U dualnom obrazovanju  6.100 učenika

Ove školske godine u Srbiji je 6.100 učenika uključeno u dualno obrazovanje, u 72 škole na 35 obrazovnih profila i u čak 880 kompanija. Dualnom obrazovanju juče  je posvećena konferencija “Dualno obrazovanje – znanje za budućnost”, kojoj su  prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar prosvete Mladen Šarčević, predsednik PKS Marko Čadež, profesor Švajcarskog ekonomskog instituta pri Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu Ursula Renold, kao i više od 1.500 učesnika. Dualno obrazovanje čini 10 odsto ukupnog srednjeg stručnog obrazovanja, a dualni profili 16 odsto ukupnog broja profila, dok 18 procenata škola ima dualne profile u svojoj ponudi. Broj učesnika – učenika, škola i kompanija, kao i dualnih profila iz godine u godinu raste, pa je danas 10 puta veći u odnosu na početak. Tako se školske 2013/2014. godine 400 učenika školovalo na taj način u 16 škola, na tri obrazovna profila i u 40 kompanija, a prošle godine, 2018/2019, bilo je 4.500 učenika koji se obrazuju za 33 obrazovna profila, u 80 škola u 52 grada i opštine, u oko 600 kompanija. Danas je i ta brojka značajno veća.

Uvođenje elemenata dualnog obrazovanja u srednje stručno obrazovanje u Srbiji počelo je 2013. godine projektom Nemačke organizacije GIZ “Reforma srednjeg obrazovanja”, a zatim su se pridružili partneri iz Austrije i Švajcarske, svojim projektima, finansijskom i ekspertskom podrškom razvoju tog modela obrazovanja. Dualno obrazovanje inicirala je Privredna komora Srbije, a puna primena je počela sa Zakonom o dualnom obrazovanju iz novembra 2017. godine.

Taj model obrazovanja ne uvodi se u ceo sistem srednjeg stručnog obrazovanja, već samo u onim područjima rada u kojima postoji potreba privrede za kadrovima i spremnost da se ti kadrovi zaposle.

Među učesnicima skupa bila  je i Noel Ginsburg, osnivač “Karijervajz Kolorado”, neprofitne organizacije na čiju inicijativu je uveden sistem dualnog obrazovanja u SAD, koji će podeliti iskustva o udelu i značaju dualnog obrazovanja za održivost poslovanja i ekonomski napredak jedne zemlje. Konferenciji prisustvuju predstavnici kompanija iz cele Srbije, škola i lokalnih samouprava, strani partneri i predstavnici institucija koje su doprinele i učestvuju u razvoju dualnog obrazovanja.

I Vučić na konferenciji o dualnom obrazovanju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je juče u Beogradu na konferenciji “Dualno obrazovanje – znanje za budućnost”. Skup je održan  u Kombank dvorani s početkom u 11 časova, saopšteno je iz kabineta predsednika Republike.

Od januara dva nova Master 4.0 programa, koji spajaju IT i biznis znanja

Nakon upisa prve generacije Master 4.0 studenata u novembru, u drugom semestru još 70 studenata biće u prilici da upiše ove programe i na Mašinskom i Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i na Univerziteta u Nišu. Master 4.0 programi nastali su u saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i nevladine, neprofitne organizacije Inicijative „Digitalna Srbija“ kako bi se povezala savremena IT znanja sa poslovnim veštinama potrebnim za razvoj digitalnih proizvoda i usluga. Ove programe su kreirali zajedno državni fakulteti sa višedecenijskom tradicijom u oblasti tehnologije, ekonomije i menadžmenta, ali i više od 75 uspešnih IT i kompanija iz drugih sektora, koje su ponudile predavače i omogućile obavezne prakse za studente. Master 4.0 programe zajednički su kreirali beogradski Elektrotehnički i Fakultet organizacionih nauka, zatim Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Nišu, a tu je i program koji su partnerski razvili Mašinski i Matematički fakultet iz Beograda.

U novembru upisana je prva generacija Master 4.0 studenata koja je okupila 46 talentovanih i mladih ljudi, koji će u narednom periodu nadograđivati svoja znanja iz analize podataka, bioinformatike, mašinskog učenja, veštačke inteligencije, virtuelne realnosti, kao i predmeta kao što su menadžment, finansije i računovodstvo, marketing i preduzetništvo. Snaga Master 4.0 programa leži u temeljnom i primenljivom znanju koje će kroz više od 130 predmeta studentima ponuditi preko 300 predavača sa nekih od najboljih fakulteta iz Srbije, stranih univerziteta i kompanija koje su se dokazale na domaćem, ali i globalnom tržištu digitalnih proizvoda i usluga.

Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, profesor Radivoje Mitrović rekao je da očekuje da će Master 4.0 programi uneti značajne promene u visoko obrazovanje u Srbiji. Novo industrijsko doba zahteva obrazovni sistem koji školuje inženjere sa vrhunskim teorijskim interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama, koji će biti kreativniji, inovativniji i spremni da odgovore na tehnološke izazove Industrije 4.0. U Srbiji i regionu ne postoje formalni studijski programi koji se bave edukacijom u oblasti Industrije 4.0, zato očekujemo veliku zainteresovanost studenata za naš novi studijski program, rekao je on. Mitrović je dodao da ovakav koncept akademskog obrazovanja Mašinski fakultet temeljno priprema već nekoliko godina.

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, dr Perica Vasiljević da će se na ovom programu insistirati na sticanju praktičnih znanja. Naš Master 4.0 program daje upravo odgovor na pitanje, kako sirove podatke transformisati u smislene i korisne informacije koje omogućavaju efikasnije planiranje i bolje odlučivanje. Studijski program omogućava studentima sticanje praktičnih znanja i veština koje mogu da primene počev od nauke, tehnike i tehnologije, do medicine, farmacije, finansija, marketinga i drugih oblasti savremenog društva, rekao je on

Među IT kompanijama koje učestvuju u realizaciji programa su Majkrosoft, Komtrade, Infostud, Symfoni, Siemens, Endava, Levi9, SAP, Saga, dok su među uključenim kompanijama iz drugih sektora i Telekom Srbija, Koka-Kola Helenik, Metalac, Rajfajzen banka, NIS i mnoge druge. Detalji konkursnog roka za upis na Master 4.0 program biće objavljeni na Master 4.0 sajtu, kao i na sajtovima navedenih fakulteta.

Čak 33 odsto mladih ne podržava ulazak Srbije u EU

Mi nismo odgovorni za ratne zločine, ali jesmo odgovorni za to kako ćemo se danas odnositi prema toj tragičnoj prošlosti. To je rekla 18. decembra u Kući ljudskih prava jedna od polaznica Škole ljudskih prava za mlade Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, nevladine organizacije koja se unazad već dvadeset godina bavi edukacijom iz ove oblasti.

Prema rečima Jelene Džombić, organizatorke edukacije mladih iz oblasti ljudskih prava, do sad je organizovano više od 100 škola u Srbiji i 25 na regionalnom nivou. Kroz program je do sad prošlo više od 7.000 mladih iz Srbije, učestvovalo je više od 50 predavača i predavačica – stručnjaka iz različitih oblasti. Organizovano je više od 300 akcija mladih na lokalnom nivou i osnovano šest omladinskih grupa u različitim gradovima Srbije. Takođe, kroz ovaj program, osnovana je Mreža mladih branitelja i braniteljki ljudskih prava na nacionalnom nivou.

U sredu 18. decembra  se, u Kući ljudskih prava, zapravo, odvio završni događaj zajedničkog projekta Helsinškog odbora i Inicijative mladih, pod nazivom „Škole ljudskih prava za mlade“ koji su ove dve nevladine sprovele tokom 2018. i 2019. godine uz finansijsku pomoć EU. Prestavljen je i priručnik na nastavnike i praktičare „Obrazovanje mladih za ljudska prava“, urednice Jelene Džombić iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. – Priručnik je namenjen nastavnicima srednjih škola, kolegama iz civilnog sektora koji su aktivni u oblasti obrazovanja za ljudska prava i koji rade sa mladima, i mladima koji bi voleli više da saznaju na određene teme zaštite ljudskih prava, istakla je Jelena Džombić.

Naime, prema rezultatima istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije, u kojima su mladi pitani kakva im je prva reakcija na pojam Evropske unije, najveći broj njih je neutralnih i ravnodušnih sa 40 odsto odgovora, zatim sledi 33 odsto onih sa negativnim reakcijama i tek 27 odsto ispitanika sa pozitivnim. Na pitanje da li ispitanici podržavaju ulazak Srbije u EU, 43 odsto mladih podržava, naveo je Cizmecioglu, dok 38 odsto nije za ulazak. Oko 20 odsto mladih ne zna odgovor na to pitanje.

Najbolji na bilbordima: Gudački hor SMŠ „Isidor Bajić”

Gudački hor Srednje muzičke škole „Isidor Bajić” u ovoj godini godini osvojio je prvo mesto na Republičkom takmičenju muzičkih i baletskih škola Srbije. Orkestar čine učenici svih razreda te škole koji sviraju violinu, violu, violončelo i kontrabas. – Pojedini članovi orkestra takmiče se i u solističkim disciplinama i osvajaju vredne nagrade – kaže dirigentkinja orkestra Tamara Adamov Petijević. – Kamerno i orkestarsko muziciranje im je obavezan predmet i bitan im je za dalji razvoj i karijeru.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Zrenjaninski đaci prodavali čestitke za decu bez roditeljskog staranja

Učenici drugog razreda osnovne škole “2. oktobar” iz Zrenjanina prodavali novogodišnje čestitke koje su sami osmislili i napravili. Zarađeni novac ići će za pomoć deci bez roditeljskog staranja Učenici drugog razreda osnovne škole “2. oktobar” iz Zrenjanina, sa svojom učiteljicom Ženjom Stankov, na Maloj pijaci u Zrenjaninu, realizovali su zanimljivu ideju svojevrsnog humanog performansa i prodavali novogodišnje čestitke koje su sami osmislili i napravili. Zarađeni novac od prodaje, a zanimljivo prodali su sve čestitke, negde oko 8 hiljada dinara, ići će za pomoć deci bez roditeljskog staranja.

Novosadski MKC Petefi Šandor: Naša vrata su svima otvorena

Mađarski kulturni centar „Petefi Šandor” s novosadskog Telepa već 68 godina neguje tradiciju i kulturu mađarske nacionalne zajednice. Centar je i do sada je imao lepe i prostrane prostorije, ali uskoro će počiti renoviranje objekta pa će članovi brojnih sekcija u osveženom i još prijatnijem ambijentu pripremati nastupe, izrađivati ručne radove, baviti se slikarstvom…

Predsednica MKC „Petefi Šandor” Melinda Ladišić kaže da je najponosnija na mnogobrojne sekcije koje kulturni centar nudi članovima svih uzrasta. Subotom iskusni pedagozi organizuju dečje radionice na kojima se mališani bave slikarstvom, glumom, vežbaju govor i neguju maternji jezik, mađarsku tradiciju i običaje. Osim toga, prepoznatljivi su po sekciji ručnih radova „Mimoza”, slikarskoj sekciji „Peart”, koja postoji više od 20 godina, literarnim grupama za mlade, mešovitom horu koji se s raznih takmičenja gotovo uvek vraća s priznanjima.

Specifični smo po družionici „Daranji telepi taršalgo” (Darányi – telepi társalgó), koje nosi nekadašnji naziv Telepa – Daranjijevo naselje, a koja se održava svakog utorka. Reč je o sastnacima na kojima se diskutuje ili organizuju kratka predavanja o mađarskoj kulturi, umetnosti, književnosti i nauci, objašnjava Melinda Ladišić, dodajući da se u kulturnom centru obeležavaju i mađarski nacionalni i verski praznici, a u novembru čitava sedmica je posvećena je Danima Petefija.

Po rečima naše sagovornice, s obzirom na materijalnu situaciju, prioritet MKC-a je da sve sekcije nastava rada i negovanje tradicije i jezika. Kako kaže, njihova vrata su otvorena svakome ko želi da se upozna s mađarskim običajima, bez obzira na nacionalnost. Važno je da roditelji uvide da se dete najbolje može upoznati s jezikom, kulturom i običajima u društvima i centrima poput našeg, ističe Melinda Ladišić.

Kako dodaje, stariji sugrađani češće dolaze u njihov kulturni centar jer im godi da budu među „svojima”, a osim toga žele da znanje i  iskustvo, koje su sticili godinama, prenesu mladima. Na taj način narodni običaji nastavljaju da žive i prenose se s kolena na koleno. Međutim, danas je teško privući mlade. Brz tempo života, jurnjava za poslom, mnogobrojne vannastavne aktivnosti učenika potisli su o odlazak u kulturno-umetnička društva u drugi plan, veli naša sagovornica.

Zbog toga Melinda Ladišić ne krije bojazan da će, ako se ništa ne preduzme, običaji i kultura brojnih nacionalnih manjina, a koje obogaćuju Novi Sad, polako nestati. Ipak, kako kaže, na kulturno-umetničkim društvima i centrima je da se udruže i bore da se to spreči.  Materijalna situacija nam ne dozvoljava da organizujemo velike smotre. Ipak, pre nekoliko godina bili smo domaćini susretu horova Vojvodine, kada smo, u saradnji s Katoličkom crkvom, ugostili 15 horova, priseća se Melinda Ladišić.

Prema njenim rečima, pre više od deset godina njihovo rukovodstvo je pokrenulo multukulturalni susret kulturno-umetničkih društava raznih nacionalnih manjina iz Novog Sada. Uspeli smo još nekoliko puta da organizujemo, međutim, u jednom trenutku, drugi KUD-ovi suočili su se s gubitkom članova, zbog čega se nisu mogli odazvati našem pozivu. Takve stvari su zabrinjavajuće i ne bi se smele dešavati, posebno u Novom Sadu i Vojvodini, koji su sinonim za multikulturalnost, kaže naša sagovornica. Melinda Ladišić kao jedno od rešenja predlaže godišnji susret novosadskih KUD-ova. Po njenim rečima, bilo bi interesantno kada bi se takva manifestacija organizovala van prostorija tih društava da bi se žitelji Novog Sada, okolnih mesta ali i turisti mogli upoznati s bogatom kulturom nacionalnih manjina, a što bi svakako bi doprineo gradu.

Brojne dečje manifestacije

Predsednica Mađarskog kulturnpog centra (MKC) „Petefi Šandor” Melinda Ladišić naglašava da deca u KUD-ovima dobijaju drugačije znanje i informacije nego što je to u mađarskim odeljenjima vrtića i škola ili kod kuće. Deca u obrazovnim ustanovama u kojima postoji mađarsko odeljenje i kod kuće od svojih roditelja nauče osnovne stvari, a mi smo tu da to znanje nadograđujemo, kaže naša sagovornica. Dobru saradnju, dodaje, imaju s vrtićem na Telepu, a mališani uživaju da prikažu svoje nastupe u njihovom kulturnom centru. Tokom godine organizujemo i recitatorsko takmičenje, na koje se prijavi više od stotinu dece, ne samo iz Novog Sada nego i iz drugih vojvođanskih gradova, a od naredne godine moći će da učestvuju i deca iz vrtića. Naravno, ne zaboravljamo ni osmake i srednjošklolce, za koje organizujemo proslavu mature, poručuje Melinda Ladišić.

Gimnazijalci sa Kosova i Metohije gosti Novog Sada

U okviru saradnje Karlovačke gimnazije i gimnazije iz Kosovske Kamenice ovih dana Novi Sad je ponovo domaćin deci iz južne srpske pokrajine. Tom prilikom deca su obilazila znamenitosti našeg grada kao i srpske svetinje na Fruškoj gori. Tokom četvorodnevne posete, koliko borave ovde, domaćini će ih upoznati sa gradom i pokušati da im boravak učine što zanimljivijim. Gimnazijalci sa Kosova i Metohije, kako su istakli, jedva čekaju da vide znamenitosti našeg grada, naročito Petrovaradinsku tvrđavu i Fruškogorske manastire. Saradnja između Karlovačke gimnazije i gimnazije u Kosovskoj Kamenici je uspostavljena prošle godine, i ovo je prvi korak ka zbližavanju nasilno prekinutih veza između Kosova i Metohije i Vojvodine.

“Imamo veliki broj aktivnosti i realizujemo veliki broj razmena sa svim zemljama jezika koji se uče u Karlovačkoj gimnaziji, a ovo je jedna od aktivnosti koje se realizuju sa bratskom gimnazijom iz Kosovske Kamenice”, rekao je Radovan Kovačević, direktor Karlovačke gimnazije. “Postoje viševekovne veze izmedju Kosova i Metohije i Sremskih Karlovaca, mi imamo saradnju sa tom školom već godinama unazad ali evo sad se zvanično, stvorili su se uslovi da se to , ovaj sprovede”, rekao je Ivan Arsić, direktor škole u Kosovkoj Kamenici.

Pored edukativnog karaktera, ideja organizatora je da deca, tokom ovih nekoliko dana boravka u Novom Sadu, uspostave veze sa vršnjacima kroz upoznavanje i druženje. https://www.youtube.com/watch?v=VRLSx2UBLzQ&feature=emb_logo

Antikorupcijski čas održan i u Obrenovcu

Na Antikorupcijskom času u Poljoprivredno-hemijskoj školi u Obrenovcu 17. decembra oko 200 maturanata iz srednjih škola iz Obrenovca i Beograda razgovaralo je sa tužiocima, policajcima i sudijama koji se svakodnevno bore protiv korupcije, kao i sa predstavnicima nevladinih organizacija. Ovaj, četvrti po redu, edukativni čas organizovan je u okviru aktivnosti projekta Prevencija i borba protiv korupcije koji finansira Evropska unija, a realizuje se u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom i deo je kampanje za podizanje javne svesti o važnosti prevencije i borbe protiv korupcije. Cilj kampanje je da javnost bolje razume temu korupcije kao i sistem i mehanizme za borbu i prevenciju korupcije. Poseban značaj dat je edukaciji i informisanju mladih ljudi. Antikorupcijski časovi  predhodno su održani i u Kraljevu, Novom Sadu i Nišu.

Sredstva za poboljšanje energetske efikasnosti Gimnazije u Bosilegradu

Ugovor o dodeli razvojne pomoći Republike Bugarske Gimnaziji u Bosilegradu potpisan je danas u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Beogradu. Reč je o projektu vrednom 53.000 evra, a čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti škole. Posebni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Pajić ocenio je danas da će sredstva namenjena poboljšanju energetske efikasnosti ujedno doprineti i poboljšanju kvaliteta rada Gimnazije u Bosilegradu. Zahvaljujem se što Bugarska Vlada i država misle i o razvoju obrazovnih ustanova u kojima imamo pojedina odeljenja u kojima se obrazuju deca bugarske nacionalne manjine u Srbiji, rekao je on. Pajić je podsetio i da Srbija u oblasti obrazovanja ima reformske zakone i da je mnogo toga urađeno u gimnazijskom obrazovanju, kao i srednjem stručnom obrazovanju. Ugovor o dodeli razvojne pomoći Gimnaziji u Bosilegradu danas su potpisali ambasador Republike Bugarske Radko Vlajkov i direktor Gimnazije u Bosilegradu Vladimir Grigorov.

Ambasador Radko Vlajkov ocenio je postoji dobra saradnja Srbije i Bugarske, kao i  zajednička briga dve zemlje o obrazovanju bugarske nacionalne manjine u Srbiji.

Direktor Gimnazije u Bosilegradu Vladimir Grigorov rekao je da ta škola ima 190 učenika u ukupno 12 odeljenja. Imamo 12 odeljenja ukupno, odnosno u svakom razredu imamo po tri odeljenja. Po dva odeljenja imamo sa nastavom na srpskom jeziku i po jedno odeljenje sa nastavom na bugarskom jeziku, naveo je on. Grigorov je objasnio da je škola aplicirala za ovaj projekat zbog nemogućnosti da se obezbedi ravnomerno grejanje u zimskom periodu.

Raduju se i učenici i profesori. Očekujemo da sledeću zimu dočekamo sa novim prozorima i u toplim prostorijama,  kazao je on i zahvalio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republici Bugarskoj na pomoći i podršci.

Vremeplov: Rođen  Ljuba Davidović

Na današnji dan 24. decembra 1863. godine rođen je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i svojevrsni simbol Demokratske stranke. Bio je jedan od prvaka Radikalne partije, da bi se kasnije sa grupom istomišljenika izdvojio. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1901. osnovao je s Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904. na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine predsednik vlade, a drugi put je vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca predvodio 1924.

Vremeplov: Rođen Džul

Engleski fizičar Džejms Preskot Džul, poznat po zakonu o toploti koji razvija struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog ekvivalenta toplote rođen je na  današnji dan 24. decembra 1818. godine.Njemu u čast međunarodna merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana je “džul” (J). Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku, na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je “Džulov ciklus”.

Vremeplov: Mahmud II ograničio vlast srpskog knjaza

Na današnji dan 24. decembra 1838. godine  osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog knjaza Miloša Obrenovića.

Vremeplov: Umro  Vasko da Gama

Portugalski moreplovac Vasko da Gama, koji je 1498. godine pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog kopna, a Indijski okean uvršćen u mape umro je na današnji dan 24. decembra 1524.godine  To je doprinelo razvoju trgovine zapada Evrope sa Azijom i jačanju moći Portugala. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. godine uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.

Vremeplov: Rođen Lojola

Na današnji dan 24. decembra 1491. godine rođen je španski sveštenik Injasio de Lojola, osnivač “Družbe Isusove” (jezuiti) 1534. Nakon što ga je Inkvizicija oslobodila od optužbi da je jeretik, dobio je 1540. od pape Pavla III potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu.

U mladosti je živeo aktivnim i raspusnim životom, bio je profesionalni vojnik i živeo je stilom života kakav ta profesija najčešće podrazumeva. Kao španski oficir ranjen je u borbi, posle čega je preduzeo hodočašće u Palestinu i započeo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za “generala” (starešinu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom “Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom”. Izgradio je monaški red, kao i čitav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji.

Vremeplov: Umro Đorđe Stanojević

Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije umro je na  današnji dan 24. decembra 1921. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

Vremeplov: Rođen Stojan Aralica

Na  današnji dan 24. decembra 1883. godine rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.

Vlada: Radna grupa za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama

Vlada Srbije 20. decembra je usvojila Zaključak o obrazovanju Radne grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama, koja će svoje aktivnosti usmeriti na vršnjačko nasilje i nasilje prema zaposlenima. Radna grupa će obaviti neophodnu analizu trenutnog stanja i predložiti reforme koje bi omogućile uspostavljanje efikasnog sistem suzbijanja nasilja. Zaključeno je da je neophodno primeniti najadekvatniji mehanizam za prevenciju i rešavanje već nastalih slučajeva nasilja u školama, uz obaveznu međusobnu saradnju svih relevantnih institucija, škola, pravosuđa, centara za socijalni rad, udruženja roditelja i nevladinog sektora.

Malta: Roditelji pozivaju poslanicu da obiđe njihove domove

Roditelji dece kojima preti deportacija sa Malte pozvali su predsednicu parlamentarnog Odbora za pitanje državljanstva te zemlje Đuliju Faruđu Porteli da se uveri u kakvim uslovima deca žive. Pismo je potpisala aktivistkinja Patrisija Grejam u ime članova porodica čijoj deci preti progon, jer roditelji ne zarađuju dovoljan iznos, po malteškim propisima, za obezbeđivanje “kvalitetnog života”. “Pridružiću vam se u svakoj poseti i organizovaću vam raspored, da se usklade važi i njihovi radni sati. Većina njih radi 50 i više sati nedeljno, ali su voljni da izdvoje vreme neplaćeno, da vas prosvetle”, navodi se u pismu, prenosi Tajms of Malta. Đulija Faruđa Porteli ranije je rekla da je odluka doneta u najboljem interesu dece, a malteška vlada stala je u odbranu te odluke.

Patrisija Grejam u pismu takođe ukazuje na negativne uticaje po mentalno zdravlje dece, koja će moda biti odvojena od svojih roditelja. Mnoga deca nemaju izbora do da svedoče “razgovorima odraslih”, dok roditeljima govore da ne zarađuju dovoljno kako bi odgajali decu, rekla je Grejamova za Tajms of Malta. Ona je, takođe, pozvala Đuliju Faruđu Porteli da upozna decu i da im objasni zašto misli da je u njihovom najboljem interesu to što Agencija za državljanstvo odbija da im izda boravišne dozvole. “Želim da ih upoznate i da im objasnite, lice u lice, zašto mislite da je u njihovom najboljem interesu da budu poslati negde drugde. Odvojeni od roditelja. Lično, ne znam tačno kuda žeite da budu poslati, ali možda vi možete da prosvetlite ovu decu. Moći ćete da vidite u kakvim uslovima žive”, poručila je Grejamova, prenosi RTS.

 Čelnica parlamentarnog Odbora za pitanja državljanstva odgovorila je da je “kao političarka uradila svoje u ovom slučaju”. Uverena je da su sve odbijenice zasnovane na onome što zvanično proklamuje Agencija za izdavanje boravišnih dozvola. “Mislim da razumete da ja ne učestvujem u donošenju odluka o pojedinačnim prijavama za boravišne dozvole”, rekla je Faruđa Porteli. Takođe je rekla da oni koji žele da rade u drugoj zemlji treba da, pre dolaska, provere regulativu zemlje domaćina, ali i da su poslodavci dužni da zaposlene upoznaju sa pravilima za strance.

Đorđević: Nastavićemo da brinemo o građanima gde god žive

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević uputio je dopis ministru rada Malte Evaristu Bartolomiju u kojem je insistirao da se nastave pregovori o usaglašavanju teksta Sporazuma o međusobnom zapošljavanju državljana. Ministar očekuje što skorije potpisivanje, a u dopisu je predložio i da se što pre pronađu načini za rešavanja novonastalih problema sa kojima se suočavaju naši državljani na Malti. Kako je istakao, ovim Sporazumom uz dijalog i postignut dogovor obe strane obezbediće se potpuna zaštita prava radnika i članova njihove porodice, što je i jedan od primarnih ciljeva Vlade Srbije.

Takođe, ministar je zamolio da se trenutni problem moguće deportacije ne rešava dok se Srbija i Malta međusobno ne informišu o važećim multilateralnim konvencijama, kao npr. o Multilateralnoj konvenciji MOR-a broj 131 o utvrđivanju minimalnih plata, s posebnim osvrtom na zemlje u razvoju.

Bogoslovski fakultet između crkvene i univerzitetske autonomije

Posle  burne sednice Nastavno-naučnog veća, na kojoj je raniji dekan vladika braničevski Ignatije (Midić) podneo ostavku, za vršioca dužnost ove visokoškolske ustanove imenovan je protođakon dr Zlatko Matić, inače prodekan za finansije,  a nedugo  zatim za dekana je izabran jerej prof. dr Zoran Ranković, profesor crkvenoslovenskog jezika.  Podsećamo i da je Sinod početkom jula uskratio svoj blagoslov episkopu zapadno-američkom Maksimu i docentu Marku Vilotiću da dalje predaju na fakultetu, a krajem oktobra povučen je sinodski blagoslov i za obavljanje dekanske dužnosti episkopu Ignatiju, navodno zbog toga što nije sproveo sinodsku odluku i razrešio dužnosti dvojicu predavača. Na sednici Nastavno-naučnog veća na kojoj je jedina tačka dnevnog reda bila inicijativa Sinoda za razrešenje dekana, vladika Ignatije sam je podneo ostavku. Istog dana kada je Veće trebalo da donese odluku o dekanu, Bogoslovskom fakultetu stigao je dopis rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović u kojem se PBF opominje na proceduru izbora članova Saveta fakulteta i na to da oni moraju biti izabrani većinom glasova Nastavno-naučnog veća. Ukoliko to nije slučaj, navodi se u dopisu rektorke, odluke takvog Saveta ne mogu biti pravno valjane. Inače, jedna od odluka Saveta u ovom sastavu kojim predsedava mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije bila je da potvrdi izbor vladike Ignatija za dekana PBF. Opomena rektorke kako bi trebalo da budu birani članovi Saveta, stigla je više od godinu dana kasnije, na dan kada se na PBF-u raspravljalo o vladikinom razrešenju. Nekoliko dana pre ove sednice, oglasio se i Odbor za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu: oni su prošlog petka jednoglasno usvojili mišljenje „da je uticaj Svetog arhijerejskog Sinoda SPC, kao tela koje nije u okviru Univerziteta u Beogradu, na status zaposlenih na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u suprotnosti sa zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta”.

Zanimljivo je da je o ovom pitanju, pre 15 godina, kada je PBF vraćen u okrilje UB, govorila tadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Marija Bogdanović. Ona je te 2004. istakla da postati član UB znači i prihvatiti sve principe na kojima univerzitet radi, a to znači i izbor i reizbor nastavnika i saradnika. „Kao što znamo, tu funkciju na Bogoslovoskom fakultetu vrši Sinod SPC i ne vidimo kako bi jedan Fakultet mogao da bude članica Univerziteta, a da istovremeno ne prihvati svu regulativu”, rekla je tada prof. dr Bogdanović. Bogoslovski fakultet, međutim, postao je članica Univerziteta, zajedno sa svojim Statutom prema kojem Sinod daje odobrenje nastavnicima za službu učenja, a nadležni episkop neophodni blagoslov.

Pravoslavni bogoslovski fakultet je u preambuli Statuta definisan kao „ustanova Srpske pravoslavne crkve i države Srbije u sastavu Univerziteta u Beogradu” i on je „pod duhovnim i kanonskim okriljem SPC”. Čini se da je najviše na ove odredbe Statuta PBF mislio vladika Irinej bački, član Sinoda, kada je u jednom intervjuu beogradskim medijima naveo da je odluka o razrešenju dužnosti vladike Maksima i Marka Vilotića doneta u skladu sa fakultetskim statutom i Ustavom SPC prema kojem je jedna od nadležnosti Sinoda i ona koja se tiče crkvene prosvete, između ostalog i postavljanja i razrešavanja dužnosti nastavnika.

Crkve i verske zajednice, takođe, prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, uživaju autonomiju koja važi i za njihove verske obrazovne ustanove, među njima i fakultete, pa one tako „samostalno utvrđuju nastavni plan i program, udžbenike i priručnike, postavljaju i razrešavaju nastavno i ostalo osoblje ”. Ali, prema istom članu zakona, verske obrazovne ustanove uključene u sistem obrazovanja dužne su da poštuju propise o obrazovanju. Na ove propise, sudeći prema njegovim izjavama medijima, pozivao se vladika Maksim, ali pre svega pojedini članovi akademske zajednice koji su stali u njegovu odbranu, kao i univerzitetski Odbor za statutarna pitanja.

Odlukom crkvenog tela, Sinoda, da razreši univerzitetske nastavnike, u najkraćem, narušava se autonomija univerziteta zagarantovana Zakonom o visokom obrazovanju, ali i statutom UB. Tako se, čini se, Pravoslavni bogoslovski fakultet našao u središtu polemika o pravu Crkve da samostalno uređuje život svojih bogoslovskih ustanova i pravu državnog fakulteta da autonomno donosi odluke koje se tiču njegovog rada. Ima, međutim, i onih koji smatraju da je reč o jednom dubljem sukobu, onom unutarcrkvenom i da su polemike koje su potresle PBF odraz podeljenosti između Moskve i Carigrada oko „ukrajinskog pitanja“ koje poslednjih meseci ne ostavljaju ravnodušnim ni druge pravoslavne pomesne crkve.

Deo profesora osporava novo rukovodstvo Bogoslovskog fakulteta

Jerej prof. dr Zoran Ranković izabran je 13. decembra za novog dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta odlukom saveta ove visokoškolske ustanove, a za prodekane su imenovani profesori Vladimir Vukašinović za nauku, Srboljub Ubiparipović za nastavu i Dragan Karan za finansije, saznaje „Politika”. Prethodno o kandidatu za novog dekana glasalo je nastavno-naučno veće na sednici, na kojoj je profesor Ranković dobio 22 glasa od 29 prisutnih članova. Podsetimo, prethodni dekan vladika braničevski Ignatije podneo je ostavku na tu funkciju pošto mu je Sveti arhijerejski Sinod povukao blagoslov za obavljanje te dužnosti, navodno zbog toga što nije sproveo ranije odluke ovog crkvenog tela kojim je blagoslov za podučavanje na PBF-u povučen vladiki zapadnoameričkom Maksimu i docentu dr Marku Vilotiću. Za deo profesora PBF-a, međutim, izbor novog dekana i prodekana je nelegitiman. Jedan od njih, prof. dr Rodoljub Kubat, kaže za „Politiku” da članovi saveta koji su izabrali novo rukovodstvo nisu birani u skladu sa statutom fakulteta.