomoć i razumevanje okoline”, ističe Maja Mišković, koordinatorka projekta “Niste sami”.

Stigmatizacija osoba sa problemima mentalnog zdravlja i sa invaliditetom utiče kako na te ljude , tako i na čitavo društvo. Krajnje je vreme da se te , kao i mnoge druge predrasude prevaziđu – poruka je tribine organizovane u Kikindi, u okviru kampanja “Niste sami”.  https://www.youtube.com/watch?v=vjkL2W9B9G8&feature=emb_logo

Posao u Temerinu odmah po završetku škole

Opština Temerin dodelila je ugovore o davanju podsticaja za upis učenika u Srednju školu „Lukijan Mušicki” za obrazovne profile operater mašinske obrade, mehaničar motornih vozila i bravar-zavarivač. Ugovori su uručeni u svečanoj sali Skupštine opštine, a predstavnici lokalne samouprave istakli su da će i ubuduće podržavati učenike. Član veća za privredu Mira Rodić  ističe da je cilj davanja podsticajnih sredstava prilagođavanje školstva potrebama privrede kako bi mladi mogli odmah da započnu radnik vek u svojoj zemlji, u okviru domaće privrede. – Želja nam je da koliko toliko olakšamo roditeljima period školovanja njihove dece, ali i da poslodavcima obezbedimo potrebnu radnu snagu u svojoj opštini. Dugujemo zahvalnost i predstavnicima privrede koji učenicima obezbeđuju mentore, tople obroke, ali i finansijsku podršku- istakla je Rodić.

Dodeli ugovora prisustvovao je i predsednik Skupštine opštine Temerin Robert Pastor. Kako nam je prilikom nedavne posete rekao predsednik opštine Đuro Žiga, postoji plan da se jedina temerinska srednja škola premesti na drugu lokaciju u adekvatniji prostor, jer radi u staroj zgradi, takozvanom kaštelu.

Vremeplov:  Umro Oskar Danon

Na današnji dan 18. decembra 2009. godine umro je Oskar Danon, kompozitor, dirigent i posleratni osnivač Beogradske filharmonije i Opere i Baleta Narodnog pozorišta. Dobitnik je brojnih međunarodnih i domaćih priznanja za umetnički rad i uspeh.

Vremeplov: Razvodu braka moguć i u Italiji

U Italiji je 18. decembra 1970. godine stupio na snagu Zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.

Vremeplov: Završena bitka kod Verdena

Pobedom Francuza 18. decembra 1916. godine završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke – poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.

Vremeplov: Rođen Džozef Džon Tomson

Na današnji dan 18. decembra 1856. godine rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

Vremeplov: Ukinuto ropstvo u SAD

Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana na današnji dan 18. decembra  1865. godine u SAD je ukinuto ropstvo.

Vremeplov: Umro Johan Gotfrid fon Herder

Na današnji dan 18. decembra 1803. godine umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea  i književni pokret “Šturm und drang”. U zbirku “Glasovi naroda u pesmama” uvrstio je i četiri srpske narodne pesme među kojima je “Hasanaginica” u Geteovom prevodu.

Vremeplov: Umro Žilber Beko

U Parizu je na  današnji dan 18. decembra 2001. godine  umro je Žilber Beko jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.

Šta je istina u tvitu da na Klinici za dečju neurologiju nema neurologa?

U moru informacija koje stižu sa Tvitera ovih dana se izdvojila jedna koja je mnoge zabrinula: Klinika za dečju neurologiju nema više nijednog lekara koji bi mogao da pročita EEG. Kažu, poslednji lekar od četiri dao je otkaz. U pomenutom tvitu navodi se i : “Uprava Klinike moli roditelje za strpljenje i kraj januara kad će verovatno biti primljen neko ako se javi?!” Tragom ovog tvita obratili smo se nadležnima u ovoj ustanovi i dobili sledeći odgovor: – U Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu zaposlena su četiri doktora, specijalisti, koji interpretiraju EEG nalaze. Do septembra ove godine, u Klinici je bilo zaposleno pet doktora, od kojih je jedan otišao iz ustanove. To su jedini tačni podaci – navodi za “Blic” v.d. direktora Klinike prof. dr Jasna Jančić, koja dodaje da bi ovakva informacija mogla da izazove posledice većih razmera.  Ona navodi da su odgovorni da roditelje njihovih malih pacijenata blagovremeno obaveste o mogućnostima lečenja njihove dece, te da se ovako netačnim informacijama izazivaju zabrinutost, strah i panika.

Na pitanje da li su dečji neurolozi u deficitu na Klinici, oni odgovaraju odrično. – Na sreću, imamo sasvim dovoljan broj doktora specijalista dečje neurologije, u skladu sa normativima koji su propisani za ovu ustanovu. Ovi specijalisti dugi niz godina kvalitetno i stručno obavljaju svoj posao – kaže direktorka Jančić, i dodaje da je došlo do značajne promene u organizaciji od oktobra, kada je ona imenovana na tu funkciju.  Promene su upravo vezane za očitavanje EEG nalaza. – Prema novouvedenoj organizaciji, očitavanje EEG nalaza će se obavljati istog dana kada je snimanje obavljeno, kako za pacijente van Beograda, tako i za beogradske osiguranike. Time će se omogućiti pacijentima da bez čekanja i ponovnih dolazaka, u kontinuitetu, kod svog doktora, obavljaju preglede sa novim rezultatima dijagnostike i da im se, u skladu sa tim nalazom, odmah propiše ili promeni terapija – zaključuje u odgovoru doktorka Jančić. Kontaktirali smo i sa Sindikatom zdravstvenih radnika Srbije u vezi s atime da li su upućeni da su svi lekari u Kabinetu za EEG dali otkaz, a predsednik sindikata doktor Zoran Savić za “Blic” je rekao da nema informacije da se to dogodilo.

Istraživanje: Više od dve trećine Romkinja maloletne u braku

Više od dve trećine Romkinja u Srbiji stupilo je u brak pre navršene osamnaeste godine, a njih čak 30 odsto u uzrastu između 13 i 15 godina, pokazalo je istraživanje Romskog centra za žene i decu Daje “Rodno zasnovano nasilje nad Romkinjama i dostupnost usluga podrške”. Istraživanje je sprovedeno, u saradnji sa švedskom fondacijom Kvinna Till Kvinna, u osam opština u Srbiji (Smederevska Palanka, Kragujevac, Kostolac, Voždovac, Palilula, Zemun, Zvezdara). Anketom je obuhvaćeno ukupno 180 romskih žena koje žive u nestandardnim naseljima. “Više od polovine romskih žena postaju majke pre navršene 18. godine, dok trećina prvo dete rodi između 14 i 16 godina. Podaci pokazuju da rano ili prisilno stupanje u bračnu ili vanbračnu zajednicu onemogućava devojčice da nastave školovanje, odnosno da sprečavanje ranih i prisilnih veza deluje kao protektivni faktor kad je u pitanju obrazovanje romskih devojčica”, saopštio je Romski centar za žene i decu Daje.

Ispitanice koje saopštavaju da su u zajednicu stupile prisilom roditelja u 78,6 odsto slučajeva su bile maloletne kad su rodile prvo dete, u poređenju sa njih 40,6 odsto koje su u brak stupile svojom voljom, a prvo dete rodile pre navršene 18. godine. Čak 97,3 odsto ispitanica koje su bile punoletne kada su rodile prvo dete pratile su sve svoje trudnoće kod ginekologa, u poređenju sa njih 58,4 odsto koje su bile maloletne kada su rodile prvo dete. Među ženama koje su maloletne rodile prvo dete, njih 27,3 odsto je neke svoje trudnoće pratilo kod ginekologa. “Navedeni podaci pokazuju da su maloletničke trudnoće povezane sa rizičnim oblicima zdravstvenog ponašanja koji mogu da ugroze zdravlje deteta i majke. Posledice prisilnih i maloletničkih zajednica po devojčice i žene su brojne i uključuju napuštanje škole, niži nivo obrazovanja, zdravstvene rizike povezane sa ranom seksualnom aktivnošću i maloletničkim trudnoćama, siromaštvo”, zaključuje Centar Daje.

Život u prisilnim i maloletničkim zajednicama povezan je i sa znatno povećanim rizikom od izloženosti žene fizičkom, psihološkom, ekonomskom i seksualnom nasilju od strane partnera ili drugih muških članova porodice “Za ‘udate’ devojčice prva bračna noć jeste silovanje i predstavlja početak života u nasilju. Prema istraživanju, čak 90 odsto Romkinja je doživelo neku vrstu rodno zasnovanog nasilja, dok je svaka četvrta najmanje jednom u toku života bila prisiljena na seksualni odnos”, zaključuje Romski centar za žene i decu Daje.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji

Rumunski tužioci su mislili da imaju gotov slučaj protiv navodnih vođa jednog od najvećeg lanca trgovine decom u Evropi, ali nije osuđen skoro deset godina od tada! 

Toplog prolećnog jutra u gradiću Trgu Mureš u centralnoj Rumuniji, stariji čovek ulazi u sobu broj 52 u apelacionom sudu, potpetice njegovih cipela kuckaju po parketu. U mornarsko plavom lakom sakou i pantalonama krem boje, sa belom beretkom u ruci, seda na praznu klupu u dnu prostorije. Dok čeka da ročište počne, gladi bradu i odmerava dvojicu sudija pred sobom. Taj čovek je Konstantin Radu, 66, ali svi ga zovu nadimkom Titi. Zajedno sa još 25 osoba, Titi je optužen da je prodavao na desetine dece romske nacionalnosti u Zapadnu Evropu, gde su prisiljavani na kriminal. Među optuženima su i njegova dva sina. Okrivljeni i njihovi advokati počinju da popunjavaju sudnicu. Sede pored Titija tek nakon što su druga sedišta zauzeta. Oni su bili njegova glavna linija odbrane proteklih devet godina.

“On je stvarni šef”, kaže Berni Gravet, bivši nadzornik u londonskoj Metropoliten policiji i vođa istrage koja je dovela do suđenja. “Vrh piramide”. Tužilaštvo kaže da je Titi, koji je i sam Rom, šef ozloglašene bande iz Ćindireja, malog mesta na jugoistoku Rumunije gde grandiozne kuće koje mirišu na bogatstvo stoje pored udžerica. “To je kao vojna operacija”, kaže Gravet dok opisuje kako je grupa navodno raspoređivala armiju dece da prose i kradu. Čak je i osmonedeljna beba trafikovana kako bi služila kao rekvizit za prošnju, i drogirana da bi bila mirna. Istražitelji kažu da se Titijevo kriminalno carstvo prostiralo po dalekim krajevima Evrope: Španiji, Italiji, Francuskoj, čak i Norveškoj – a naročito u Velikoj Britaniji.ž Policija je uhapsila desetine državljana Rumunije u Britaniji i Rumuniji nakon zajedničke istrage koja nema pandana, a koja je trajala četiri godine, prenosi Balkaninsight.com.

Ali pravda se različito sprovodi u te dve države. U Britaniji je oko 100 osoba osuđeno za zločine kao što su trgovina ljudima, pranje novca, prevara u vezi sa socijalnom pomoći, falsifikovanje dokumenata i zanemarivanje deteta. U Rumuniji je svih 26 optuženih oslobođeno u šokantnoj presudi u februaru, nakon devetogodišnjeg suđenja koje su pratili brojni problemi. Mada se tužilaštvo žalilo i optuženi su ponovo poslati na klupu, mnogi su videli presudu kao dokaz da je rumunsko pravosuđe preslabo – ili previše nefunkcionalno – da se odupre mafijašima i korupciji koja omogućava da njihov posao cveta. “Krivično-pravni sistem koji je uspostavljen u Rumuniji radi borbe protiv međunarodnih organizovanih grupa izgleda na ivici kolapsa”, upozorilo je 25 organizacija za ljudska prava u peticiji nakon presude, kojom pozivaju međunarodna tela da “nateraju Rumuniju da preuzme odgovornost” za borbu protiv trafikinga. U državi gde su političari osuđeni za korupciju poznati po svojim pokušajima da utiču na pravosuđe u svoju korist, ovaj slučaj je takao u živac. Takođe je odjeknuo među građanima Rumunije kojima se smučilo to što država pruža slabu zaštitu najranjivijima.

Ovo nezadovoljstvo došlo je do tačke ključanja nakon jednog nepovezanog slučaja letos, kada je 15-godišnja devojčica na jugu Rumunije oteta, silovana i ubijena uprkos tome što je tri puta zvala policiju i tražila pomoć. Ta tragedija razotkrila je zapanjujuću nesposobnost policije i tužilaštva, kao i moguće veze službi koje sprovode zakon i organizovanog kriminala, uključujući trgovce ljudima.

Podaci Evropske komisije pokazuju da gotovo tri četvrtine žrtava trgovine ljudima u EU dolaze iz Rumunije – više od 1.500 u dvogodišnjem periodu 2015-2016. Američki Stejt dipartment snizio je rejting Rumunije u poslednjem Izveštaju o trgovini ljudima, uz ocenu da je 2018. za tu zemlju bila najgora u preko 10 proteklih godina po broju osuđenih trgovaca ljudima i identifikovanim žrtvama. Tokom suđenja po žalbi Titiju i ostalim optuženicima ovog proleća, BIRN je mesecima analizirao sudska dokumenta i intervjuisao osobe bliske slučaju kako bismo razumeli razmere i složenost navodnog zločinačkog poduhvata u Ćindireju. Dobili smo sliku zatvorene i marginalizovane romske zajednice ostavljene na nemilost lokalnoj mafiji koja vreba siromašne porodice i porobljava njihovu decu u poguban oblik dužničkog ropstva. Sudska dokumenta i intervjui sa stručnjacima takođe rasvetljavaju šta je pošlo po zlu na suđenju koje su mnogi videli kao test spremnosti Rumunije da se izbori sa modernim oblikom ropstva. Entoni Stin, bivši britanski poslanik koji je pomno pratio suđenje, okarakterisao ga je kao “veoma loš slučaj pobačaja pravde”. “Nije bilo nikakvoh političkog ili strukovnog pritiska sa ciljem da se posao obavi kako treba”, rekao je on za BIRN.

Dve godine seksualno zlostavljao devojčicu (11), osuđen godinu

Gradimir I. (65) iz Leskovca osuđen je na godinu dana zatvora zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje nad detetom od 11 godina, za koje je zaprećena kazna i do 8 godina zatvora, a prema izjavi same devojčice date policiji, socijalnim radnicima, psihijatru, psihologu i specijalnom pedagogu, ovaj nastrani Leskovčanin je sa devojčicom imao i oralni seks u trajanju od dve godine.

Muškarac inače, otac odrasle troje dece i po zanimanju komercijalista sa višom Trgovinskom školom, je dalji rođak svoje seksualne žrtve, deteta koje je sada tinejdžerka.  On je nad devojčicom, prema njenim iskazima, počeo da vrši nedozvoljene polne radnje i upražnjava s njom oralni seks od njene 9-te godine, odnosno, pune dve godine, sve dok njena baka nije otkrila zločin, zatekavši Gradimira kako devojčicu drži na kolenu, pridržavajući je jednom rukom, dok mu je druga ruka bila u njenom međunožju. Istovremeno je kroz prozor videla kako njenu unuku ovaj bludnik ljubi u usta i liže joj obraze.

Bilo je to krajem 2015. godine. Preneražena baka i rođaka je ušla u kuću, otrgla dete iz kandži seksualno nastranog čoveka od tada 61 godinu i rekla: “Sram te bilo Grade, šta to radiš?” Istrgla je unuku iz njegovog zagrljala i odvela kući. Devojčica je usput molila baku da ne kaže ocu jer se bojala njegove reakcije. Međutim, baka nije mogla da izdrži, pa je kasnije 5 do 6 dana od te nemile scene sve ispričala sinu, a on odmah slučaj prijavio policiji i Centru za socijalni rad.

Tek tada je počelo da se odmotava dugačko klupko, pa je ceo jedan tim radeći na slučaju došao do saznanja da je Gradimir I. devojčicu dve godine seksualno zlostavljao. Ovaj tim je ocenio da devojčica u toj životnoj dobi nije u potpunosti bila svesna šta se događa, ali je, ipak, znala da nešto nije u redu baš zbog toga što je muškarac sa 60 godina stalno ponavljao da ne sme nikome da priča jer se za to “ide u apsu”.

Sudija zgrožen, zapisničarka jedva beležila

Sudija koji je u prvostepenom postupku doneo presudu priča za “Jugmediju”da u svojoj dugoj sudskoj praksi nikada nije imao takav slučaj, te da je slušajući svedoke i članove stručnog tima sve vreme imao osećaj mučnine i gađenja. Isti osećaj imali su i članovi sudskog veća, a najgore je bilo zapisničarkama koje su se menjale tokom sudskog postupka. Jedna od njih rekla je vašem novinaru da su joj se sve vreme ruke tresle dok je kucala, te da je danima morala da pije medikamente da bi se smirivala.

Optuženi Gradimir I. nije do kraja suđenja priznao krivicu, već se branio time da ga je devojčica volela kao oca i da su se prilikom pozdravljanja ljubili u oba obraza, što se, kako je naveo, desilo i 24. novembra 2015. godine jer je, navodno, dete bilo oduševljeno kada joj je on pokazao kako radi mišolovka, pa da je baka devojčice pogrešno izvela zaključak.

Devojčica koju je Gradimir I. seksualno dve godine uznemiravao i sa njom imao oralni seks, je dete razvedenih roditelja. Ipak, bivši supružnici su u prvi mah sarađivali, a majka je tražila od oca svog deteta, što je ostalo zabeleženo na SMS porukama, da “nabije đubre u zatvor” i da će, ukoliko se ona angažuje, Gradimir I. “nestati sa lica zemlje”. Zanimljivo je da je na samom ročištu majka promenila mišljenje pa je tvrdila da je njena kći sklona lažima i da je u neku ruku sama kriva što joj se to desilo, ukoliko joj se desilo.

Hirurg iz Srbije izabran za člana Ruske akademije nauka

Srpski vaskularni hirurg Lazar Davidović izabran je za inostranog člana Ruske akademije nauka, saopšteno je na zvaničnoj internet adresi te institucije. Davidovića, koji je direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, za članstvo je predložilo Rusko udruženje angiologa i vaskularnih hirurga. On je tek šesti Srbin koji je izabran za inostranog člana Ruske akademije nauka.