Vesti – 21/22.12.2019.

Prevencija nasilja – osnaživanje nastavnika i učenika

U okviru projekta „Razvoj kapaciteta za prevenciju nasilnog ekstremizma kroz obrazovanje u srednjim školama u Republici Srbiji postavljanje osnova“  od 10. do 13. decembra 2019. održane  su obuke  za zaposlene u srednjim školama  i učenike-predstavnike učeničkih parlamenata.Učesnici obuka su bili nastavnici/stručni saradnici i učenici srednjih škola sa područija Beograda, Novog Sada, Niša, Kosovske Mitrovice, Novog Pazara, Leskovca. Tokom obuke za zaposlene u srednjim školama učesnici su imali prilike da se upoznaju sa značajem profesionalnog integriteta u prevenciji radikalizacije, pojmovima nasilnog ekstremizma i radikalizacije, faktorima rizika u periodu adolescencije, indikatorima radikalizacije, multisektorskoj saradnji u prevenciji i intervenciji itd. Učenici, predstavnici srednjih škola su imali prilike da nauče nešto više o značaju identiteta u prevenciji ( slike o sebi), značaju socijalnih veština i vršnjačke podrške, faktorima rizika i različitim oblicima nasilnog ponašanja ( sa posebnim fokusom na ideološki motivisano nasilje)  i manipulacije mladima, sterotipima i predrasudama koje vode ka diskriminaciji, faktorima zaštite mladih i dr. Projekat sprovodi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uz podršku Uneska.

Dodeljeni ugovori o radu najboljim medicinarima

Preko 100 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta i 100 najboljih maturanata srednjih medicinskih škola dobilo je u petak  ugovore o zaposlenju u srpskim zdravstvenim ustanovama, a petorici najboljih među mladim lekarima i trojici najboljih maturanata ugovore je uručio predsednik Aleksandar Vučić. Osim zaposlenja, mladi lekari dobijaju i specijalizaciju i doktorske studije o trošku države. U junu ove godine ugovori o zaposlenju uručeni su grupi od 100 najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici i Kragujevcu.

Potpisana Tršćanska deklaracija o nauci

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević učestvovao je na  ministarskoj konferencija o nauci i istraživanjima koja je održana 12. i 13. decembra 2019. godine, u Trstu (Italija). Ministri zaduženi za obrazovanje, istraživanje i inovacije zemalja članica Centralno-evropske inicijative (CEI) potpisali su na skupu Tršćansku deklaraciju o nauci kojom se promovišu zajedničke akcije u vezi međunarodne saradnje i naučne diplomatije. Skupom pod nazivom „Kako regionalna saradnja u nauci i tehnologiji može podstaći održivi razvoj u zemljama članicama CEI“ predsedavao je italijanski ministar obrazovanja Lorenco Fioramonti. Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja razgovarali su o  pristupu srpskih naučnika, inžinjera i grupa istraživača savremenim instrumentima istraživanja i naučne ekspertize dostupnim kroz programe koji se realizuju u okviru naučno-tehnološke mreže Centralno-evropske inicijative (CEI). U delegaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bio je i državni sekretar Vladimir Popović. Centralnoevropska inicijativa (CEI) je najstarija regionalna inicijativa na prostorima Centralne i Jugoistočne Evrope. Danas ima 17 članica, od kojih  su devet članice EU, a preostalih osam su države zapadnog Balkana. Naučna i tehnološka mreža CEI podržava učešće naučnika iz zemalja šlanica u istraživačkim projektima i naučnim radionicama u oblastima poput teorijske i primenjene fizika, matematike, bio-inžinjeringa, hemije i sl.

Dodeljene stipendije za žene u nauci

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u partnerstvu sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa Uneskom i kompanije Loreal Balkan, sprovodi program  dodele nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ koje se dodeljuju ženama koje se bave naučnim istraživanjima u Srbiji, već deveti ciklus, počev od 2010. godine . Stipendije „Za žene u nauci“ za 2019. godinu dodeljene su danas Aleksandri Barać sa Klinike za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, Neveni Veličković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu – departman za biologiju i ekologiju i Emiliji Stojanović, studentu doktorskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu (završna godina) i Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (prva godina).

One su na ceremoniji održanoj  u Vladi Republike Srbije nagrađene za izuzetan naučnoistraživački rad u oblastima mikrobiologije-infektologije, genetike i eksperimentalne i primenjene fiziologije sa sportskom medicinom. Stipendije u vrednosti od po pet hiljada evra namenjene su realizaciji njihovih značajnih naučnih istraživanja koja će biti sprovedena u Srbiji.

Na svečanosti u Vladi Srbije pomoćnik ministra za nauku dr Marina Soković čestitala je dobitnicima i navela je da je bio težak zadatak izabrati najbolje, jer je bilo dosta izvanrednih kandidatkinja. Ona je istakla da će Ministarstvo, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raditi na poboljšanju uslova za nauku i istraživače, navodeći da u pojedinim institutima radi oko 90 odsto žena, a da 52 odsto istraživača u Srbiji čine žene.

Prof. dr Goran Milašinović, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom čestitao je dobitnicama uz napomenu da je „ova nagrada veoma bitna iz dva razloga – reč je o ženama, kao i da Unesko vodi računa o rodnoj ravnopravnosti.  On je   predočio  neke od podatka Uneska koje se odnose na obrazovanje žena i istakao da od 750 miliona nepismenih dve trećine čine žene, te da je od svih naučnika u svetu samo 28 odsto žena.

Generalna direktorka Loreal Balkan i Loreal Adria Balkan regiona Brigit Štreler navela je da od 2010. godine od kada je program pokrenut svake godine talentovanim mladim naučnicama u Srbiji se dodeljuju tri stipendije kao vid podrške profesionalnom usavršavanju i podsticaj da se bave naukom u Srbiji.   Ona je istakla da je kroz ovoj program, koji se sprovodi u 117 država do sada nagrađeno više od 3.100 žena, te da  se na taj način ženama istraživačima pruža podrška kakvu  zaslužuju.

Cilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ je da širom sveta, a tako i u našoj zemlji, podrži izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva. Završetkom devetog ciklusa programa, ujedno je otvoren i novi konkurs za prijavu za nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ za 2020. godinu.  Konkurs je namenjen mladim naučnicama u Srbiji, do 35 godina starosti, koje su upisale ili završile doktorske ili postdoktorske studije u oblasti prirodnih nauka. Svake godine dodeljuju se po tri stipendije, svaka u iznosu od 5 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Detaljne informacije o programu i proceduri konkurisanja za stipendije moguće je naći na internet stranici www.zeneunauci.co.rs.

Najbolji na bilbordima: Strahinja Kurešević

Strahinja Kurešević učenik je Gimnazije „Svetozar Marković” U prošloj školskoj godini osvojio je treće mesto na Olimpijadi centralne, istočne i jugoiostočne Evrope iz geografije, a drugu nagradu na Republičkom takmičenju iz geografije. – Sada idem u četvrti razred gimnazije, a planiram da nastavim školovanje na fakultetu – navodi Strahinja Kurešević. – Imam nameru da budem civilni pilot, ali ću još videti koje su mugoćnosti da se to i ostvari. Znanje iz geografije svakako će mi biti potrebno ukoliko se opredelim za taj poziv.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

KCNS: Koncert učenika muzičke škole

U subotu, 21. decembra u 12 časova Kulturni centar Novog Sada organizuje Koncert učenika muzičke škole Kulturno sklonište u Klubu „Tribina mladih“. Ulaz je slobodan. Kulturno sklonište je centar za muzičko obrazovanje u kom polaznici svih generacija stiču osećaj i usavršavaju veštinu interpretiranja i stvaranja popularne muzike. Pored toga, Kulturno sklonište ima cilj da širi znanje o istoriji muzike i kulture opšte, kao i da poboljša kvalitet pop, rok, džez i bluz scene, stvarajući kvalitetne muzičare. Pedagoški pristup u Kulturnom skloništu takođe se razlikuje od standardnog školskog pristupa, pošto se u centru podržavaju, ističu i neguju različitost, posebnost, autorstvo i sloboda.

Podjednako se radi na jačanju individualzma i timskog duha, ali se pre svega poklanja pažnja ličnosti i afinitetima svakog polaznika. Centar su osnovali gitarista Petar Jelić i violončelistkinja Aleksandra Berček Jelić 2008. godine. Tokom 11 godina rada i više od 900 polaznika, stvorena je muzička porodica koju kako profesori tako i polaznici doživljavaju kao neodvojiv deo svoje svakodnevnice. Zahvaljujući takvoj energiji i radu tima kvalitetnih profesora – aktivnih muzičara, Kulturno sklonište je postalo jedna od najatraktivnijih škola za popularnu muziku u Srbiji.

OŠ u Kamenici proslavila rođendan i oživela duh srednjeg veka

Dan Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici proslavljen je u petak 6. decembra, a da to ne bude klasična priredba pobrinuli su se zaposleni, koji su pripremili specijalan program pod nazivom „Zmajevi viteški susreti”, u okviru kojeg su učenici i  posetioci te osmoletke mogli da osete duh srednjeg veka i učestvuju u različitim radionicama. Đaci su se mogli oprobati u mačevanju, oslikavanju i dizajniranju grbova, kaligrafiji, duborezu i drugim veštinama, ali i kvizu znanja o srednjem veku, a učešće na tim radionicama donosilo im je dva tokena, koja su mogli iskoristiti da se okušaju u streličarstvu.

Program su otvorili članovi Udruženja za očuvanje i negovanje tradicije i kulture „Beli vukovi” iz Sremskih Karlovaca, i to izvođenjem srednjovekovne kompozicije na fruli, a zatim i scenskim prikazom borbe. Dva poluoklopljena viteza prikazala su kroz kratku tačku kako su se ratnici borili u srednjem veku. Po rečima pomoćnika direktora Zorana Cvijića, program proslave Dana škole osmišljen je po želji učenika, koji su predložili da on liči na globalno popularnu seriju „Igra prestola”. – Došli smo na ideju da za proslavu angažujemo Udruženje „Beli vukovi”, a oni su nam potom predložili kako bi sve moglo izgledati da i deci, ali i svima koji nas posete, bude interesantno – naglasio je Cvijić. – I prethodnih godina smo imali zanimljive programe na slične teme na radionicama, gde su nastavnici prikazivali ono što su učenici radili tokom školske godine, a ovoga puta je sve to malo drugačije i, na veliko zadovoljstvo učenika i zaposlenih, sve to lepo izgleda. Verujem da ćemo u budućnosti pripremati sve bolje programe.

Budući da je rad ove škole prvi put zabeležen daleke 1701. godine, zaposleni nisu mogli da pronađu podatak o tome od kada se dan te osmoletke proslavlja. Škola u Sremskoj Kamenici, koja ima i područnu u Novim Ledincima, neguje lik i delo čika Jove Zmaja, kom su posvećene brojne nastavne i vannastavne aktivnosti. Kako saznajemo, škola je 1971. godine bila osnivač tradicionalnih Susreta Zmajevih škola i njihov je domaćin svake pete godine, a direktor te ustanove Dejan Merdanović naglasio je da su i ove godine organizovali i „Zmajev kviz”. Dodao je da su njihovi đaci danas veoma uspešni u sportu, ali i u raznim sekcijama, poput kaligrafije, lutkarstva i drugih. – Škola ima 1.187 učenika u 49 odeljenja, a lane ih je bilo 47, pa ove godine imamo oko 40 đaka više, dok osmoletku u Ledincima pohađa njih više od 200 – istakao je Merdanović, i dodao da je i nastavni kadar dosta podmlađen u poslednjih nekoliko godina. Direktor je dodao i da njihovi đaci imaju sve potrebne uslove, te da se nada da će u narednom periodu moći da ulože i u obnovu podova i vrata i krečenje te obrazovne ustanove.

U Ledincima nedostaju računari

– Od Pokrajine smo dobili 4,5 miliona dinara za sanaciju tri toaleta, što smo uspešno i uradili ove školske godine – kazao je Dejan Merdanović. – U školi u Sremskoj Kamenici svi kabineti opremljeni su kompjuterom ili laptopom i projektorom, a u Ledincima nam nedostaju računari. Stiglo je deset laptopova i isto toliko projektora za određeni broj nastavnika, koji su prošli obuku za novi sistem nastave, a imamo uverenje da će do 2021. svi oni koji su se obučili za digitalnu nastavu dobiti svu potrebnu opremu da bismo nastavu modernizovali.

Proširenje predškolske ustanove u Starim Ledincima u završnoj fazi

Vrtić u Starim Ledincima do sredine januara naredne godine trebalo bi da bude proširen, budući da je u toku dogradnja postojećeg objekta u tom naselju. Kako saznajemo, trenutno se izvode završni, zanatski radovi na novom delu vrtića Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo” i formira se veza između tog dela i starog objekta. U „Radosnom detinjstvu” za „Dnevnik” navode da se proširuje privatna kuhinja i dograđuje soba za jaslice i jedna multifunkcionalna soba tog vrtića. – Kapacitet vrtića je trenutno 40 dece u dve grupe, a kada se otvore dve nove, moći će da primi 75 dece u četiri grupe – kazali za naš list u toj ustanovi. – Među njima je jedna grupa jaslenog uzrasta i tri mešovite za decu uzrasta od tri do sedam godina. Prvi put će u Ledincima biti jaslena grupa.

Dodali su i da već imaju decu na listi čekanja za jaslenu grupu, ali i nekoliko zahteva za premeštaj iz obližnjih vrtića. Objasnili su dalje da će decu s liste čekanja upisati kada se steknu svi zakonski uslovi. Naveli su i da roditelji mogu i dalje podnositi prijave, a, ukoliko neko to nije učinio, a želi da se dete upiše u vrtić u Starim Ledincima, može doći kod njih i prijavi se. – Proširenje vrtića je značajno jer roditelji neće morati da vode decu u Sremsku Kamenicu ili čak u druge opštine, poput Beočina, Čerevića i slično – zaključili su u PU „Radosno detinjstvo”. Inače, po konkursnoj dokumentaciji projekta dogradnje, najpre je morao da se sruši nezavršen nelegalni objekat površine 37 kvadratnih metara pored postojećeg objekta vrtića. Vrednost tih radova je, kako su naglasili u toj ustanovi, veća od 36,2 miliona dinara, s PDV-om.

Prošle godine je predsednica Saveta mesne zajednice Stari Ledinci Jelena Ćorković za „Dnevnik” rekla da im je to važna investicija jer u tom selu ima mnogo dece pa roditelji imaju problem s odvođenjem mališana u vrtić. Kako je tada rekla, zbog nedostatka mesta u postojećem vrtiću pojedini roditelji nisu uspeli da upišu svoju decu u Starim Ledincima, pa će im proširenje kapaciteta olakšati funkcionisanje.

Ozelenjeno dvorište u Vrtiću Vila

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai zasadili su novo drveće u dvorištu vrtića ”Vila” PU Radosno detinjstvo. Sadnice namenjene tom vrtiću obezbeđene su zahvaljujući ličnoj donaciji zaposlenih u EBRD u Srbiji. – Ovo je simboličan zajednički gest u skladu sa pridruživanjem Novog Sada porodici zelenih gradova. U dvorištu vrtića ”Vila” biće zasađena 42 nova drveta. Na ovakvim primerima vidi se da nas EBRD ne doživljava kao partnera samo prilikom potpisivanja protokola u složenim pitanjima, nego i u ovim svakodnevnim stvarima koje čine život lepšim. Za Grad je ovo najava velike akcije ozelenjavanja 25 lokacija, sa nekoliko hiljada novih zasada. Veliki je odziv kompanija, sportista, javnih ličnosti koji žele učestvuju, pa pozivam sve Novosađane da nam se pridruže, i da pokažemo na delu da nam treba zeleniji grad, a ne samo na društvenim mrežama. Važno je što smo konsultovali stručnjake, pa ćemo saditi odgovarajuće vrste drveća na lokacijama koje su planskim aktima predviđene za ozelenjavanje. Da se ne bi desilo, kao što je to slučaj na Limanu 2, gde je drveće neplanski na mestu koje je već 20 godina predviđeno za izgradnju vrtića, i ljudi sada misle da je to park. Mi ćemo u drugoj fazi ove akcije raditi i na pošumljavanju oboda grada, jer treba da vodimo računa i o vetrozaštitnim pojasevima. Čekaju nas ozbiljni razgovori sa EBRD, prevashodno oko SPENS- a. Kao što vidite, stigli su prvi autobusi, ali tek kada stigne 100 novih, i još sa onih 40, što smo kupili u prethodnih nekoliko godina, biće potpuno druga slika na ulicama grada. Pričaćemo sa EBRD i oko municipalnih obveznica, da ne plaćamo kamate kakve su nam ostavili, jer danas je bolja situacija u Gradu i na finansijskom tržištu – naglasio je gradonačelnik Vučević.

Kako je rekla direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai predstoji potpisivanje ugovora za nabavku 35 novih CNG autobusa čime će biti poboljšan kvalitet vazduha u Novom Sadu, a procene su da će zahvaljujući novim autobusima biti smanjena emisija CO2 za 70. – Novi Sad se pridružio EBRD programu „Zeleni gradovi“ u avgustu 2019. u okviru kojeg će biti izrađen Akcioni plan sa prioritetnim investicijama koje doprinose poboljšanju životne sredine. Nekoliko zelenih projekata je već u pripremi, pre svega rekonstrukcija i poboljšanje energetske efikasnosti SPENS-a, i obnova voznog autobuskog parka novosadskog javnog prevoznika – istakla je Žužana Hargitai. EBRD je do sada investirala preko 5,6 milijardi evra u Srbiji, od čega je najveći deo namenjen razvoju privatnog sektora i održive infrastrukture. Sa nekoliko gradova u Srbiji trenutno sarađuje na projektima poboljšanja energetske efikasnosti u javnim zgradama, kao i u istraživanju mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja.

Vremeplov: Rođen Tomas Beket

  Na današnji dan 21. decembra 1118. rođen je Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče “Klarendonske konstitucije” o odnosima crkve i države.

Vremeplov: Rođen Staljin

Sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili Staljin rođen je na  današnji dan 21. decembra 1879.. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U “čistkama” koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo je nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja. 

Vremeplov: Umro Bokačo

Na  današnji dan 21. decembra 1375. godine umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od sto novela “Dekameron”, remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.

Vremeplov: Edikt o toleranciji slobodu veroispovesti

Austrijski car Josif II priznao je na  današnji dan 21. decembra 1781. godine Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.

Vremeplov: Jeljcin raspustio KGB

Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je na današnji dan 21. decembra 1993. godine. Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.

Vremeplov: Rođen Hajnrih Teodor Bel

Na  današnji dan 21. decembra 1917. godine rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata (“Mišljenja jednog klovna”, “Grupna slika s damom”, “Izgubljena čast Katarine Blum”).

Vremeplov: Albanska vlada uklonila sve statue Staljina

Na  današnji dan 21. decembra 1990. godine albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.

Vremeplov: Protest 30.000 studenata u Šangaju

U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, na današnji dan 20. decembra 1986.  godine preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.

Vremeplov: Leh Valensa postao predsednik Poljske

Lider sindikalnog pokreta “Solidarnost” Leh Valensa preuzeo je na  današnji dan 22. decembra 1990. godine, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.

Vremeplov: Umro Jovan Rajić

Na današnji dan 22. decembra 1801. godine umro je srpski istoričar, teolog, književnik Jovan Rajić. Školovao se u Sremskim Karlovcima, gde je i rođen, u jezuitskoj gimnaziji u  Komoranu, i u Šopronu (protestantska gimnazija). Završio je Duhovnu akademiju u Kijevu. Radio je kao profesor u Karlovcima i Novom Sadu (geografija sa istorijom). Pošto se zamonašio 1772. postaje arhimandrit manastira Kovilj u Bačkoj. Uz Dositeja Obradovića Rajić je verovatno najučeniji Srbin svog vremena. Njegov “Katihizis”, koji je izradio na traženje carice Marije Terezije, najprevođenija je srpska knjiga 18. veka. Prevedena je na rumunski (2 prevoda) nemački, mađarski i grčki. Prevodio je sa ruskog i nemačkog, književno, bogoslovsko i istoriografsko štivo. Njegova “Istorija”, obimno delo objavljeno u 4 toma (1794/95) ostavila je ogroman trag u srpskoj kulturi i posle Mavra Orbina i Pavla Julinca prva je prava istorija Srba. To je prva publikacija u srpskoj književnoj istoriji za koju su bili upisivani prenumeranti (pretplatnici). I na literarnom polju imao je sjajne rezultate, njegova poema “Boj zmaja sa orlovi” smatra se najboljim pesničkim ostvarenjem srpske literature 18. veka. Dela: “Katihizis mali”, “Boj zmaja sa orlovi”, “Stihi o vospominaniji smrti”, “Istorija raznih slovenskih narodov”, “Traedokomedija” (prerada dela Emanuila Kozačinskog), “Molitvenik”, “Istorija katihizma”, “Bezpristrastnaja istoričeskaja povest”, “Pravila monašeskaja”.

Vremeplov: Umro Oto Bihalji Merin

  Na današnji dan 22. decembra 1993. godine umro jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću “Nolit” i uređivao književno-politički časopis “Nova literatura”.  Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis “Linkskurve”. U Parizu je 1933. osnovao “Institut za borbu protiv fašizma”. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman “Doviđenja u oktobru”, eseji i umetnička kritika “Osvajanje neba”, “Misli i boje”, “Susreti sa mojim vremenom”, “Jugoslovenska skulptura XX veka”, “Graditelji moderne misli”, “Naivna slika sveta”, “Prodori moderne umetnosti”, “Kraj umetnosti u doba nauke?”, “Maske sveta”, “Re-vizija umetnosti”, “Modern German art”, “Goja i mi”, “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Anri Ruso, život i delo” (sa suprugom Lizom), monografije “Krsto Hegedušić”, “Gabrijel Stupica”, “Bogosav Živković”, “Vangel Naumovski”, delo o Španskom građanskom ratu “Španija između smrti i rađanja”.

Vremeplov: Bolest “ludih krava” i izvan Evrope

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na  današnji dan 22. decembra 2000. godine na mogućnost širenja bolesti “ludih krava” izvan Evrope. Bolest, koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krajcfeld-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena 1986. u Velikoj Britaniji.

Vremeplov: Brest-Litovski mir

Na  današnji dan 22. decembra 1917. godine  u Brest-Litovsku u Prvom svetskom ratu počeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. godine potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.

Vremeplov: Okončana era aparthejda

Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao je  na  današnji dan 22. decembra 1993. godine eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 Prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.

Vremeplov: Umro Semjuel Beket

Na današnji dan 22. decembra 1989. godine umro irski pisac Semjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik “teatra apsurda”. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godine.

Vremeplov: Kastrova ćerka dobila politički azil u SAD

Alina Fernandes Revuelta, ćerka kubanskog predsednika Fidela Kastra, napustila je  na  današnji dan 22. decembra 1993.  godine Kubu i dobila politički azil u SAD.

Romska deca u novosadskim školama: Sve prisutnija segregacija

Deca iz romskih porodica koja se školuju u osnovnim školama u Novom Sadu imaju znatno više neopravdanih izostanaka u odnosu na decu opšte populacije, postižu znatno gore rezultate i u velikom procentu napuštaju školu nakon četvrtog razreda, a to se naročito odnosi na romske devojčice. Kako su pokazali rezultati istraživanja Zaštitnika građana Novog Sada, a koje je sprovelo udruženje žena “Romena”, tek oko 63 odsto jedne generacije romske dece završava osnovnu školu u roku, a veliki problem je broj neopravdanih izostanaka ove dece, zbog kojih na kraju školske godine ne dobijaju ocene i suštinski “padaju” čitaju razrede. 

Još jedna zabrinjavajuća činjenica, koju je na prezentaciji rezultata iznela zaštitnica građana Novog Sada Marina Popov Ivetić odnosi se na segregaciju – pojavu da roditelji sve više u Novom Sadu, ali i u celoj Srbiji, ispisuju svoju decu iz škola u kojima ima romske dece i šalju ih u druge, po pravilu i udaljenije škole, pod opravdanjem da je nastavni program pojednostavljen i manje bogat upravo zbog prisustva romskih mališana. Popov Ivetić je iznela da je statistička analiza brojnosti i položaja dece romske nacionalne manjine u osnovnim školama u gradu samo prvi korak u boljem sagledanju položaja Roma i Romkinja.  “Sada imamo osnov da se naredne godine pozabavimo edukacijom i to verovatno nastavnog kadra. Trebalo bi se pozabaviti problemom segregacije i nastavnog programa, da li se radi o donekle opravdanoj situaciji ili ne, kako rešiti ovaj problem jer naravno da je neprihvatljivo da se formira škola samo za romsku decu – to nikad  neće biti rešenje”, poručila je Zaštitnica građana Novog Sada.

Predsednica udruženja “Romena” Ljiljana Mihajlović podsetila je da se u proteklih 10 godina nije radilo nijedno sveobuhvatno istraživanje o romskoj populaciji na nivou Novog Sada, te da je vreme da se vidi dokle se stiglo sa implementacijom mera iz programa inkluzije u obrazovanju. “Cilj nam je da postignemo potpunu inkluziju romske nacionalne manjine u sistem, a naročito dece, što sada možemo da počnemo jer imamo statističke podatke. Mi smo na adrese 35 škola poslali upitnike, a odazvalo se 28 škola u kojima se školuju romski mališani, a analizirali smo da li postoji pedagoški asistent, polnu strukturu, lokaciju škole i izostajanje s nastave”, objasnila je Mihajlovićeva.

Kako pokazuju podaci iz popisa stanovništva 2011. godine, 1,3 odsto ukupnog broja stanovnika Novog Sada izjasnilo se da je romske nacionalnosti. Međutim, taj broj je sada sigurno mnogo veći usled izraženih migracija, dodala je Mihajlović. “Često zaboravljamo iz kakvih sredina dolaze ova deca i treba da sagledamo ta mesta – podstandardno naselje Veliki rit broji najmanje 300 romskih porodica, Bangladeš broji 70 porodica, Šangaj oko 50, a Adice oko 170 romskih porodica. Najviše učenika pohađa škole koje su i najbliže ovim naseljima, a to su OŠ ‘Dušan Radović’, ‘Jožef Atila’, ‘Dositej Obradović’ – koja je upisivala romsku decu do 2017. godine, upis u većem broju preuzela škola ‘Veljko Petrović’ u Begeču. Pedagoški asistent je angažovan u četiri škole, uključujući OŠ ‘Vuk Karadžić'”, navela je predsednica “Romene”.

U tri škole izborni predmet i romski jezik

Treba napomenuti da su u ukupno tri škole realizuje izborni predmet romski jezik. Sve gradske i prigradske osnovne škole je prošle školske godine pohađalo ukupno 18.687 učenika, od čega je 1.099 dece romske nacionalnosti, što je šest odsto ukupnog broja dece. U “Dušan Radović” je 28 odsto učenika romske nacionalnosti, u “Jožef Atila” je reč o 21 odsto učenika, u “Veljko Vlahović” je 34 odsto, dok “Dositej Obradović” pohađa ukupno 49 odsto romske dece od ukupnog broja učenika. Ovi podaci suštinski ukazuju na činjenicu da deca romske nacionalnosti podrazumevaju najmanje petinu ukupnog broja učenika.

Rezultati pokazuju da skoro 80 odsto romskih učenika koji su imali neopravdane izostanke nisu na kraju godine dobili ocene, dok je kod druge dece sa izostancima taj procenat samo 21 odsto. Poražavajuće je da mnogo je veći procenat devojčica koje su neocenjene, iako je njih više u celom obrazovnom sistemu, što ukazuje na i dalje prisutan fenomen ranih brakova u romskim porodicama. “Značajne promene u obrazovnim dostignućima zapažamo kod učenika pri prelasku iz prvog obrazovnog ciklusa u drugi, to jest iz četvrtog u peti razred. Uočava se povećanje broja učenika 5. i 6. razreda koji imaju nedovoljan uspeh u odnosu na prvi obrazovni ciklus – pad broja učenika s vrlo dobrim prosekom. Ključna tačka osipanja je taj peti razred, najveći procenat dece je tada nedovoljan ili nisu ni završili peti razred. Takođe, kad smo poredili socijalni status porodice i dostignuća učenika, videli smo da većina romske dece koja su uključena u obrazovni sistem potiče iz porodica korisnika socijalne pomoći”, navela je Ljiljana Mihajlović.

Istraživači su analizirali celu generaciju koja je krenula u školu 2011. godine, a to je ukupno 169 učenika romske nacionalnosti. Osnovnu školu je završilo 105 učenika, što je 63 odsto. Kad je reč o preporukama da bi se stanje unapredilo, potrebno je da Grad Novi Sad sa novim, boljim i konkretnim merama potpuno podrži inkluziju Roma i Romkinja – da se uvedu nove nastavne i vannastavne aktivnosti, veći broj pedagoških asistenata (koji su najveća podrška romskim mališanima u školi), bolji raspored đaka po školama, bolja profesionalna orijentacija kako bi ova deca imala budućnost, te jačanje kompetencija i znanja celokupnog kadra, a naročito nastavnika. Potreban je i mnogo snažniji kontakt sa roditeljima ove dece.

Predstavljanje ove analize urađeno je u sklopu Festivala prava deteta, koji organizuje Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Zamenik ombudsmana za prava deteta Milan Dakić i pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović podsetili su na fundamentalno pravo – pravo deteta, kao i važnost inkluzije kao mere koja u Srbiji zvanično postoji 10 godina.  Dakić je podsetio da je primer zbližavanja dece-migranata i dece opšte populacije u Vojvodini jasan dokaz uspešnosti inkluzije i to kad se deci da šansa da učestvuju, dok je Pavlović naglasio da je ključna sintagma koja treba sve da nas okuplja – zajedničke vrednosti, koje savremeno društvo treba da neguje, u najboljem interesu deteta. 

Odbijeni zahtevi, ali deca ne moraju odmah da napuste Maltu

Agencija za državljanstvo i boravak Malte potvrdila je svoju odluku da odbija zahteve 22 srpske dece za boravišne dozvole podnete u prethodnim nedeljama, jer podnosioci ne ispunjavaju kriterijume minimalnog prihoda, prenelo je  Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.  Agencija je navela da nije tačno da se od dece očekuje da odmah napuste zemlju i dodala da podnosioci zahteva imaju pravo na žalbe i mogu da ospore odluku u Odboru za žalbe imigranata, koji je nezavisno i autonomno telo. Dok se takvo rešenje ne donese, biće dozvoljeno da borave na Malti uz privremene dozvole, navela je Agencija u saopštenju koje je medijima prosledilo Ministarstvo.

About the Author

admin