Ministarstvo: Hakeri otežavaju rad elektronskog dnevnika

Tokom ponedeljka i utorka urađeno je proširenje hardverske infrastrukture elektronskog dnevnika, kao i rekonfigurisanje sistema, a uvidom u logove u kojima se zapisuju informacije o radu sistema utvrđeno je da je u čitavom periodu sistem kontinuirano bio dostupan. Moglo je samo da se desi da je u toku izvođenja tih operacija odziv sistema bio nešto slabiji, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, povodom medijskih napisa da prethodnih dana “roditelji nisu mogli da vide ocene đaka, a nastavnici da ih upišu”.

Sigurnost sistema i bezbednost podataka ni u jednom trenutku ne dovode se u pitanje, uprkos napadima kojima smo svedoci poslednjih nekoliko dana, možda i mesec, a koji samo kratkotrajno otežaju upotrebu sistema esDnevnik, kažu u ministarstvu. “Ti napadi su tipa DDoS, kada hakeri, zloupotrebljavajući veliki broj računara koje su prethodno zarazili virusima, generišu enormno veliku količinu mrežnog saobraćaja ka serverima na kojima esDnevnik funkcioniše, čime se uspori odziv sistema, odnosno vreme od trenutka kada korisnik zatraži učitavanje podataka do trenutka kada mu se vrate traženi podaci”, navode u ministarstvu, uz napomenu da je ovakve napade veoma teško preduprediti, ali se od njih može relativno lako zaštititi, čime se sistem vraća na raspolaganje njegovim korisnicima.

Kako ističu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, problem u vezi pristupa esDnevniku može da bude prouzrokovan i problemima koji nemaju veze sa funkcionisanjem esDnevnika, poput kratkotrajnih prekida internet saobraćaja sa strane korisnika ka čitavom internetu ili delu interneta na koji je povezan esDnevnik. “To, svakako, nije u našoj nadležnosti. Imajući u vidu kvalitet infrastrukture i softverskog rešenja esDnevnika, koji zajedno obezbeđuju veoma visoku dostupnost sistema, možemo zaključiti da većina retkih problema u pristupu esDnevniku pretežno potiče zbog uzroka čije otklanjanje nije u našoj nadležnosti, niti našeg izvođača za esDnevnik”, zaključuju u ministarstvu.

Nagrada “Dr Zoran Đinđić” za troje mladih naučnika

Istraživač saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu Snežana Papović je ovogodišnji dobitnik prve nagrade “Dr Zoran Đinđić” za mladog naučnika i istraživača. Pošto je Odbor Fonda “Dr Zoran Đinđić” usvojio predlog da se od ove godine nagrađuju troje mladih naučnika i istraživača, na svečanosti u Rektoratu novosadskog Univerziteta druga nagrada je dodeljena docentu na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu Branimiru Pavliću, a treća asistentu na Medicinskom fakultetu Nebojši Pavloviću. Ovo je 16. godina od kako se u Vojvodini, u organizaciji Univerziteta u Novom Sadu, mladim stručnjacima dodeljuje priznanje “Dr Zoran Đinđić”. Generalni pokrovitelj nagrada je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. “Sve moramo učiniti da naša budućnost bude zasnovana na realnoj osnovi, viziji u kojoj prosečnost neće imati takvu glasnost kao što možda danas ima”, istakao je prilikom dodele priznanja pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević.  Čestitajući nagrađenima, Milošević je istakao da se “danas promoviše stvaralaštvo mladih koji su vrednim radom, posvećenošću i natprosečnošću pokazali kvalitet akademske zajednice, kao i viziju društva koju je zacrtao Zoran Đinđić”.

Na svečanosti održanoj u četvrtak 26. decembra uručena je i nagrada “Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu” u školskoj 2018/2019. godini Želimiru Trišiću koji je sa desetkom završio osnovne akademske studije mehatronike na Fakultetu tehničkih nauka. Pored ovih priznanja, na svečanosti je prvi put uručena nagrada “Student generacije”, čiji su dobitnici najbolji diplomci Univerziteta u oblastima prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških, društvenih, humanističkih i medicinskih nauka, kao i umetnosti.

Beočin: Cementara donira 420.000 € za prevoz učenika, stipendije i dr.

Predsednik Opštine Beočin Mitar Milinković i generalni direktor “Lafarge-BFC” Dimitrije Knjeginić potpisali su “Sporazum o saradnji” prema kojem će cementara u naredne dve godine uložiti u projekte u beočinskoj opštini 420.000 evra. Tim novcem biće finansirani prevoz učenika osnovnih i srednjih škola i studenata, stipendije za najbolje učenike i studente, stvaranje uslova za normalan rad 22 sportska kluba sa više od 1.000 registrovanih sportista, kao i nabavka opreme i investiciono održavanje osnovnih škola. Zahvalivši se na donaciji, prvi čovek Opštine Beočin Mitar Milinković je naveo da je “Beočinska fabrika cementa” kroz svoju dugu tradiciju oduvek bila nerazdvojivi deo lokalne zajednice i najznačajniji partner u svim razvojnim projektima.

“Ovim sporazumom dodatno ćemo ojačati našu saradnju, a dobrobit od takve saradnje imaće svi građani Beočina. Za naredne dve godine prioritet su nam projekti koji će trajno doprineti zadovoljenju socijalnih, obrazovnih i zdravstvenih potreba zajednice. Uspeh se ne meri samo dobrim poslovnim rezultatima, već i odgovornošću prema zajednici u kojoj poslujemo”, zaključio je Dimitrije Knjeginjić.

Novogodišnji koncert Univerziteta u Novom Sadu

Novogodišnji koncert Univerziteta u Novom Sadu održan je u petak s početkom u 19 časova, u amfiteatru zgrade Rektorata Univerziteta u Novom Sadu. Na koncertu su nastupili Orkestar harmonika Akademskog kulturnoumetničkog društva Univerziteta u Novom Sadu “Sonja Marinković”, pod upravom dirigenta i umetničkog rukovodioca Gorana Penića. Program koncerta obuhvatio je dela Skarlatija, Vivaldija, Bramsa, Vilijamsa, Hristića, Montija, Stravinskog, Bartoka i Štrausa. Ulaz na koncert je bio  besplatan.

Orkestar harmonika AKUDUNS-a “Sonja Marinković” je osnovan davne 1951. godine i jedan je od prvih stao u borbu za koncertnu emancipaciju harmonike na prostorima bivše Jugoslavije. Ansambl se ubraja u vodeće i najtrofejnije u našoj zemlji i u svetu. U svojoj dugoj tradiciji i bogatoj koncertnoj delatnosti, repertoar su činila dela-transkripcije poznatih svetskih kompozitora: Mocarta, Bramsa, Dvoržaka, Lista, Čajkovskog i drugih, a zatim i savremena dela domaćih kompozitora: R. Bručija, P. Ozgijana, K. Kromholca, B. Bjelinskog. S. Šuklara, S. Divjakovića i V.R. Ploca, koji su ih posvetili upravo ovom orkestru.

Sedam decenija dečijeg bibliotekarstva u Somboru

U godini jubileja, 160 godina rada Gradske biblioteke „Karlo Biljelicki“ u Somboru, prigodnom izložbom koja prati razvoj dečijeg bibliotekarstva, obeleženo je i 70 godina postojanja i rada dečijeg odeljenja, jednog od prvih dečijih odeljenja osnovanih posle drugog svetskog rata na prostoru tadašnje Jugoslavije. Preko 30.000 naslova dečijih knjiga, igraonice, dečiji časopisi, i čitalačke radionice samo su deo sadržaja koji Dečije odeljenje somborske gradske biblioteke nudi svojim najmlađim čitaocima. „Volim da čitam neke biografije i o istoriji. Dolazim često i kad me nešto zainteresuje a najviše mi se svidela biografija Marije Kiri koju sam čitala leto”, ispričala je Milica Vulović Selihar, učenica IV razreda OŠ „Avram Mrazović“ Somboru.

Tokom godine, pozajmno odeljenje dečije biblioteke upiše oko 1400 čitalaca kako aktuelne školske lektire tako i novih dečijih izdanja. Svi programi na Dečijem odeljenju organizovani su u svrhu promocije knjige i afirmacije čitanja. „Pokušavamo, kako bibliotekarke na dečijem odeljenju tako i svi zajedno da, i predškolce i školce, ali i mlade roditelje da na neki način motivišemo da čitaju svojoj deci od rođenja, da shvate koliko je to važno jer će ta deca danas-sutra, kada budu stariji, tu naviku čitanja od svojih roditelja preneti i preuzeti”.

Prvi knjižni fonda pre 70 godina imao je svega 300 knjiga a danas dečije odeljenje čini nov, uređen prostor, internet kutak, savremena čitaonica i sala za dečije radionice. „Mi smo od 2000. godine ušli u svet digitalizacije, kodirali smo sve naše knjige, elektronizovali smo pozajmicu, u taj svet smo ušli vrlo brzo i među prvim bibliotekama u Srbiji, tako da smo mi po mnogo čemu ugledni, ogledni i vodeći“,  istakla je Anđelija Pruginić, bibliotekarka i autorka izložbe „Jubilej u jubileju, 70 godina Dečjeg bibliotekarstva“. Izložbom „Jubilej u jubileju, 70 godina Dečjeg bibliotekarstva“, na desetak panao ispraćen je razvoj bibliotekarstva za najmlađe, sa kojom je somborska gradska biblioteka Karlo Bijelicki, zaokružila godinu jubileja – 160 godina svog postojanja.

Najbolji na bilbordima: Dejan Gjer

Dejan Gjer od ove akademske godine student je na Smeru računarskih nauka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, ali je ove godine, a prošle školske, kao učenik Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” bio izabran za đaka generacije. Osim tog priznanja, u prošloj školskoj godini osvojio je prvu nagradu na republičkom finalu matematičkog takmičenja „Misliša”, drugu nagradu na Matematičkoj olimpijadi, kao i treću nagradu na Državnom takmičenju iz fizike. – Prerano mi je da sada govorim šta će biti dalje i u kojem ću smeru otići, ali znam da me trenutno najviše interesuju računarske nauke – navodi Dejan Gjer. – Sada mi je zanimljiva primena matematike u programiranju i informatici. Voleo bih da se bavim naučno-istraživačkim radom.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koje realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Crveni krst obradovao mališane u vršačkim selima

Nakon što je obradovao mališane i njihove porodice u gradu, Crveni krst Vršac je podelio paketiće i u vršačkim selima. Mi smo sa njima bili u Pavlišu. Crveni krst Vršac i ove godine se pobrinuo da prazničnu atmosferu zaista osete i porodice korisnika programa narodne kuhinje i socijalno ugroženi stanovnici. Još uvek se, nažalost, lošije živi u selima, pa su posebno emotivni susreti ovih mališana sa Deda Mrazom. Nakon pesme i igre, usledila je i dodela paketića, a uprkos hladnom vremenu svi su strpljivo čekali da prozovu njihovo ime. “Mi živimo od socijalne pomoći, i ovo nam puno znači, to je radost za našu decu, za našu unučad, za sve nas sirotinju koji živimo od socijalne pomoći i narodne kuhinje”, kaže Esma Radosavljević. Dragi Stojkov dodaje da jako voli praznike, i da mu je baš drago što je i on dobio paketić. Paketići za korisnike narode kuhinje obezbeđeni su zahvaljujući donatoru Crvenog krsta, a dodatni slatki paketi za višečlane porodice kroz akciju u koju su se uključili brojni privrednici.

“Uglavnom su to slatki paketi kako bismo ozarili što više lica, i obradovali i starije građane i naše mališane. Obezbedili smo paketiće za sve porodice korisnike narodne kuhinje, to je 190 porodica, one koje imaju više od pet članova dobijaju dodatni paket, a one koje imaju više od deset članova po tri paketa”, navodi sekretarka Crvenog krsta Vršac Suzana Cvetanović. Ovaj praznični karavan Crvenog krsta obišao je 12 vršačkih sela, a Deda Mraz je pozvao sve ljude da neguju toleranciju i ljubav, sledeći njegov primer. “Deda Mraz dolazi iz daleka, i deli poklone i onima koji su bele, crne, ili žute rase, bez razlike. Svoj deci sveta delim pakete. Srećni praznici svima, i malima i velikima”, poručuje Deda Mraz. https://www.youtube.com/watch?v=Dm4vimWme-I&feature=emb_logo

“Edukons”: Šestoj grupi polaznika dodeljene diplome

Šestoj grupi polaznika specijalistčkog programa “Upravljanje regionalnim razvojem kroz EU fondove“, nakon višemesečne obuke, svečano su dodeljene diplome na Univerzitetu “Edukons“. U ovogodišnjem ciklusu specijalističkog programa, teorijsko i praktično znanje o pisanju projekata, stekla su 42 polaznika iz javnih preduzeća, ustanova kulture i obrazovanja, kao i nevladinog sektora. “Zadovoljan sam jako, bila je onako dobra dinamika, interaktivna predavanja, uglavnom i više nego što sam očekivao”, rekao je Nenad Krsmanović, student doktorskih studija na Prirodno-matematičkom fakultetu, Novi Sad. “Ono čime ću da se bavim u životu jeste pisanje projekata, pošto sam završila fakultet, doktorirala, taj ciklus svog života završila. Shvatila sam da ono što jeste naša budućnost je pisanje evropskih projekata”, rekla je Tatjana Jezdimirović, Fakultet za sport i fizičko vaspitanje.

Statistike Fonda za evropski razvoj pokazuju da oko 65% polaznika programa aktivno učestvuje u pisanju i implementaciji evropskih projekata, što je važno za njihov dalji profesionalni razvoj, ne samo u Srbiji, nego i šire. “Nadamo se da će proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji da se ubrza i u tom momentu sam potpuno siguran da će mogućnosti da se prošire. Iz tog razloga mislim da je ovde stečeno znanje dragoceno za sve one koji su uložili lični napor da pohađaju ovaj veoma zahtevan kurs”, rekao je  Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine. “Ovaj program, realizovao se u okviru 4 modula, kroz 23 naučne discipline, takođe, imali su priliku da se upoznaju sa teorijskim delom, ekonomije, prava i politike EU. Ono što je još značajnije jeste onaj praktični deo, gde su imali prilike da se upoznaju i na terenu sa uspešnim primerima prakse”, rekla je Vidosava Enderić, direktorka Fonda evropski poslovi, AP Vojvodine.

S obzirom na to da se priprema novi budžetski plan od 2021. do 2027. Fond će nastaviti svoje aktivnosti u istom smeru, nastavkom obuke za sedmu generaciju polaznika.       https://www.youtube.com/watch?v=xguez5atWYk&feature=emb_logo

Savetovalište za pomoć mladima u Zrenjaninu

U Centru za socijalni rad u Zrenjaninu od skoro radi savetovalište za adolescente. Radnici ovog centra počeli su da obilaze zrenjaninske škole, kako bi mladima pomogli i olakšali razvojnu fazu adolescencije. Kakve su reakcije srednjoškolaca na stručnu pomoć?   https://www.youtube.com/watch?v=e-CZxt8acZY&feature=emb_logo

Sombor: Povećane cene boravka u predškolskom

Gradsko veće Sombora je na 188. zasedanju je usvojilo predlog rešenja o utvrđivanju ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja po detetu u PU Vera Gucunja za 2020. godinu. Nadležni su podsetili da pojedinačno učešće korisnika u mesečnoj ekonomskoj ceni programa vaspitanja i obrazovanja po detetu iznosi 20 odsto od utvrđene cene programa, kao i da se za dane odsustva plaća 50 odsto od utvrđenog dnevnog iznosa. Gradsko veće je prihvatilo predlog po kome će cena za celodnevni boravak dece – jasleni i obdanišni program iznositi 16.903 dinara, dok će celodnevni boravak dece u pripremno-predškolskom programu koštati 14.642 dinara. Poludnevni boravak dece u pripremno-predškolskom programu naplaćivaće se 6.191 dinar. Inače do sada je ekonomska cena celodnevnog boravka bila 13.725 dinara. Nadležni su saopštili da će mesečni iznos koji se priznaje kao osnov za obračun dela troškova boravka dece u privatnoj predškolskoj ustanovi biti 16.903 dinara.

Roditelji će za celodnevni boravak dece u vrtićima PU Vera Gucunja, od 3. januara, u proseku izdvajati oko 600 dinara više nego do sada. Cena poludnevnog boravka povećana je za oko 250 dinara, na 1.238 dinara mesečno. Članovi Gradsko veća su na ovom zasedanju usvojili i nacrt odluke o ustanovljenju javnih priznanja grada Sombora. Kako je predviđeno gradskim statutom dodeljivaće se Oktobarska nagrada, Povelja grada, Povelja Počasni građanin i Povelja ambasador grada Sombora. Javna priznanja se dodeljuju organizacijama i građanima za značajna ostvarenja u privredi, nauci, umetnosti, sportu, obrazovno vaspitnom radu i drugim društvenim oblastima koje doprinose razvoju Sombora, njegovom napretku i prosperitetu.

Posle 20 godina u Prištini izdata knjiga na srpskom jeziku

Posle 20 godina, u Prištini je izdata knjiga na srpskom jeziku. Radi se o zborniku radova učenika srednjih škola, koji je izdao Srpski kulturni centar, a finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=8ZJWZw-Q_b8&feature=emb_logo

Vremeplov: Počela da izlazi  “Bosanska vila”

U Sarajevu je na današnji dan 28. decembra 1885. godine godine  počeo da izlazi srpski književni list “Bosanska vila”, časopis “za zabavu, pouku i književnost”, koji je tri decenije snažno uticao na jačanje nacionalne svesti Srba i otpor austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine. Do 1887. uređivao ga je Nikola Šumonja, a potom do zabrane 1914. Nikola Kašiković.

Vremeplov: Prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji

Na današnji dan 28. decembra 1959. godine u Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.

Vremeplov: Ubio se Jesenjin

Ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin ubio se 28. decembra 1925. godine. Jedan od najvećih i najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbarušen boemski tip i živeo je veoma intenzivno, samoubistvo je izvršio u tridesetoj godini. Uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih. Dela: zbirke pesama “Zadušnice”, “Ispovest mangupa”, “Triptih”, “Stihovi skandalista”, “Sovjetska Rusija”, “Persijski motivi”, pripovetka “Urvina”, poema “Ana Snjegina”, dramska poema “Pugačov”. Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala sovjetska tajna policija.

Vremeplov: Održana prva filmska projekcija

U pariskom restoranu “Gran kafe” braća Luj i Ogist Limijer organizovali su na  današnji dan 28. decembra 1895. godine  prvu filmsku projekciju. Prve “pokretne slike” bili su kratki dokumentarni filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Predstava je oduševila publiku i smatra se datumom rođenja kinematografije. Jedan novinar je tada zabeležio da je to “nesumnjivo najčudniji izum u našoj epohi”.

Vremeplov: Umro Teodor Drajzer

Američki pisac Teodor Drajzer, beskompromisan kritičar američkog društva umro je 28. decembra 1945. godine Njegov prvi roman “Sestra Kari” zabranjen je 1900. i potom je desetak godina bio prinuđen da se izdržava pisanjem za ilustrovane, zabavne i modne listove. Smatrao je da spasenje sveta leži u socijalizmu i pred kraj života postao je član Komunističke partije SAD. Ostala dela: romani “Dženi Gerhard”, “Finansijer”, “Titan”, “Stoik”, “Genije”, “Američka tragedija”, “Tragična Amerika”, “Vredi li Amerika da se spase”.

Vremeplov: Vratio se Dubček

Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran je na današnji dan 28. decembra 1989. godine za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa “Praškog proleća” smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968. 

Vremeplov: Umro Moris Ravel

Na današnji dan 28. decembra 1937. godine umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Oslanjao se na klasično francusko muzičko nasleđe, ali se inspirisao i španskom muzikom i džezom. Virtuozni pijanista i dirigent, održavao je koncerte širom Evrope i SAD. Dela: opera “Sat Španije”, balet “Dafne i Kloe”, orkestarska kompozicija “Bolero”, klavirski ciklusi “Ogledala”, “Gaspar noći”, “Kuprenov grob”, “Sonatina” za klavir, mnoštvo solo pesama, uglavnom na stihove francuskih simbolista.

Vremeplov: Vudro Vilson

Na današnji dan 28. decembra 1856. godine  rođen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor kao i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. godine. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Zalagao se za vojnu intervenciju protiv boljševika, od čega je ubrzo odustao. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na Versajskoj mirovnoj konferenciji, čije su odluke umnogome bile rezultat njegovog mirovnog plana od “14 tačaka”. Učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat SAD odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice UN.

Vremeplov: Inflacija u SRJ 19.810,20 odsto

 Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je na današnji dan 28. decembra 1992. godine svetski rekord – 19.810,20 odsto za 1992. godinu. 

Vremeplov:Umro Ajfel

Francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom umro je na današnji dan 28. decembra 1923. godine. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

Vremeplov: Rođen Artur Edington

Na današnji dan 28. decembra 1882. godine rođen je engleski astronom i matematičar Artur Stenli Edington, direktor Opservatorije u Kembridžu i predsednik Međunarodne astronomske unije od 1938. do smrti 1944. Bavio se strukturom unutrašnjosti zvezda i njihove atmosfere, pulsacijom zvezda, međuzvezdanom materijom, kretanjem i rasporedom zvezda u našoj galaksiji. Organizovao je prvu eksperimentalnu proveru teorije relativiteta Alberta Ajnštajna za vreme potpunog pomračenja Sunca 1919. i uspeo je da utvrdi teorijski predviđeno skretanje svetlosnog zraka u gravitacionom polju Sunca.

Vremeplov: Vilijam Gledston

Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. godine rođen je na današnji dan 29. decembra 1809. godine. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

Vremeplov: Umro Filip Višnjić

Na današnji dan 28. decembra 1835. godine umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije “Početak bune na dahije” i “Boj na Mišaru”.

Vremeplov: Rođen Dobrica Ćosić

Srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić rođen je 29. decembra 1921. godine. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka (“Deobe”, “Koreni, “Vreme smrti”, “Otpadnik, “Vernik”, “Stvarno i moguće”. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju, smatrajući da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji.

Vremeplov: Umro Miroslav Krleža

Na  današnji dan 29. decembra 1981. godine umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje (“Hrvatski bog Mars”, “Povratak Filipa Latinovića”, Gospoda Glembajevi”, “U agoniji”).

Vremeplov: Smenjen premijer Panić

Savezna skupština izglasala je 29. decembra 1992. godine  nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

Vremeplov: Havel izabran za šefa države

Parlament Čehoslovačke izabrao je na današnji dan 29. decembra 1989. godine  za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao “državni neprijatelj” proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

Vremeplov: Ubijen Tomas Beket

Nadbiskup Tomas Beket ubijen je na današnji dan 29. decembra  1170. godine  po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva “Klarendonska pravila” o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.

Vremeplov:Američki vojnici masakrirali više od 200 Sijuksa

Na današnji dan 29. decembra 1890. godine američki vojnici su kod “Ranjenog kolena” u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.

Novosadski srednjoškolci upoznati sa problemom trgovine ljudima

Lokalni tim Novog Sada i OPENS-a sproveli su projekat “Oprez – trgovina ljudima je mračna zona društva”. On je prezentovan srednjoškolcima, a sve kako bi se oni, kao osetljiva grupa, edukovali i naučili da se zaštite. Učenici četiri novosadske škole – Saobraćajne, Mašinske, Mileva Marić i Pavle Savić bili su uključeni u projekat “Oprez-trgovina ljudima je mračna zona društva”. U svim školama su oformljeni timovi učenika koji su prošli edukaciju, a zatim su oni osmislili kako da vršnjake upoznaju sa problemom trgovine ljudima.

S problematikom trgovine ljudima učenike su upoznali stručnjaci iz gradskog tima za borbu protiv trgovine ljudima, a svoje prezentacije učenici su predstavili i u gradskoj kući. Za trud i angažovanost u projektu, učenički parlamenti sve četiri škole dobili su laptopove.   https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=Xnn9CXUsUf8&feature=emb_logo

Policija u svim selima oko Knjaževca, intenzivna potraga za Monikom

Nekoliko stotina policajaca u svim selima oko Knjaževca i dalje traga za devojčicom Monikom Karimanović i osumnjičenim za njenu otmicu Ninoslavom Jovanovićem, rečeno je juče ujutro Tanjugu u MUP-u. U potrazi je angažovan ogroman broj pripadnika MUP-a, pre svega policajci sa lokala koji dobro poznaju teren, ali i pripadnici Žandarmerije, helikopterske jedinice i jedinice sa lovačkim psima. Žandarmi i policajci pretražili su juče u toku popodneva sve kuće i vikendice u Glogovcu i šumu u okolini tog knjaževačkog sela, a pre toga pretraženo je i selo Podvis. Oba mesta nalaze se u blizini mesta Orešac, gde je osumnjičeni otmičar, poznat kao “Malčanski berberin”, skrivao devojčicu u noći između utorka i srede.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je za televiziju Prva da MUP neće stati i da, kako je naveo, nijedan čovek neće spavati dok se Monika ne pronađe. “Očekujem da ovi napori daju rezultat. Svi očekujemo dobru vest. Nadamo se da ćemo moći da je saopštimo građanima uskoro. MUP neće stati, neće spavati nijedan čovek dok se Monika ne pronađe”, poručio je Stefanović. On je zahvalio i lovačkim udruženjima i drugim ljudima koji su se uključili u potragu.

Jovanović je prvi put za silovanje devojke i devojčice 1996. godine osuđen na deset godina robije i pušten uslovno posle 9 godina, da bi odmah počinio novo krivično delo. Oteo je i silovao devojčicu od 12 godina, zatim je oteo još jednu devojčicu, koja je uspela da pobegne. Tada je osuđen na 15 godina, ali mu je sud smanjio kaznu na 12 godina. Izašao je iz zatvora u januaru prošle godine, nakon čega je preko Fejsbuka uznemiravao žene, a pisao je i na stranici za otkup kose, zbog čega je uhapšen u oktobru prošle godine i u zatvoru proveo pet meseci.

Jurić: Bilo očigledno da će Jovanović ponoviti krivično delo

Osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, Igor Jurić, izjavio je da je bilo očigledno da će višestruki silovatelj Ninoslav Jovanović, osumnjičen za otmicu dvanaestogodišnje Monike Karimanović, ponoviti krivično delo. “Znao sam da će se ovo desiti, samo se molim da je devojčica živa. Kada kažem da sam znao, ne kažem to zbog toga što sam vidovit, već zato što je to očigledno”, rekao je Jurić za televiziju Prva. Jovanović je prvi put za silovanje devojke i devojčice 1996. godine osuđen na deset godina robije i pušten uslovno posle 9 godina, da bi odmah počinio novo krivično delo. Oteo je i silovao devojčicu od 12 godina, zatim je oteo još jednu devojčicu, koja je uspela da pobegne. Tada je osuđen na 15 godina, ali mu je sud smanjio kaznu na 12 godina. Izašao je iz zatvora u januaru prošle godine i tada je 30 roditelja i meštana Malče pisalo Igoru Juriću da strahuju da će ponoviti krivično delo. Zatim je preko Fejsbuka uznemiravao žene, a pisao je i na stranici za otkup kose, zbog čega je uhapšen u oktobru prošle godine i u zatvoru proveo pet meseci.

 “Ako dete ne daj bože bude pronađeno mrtvo, to je propust svih, nas i mene lično, jer nisam bio dovoljno agresivan u traženju da on bude pod nadzorom policije”, rekao je Jurić. Na pitanje kako je moguće da, nakon svega, Jovanović nema policijski nadzor, Jurić kaže da se to dogodilo jer je “Marijin zakon” usvojen 2013, a zločini su izvršeni pre toga, pa je Jovanović izašao iz zatvora i slobodno se šetao. “Policija ga je privela tek na osnovu naših prijava, jer smo uspeli da ga pratimo po društvenim mrežama i on je pritvoren na još šest meseci”, objasnio je Jurić i dodao da je pušten jer se pristojno i lepo ponašao u zatvoru. “To će se desiti i s ubicom mog deteta”, rekao je on. Jurić je rekao i da bi “voleo da vidi tog sudiju i advokata koji su na slobodu pustili čoveka kao što je Jovanović”. Policija intenzivno traga  za nestalom devojčicom i osumnjičenim, a direktor policije Vladimir Rebić je sinoć rekao da veruje da je devojčica živa.