Siniša Mali se ne odriče doktorata

Iako je Senat Univerziteta u Beogradu na sednici 12. decembra doneo odluku o poništavanju diplome doktora nauka ministru finansija Siniši Malom, on se i dalje svog doktorata ne odriče  Odluka Senata stupila je snagu danom usvajanja, ali Mali iz svoje zvanične biografije nije izbacio podatak da je doktorirao. Na sajtu Ministarstva finansija u njegovoj biografiji još uvek piše da je on doktorsku disertaciju na temu „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“ odbranio 2013. na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. – Ako je pitanje da li me iznenađuje to što Siniša Mali nije promenio podatak u svojoj biografiji da je doktorirao, odgovor je ne. Živimo u zemlji u kojoj kao na fabričkoj traci izbijaju afere ove vlasti. Živimo u zemlji u kojoj noću ljudi u fantomkama ruše kuće, novinarima se pale kuće, naslovnicama vrši pokušaj atentata, u kojoj su karikature zlodelo, a univerzitetski profesori bagra. Za one koji upravljaju državom postoje indicije da su falsifikovali svoje diplome i doktorate, da su kupili stanove od novca koji nije prošao kroz legalne tokove, da su umešani u proizvodnju droge, da po povlašćenim cenama od državne firme kupuju naoružanje i potom ga preprodaju po znatno višim cenama, učestvuju u švercu oružja… U svemu tome, po sistemu „držite lopova“, na udaru su upravo oni koji ukazuju na ovo nemilosrdno čerupanje države i sunovrat elementarnih moralnih načela – kaže za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ovom državom, dodaje Radonjić, „upravljaju klonovi koji žele privilegije, ali ne prihvataju odgovornost“. – To su oni za koje zakoni ne važe već funkcionišu po nekom svom kodeksu koji se svodi na to da praktično mogu da rade šta hoće. I rade, jer im se tako može. Došli smo do tačke, da sa kojom god aferom da ih suočite, dobijate od svih njih klonovski odgovor: baš nas briga. Tako vam je i sa ministrom finansija – navodi Radonjić.

Činjenica da Mali nije izbacio iz svoje biografije podatak da je doktorirao za profesora Rudarsko-geološkog fakulteta Vladicu Cvetkovića je logičan nastavak neakademskog ponašanja. – Siniša Mali je do sada imao bezbroj prilika da napravi pozitivan diskontinuitet u vezi sa svojom željom da bude deo akademske zajednice – od toga da se uopšte ne prihvata da se uradi doktorat na brzinu, do toga da prizna plagijat i poštedi i sebe i nas višegodišnjeg blamiranja, ali to nije učinio. Mene nimalo ne iznenađuje što mu to ni sada ne pada na pamet. Uopšte uzev, kada prestanemo da se iščuđavamo nad nelogičnim potezima osoba na vlasti biće nam svima mnogo lakše – poručuje Cvetković.

Kako je Danasu rečeno na Univerzitetu u Beogradu, odluka Senata o poništavanju diplome doktora nauka Siniši Malom stupila je na snagu danom usvajanja i ona će u narednom periodu će biti objavljena u Glasniku Univerziteta i Službenom glasniku.

Siniša Mali se nije oglašavao nakon odluke Senata, niti je najavio da li će podneti žalbu Upravnom sudu na odluku Odbora za profesionalnu etiku UB, koji je njegov doktorat proglasio za plagijat. U slučaju da to uradi, Upravni sud će se baviti zakonitošću celog postupka, ali u njegovog nadležnosti nije utvrđivanje da li je pomenuti doktorat plagiran. U tom smislu je odluka Univerziteta u Beogradu konačna.

Santovac dobitnik nagrade UNS-a za istraživanje “Mega diplomac”

Novinar N1 Adam Santovac dobitnik je specijalnog priznanja Udruženja novinara Srbije za novinarsko istraživanje “Mega diplomac”. Kako je objašnjeno, Santovac je u dokumentarnom filmu “sistematično i postupno, prema svim pravilima novinarske struke, razotkrio jedan truli sistem koji je posledično doveo do razaranja sistema obrazovanja u Srbiji u prethodne tri decenije”. “Novinarski odgovorno, razumljivo gledaocima, Santovac je razobličio šemu mahinacija na Univerzitetu Megatrend”, navodi se u obrazloženju nagrade. Pogledajte film na  https://www.youtube.com/watch?v=-xGvC_Oe9_0&feature=emb_logo

Đukić Dejanović: U Srbiji postoji težak dečji rad

Ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović izjavila je  u petak 20. decembra da u Srbiji i dalje postoji težak dečji rad i ukazala da je to problem kulturološke prirode.  „Deca u neki selima dobijaju veliki aplauz od porodica zato što ne idu u školu, jer ima u kući da se radi, pa nekada i fizički teško“, rekla je ministarka u izjavi novinarima pred početak Svaeta za prava deteta u Vladi Srbije. Ona je istakla da je ako dete radi fizički težak posao duže od dva dana, to problematično sa aspekta ljudskih prava i prava deteta. Pored ruralnih sredina, ona probelm dečijeg rada primećuje i u velikim gradovima, u takozvanim „uličnim situacijama“. „Sa time se moramo suočavti i to moramo rešavati“, poručila je ministraka Đukić Dejanović. Kao probleme koje treba rešavati u 2020, a tiču se prava deteta ona je izdvojila problem svih oblika nasilja, ali i jačanje svesti o značaju ranog razvoja u prvih 1.000 dana nakon rođenja deteta.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da se, od ukupno 392 preporuke koje je Srbija dobila od različitih tela UN u oblasti ljudskih prava, 27 odsto odnosi na unapređenje položaja dece. Te preporuke se uglavnom odnose na prevenciju i zaštitu od nasilja, prevenciju dečjeg rada, kao i na regulativu koja se tiče uspostavljanja institucije zaštitnika za prava deteta. U fukusu je, prema rečima Paunović, i položaj romske dece i njihovo veće učešče u obrazovanju, pre svega predškolskom. „Neke preporuke su već realizovane, a na nekima će se raditi tokom 2020. godine“, rekla je Paunović.

Državna sekretarka u Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja Stana Božović navela je da je juče završena javna rasprava o nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Prema njenim rečima, u javnoj raspravi koja je održana u pet gradova Srbije – Beogardu, Novom Sadu, Vranju, Užicu i Novom Pazaru, u čestvovala su i deca. Božović je istakla, da su deca od medija tražila i bukvavlo molila na to da se suzbiju negativni primeri i senzacije u izveštavanju. „Deca hoće primere ljubavi, alutruizma, sve što isključuje nasilje, to je bukvalno molba dece“, zaključila je Božović i zamolila medije da taj apel čuju i uvaže.

Predstavljamo dobitnice stipendija „Za žene u nauci“

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u partnerstvu sa Komisijom Republike Srbije za saradnju sa Uneskom i kompanije Loreal Balkan, sprovodi program  dodele nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ koje se dodeljuju ženama koje se bave naučnim istraživanjima u Srbiji, počev od 2010. godine . Stipendije „Za žene u nauci“ za 2019. godinu dodeljene su Aleksandri Barać, Neveni Veličković i Emiliji Stojanović.

Aleksandra Barać, doktor medicine i medicinskih nauka, zaposlena je na Klinici za Infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i naučni je saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Aleksandra je publikovala oko 150 radova u međunarodnim časopisima i ostvarila je brojne saradnje na različitim istraživačkim projektima sa profesorima iz eminentnih evropskih univerzitetskih i naučnih centara. Dobitnica je preko 20 nagrada i stipendija za naučno-istraživački rad. Njena dosadašnja istraživanja su fokusirana pretežno na dijagnostiku i lečenje invazivnih, respiratornih i alergijskih gljivičnih bolesti. Kao rezultat sprovedenih istraživanja uvedeni su novi protokoli u kliničku upotrebu za detekciju gljiva u sinusima.

Nevena Veličković je docent za užu naučnu oblast Genetika na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Glavna oblast njenog naučno-istraživačkog rada je primena genetičkih podataka u programima zaštite različitih biljnih i životinjskih vrsta, i analiza prisustva i značaja različitih genetičkih varijanti kod kopleksnih oboljenja čoveka, kao što je kancer. U toku svoje profesionalne karijere učestvovala je u realizaciji brojnih međunarodnih, republičkih i pokrajinskih naučnih projekata. U autorstvu ili koautorstvu ima 24 objavljena rada u međunarodnim časopisima, 1 univerzitetski udžbenik, 4 rada u časopisima nacionalnog značaja kao i više od 70 saopštenja štampana u celini ili izvodu sa međunarodnih i nacionalnih skupova. Aktivna je u brojnim naučnim društvima u zemlji i inostranstvu.

Emilija Stojanović pohađa dva programa doktorskih studija, na drugoj je godini smera Eksperimentalne i primenjene fiziologije sa sportskom medicinom na  Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i na završnoj je godini Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu. Profesionalno se bavila košarkom i bila član juniorske reprezentacije.  Njena istraživanja na polju medicine sporta su bazirana na proceni fiziološkog opterećenja i fizičkih zahteva tokom takmičenja, ispitivanju idealnih nutritivnih strategija, kao i na unapređenju specifičnih testova za procenu agilnosti i aerobnog kapaciteta. Autor je i koautor 16 radova objavljenih u međunarodnim časopisima.

Najbolji na bilbordima: Ema Isakov

Ema Isakov učenica je drugog razreda Karlovačke gimnazije. U prošloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz književnosti – Književnoj olimpijadi – Volim jezike, zato sam i upisala Karlovačku gimnaziju – navodi Ema Isakov. – Sada sam drugi razred gimnazije, ali još nemam neku konkretniju sliku o tome kakvo će mi biti dalje usmerenje. Znanje jezika je vrlo korisno i za školovanje, ali i za svakodnevni život.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Futoški dvorac postao idealna škola

Tokom istorije, Futog je stekao značajno prosvetno i kulturno nasleđe, a školstvo ima tradiciju dugu tri veka. Po istorijskim podacima dostupnim na zvaničnom sajtu Poljoprivredne škole sa domom učenika u Futogu, tradicija poljoprivrednog prosvećivanja školske dece u srpskim narodno-crkvenim školama datira još iz 19. veka. Po školskim zapisnicima osnovne škole u Starom Futogu, prvobitna Poljoprivredna škola postojala je još 1923. godine. Pre toga se navodi da je 1921. godine nastala stručna škola za učenike u industriji i zanatstvu, koja je radila 12 godina u okviru osnovne škole. Za vreme kolonizacije koju je sprovela Marija Terezija, Nemci su imali poljoprivrednu školu za svoj podmladak, kupivši 1940. godine dvorac porodice Kotek sa 77 katastarskih jutara zemlje u Novom Futogu. Školu je vodio nemački intelektualac Jozef Trišler i prvi je organizovao zimske kurseve iz poljoprivrede. Zgrada u kojoj se danas nalazi Poljoprivredna škola je dvorac, sagrađen 1777. godine po želji grofa Hadika. U periodu od 1805. do 1922. godine dvorac je bio u vlasništvu grofovske porodice Kotek, a nakon toga menjao je nekoliko vlasnika. Danas se u dvorcu Hadik, sa okolinom, nakon što je 2001. godine proglašen spomenikom kulture, odvija nastava, kako teorijska, tako i praktična.

– Poljoprivredna škola s domom učenika u Futogu je počela da radi 1947. godine i od tada je prolazila kroz nekoliko faza razvoja – kaže za naš list pomoćnica direktora te škole Biljana Milovanović. – Prvo je funkcionisala kao jednogodišnja brigadirska škola, zatim kao dvogodišnja specijalna gradinarska, a kasnije prerasta u srednju poljoprivrednu školu opšteg smera, s trogodišnjim trajanjem školovanja.

Kako kaže, od 1949. godine radi po četvorogodišnjem programu obrazovanja poljoprivrednih tehničara opšteg smera. Nakon toga su se otvorili odseci za ratarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo. – Zbog skoka interesovanja učenika za poljoprivredu, 1977. godine škola prerasta u Centar za obrazovanje kadrova poljoprivredno-prehrambene struke i zajedničkog srednjeg vaspitanja i obrazovanja „Dr Siniša Stanković” – kaže naša sagovornica. – Pod tim nazivom je radila do 1993. godine, nakon čega zvanično postaje Poljoprivredna škola s domom učenika. Nažalost, od 2000. godine, zbog prevelikog broja učenika, prehrambeno-tehnološki smerovi prelaze u Tehničku školu „Pavle Savić” u Novom Sadu, u kojoj se i danas realizuju. Međutim, u budućnosti bismo voleli kada bi ih ponovo uvrstili u naše školske programe.

Po njenim rečima, škola danas ima sedam obrazovnih profila trećeg i četvrtog stepena, a rad se sastoji od opštih i stručnih teorijskih predmeta i praktične nastave na školskoj ekonomiji. Takođe se praktikuju organizovanje stručnih ekskurzija i posete poljoprivrednim dobrima, veterinarskim stanicama, rasadnicima i slično. Škola ima muški i ženski dom za učenike s ukupno 190 mesta. – Uz osnovnu delatnost obrazovanja i vaspitanja učenika, škola omogućava obrazovanje odraslih lica, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, zatim specijalizacije i druge oblike obrazovanja u skladu sa zakonom – kaže pomoćnica direktora. – Učenici imaju mogućnost da učestvuju u raznim sekcijama, poput dramske, horske, vinarske, pčelarske, ekološke i konjičke. Osim toga, organizujemo i sekciju pružanja prve pomoći, a od sportskih su dostupne atletika, košarka, fudbal i odbojka. Škola poseduje poligon za praktičnu nastavu. Na 140 hektara se nalaze savremeni staklenik, plastenici, štale, manjež, izmuzište i mini-mlekara. Bavimo se i proizvodnjom ratarskih, povrtarskih, voćarsko-vinogradarskih i hortikulturnih biljaka, dok se iz oblasti stočarstva bavimo uzgojem svinja, krava muzara, ovaca i živine.

Po njenim rečima, primećen je pad zainteresovanosti dece za poljoprivredne smerove te se tako ove godine upisalo oko 700 đaka, što je opet manje u odnosu na prethodnu godinu. Razlog je verovatno taj što poljoprivreda kao grana slabi, mladi odlaze iz sela u gradove u potrazi za boljom budućnošću, a veliki problem predstavlja i otvaranje akreditovanih privatnih srednjih škola, te je interesovanje dece za njih u naglom porastu.

U Poljoprivrednoj školi i meteo-stanica

U okviru unapređenja rada škole, nedavno je u Poljoprivrednoj školi postavljena meteo-stanica sa svom pratećom opremom. Učenici su dobili merač u okviru programa edukacije u oblasti pametne poljoprivrede, a pomoću njega će moći da prate parametre važne za poljoprivrednu proizvodnju i dobiju uvid u to da primena savremenih tehnologija omogućava uštedu resursa i smanjenje rizika. Uz pomoć tog uređaja, u svakom trenutku će se dobijati podaci o vlažnosti tla, temperaturi, vetru i slično, na osnovu čega će učenici moći da planiraju svoje aktivnosti datog dana.

Urbanisti predvideli proširenje vrtića u Kaću

Odlukom o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije Kaća urbanisti su na građevinskom području površine 0,86 hektara predvideli dogradnju i rekonstrukciju predškolske ustanove u Ulici Save Maleševa. To je, kako je u tekstu plana navedeno, neophodno da bi se poboljšali uslovi rada i povećao kapacitet za smeštaj dece. Da bi se formirala jedinstvena arhitektonska celina, zona dogradnje bi trebalo da prati građevinsku liniju objekta prema ulici, uz manja odstupanja. Planom se zadržavaju kolsko-pešački (ekonomski) i pešački prilazi iz Ulice Save Maleševa. Od tri placa će biti formirana jedinstvena građevinsku parcela od 0,83 hektara, odnosno prostoru na kojem je vrtić biće pripojena površina s drvoredom na frontu Ulice Save Maleševa.

Prizemni objekat predškolske ustanove zauzimaće do 35 odsto porostora, a na granici prema ulici i susednoj osnovnoj školi je predviđena transparentna ograda, uz obavezno ozelenjavanje dekorativnim šibljem po obodu. Parkiranje službenih vozila je planirano na delu kompleksa uz ekonomski ulaz, dok će unutar uličnog profila biti obezbeđen prostor gde će se parkirati roditelji kad dovoze i odvoze decu.  Urbanisti navode da će u Kaću do 2029. godine biti oko 900 mališana za koje bi trebalo obezbediti prostor u objektima bruto razvijene građevinske površine od oko 6.800 kvadratnih metara, i to na kompleksima ukupne površine dva hektara, uz prosečni indeks izrađenosti 0,35. Deo tih potreba biće obezbeđen proširenjem sadašnjeg vrtića, međutim, nedostaje još 1,1 hektar zemljišta za izgradnju novih objekata, ukupne površine 4.340 kvadrata, pa je stoga planirano formiranje novih kompleksa na dva mesta (u urbanističkim blokovima 24 i 89).

Budući da se izgradnja novih vrtića očekuje u nekom dužem periodu, deo potreba za smeštaj dece biće obezbeđen u privatnim vrtićima i jaslicama.

Nacrt odluke o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije Kaća moguće ga je pogledati u prostorijama mesne zajednice Kać i u JP „Urbanizam” na Bulevaru cara Lazara 3, kao i na sajtu tog preduzeća.

Deda mrazevi na motoru – humanitarna akcija za decu ometenu u razvoju

Tradicionalna humanitarna akcija Moto Deda Mraz krenula je i ove godine od platoa kod Gradske skupštine u Beogradu. Nekoliko stotina motociklista uputilo se u Sremčicu kako bi deci ometenoj u razvoju u Ustanovi za decu i mlade, odnela novogodišnje paketiće. Od gradske skupštine do Sremčice, tačnije do Ustanove za decu i mlade ometene u razvoju, kenulo je u subotu ujutro nekoliko stotina motociklista.  “Pre 16 godina smo osnovnovali BJ bajker klub, ali nismo mogli odmah da krenemo sa humanitarnim akcijama. Evo već više od decenije mi ovo radimo kao treći stub našeg postojanja. I mogu da se priključe svi motociklisti i koji su u klubu i koji nisu”, rekao je Nenad Gavrilović iz BJ Bikersa. Bilo je tu onih koje je lepo vreme prvi put namamilo na ulice, a i onih koji godinama voze do tog beogradskog naselja.

Ni podrška građana, ovog puta nije izostala. “Ovo je predivno. Svako dete treba da bude srećno za praznike. Svaka čast ovim momcima, a i devojkama naravno”. “Mi smo ovde 13 godina, sa svom svojom decom, imam ih troje i rastemo sa ovim”. “Mi smo ovde slučajno, ali oduševljeni smo ovom ekipom koju smo ovde zatekli”, rekli su građani za N1. Nakon što su deci podelili paketiće, bajkeri su se sa njima družili nekoliko sati. Ovo je 13. put da se ovakva humanitarna akcija organizuje. Od prve godine, kada ih je bilo tridesetak, sada ih ima nekoliko stotina.

Vremeplov: Pobeda Demokratske opozicije Srbije

Na današnji dan 23. decembra 2000. godine na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Vremeplov: Po nalogu Anrija III ubijene vođe katoličke Lige

Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, na današnji dan 23. decembra 1588. godine ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda De Giz, njegov brat Luj i kardinal De Giz. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.

Vremeplov: Rođen Ričard Arkrajt

Na  današnji dan 23. decembra 1732. godine rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.

Vremeplov: Rođen Aleksandar I Romanov

  Ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. godine sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju rođen je na današnji dan 23. decembra 1777 godine. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.

Vremeplov: Umro Toširo Mifune

 Japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave (“Rašomon”, “Sedam samuraja”, “Legenda o Musašiju”, “Šogun”, “Krvavi presto”) umro je na današnji dan 23. decembra 1997. godine.

Vremeplov: Rođen Žan Šampolion

Na današnji dan 23. decembra 1790 godine rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. godine u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo. 

Beograd: Nove optužbe na račun uprave Filološkog fakulteta

Situacija na Filološkom fakultetu u Beogradu i dalje se ne smiruje, a grupa profesora te visokoškolske ustanove nastavlja da iznosi dokaze da aktuelna uprava krši propise.  Oni su uputili dopis rektorki Univerziteta u Beogradu Ivanki Popović, Senatu i Veću naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, u kome iznose sumnje da su predstavnice Filološkog fakulteta u Veću naučnih oblasti DHN – profesorke LJiljana Marković, Jelena Filipović, Julijana Vučo i Smilja Srdić, nelegalne, jer ih nije izabralo Nastavno-naučno veće Filološkog fakulteta. Ovo pitanje je pokrenuto na sednici NN Veća 3. decembra, kada se na dnevnom redu našla tačka o imenovanju jednog predstavnika Filološkog fakulteta u Veću naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, kao zamene za člana koji je penzionisan. – Tom prilikom je Jelena Filipović, v. d. prodekana za nauku, predočila „odluku“ o imenovanju pet predstavnika Filološkog fakulteta u Veću naučnih oblasti DHN, koja je navodno doneta na sednici NN veća Filološkog fakulteta 6. marta, a koju je potpisala LJiljana Marković, u svojstvu dekana i predsedavajućeg NN Veća. Međutim, takva odluka niti je bila na dnevnom redu pomenute sednice, niti se nalazi u zapisniku sa sednice. Pomenute odluke nema ni u zapisnicima sa drugih sednica Veća u 2019. godini“, navodi se u dopisu upućenom univerzitetskim organima, u koji je Danas imao uvid.

Profesori kažu da su u više navrata tražili od pravne službe Filološkog fakulteta uvid u tonske zapise sa sednice NN veća od 6. marta, kao i sa ostalih ovogodišnjih sednica, ali su ti zahtevi ostali su bez odgovora. „S obzirom na sve to, obaveštavamo vas da postoji osnovana sumnja da navodna odluka o imenovanju predstavnika Filološkog fakulteta u Veću naučnih oblasti DHN nije verodostojna, odnosno da je grubo falsifikovana, u kom slučaju bi postojali i elementi krivičnog dela iz članova 355-358 Krivičnog zakonika“, ističe se u dopisu, čiji potpisnici upozoravaju na „alarmantno stanje“ na Filološkom, koje ozbiljno ugrožava ugled i samog fakulteta i Univerziteta u Beogradu.

Naši izvori sa Filološkog fakulteta tvrde da je zbog svih dešavanja sa spornom odlukom v. d. prodekana Jelena Filipović podnela ostavku. Međutim, ona se i dalje nalazi među članovima Dekanskog kolegijuma na sajtu fakulteta. Dušan Mitić, predsednik Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka, kaže za Danas da to telo ne može da se bavi pitanjem da li je neko punopravni član ili ne, jer za to nije nadležno. On podseća na član 4 Pravilnika Univerziteta o većima naučnih oblasti, po kome „članove veća naučnih oblasti imenuje rektor, na predlog nastavno naučnih veća fakulteta, odnosno naučnih veća instituta“. Mitić dodaje da pomenute predstavnice Filološkog fakulteta u Veću naučnih oblasti DHN nisu prisustvovale jučerašnjoj sednici. One su obavestile i ovo veće i rektorku da neće učestvovati u radu dok se njihov status ne reguliše. O tome bi trebalo da bude reči na sednici NN veća Filološkog fakulteta 26. decembra.

V. d. dekana bez komentara

V. d. dekana Filološkog fakulteta LJiljana Marković do zaključenja ovog izdanja Danasa nije odgovorila na navode iznete u dopisu grupe profesora i na naše pitanje šta će preduzeti da se situaciju u kojoj se trenutno nalazi Filološki fakultet prevaziđe.

Nestala devojčica u Nišu, majka sumnja da je oteta

Monika Karimanović (12) iz Suvog dola kod Niša nestala je u petak 20. decembra nakon što je u 7.20 časova krenula u školu “Dr Zoran Đinđić” u naselju Brzi brod, posle čega joj se gubi svaki trag. “Pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Nišu prijavljen je nestanak dvanaestogodišnje devojčice iz okoline ovog grada, koja je na sebi imala belu bluzu, crnu jaknu i crne pantalone, siv šal i roze patike”, saopštio je MUP Srbije. Devojčica je visine oko 170 centimetara, crne kose i tamnih očiju. “Policija intenzivno traga za devojčicom sa fotografije i poziva sve koji imaju bilo kakvu informaciju o njoj da se jave na broj telefona 018/ 522-982”, dodaje se u saopštenju.

Roditelji i rodbina dvanaestogodišnje Monike Karimanović iz Suvog Dola koja je nestala juče na putu do škole u Brzom Brodu nemaju za sada nikakve informacije gde bi i sa kim mogla da se nalazi i apeluju na sve ljude koji nešto znaju o njihovoj devojčici da im jave.  Majka nestale devojčice, Aleksandra Karimanović, veruje da je Monika oteta jer je, kako je istakla, izuzetno dobro i povučeno dete koje nigde samovoljno ne bi otišlo.  “Molim, preklinjem, čoveka koji mi je uzeo dete da mi je vrati živu i zdravu. Molim boga da nije ubijena, samo to da mi ne jave”, jecajući je kazala Karimanović. Ona je rekla da je devojčica kao i obično otišla u školu, ujutru u 7,20 časova, ali se nije vratila u 14,30 kada su je očekivali.  “Nastavnici u školi potvrdili su nam da Monika toga dana nije bila u školi. Poslednji put je vidjena u Brzom Brodu, na oko 500 metara od kuće”, izjavila je majka nestale devojčice.  Prema njenim rečima, devojčica nije nosila nikada u školu telefon, a ni juče ga nije ponela.  “Pregledali smo telefon, nema nikakvih poruka sumnjivih, nikakvih poziva. Nije imala fejsbuk, niti instagram. Povremeno je gledala jutjub, ali i to pola sata dnevno, ne više. Učila je, pisala domaći, nije izlazila. Deca u školi su je volela. Roditelji se nude da krenu da je traže”, rekla je Karimanović. Kako je kazala Karimanović, Monika je jedinica i ona i suprug su se trudili da joj obezbede sve što joj potrebno.

Odbijeni zahtevi, ali deca ne moraju odmah da napuste Maltu

Agencija za državljanstvo i boravak Malte potvrdila je svoju odluku da odbija zahteve 22 srpske dece za boravišne dozvole podnete u prethodnim nedeljama, jer podnosioci ne ispunjavaju kriterijume minimalnog prihoda, prenelo je večeras Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Agencija je navela da nije tačno da se od dece očekuje da odmah napuste zemlju i dodala da podnosioci zahteva imaju pravo na žalbe i mogu da ospore odluku u Odboru za žalbe imigranata, koji je nezavisno i autonomno telo. Dok se takvo rešenje ne donese, biće dozvoljeno da borave na Malti uz privremene dozvole, navela je Agencija u saopštenju koje je medijima prosledilo Ministarstvo.

Kako je objašnjeno, prihod potreban za spajanje porodica, naveden u podzakonskom aktu broj 217.06, ima za cilj da garantuje dostojan životni standard porodicama migranata i njihovoj deci. „Ukoliko se takvi uslovi ostave po strani, porodice migranata i njihova deca mogu da trpe nepoželjne socijalne uslove“, ukazala je Agencija i objasnila da je prilikom prijema članova porodice u svrhu ponovnog ujedinjenja, sponzor dužan da dokaže da ima stalno prebivalište i stabilna i redovna primanja koja su ekvivalentna nacionalnoj prosečnoj plati.

U slučajevima kada kandidati ne ispunjavaju ta dva uslova, Agencija i dalje daje glavnim sponzorima mogućnost da im se pridruže rođaci na Malti, a da bi se ovakav zahtev odobrio, uzima se u obzir prihod oba roditelja i raspoloživi dohodak ne sme biti niži od referentne vrednosti rizika od siromaštva utvrđene u Anketi o prihodima i uslovima života. Prilikom obračunavanja roditeljskih primanja, Agencija za uzima u obzir njihov osnovni bruto prihod i oduzima doprinos za nacionalno socijalno osiguranje, kao i troškove smeštaja (na osnovu ugovora o zakupu koji dostavlja podnosilac prijave). Za potrebe ovakvih slučajeva, porez na dohodak ne uzima se u obzir. Agencija je istakla da se svaki zahtev razmatra individualno i uzima u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući dužinu boravka podnosioca zahteva na Malti, kao i prirodu ugovora o radu. Slučajevi o kojima se u medijima govori nedavno su podneli nove prijave dece koja nikada ranije nisu posedovala boravišnu dozvolu na Malti. Ti članovi srpskih porodica nisu dovedeni na Maltu posredstvom bilo kakvog postupka koji vodi Agencija za državljanstvo i boravak, ali su imali mogućnost da fizički borave na Malti na osnovu izuzeća od vize. Agencija je istakla da srpskim državljanima nije potrebna viza za boravak, odnosno mogu da se zadrže na teritoriji šengena do 90 dana u roku od šest meseci.

Neophodno je napomenuti da sva deca koja već borave na Malti zahvaljujući boravišnim dozvolama mogu da nastave da obnavljaju dozvolu boravka u zemlji na osnovu prvobitnih uslova prve prijave. Navodeći da zakoni i propisi ne predstavljaju bilo kakav preferencijalni ili diskriminatorski tretman na osnovu nečijeg državljanstva ili zemlje porekla, Agencija je navela da su 2018. na Malti bilo registrovana 5.744 državljanina Srbije, što je predstavljalo najveću nacionalnu zajednicu poreklom iz trećih zemalja na Malti. Agencija je istakla da će nastaviti da pomaže državljanima trećih zemalja koji planiraju da žive na Malti kako bi doneli odgovarajuću odluku u svom najboljem interesu i najboljem interesu svoje porodice, pre i posle napuštanja zemlje porekla.

Kako zaštititi dete od gripa?

Grip je sezonski virus, a njegovi simptomi znatno su ozbiljniji nego kada je prehlada u pitanju. U sezoni prošlogodišnjeg virusa gripa došlo je do epidemije, te je Ministarstvo zdravlja dalo preporuku da se školski raspust produži za sedam dana kako bi se usporilo širenje virusa. Jedan od načina na koji se dete može zaraziti gripom jeste ako je bilo u kontaktu sa osobom koja ima grip. Grip se prenosi kapljično, direktnim dodirom ili upotrebom predmeta koji su zaraženi. Iz Instituta Torlak navode da je najbolja prevencija od gripa vаkcinаciја. Nakon toga slede mere opreza koje su izbеgаvаnjе bliskih kontakata sа оbоlеlim оsоbаmа, higiјеnа disајnih putеvа, prоvеtrаvаnjе prоstоriја, kao i izbеgаvаnjе bоrаvkа u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliкi brој ljudi. Аntibiоtici nisu dеlоtvоrni u lеčеnju gripа . A preporučuje se, ako оsоbа imа blаgi оblik bоlеsti, lečenje simptoma gripa koje pоdrаzumеvа mirоvаnjе, nаdоknаdu tеčnоsti, upоtrеbu lеkоvа zа snižеnjе pоvišеnе tеlеsnе tеmpеrаturе, а upоtrеbа аntivirusnih lеkоvа sprоvоdi sе sаmо pо prеpоruci lеkаrа. Savet je roditeljima da ukoliko dete ima naglu povišenu temperaturu potraže pomoć pedijatra.

Trećina mladih u Srbiji želi da ode u inostranstvo

Jedna trećina mladih u Srbiji razmišlja o odlasku u inostranstvo, a glavni motiv za većinu njih je bolji standard. Takve rezultate dalo je istraživanje koje je sprovela organizacija “Srbija 21”. Kako ih ipak zadržati, o tome su razgovarali učesnici okruglog stola, koji je u Subotici organizovao lokalni socijalno-ekonomski savet. Jedna trećina mladih u Srbiji razmišlja o odlasku u inostranstvo, a glavni motiv za većinu njih je bolji standard. Takve rezultate dalo je istraživanje koje je sprovela organizacija “Srbija 21”. Kako ih ipak zadržati, o tome su razgovarali učesnici okruglog stola, koji je u Subotici organizovao lokalni socijalno-ekonomski savet.

Mladi ljudi u Srbiji, pre svega oni koji planiraju da nakon školovanja odu iz naše zemlje, smatraju da država treba da zauzme proaktivniji stav, kada je u pitanju migracija mladih. Novinar portala “Mašina”, koji se bavi radničkim pravima, Stefan Aleksić, ističe da je razlog odlaska mladih zapravo veoma jednostavan. “Odgovor je relativno jednostavan. Mladi odlaze zato što jednostavno plata koju dobijaju, kada sve sabere nije dovoljna za jednu pristojnu egzistenciju. Sad naravno te stvari statistički mogu da idu gore ili dole, ali kada se sve ukupno uzme u obzir to je jedan veliki problem i ja mislim da je to najjednostavniji odgovor”, kaže Aleksić. Ne postoje precizni podaci o tome koliko je mladih napustilo Suboticu, ali njihov broj svakako nije mali. Lokalni socijalno ekonomski savet organizovanjem okruglih stolova želi da ukaže na važnost ove teme i da se otvoreno razgovara o sve prisutnijoj migraciji mladih. “Ako vi stvorite kvalitetne uslove života, da ljudi mogu da kupe stanove, ako mogu dobiti kredite, ako imaju zaposlenje na neodređeno vreme, ako je ta zarada zadovoljavajuća, a kada to kažem mislim na zadovoljavajuću zaradu od 600, 700, 800 evra, ne može biti 300 evra zadovoljavajuća ili 400. Znači to su te stvari koje se moraju obavezno u taj standard ljudi koji je sigurno najbitniji i naravno i pravda, da osećaju na neki način mladi ljudi sigurnost u sistemu u kome treba da osnuju svoje porodice”. ističe Ištvan Huđi iz socijalno-ekonomskog saveta. Socijalno ekonomski savet će nastaviti da se bavi temom odlaska mladih, jer kako kažu to će umnogome odrediti budućnost naše zemlje. https://www.youtube.com/watch?v=0IyFxOCcDTA&feature=emb_logo