Dekan Bogoslovskog fakulteta: Odluke Sinoda obavezujuće!

Novi dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu đakon Zoran Ranković izjavio je u utorak  da je procedura sprovođenja odluke Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji je povukao blagoslov episkopu zapadnoameričkom Maksimu i docentu Marku Vilotiću, započeta onda kada je upućena prethodnom dekanu, a da su odluke Sinoda obavezujuće. Ranković je za izdanje lista Politika rekao da su odluke Sinoda obavezujuće ne samo za upravu fakulteta, nego za sve klirike, a samim tim i za osobe na koje se odnose.

Na pitanje da li je ugrožena autonomija Bogoslovskog fakulteta, Ranković je rekao da je uveren da pretežni deo ekonomske javnosti, uključujući i zaposlene na fakultetu, koji na autonomiju Bogoslovskog fakulteta gledaju kroz prizmu onoga što je propisano statutom fakulteta, ulogu Sinoda SPC ne doživljava kao “udar” na autonomiju fakulteta. “Saveti Sinoda SPC svojim odlukama nikako ne ugrožavaju autonomiju Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta”, rekao je dekan.

Bogoslovski fakultet je član Beogradskog univerziteta i organski deo SPC

Pravoslavni bogoslovski fakultet ima pravno legitiman status člana Univerziteta u Beogradu i da kao takav ostvaruje puno učešće u njegovom radu, saopštila je  Informativna  služba SPC s ciljem, kako navode, okončanja medijskih spekulacija. Navodi se da je istovremeno Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu organski deo SPC i predstavlja izraz njenog vekovnog pregalaštva na stvaranju i unapređivanju teološkog obrazovanja svih osoba. Na prvom mestu, ističu, zainteresovanih za sticanje potrebnih znanja i veština za obavljanje svešteničke i katihetske službe kao i akademski utemeljeno istraživanje istorijskog, kulturnog i bogoslovskog nasleđa svekolikog hrišćanskog sveta, prevashodno njegovog pravoslavnog ogranka. U tim okvirima, kažu, oblikovana su pravna akta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Sa svim specifičnostima koje ih karakterišu, ona su, kao takva, priznata odnosno prepoznata kao legalna i legitimna i uvedena u institucionalni organizam Univerziteta u Beogradu, u sistem akademskog obrazovanja koje je prihvaćeno i podržano od države.

Imajući u vidu navedene činjenice, poručuju da su odluke koje je Sveti Arhijerejski Sinod SPC doneo u vezi sa radom dvojice bivših nastavnika Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, dr Maksima Vasiljevića i dr Marka Vilotića, kao i u vezi sa radom prethodnog dekana fakulteta, dr Ignatija Midića, prihvaćene su, u kolektivu fakulteta, apsolutnom većinom. O tome, kažu, i posredno i neposredno govori činjenica da je za novog dekana fakulteta apsolutnom većinom izabran profesor dr Zoran Ranković, a naročito činjenicu da je predlog Nastavnog i naučnog veća o ovom izboru u Savetu fakulteta jednoglasno potvrđen tajnim glasanjem. “Svaka tvrdnja o nelegalnosti rada upravnih tela Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta nije zasnovana na činjenicama, nego predstavlja zlonamernu spekulaciju”, poručuju iz te visokoobrazovne institucije.

Ne ulazeći u razloge pomenutih spekulacija, Uprava će, kažu, na svaki mogući i pravno legitiman način nastojati da od njihovog štetnog delovanja sačuva budući rad fakulteta. Kao posebno tužan i mučan utisak izdvajaju to da navedene kolege pokušavaju da, kako kažu, u ostvarenje svojih ciljeva uvuku ne samo članove nastavnog i nenastavnog osoblja, nego i studente.

Važno je znati koje kvalifikacije za rad ima svaki pojedinac

Srbija je dobila Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija, ali se tek očekuje da bude razvijen Registar kvalifikacija – elektronska platforma koja će omogućiti uvid u sve kvalifikacije koje se u našoj zemlji mogu steći kroz formalno obrazovanje. Popisane, razvrstane po nivoima i detaljno opisane kvalifikacije, omogućiće da svako može da odgovori na pitanje šta je njegova kvalifikacija i koje poslove može da radi, istaknuto je u  ponedeljak na skupu “Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija u Srbiji”. Okvir kvalifikacija ukazuje i na mogućnosti prelaska sa jedne kvalifikacije na drugu ili sa jednog nivoa kvalifikacije na drugi. Radi se i na usaglašavanju Nacionalnog okvira kvalifikacija sa Evropskim okvirom kvalifikacija što će omogućiti lakšu uporedivost kvalifikacija u Srbiji sa kvalifikacijama drugih zemalja, a time i lakšu prenosivost kvalifikacija u druge sisteme.

Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se od obrazovanja očekuje da pojedinac stekne znanje i veštine koje će mu omogućiti da se zaposli. Uspostavljanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija, kako kaže, benefit će ostvariti i poslodavci i pojedinci. “U okviru sistema Nacionalnog okvira kvalifikacija, pored kvalifikacija stečenih u formalnom obrazovanju će se uzimati u obzir i kvalifikacije stečene i u neformalnom obrazovanju, neformalnim učenjima”, naglasio je ministar.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici naveo je da se pokazalo da je investicija u obrazovanje najbolja investicija. On je ukazao da je EU još 2008. godine napravila Evropski okvir kvalifikacija što omogućava mobilnost studenata, ali i radne snage. “Srbija na svom putu ka EU usklađuje svoj okvir kvalifikacija sa Evropskim okvirom”, naveo je Fabrici. Kroz projekat Razvoj integrisanih sistema nacionalnih kvalifikacija u Srbiji , EU je donirala 1,38 miliona evra da se uredi sistem kvalifikacija i da se svi nivoi i vrste kvalifikacija povežu sa tržištem rada. Nacionalni okvir kvalifikacija opisuje šta bi učenici, studenti ili odrasli polaznici obuka trebalo da znaju , razumeju i mogu da urade na osnovu stečenih kvalifikacija.

Pomoćnica Ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić istakla je da je Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija usvojen prošle godine, da je NOK važan zbog potreba savremenog tržišta rada. Važan zadatak koji nam je postavljen od Evrope je uspostavljanje, povezivanje našeg NOK-a sa Evropskim okvirom kvalifikacija kako bi dobila na vrednosti i na verifikaciji svih kvalifikacija koje u našoj zemlji donosimo”, naglasila je ona. Srbija je osnovala i nezavisno telo Agenciju za kvalifikacije na čijem čelu je prof. Časlav Mitrović.

Srbi na 17. mestu u svetu po poznavanju engleskog

Republika Srbija rangirana je na 17. mesto liste zemalja koje govore engleski kao strani jezik, prema istraživanju organizacije “Education First” pod nazivom “English Proficiency Index”, koje je sumiralo rezultate testiranja jezika u 100 zemalja sveta. U najvećoj švedskoj kompaniji koja posluje u Srbiji, Transkom (Transcom), smatraju da visok nivo poznavanja stranih jezika privlači strane investicije u našu zemlju. “Engleski je jezik inovacija, tehnologije, diplomatije i nezavisno od toga da li ste prodavac u supermarketu, učenik, profesionalni sportista ili profesor na univerzitetu, pretpostavka je da u budućnosti nećete moći bez njega”, kaže Violeta Petrović-Pilipović iz Transkoma. Procene su, kako dodaje, da engleski već sada uči 1,5 milijardi ljudi i zbog toga počinje da se pravi razlika između onih koji govore bolje i onih sa lošijim znanjem. “Visoki stepen poznavanja jezika u Srbiji primećuju i naši saradnici za englesko tržište. Hvale nas zbog pravilne gramatike i izostanka specifičnog akcenta”, ističe Petrović-Pilipović.

Beograd se, prema njenim rečima, kotira u kategoriji gradova sa visokim poznavanjem engleskog, navodi se u saopštenju Transkoma. “To je, između ostalog, posledica stranih investicija, razvoja IT industrije, pozicioniranja glavnog grada kao turističke destinacije i dominantne pozicije engleskog kao stranog jezika u srpskim školama”, objašnjava ona.

Petrović-Pilipović napominje da su, osim za engleski, Srbi talentovani i za druge jezike, te da je srpsko tržište jedno od retkih na kom Transkom posluje na 13 jezika. “Naša predstavništva u drugim državama najčešće posluju na dva jezika – maternjem i engleskom, i to je ono što izdvaja Srbiju. Osim za relativno česte jezike, kao što su nemački, engleski, francuski i španski, u Srbiji smo, između ostalog, uspeli da pronađemo govornike holandskog, norveškog i poljskog jezika”, navela je Petrović-Pilipović.

Poznavanje stranih jezika je značajno zbog ekonomskog, tehnološkog i kulturnog pozicioniranja države na međunarodnom nivou, poručujuiz Transkoma i zaključuju da, usled rasprostranjenosti nekih stranih jezika, kvalitet postaje presudan kad su u pitanju odluke o internacionalnim projektima i investicijama.

Pobednice ženskog hakatona smislile platformu za pametno obrazovanje

Platforma za kurseve koja bi trebalo da poveže studente i profesore srpskih univerziteta je pobedničko rešenje konkursa „2019. Code. Hackathon. Female. Namics.ˮ koje je održano u okviru Nedelje obrazovanja iz računarskih nauka, saop[tili su organizatori. Takmičenje je organizovano na inicijativu digitalne agencije Namics, a sa ciljem da osnaži poziciju žena u IT industriji i da ih podstakne da se bave programiranjem. Učesnice hakatona, raspoređene u timove od po tri člana, imale su 10 sati da razviju rešenja koja bi mogla da se upotrebe za digitalizaciju obrazovanja i stvaranje takozvanih pametnih škola, a tokom rada pomagale su im mentorke iz Namics-a, dodaje se u saopštenju.

Kako se ističe, najbolje rešenje odabrano je zbog svoje originalnosti, mogućnosti za primenu u realnom životu i primenjenih tehničkih parametara. „Platforma koju smo osmislili bi trebalo da pomogne tradicionalan način učenja tako što bi omogućila online edukaciju, učenje na daljinu i pohađanje kurseva nezavisno od godine studija ili univerziteta. Tako bismo mogli da proširimo vidike studenata i da unapredimo postojeći sistem. Posebno mi je bilo zanimljivo što smo se okupile nas tri, koje se ranije nismo poznavale i što je trebalo da uklopimo znanja, koja su posebno različita. Timskim radom smo napravile nešto što zaista radi i iza čega mi stojimoˮ, ističe Milena Đorđević, koja je sa Jelenom Minić i Miljanom Bogdanović bila deo pobedničkog tima „Sharp mindsˮ.

Najbolja ekipa na hakatonu dobila je nagrade među kojima su praksa u digitalnoj agenciji Namics i ulaznice za IT konferenciju. Katarina Simić iz beogradskog odseka digitalne agencije Namics, ujedno i učesnica prvog Namics-ovog hakatona, napominje da su sva rešenja ostala u vlasništvu učesnica. „Simbolično smo spojili digitalna rešenja i edukaciju kao temu za Nedelju obrazovanja iz računarskih nauka, a timovi su imali zaista odlične ideje za stvaranje pametnih škola. Prototipi napravljeni tokom hakatona ostali su u vlasništvu njihovih kreatorki i nadamo se da će one dalje razvijati svoja rešenjaˮ, kazala je Simić.

Najbolji na bilbordima: Mihajlo Pap i Ivan Katona

Mihajlo Pap i Ivan Katona kao učenici Osnovne škole „Kosta Trifković” u prošloj školskoj godini ostvarili su vredne uspehe na takmičenjima iz rusinskog jezika. Mihajlo je kao učenik osmog razreda osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju iz rusinskog jezika, kao i Ivan, kao đak sedmog. – Volim jezike, posebno engleski i francuski – navodi Mihajlo Pap. – Samo što francuski nisam imao u školi pa sam išao na privatne časove. Od ove školske godine sam upisao Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” bilinvgalno francusko-srpsko odeljenje i očekujem da ću nastaviti da se takmičim. – U budućnosti bih voleo da se bavim nečim što ima veze s jezicima i putovanjima.

Ivan Katona i prošloj školskoj godini nizao je uspehe iz poznavanja rusinskog jezika, pa je prva mesta osvajao i na opštinskim i okružnim takmičenjima, a kruna na prošlu školsku godinu stigla je s prvim mestom na Republičkom. – Jezici su mi dosta interesantni, a volim i geografiju – kaže Ivan. – U ovoj školskoj godini planiram da idem i na takmičenja iz engleskog jezika. Za sada još ne znam čime ću se baviti u budućnosti jer je mnogo toga na stolu. Treba se odlučiti. Srećom, ima još vremena za to.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope –OPENS 2019.

Subotica: Dom za decu ometenu u razvoju dobitnik povelje

Dom za decu ometenu u razvoju “Kolevka” u Subotici, ovogodišnji je dobitnik povelje za vanredne doprinose na unapređivanju socijalne zaštite u Srbiji. “Kolevka” je jedna od najstarijih institucija na ovim prostorima, a ove godine obeležava 116 godina rada. Subotička “Kolevka” je jedna od preko 200 ustanova u Srbiji koje se bave socijalnom zaštitom i prema oceni stručnjaka zaposlenih u toj oblasti, upravo je subotička ustanova protekle godine svojim radom i zalaganjem, najviše doprinela boljitku celokupnog sistema socijalne zaštite u našoj zemlji. “Dugujem jednu veliku zahvalnost svim svojim zaposlenima, od srca bukvalno, jer oni su nosioci kompletno ove priče. Na pravim razliku između sektora unutar ustanove, bukvalno sve službe funkcionišu onako kako treba. Meni je to posebno zadovoljstvo, a ja ću se i dalje truditi, kao direktor da omogućim svojim ljudima što bolji i kvalitetniji rad u ovoj ustanovi, da bi uspeli da na jedan adekvatan način brinemo o našoj deci, našim korisnicima. Njih trenutno imamo 162-e u domu”, kaže Nenad Kozomora, direktor.

Dom za decu ometenu u razvoju “Kolevka”, načinio je značaje korake na razvojnom putu, kako u izgradnji infrastrukture tako i u kadrovskom smislu. Direktor najavljuje još značajnije ulaganja u 2020.godini. “U toku je priprema, i već je gotovo izvesno potpisivanje ugovora sa Kancelarijom za javna ulaganja, gde će biti isfinansirana kompletna rekonstrukcija ovog doma i dogradnja novog objekta, koji bi služio isključivo za dečiju palijativu. Dečija palijativa je nešto što je neophodno. Mislim da je vrlo malo zastupljeno u državi, gde bi mi bili jedni od nosioca ove nove institucije, odnosno nove usluge, gde bi morali zajedno i Ministarstvo za rad i Ministarstvo zdravlja da se udruže kako bi se ova ustanova transformisala u socijalo-zdravstvenu ustanovu i bavila se palijativnom brigom dece”, navodi Kozomora.

Dom za decu ometenu u razvoju “Kolevka” trenutno zbrinjava 162 dece na stacionarnom lečenju, 25 mališana boravi u Dnevnom boravku “Zvezdice”, a 40 korisnika je pri Dnevnom centru za odrasla lica i Materinskom domu, pored čega u Domu funkcioniše i prihvatilište za zbrinjavanje dece koji se nalaze u stanju privremene socijalne potrebe.       https://www.youtube.com/watch?v=uEcxCnMrQZA&feature=emb_logo

Šangaj:Učenicima iz Kragujevca i Užica nagrade na robotičkom takmičenju

Na Svetskom takmičenju u edukativnoj robotici (WER – World Educational Robot Contest) održanom u Šangaju 14. i 15. decembra, dva tima iz Srbije postigla su odlične rezultate. Ekipa pod nazivom „SDT“ koju čine učenici Prve kragujevačke gimnazije, osvojila je drugu nagradu u kategoriji Brick (4+3), dok je tim Prve osnovne škole kralja Petra II iz Užica pod imenom „Andrijaši“ osvojio treću nagradu u istoj kategoriji, kao i nagradu za izvanredan doprinos (Outstanding Contribution). Tim iz Kragujevca činili su učenici Dušan Tenjović, Mihailo Šundović i Vuk Lazović koje je predvodila profesorka Katarina Veljković, dok su Užice predstavljali osnovci Dragica Gavrilović, Andrej Stevanović i Luka Majkić pod vođstvom nastavnika Gorana Bojovića. Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je veštačka inteligencija, a zadaci su bili kreirani tako da odražavaju problem u funkcionisanju veštačke inteligencije koji robot, uz pomoć svojih mehaničkih dodataka i isprogramiranog koda, treba da reši.

Oba tima su se za učešće na ovom prestižnom svetskom takmičenju plasirala kroz nacionalne kvalifikacije u okviru programa „Bitka za znanje“ koji od 2017. u Srbiji sprovodi Fond B92. Fond B92 je od organizatora takmičenja u Kini dobio posebno priznanje za dosadašnje zalaganje i uspehe postignute u okviru ovog takmičenja.

Ovo je treća godina za redom u kojoj Srbija, kroz program „Bitka za znanje“, šalje svoje predstavnike na svetski kup u Šangaj. Prošle godine, na ovom takmičenju ekipa Politehnike – škole za nove tehnologije iz Beograda osvojila je prvu nagradu u međunarodnoj konkurenciji u kategoriji nerezidencijalnih takmičara, dok je ekipa Ogledne OŠ “Vladislav Ribnikar“ iz Beograda osvojila Nagradu za najbolji nastup, kao i treću nagradu u međunarodnoj konkurenciji, u kategoriji stariji osnovci – nerezidencijalni takmičari. 2017. godine, kada je Srbija prvi put imala svoje predstavnike na ovom takmičenju, tim Politehnike – škole za nove tehnologije postigao je veliki uspeh osvojivši posebnu Nagradu za najbolju prezentaciju svoje zemlje i rada u robotici.

Vremeplov: Studentski protesti u Beogradu?*

„Od današnjeg dana studenti ETF u neograničenom štrajku do ispunjenja zahteva, na Filološkom nastavljen štrajk upozorenja“, pisao je Danas u ovo vreme pre tačno 21 godinu. Studenti ETF započeli su šetnju od zgrade svog fakulteta, noseći veliki transparent sa natpisom “ETF-bojkot”. Njima su se priključili i studenti Pravnog fakulteta, zatim su zajedno nastavili šetnju ka zgradi Savezne skupštine. Tu su se na kratko zaustavili kako bi sačekali svoje kolege sa Filološkog fakulteta. Posle kraće blokade ulice ispred Savezne skupštine, kolona se uputila ulicom Kneza Miloša. Policija je postavila kordon kako bi sprečila studente i sa dva policijska kombija pokušala da ih zaustavi ispred zdanja Predsedništva Srbije. Protestanti su zatim nastavili svoj put preko trotoara i tako su izbegli policiju koja ih je sve vreme pratila. Nakon toga pridružili su im se i studenti Medicinskog fakulteta, koji su nosili crvenu odeću i trake hitne pomoći.

Policija je sačekala protestante ispred zgrade Ministarstva prosvete, braneći im da uđu u zgradu i predaju pismo ministru prosvete Jovi Todoroviću. Policija nije dozvolila ni novinarima da priđu glavnom ulazu zgrade, a studentu koji je pokušao da obrazloži zašto su došli policajac je rekao “Samo sa Vi možete da govorite o ministru”. Predstavnici studenata su ipak pročitali sadržaj pisama i obrazložili svoje zahteve, nakon čega je dozovoljeno petočlanoj grupi studenata da uđu u zgradu i ostave svoja pisma na pisarnici, za ministra Todorovića. Protestantima je obećano da će ministar primiti njihova pisma, ali oni su odlučni da nastave sa protestima dok njihovi zahtevi ne budu usvojeni.

*“Danas” od 10. do 16. decembra 1998.

Vremeplov:  Knin glavni grad Republike Srpske Krajine

Na današnji dan 19. decembra 1991. godine Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba – Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995. godine, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.

Vremeplov: Umro  Džo Barbera

  Džo Barbera član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput “Tom i Džeri”, “Medved Jogi”, “Porodica Kremenko” i “Skubi du” umro je 19. decembra 2006. godine.Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Han udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer.

Vremeplov: Na engleski presto došao Henri II

Na engleski presto 19. decembra. 1154. godine  je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.

Vremeplov: Umro Džozef Tarner

Na današnji dan 19. decembra 1851. godine umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.

Vremeplov: Umro Vitus Bering

Ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na do tada nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime umro je na današnji dan 19. decembra  1741. godine. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku.

Vremeplov: Usvojen prvi ustav Crne Gore

Na današnji dan 19. decembra 1905. godine usvojen je prvi ustav Crne Gore, “Nikoljdanski ustav”, kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.

Vremeplov: Umro Branko Horvat

U Zagrebu je na  današnji dan 19. decembra 2003. godine umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati jugoslovenski i hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).

Opljačkani članovi Dečje filharmonije

Tokom koncerta Dečje filharmonije u nedelju uveče u Sava centru, učesnicima su u garderobi ukradeni novčanici, objavio je direktor Filharmonije Ljubiša Jovanović na svom Fejsbuk profilu. On je obelodanio da se isto desilo i na poslednjem koncertu održanom u okviru festivala „Radost Evrope“, kada su pokradena i deca iz inostranstva. Jovanović je ukazao da je u nedelju uveče iz džepova, novčanika i ranaca dece otet novac, „nekom koja stotina dinara od džeparca, drugima po nekoliko hiljada od karata za prevoz koji im je nadoknađen“. Najpotresniji je trag na dušama te dece, njihova zaprepašćenost, zbunjenost, neverica u očima. Njima je sinoć ukraden deo srca, bića, čistote. Nisam mogao da spavam protekle noći. Nažalost, ne zbog radosti zbog fantastičnog koncerta, već od silne tuge i ljudske povređenosti, naglasio je on. Jovanović smatra da je neophodno da se sinhronizovanom akcijom obezbeđenja i rukovodstva Sava centra deci nadoknadi svaka para, kako bi im se vratilo poverenje u ljudskost. Moramo pokazati deci da smo dostojni njihove mladosti i unutrašnje lepote, ne smemo zažmuriti nad nečijom nebrigom, nemarom i mogućnošću da proces vaspitavanja mladih bude podvrgnut ruglu na ovakav način, poručio je on.

Fondacija Deca deci: Pronaći počinioce krađe

Fondacija Deca deci je povodom navoda o kradji tokom koncerta Dečje filharmonije u Sava centru u Beogradu izrazila nadu da će počinioci biti pronađeni i da će biti preduzete mere kako se ovakvi incidenti ne bi ponavljali.

Škulić: Ideje o snižavanju godina krivične odgovornosti maloletnika čudne i naopake

Zbog sve češće pojave vršnjačkog nasilja u Srbiji, ponekad veoma brutalnog, poslednjih meseci čuju se zagovaranja da granica krivične odgovornosti maloletnika treba da se spusti sa 14 na 12 godina, što je prema stavu profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Milana Škulića neprihvatljiva ideja. “Kada bi se kod nas granica krivične odgovornosti spustila na 12 godina ništa se ne bi postiglo, već bi se bez potrebe veliki broj dece uveo u krivično-pravnu oblast, a sankcije bi bile praktično onakve, kakve se i sada mogu postići merama socijalne zaštite”, upozorio je profesor na panelu 32. Skupa “Kopaoničke škole prirodnog prava-Slobodan Perović”, održanog proteklog vikenda na Kopaoniku.

Uz zagovornike ove ideje, od nedavno se prema rečima profesora Škulića našlo i Ministarstvo unutrašnjih poslova. “Nedavno sam dobio poziv u vezi sa ovim predlogom i bio sam prilično iznenađen zašto se opet dolazi na te čudne i naopake ideje”, naglasio je Škulić, govoreći na panelu Kopaoničke škole posvećenom krivičnoj odgovornosti i sankcionisanju maloletnika.

Ukazao je da je u Evropi, kao i u svim državama nekadašnje SFRJ, standardna granica krivične odgovornosti 14 godina. U nekim evropskim državama ima i nižih granica, kao i viših granica od 15 ili 16 godina. “Ali tamo gde je ta granica niža, to je tradicija koja traje dugi niz godina. U Engleskoj i Škotskoj starosna granica je 10 godina, ali ni kod njih nije moguće izricanje tipične krivične sankcije i ne vodi se tipičan krivični postupak prema deci koja imaju tako malo godina”, naglasio je Škulić. Tamo se, kako je naveo, odgovornost te dece samo formalno “krsti” kao krivična odgovornost i vodi se navodni krivični postupak, koji za tako malu decu vise liči na ono što je kod nas postupak socijalne zaštite, a navodne krivične sankcije u osnovi su tipične socijalne sankcije i decu niko ne tera u zatvor. Zbog toga smatra da bi snižavanjem granice odgovornosti maloletnika, Srbija bez potrebe išla na represiju, što, kako je naglasio, nije dobro jer bi bila bez potrebe odbačena i u Evropskoj uniji i Evropi kao država koja “stalno insistira na represiji i hoće da što više goni”.

Bila bi takođe jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja bi išla na tako nisku starosnu granicu odgovornosti za krivično delo, napomenuo je Škulić ističući da bi se povrh svega toga, dodatno opteretili i organi gonjenja iz krivičnog postupka. “Krajnje je vreme da budemo malo oprezniji u promenama krivičnog zakonodavstva i da shvatimo da nije sve u represiji i da njom ne treba pošto poto menjati mehanizme”, ukazao je Škulić, koji je i sudija Ustavnog suda Srbije.

On je takođe negodovao što Ministarstvo unutrašnjih poslova poslednjih godina sve češće daje svoje, kako kaže, čudne predloge za izmene Krivičnog zakonika i nekako uspeva da ih progura. “Smatram da policija nije ta koja treba da se bavi Krivičnim zakonikom već poslovima iz svoje nadležnosti”, naveo je Škulić, osvrćući se i na nedavno usvojene predloge MUP-a kojima je radikalno smanjen prostor za izricanje uslovne osude i varijante kažnjavanja višestrukih povratnika, koji se primenjuju od 1. decembra kroz izmene KZ-a. On smatra da će ove novine vrlo brzo prepuniti srpske zatvore, i mada kaže da povrat svakako zaslužuje reakciju države, ukazuje da nije dobro ni da naša država bude šampion u broju osuđenika u zatvorima po broju stanovnika – jer smo sada na tom putu.

Naši đaci po izostancima prednjače u svetu

Prema broju izostanaka iz škole učenici iz Srbije prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja, pokazuju rezultati poslednjeg ciklusa PISA istraživanja.  Iako smo po postignućima učenika u donjem delu rang-liste, po izostancima smo na visokom osmom mestu. Na vrhu su učenici iz Čilea, slede Urugvaj, Crna Gora, Ukrajina, Peru, Izrael i Filipini, pa Srbija. Rezultati PISA studije su pokazali da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanih razloga, a 41 odsto sa nekih časova.

– Pitanje na koje su učenici odgovarali je bilo koliko su puta u dve nedelje pre testiranja zakasnili na čas, izostali s nekog časa ili odsustvovali ceo dan, a da to nije opravdan izostanak. To su bile procene učenika. Moguće je da su objektivni podaci još gori – kaže za Danas Marina Videnović, sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Treba imati na umu i da su ovi podaci dobijeni od učenika starih 15 godina, od kojih je najveći broj u trenutku PISA testiranja bio u prvom razredu srednje škole, a školska praksa svedoči da je masovno izostajanje najprisutnije u završnim razredima srednje škole.

Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju izostanaka u školama, a podatke ni posle više pokušaja nismo dobili od Ministarstva prosvete. Ministar prosvete Mladen Šarčević je, kada su objavljeni nalazi iz PISA studije, prokomentarisao da je uvođenjem elektronskog dnevnika za 36 odsto smanjen broj izostanaka.

Na naše pitanje s čim je taj podatak poređen, u Ministarstvu prosvete nam je nezvanično rečeno da su direktori škola u kojima je uveden es-dnevnik radili jednu vrstu istraživanja o broju izostanaka i da je neko od njih pomenuti podatak preneo ministru u usmenom razgovoru.

Prema ranijim nalazima inspekcijskog nadzora u školama, izostanci se mere milionima, posebno kada je reč o opravdanim. Poslednji javno objavljen podatak Ministarstva se odnosi na školsku 2011/12. godinu, i tada je svaki učenik u proseku napravio 63 izostanka, odnosno 57,5 opravdanih i 6,4 neopravdana.

Država je donošenjem novih zakonskih rešenja pokušala da stane na put neopravdanom izostajanju učenika iz škole, insistirajući na većoj odgovornosti roditelja. Škole su dužne da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako roditelj ne izvršava svoje obaveze, a to, između ostalog, podrazumeva i da njihova deca redovno pohađaju školu.

Međutim, u praksi je mnogo veći problem manipulisanje sa opravdanim izostancima. Toga je svestan i prvi čovek Ministarstva prosvete: – Kako da rešite pitanje izostanaka? Da biste to uradili morate prvo da rešite to pitanje sa roditeljima koji konstantno pravdaju izostanke svojoj deci, a onda i sa lekarima koji olako daju opravdanja – prokomentarisao je nalaze iz PISA istraživanja ministar Šarčević. On je rekao da bi, kada bi se sve tretiralo kao neopravdani izostanak, pola učenika bilo izbačeno od škole.

Kao jedan od način borbe protiv izostajanja, Marina Videnović navodi uvođenje mere praćenja izostanaka i reagovanja u slučaju njihove pojave. – U Srbiji su definisani disciplinski i savetodavni postupci koje škola treba da preduzme u slučaju povećanog izostanka učenika. Uvođenjem es-dnevnika može se poboljšati pravovremeno informisanje roditelja o izostancima. Međutim, kao prvi korak, potrebno je analizirati zašto sprovedene mere nemaju efekta i nisu primenjene u praksi. Važno je odgovoriti na pitanje zašto se sa različitih strana sistem vara, kako bi se opravdavali izostanci. Razlog je verovatno što ni roditelji, ni nastavnici nemaju jasan stav da učenici nešto gube ukoliko nisu prisutni na nastavi. Samim tim, takav pristup školi ne razvijaju ni učenici – kaže Videnović.

Ona objašnjava zašto je neopravdano izostajanje sa nastave štetno. – Učenici koji izostaju imaju niže postignuće i pod većim su rizikom da napuste školovanje. Uspešno savladavanje ovog izazova podrazumeva informisanje učenika, roditelja i drugih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu o štetnosti izostajanja sa časova. Takođe je neophodno razviti sistemski pristup jačanju kompetencija nastavnika za podizanje motivacije učenika za rad, što je direktno povezano sa unapređenjem kvaliteta nastave. Što su učenici motivisaniji, aktivniji i angažovaniji na samom času to su spremniji da ulože napor u savlađivanju gradiva i uvide smisao svog prisustva na času. Takođe, postoje škole u kojima izostanci nisu problem. Dobro bi bilo analizirati na koji način su se oni izborili sa izostancima – poručuje Videnović.

Neopravdano izostajanje više od 25 časova teža povreda obaveza učenika

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit. U školama kažu da bi, kada bi se zakon striktno primenjivao, čak trećina đaka srednjih stručnih škola završila na razrednom ispitu.