Mali se žalio Upravnom sudu na odluku o doktoratu

Ministar finansija Siniša Mali podneo je žalbu Upravnom sudu protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, koji je utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat, potvrdila je za Danas Milka Babić, portparolka Upravnog suda. “Pred Upravnim sudom 17. decembra je pokrenut upravni spor po tužbi tužioca Siniše Malog protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Tužilac tužbom osporava rešenje drugostepenog organa – Odbora za profesionalnu etiku UB od 28. novembra, koji je po žalbama rektorke Univerziteta u Beogradu i Siniše Malog, preinačio odluku prvostepenog organa Naučno-nastavnog veća Fakulteta organizacionih nauka od 28. oktobra”, navodi se u pisanom odgovoru dostavljenom redakciji lista Danas. Babićeva kaže da je predmet trenutno u postupku prethodnog ispitivanja procesnih pretpostavki za vođenje upravnog spora. “Po kompletiranju spisa, predmet će biti dostavljen postupajućem veću i biće rešen u razumnom roku, budući da su sudije dužne da rešavaju predmete po redosledu prijema tužbe u sud, u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta i sa posebnim prioritetom u rešavanju predmeta koji se po zakonu i Sudskom poslovniku smatraju hitnim”, kaže portparolka Upravnog suda, odgovarajući na pitanje Danasa kada se može očekivati presuda.

Na pitanje da li će odluka Senata UB o poništavanju diplome Siniši Malom biti odložena do odluke suda, Babić je rekla da tužba, po pravilu, ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Podsetimo, Senat Beogradskog univerziteta poništio je 12. decembra diplomu doktora nauka Siniši Malom, na osnovu rešenja Odbora za profesionalnu etiku UB, kojim je utvrđeno neakademsko ponašanje Malog pri izradi doktorske disertacije. Nakon što je Danas objavio da on nije izbrisao iz svoje biografije na sajtu Ministarstva finansija podatak da je odbranio doktorsku disertaciju na FON-u 2013. godine, Mali je to uradio. U međuvremenu je ta informacija izbrisana i iz njegove biografije na sajtu Vlade Srbije.

Teodorović pitao Malog zna li jedan slučaj u istoriji da je sud dodelio doktorat

Akademik Dušan Teodorović postavio je pitanje ministru finansija Siniši Malom da li zna ijedan slučaj da je u istoriji ljudske civilizacije kada je sud nekome dodelio doktorat. Teodorović je reagovao na Tviteru na vest da je Mali podneo žalbu Upravnom sudu protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, koji je utvrdio da je njegova doktorska disertacija plagijat. “Gospodine ministre, bezočno ste krali tuđe. Tužili ste sudu Univerzitet u Beogradu koji Vas je sprečio u intelektualnom lopovluku”, napisao je Teodorović. “Da li znate bar jedan slučaj u istoriji ljudske civilizacije kada je sud nekome dodelio doktorat? Da li se bar malo stidite”, napisao je on.

Pred Upravnim sudom 17. decembra pokrenut je upravni spor po tužbi Siniše Malog protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. “Tužilac tužbom osporava rešenje drugostepenog organa – Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu od 28. novembra, koji je po žalbama rektorke Univerziteta u Beogradu i Siniše Malog, preinačio odluku prvostepenog organa Naučno-nastavnog veća Fakulteta organizacionih nauka od 28. oktobra”, navodi se u odgovoru listu Danas portparola suda Milke Babić.

Protest “1 od 5 miliona” uz plakate “Pa šta”

Učesnici protesta “Jedan od pet miliona” poručili su u subotu  da se i u narednoj godini nastavlja “maraton dok se ne oslobodi svaki čovek” u Srbiji i podsetili da su tokom ovogodišnjeg “zajedničkog koračanja” postigli više pobeda, uključujući oslobađanje iz kućnog pritvora uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića. Protest koji je pre svega bio posvećen slobodi izražavanja, završen je tako što su ulazna vrata Radio televizije Srbije prekrivena nalepnicama sa nazivima brojnih afera uz natpis “Pa šta”. 

“Vučić je rekao ‘Pa šta’ kada je ministar policije Nebojša Stefanović slagao u aferi Krušik”, rekla je jedna od organizatorki protesta studentkinja Valentina Reković, obraćajući se okupljenim građanima.  Ona je rekla da učesnicima protesta nije “pa šta” ni za jednu aferu i da im “nikad neće ni biti ‘pa šta'”. “Nastavljamo i naredne godine naš maraton dok ne oslobodimo svakog čoveka u Srbiji. Prvo radnike RTS-a jer ni njima ne sme da bude ‘pa šta'”, rekla je Reković, najavljujući naredni protest za 4. januar naredne godine. 

Na nalepnicama su ispisane afere “Jovanjica”, “Krušik”, “Kocke u Beogradu”, “Oliver Ivanović”, “Marija Lukić”, “Milan Jovanović”. Reković je na platou ispred Filozofskog fakulteta rekla da su protesti pokazali da građani mogu da oslobode institucije, podsetivši da je utvrđeno da je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat i da je uzbunjivač Obradović oslobođen kućnog pritvora. Ona je dodala da je SNS imala uspeha samo u tome što je napredovala u kriminalu, nepravdi i zabranjivanju ljudima da slobodne misle. 

Studenti Pravnog protestovali ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu

Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu održali su protest ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu u petak popodne zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Podgorici. Oni su nosili zastave Srbije, fotografije Njegoša i transparente. Za Srbiju imaju četiri zahteva, među kojima i da se diplomatski odnosi sa Crnom Gorom svedu na minimum. Demonstranti su se potom u protestnoj šetnji uputili preko Terazija ka Hramu Svetog Save. Ispred ambasade u Knez Mihailovoj ulici okupilo se dosta ljudi, koji su uzvikivali parole, među kojima, “Srbija, Crna Gora to je jedna familija”, “Nema podele za Kosovo”, “Milove ustaše napolje iz Srbije”. Kako su rekli studenti, oni su se sami organizovali iz moralnih, pravnih i patriotskih dužnosti. Dodaju da na skupu nema mesta političarima, već samo pojedinim profesorima Pravnog fakulteta. Kako javlja agencija Fonet, među učesnicima protesta, bili su i Boško Obradović, Saša Radulović, Miloš Jovanović i Đorđe Vukadinović.

Sa razglasa je zatraženo da ambasador Crne Gore u Srbiji Tarzan Milošević bude proglašen personom non grata, da se otkaže gostoprimstvo svim crnogorskim diplomatama koji koriste srpske ambasade u svetu, da Srbija pred Ujedinjenim nacijama i Savetom Evrope pokrene pitanje ovog zakona, da se diplomatski odnosi između dve države svedu na najniži mogući nivo, kao i da se Srbija i Srpska pravoslavna crkva glasnije izjasne o donetom zakonu.  Kako je javio reporter N1, učesnici protesta nisu nameravali da uđu u zgradu Ambasade, a ispred zgrade u Knez Mihajlovoj ulici naš reporter video je samo jednog policajca.

Posle govora učesnika protesta, izvikivane su parole, a u jednom trenutku zapaljene su i baklje, a nekoliko vatrometa je poletelo ka zgradi. Tokom skupa su sa razglasa puštane gusle, a ulaz u ambasadu Crne Gore je zasut jajima. Demonstranti su se potom uputili ka Predsedništvu Srbije i trenutno je blokran saobraćaj na Terazijama.

Ranije tokom dana lider Dveri Boško Obradović ušao je u zgradu Ambasade i u holu autolakom ispisao poruku “Milo lopove, ne damo ti svetinje”. Taj grafit je u međuvremenu prekrečen.

Kako zadržati talentovane ljude u Srbiji?

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kao domaćin na konferenciji “Talenti na okupu 2.0”, u organizaciji nacionalne platforme Srbija stvara, poručila je 27. decembra da je odlazak mladih i obrazovanih ljudi problem sa kojim se suočavaju i mnogo razvijene zemlje od Srbije i da je jedini način da se to spreči – izgradnja društva zasnovana na razmeni znanja i iskustava. Takvo društvo, kako je dodala, mora da bude otvoreno za sve one koji su otišli u inostranstvo i sada žele da se vrate, za one koji uspešno rade van granica naše zemlje, ali žele da doprinesu Srbiji, kao i za one koji žive, rade i stvaraju u Srbiji i zbog kojih je ona danas deo sveta.

“Znam da imamo vrlo talentovane, kreativne i sposobne ljude, zato je važno da Vlada Srbije ima dobru komunikaciju sa svojom dijasporom kako bi mladi ljudi ostali u zemlji i da bi se neki od vas vratili. Budući da smatram da su najpametnije one vlade koje slušaju i prepoznaju dobre ideje i predloge, prošle godine sam pokrenula format komunikacije kroz skup “Talenti na okupu”. Sada, istu konferenciju održavamo samo zato što imamo rezultate”, istakla je premijerka.

Ključna stvar je, kako kaže, bila rešavanje nostrifikacije diploma, zbog čega je Vlada Srbije usvojila predlog zakona, koji je poslat u skupštinsku proceduru, a na osnovu kojeg će postupak priznavanja inostranih diploma sa 90 biti skraćen na svega 60 dana. Osim toga, od 1. januara 2020. godine uvodi se elektronski sistem nostrifikacije diploma.

“Drugi veliki problem, za koji nismo ni znali da postoji, je carina na uvoz lične imovine povratnika. Izmenili smo Uredbu o carinskim povlasticama, pa je dosadašnji limit od 5.000 evra za uvoz bez carine, povećan na 20.000 evra, ako je povratnik u inostranstvu proveo do deset godina. Za one koji su u inostranstvu bili duže, limit je potpuno ukinut. Treće, predstavnici dijaspore tražili su formiranje platforme za komunikaciju i dobijanje neophodnih informacija. Zato smo pokrenuli projekat “Tačka povratka” gde će se sa svakom osobom razgovarati pojedinačno i gde povratnici mogu da dobiju odgovor na svako pitanje”, objasnila je Brnabić.

Pored toga, Vlada Srbije je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije izradila Finansijski vodič za povratnike, a uvedeni su i posebni poreski podsticaji za zapošljavanje povratnika i stranaca. “To je revolucionarna stvar. Poslodavcima u Srbiji će se umanjivati davanja za za doprinose ukoliko zaposle nekog od povratnika. Tako će zapošljavanje ljudi iz dijaspore postati najkonkurentnija stvar i investicija koja će nam se višetruko vratiti”, kaže Brnabić.

Direktor programa za cirkularne migracije “Tačka povratka” Ivan Brkljač objasnio je da se ova organizacija deli na servisnu platformu, koja će dijaspori pružati informacije o tome kako se mogu uključiti u naše društvo, dok se program fokusira na približavanju dijaspore i domaćeg društva kroz razmenu znanja. “Pozivamo sve kojima je potrebna bilo kakva informacija ili pomoć prilikom povratka da se jave našoj organizaciji”, poručuje Brkljač. https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=sq8RB22NU4w&feature=emb_logo

Najbolji na bilbordima: Mešoviti hor OŠ „Jovan Popović”

Mešoviti hor Osnovne škole „Jovan Popović”, koji čine učenici od petog do osmog razreda, u ovoj godini osvojio je titulu najboljeg s maksimalnih 100 bodova na Takmičenju Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, treća kategorija. Hor te škole je i  prethodnih godina bio prvoplasiran u tom rangu takmičenja. – Tajna uspeha je u radu – kaže dirigentkinja hora Branislava Maravić. – Deci nije lako jer imaju mnogo obaveza, i to moraju da usklade s vannastavnim aktivnostima, ali uspevamo da se organizujemo. Korepetitiorka hora je Mina Stanković, korepetitor u Baletskoj školi, koja godinama prati hor na takmičenjima.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Stara Pazova: Predstavljeni rezultati projekta “Socijalni radnik u školi”

U julu je započela realizacija projekta “Socijalni radnik u školi”, koji sprovodi Centar za socijalni rad Opštine Stara Pazova sa timom saradnika iz lokalne samouprave i osnovnih škola. Na završnoj konferenciji predstavljeni su efekti višemesečnog pilot projekta, koji je potvrdio da je takav vid stručne pomoći zaista potreban u školama.  https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=lB4w4DNso6A&feature=emb_logo

I saradnik novosadskog Tehnološkog fakulteta traga za lekom protiv raka

Doktor Vladimir Vukić sa svetskim stručnjacima traga za lekom, koji bi mogao da pobedi rak. Kao naučni saradnik sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, zajedno sa kolegama sa univerziteta u Finskoj i Luksemburgu radi na dizajniranju adekvatnog jedinjenja, koje bi moglo da spreči kancer. Vladimirovo mesto za rad nije laboratorija već rad za računarom, kojim je uz pomoć programa, povezan sa superračunarom u Finskoj, dok ostale kolege iz Evrope uglavnom rade u laboratoriji i povremeno za kompjuterom dalje testirajući njegove rezultate. Postoji podatak da je 20 odsto kancera uslovljeno mutacijom proteina, na kojem vrše istraživanja i to je ono što oni žele da spreče, ističe Vladimir, pokazujući nam 3D model uz pomoću kojeg testira i traži određeno aktivno jedinjenje. Potraga za aktivnim jedinjenjem, koje bi moglo biti korišćeno kao potencijalni lek protiv raka, zaista je komlikovan proces, priča nam Vladimir i dodaje da je veoma lep osećaj raditi na ovakvom projektu koji daje šansu da nekom možda spasite život. Da bi aktivno jedinjenje bilo testirano i pušteno u upotrebu treba da prođe oko 10 godina što je optimalno vreme za istraživanje ovakvog novog leka, dodaje Vladimir, i objašnjava da iako se pokaže da jedinjenje na kojem se sada radi- nije ključno rešenje uz manje modifikacije, može se doći do onog pravog- koji će delovati u cilju sprečavanja i lečenja raka. https://www.youtube.com/watch?v=1CmGr-qTYcQ&feature=emb_logo

Na proleće počinje gradnja Teslinog tornja na Rtnju

Izgradnja tornja i naselja ”Nikola Tesla” na planini Rtanj u fazi je projektovanja, izgradnja se očekuje na proleće, a projekat će realizovati ruski Institut za fiziku i tehnologiju i Međunarodni centar za istraživanje nasleđa Nikole Tesle. “Kupili smo pet hektara zemlje i nadamo se uskoro svim dozvolama, kako bi počeli na proleće gradnju”, kaže direktorka Centra Milka Kresoja. Osim tornja planiran je i Naučno-istraživački centar u kojem će moći da rade svi oni inovatori koji se bave istraživanjem patenata Nikole Tesle.

Ovaj kompleks podrazumeva repliku Tesline rodne kuće i replike naselja, sa ciljem da se na ”mističnu srpsku planinu” privuče veliki broj turista. “Planiramo i da sagradimo jedan od najmodernijih hotela koji bi nosio naziv ‘Smiljan’ u kojem bi stvari levitirale i gde bi posetioce dočekivala hologramska verzija lika Nikole Tesle”, dodaje Kresoja. Toranj će biti izgrađen na uzvišenju i tu će ruski naučnici vršiti eksperimente onako kako je Tesla radio. Prema njenim rečima, izgradnja Teslinog tornja omogućila bi bežični prenos električne energije, što je bio san srpskog naučnika. “Tesla je takav toranj veće izgradio na Long Ajlendu 1901. godine. Verovao je da je toranj samo početak čitavog sistema koji bi mogao isporučivati struju, bez žica, čitavom svetu. Pošto su finansije presušile, Tesla je založio imovinu i na kraju, izgubio sve. Toranj je uništen 1917. godine dinamitom”, objašnjava Kresoja.

PMF: Uskoro osavremenjen herbarijum Departmana za biologiju i ekologiju

Herbarijum Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) Univerziteta u Novom Sadu sledeće godine dobija novo lice i novi smeštaj. Herbarijum će biti osavremenjen i njegova upotreba neuporedivo funkcionalnija. Rezultat je to višegodišnjeg projekta u koji j sredstva manjim delom uložio Departman, i Pokrajinski skretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, koji je dao veći deo od utrošenih devet miliona dinara. Po rečima direktora Departmana za biologiju i ekologiju PMF prof. dr Gorana Anačkova, Herbarijum je odavno prerastao kapacitete prostora u kojem se trenutno nalazi. – Odlučili smo se za to da, zbog naraslih potreba, preuredimo prostorije koje su dugo bile zapuštene. Herbarijum će biti postavljen u nove prostorije čim se završe radovi i postavi oprema. Imaće dva ogromna lagera koji imaju moderne porektne kasetne ormane i u kojima može da se uskladišti mnogo više materijala od onog što sada posedujemo – rekao je Anačkov za „Dnevnik“. – Trenutno na departmanu radi aktivno velika botanička ekipa, možda u istoriji ovog departamana i najbrojnija. Imamo veliki broj mladih saradnika, studenata doktoranada, u okviru različitih projektnih aktivnosti.

Herbarijum departmana danas broji preko 200.000 eksikata, jedan je od četiri registrovana herbarijuma u Srbiji, i jedan od dva u Vojvodini. – Zavod za zaštitu prirode Vojvodine takođe je registrovao svoju kolekciju i zbog toga smo jako srećni – napominje dr Anačkov. – Herbarijum Departmana jedan je od najvećih herbarijuma i u njemu se nalaze pohranjeni materijali prvenstveno iz panonskog dela Srbije, ali značajan broj eksikata i s područja kompletnog Balkanskog poluostrva. Ovaj herbarijum, u svetskoj organizaciji herbarijumskih zbirki Indedž Herbariorum, smešteno je u botaničkoj bašti u Njujorku, registrovan  je 2001. godine pod akronimom BUNS. – Kada od te organizacije dobijete potvrdu akronima, vaš herebarijum tada postaje naučna kolekcija svetskog renomea: dobijate pravo da izdajete vaučere, ili primerke jemstva. To je primerak kojim vam mi potvrđujemo da ste radili sa tom biljkom, a od nas ste dobili njen tačan naziv. Dakle, ako hoćete da se bavite lekovitim svojstvima neke biljke da biste to negde publikovali, treba da dobijete potvrdu od registrovanog herbarijuma da je to ta biljka. Shodno tome, sarađujemo s mnogim institucijama. Kada imate registrovanu herbarsku zbirku, imate učestale posete istraživača iz drugih delova sveta koji se najavljuju, rade s kustosom i koriste i nama i sebi. Za sebe prikupljaju informacije o biljkama koje istražuju, a nama koriste zato što nam kao eksperti za pojedine grupe biljaka provere našu determinaciju ili identifikaciju vrsta, i daju svoje predloge i sugestije – objasnio je dr Anačkov. – Herbarijum je institucija, a ne zbirka osušenog materijala. Takvu zbirku zovemo herbar i koriste je đaci u školama, kao i studenti na fakultetima. A kada kažemo herbarijum, mislimo na istitucionalno organizovanje naučne kolekcije. Naučna kolekcija je ujedno i muzejska kolekcija i njome rukovode kustosi prirodnog materijala. Naša kustoskinja je dr Milica Rat – objasnio je dr Anačkov.

Herbarijum kao muzejska zbirka mora da ima odgovarajuće elemente počevši od svoje inventarske knjige odgovarajućih kolektorskih brojeva, inventarskih brojeva, a mora da ima i posebne komore za hlađenje materijala u kojima se obavlja neutralisanje štetnih insekata i njihovih larvi, a naravno, obavljaju se periodično i hemijski tretmani.

– Ovo je veliki napredak u tehničkoj organizaciji našeg herbarijuma koji ne bi bio moguć da naša profesorka Ružica Igić nije uložila velike lične napore da dobijemo ta sredstva i, verovatno, generacije koje dolaze biće zahvalne profesorki na tome jer će moći da rade u pravim herbarskim prostorijama – rekao je dr Anačkov.

Duga istorija Herbarijuma

– Utemeljenje našeg herbarijuma počelo je još 1946. godine, iako se u njegovoj kolekciji nalaze i primerci iz 19. veka. Nastao je kao studentski herbarijum za potrebe Više pedagoške škole u Novom Sadu. Na njegovom osnivanju najviše je radila profesorka Melanija Obradović, kao saradnik Više pedagoške škole – kazao nam je dr Anačkov i dodao da su uz nju bila mnoga poznata imena, među kojima i Nada Babić i Jelena Bećaravić. Tu je bio uvaženi i cenjeni profesor Živko Slavnić koji je univerzitetsku karijeru počeo u Novom Sadu. Herbaraijum je dugo godina kasnije vodila prof. Vera Budak, a izuzetan doprinos u determinaciji, reviziji materijala dao je naš profesor Pal Boža, profesor Univerziteta u Penziji, vrhunski taksonom s ovih područja. On je determinisao gotovo polovinu taksoma/klasifikacionih grupa, koje se ovde nalaze. Tu su, naravno, i značajne kolekcije koje su drugi istraživači ulagali u herbarijum. Jedan od velikih kolektora je dr Branislava Butorac – istakao je dr Anačkov.

Vremeplov:  Umro Sima Sarajlija

Na današnji dan 30. decembra 1847. godine umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja. Školovao se u  Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi “Srbijanka”, “Trojebratstvo”, “Trojesestarstvo”, tragedija “Obilić”, istorijski spisi “Istorija Srbije”, “Istorija Crne Gore”, zbirka narodnih pesama “Pjevanija crnogorska i hercegovačka”.

Vremeplov: Rođen Marko Murat

            Srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu rođen je na današnji dan 30. decembra 1864. godine. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje “Beogradske škole” i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju “Ulazak cara Dušana u Dubrovnik” nagradjen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: “Proleće”, “Cveti”, “Konavoka”, “Dum Ante”, “Dubrovnik”.

Vremeplov: Umro Mihailo Lalić

            Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti umro je na današnji dan 30. decembra 1992. godine. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani “Svadba”, “Zlo proljeće”, “Lelejska gora”, “Hajka”, “Raskid”, “Pramen tame”, “Zatočenici”, “Ratna sreća”, “Dokle gora zazeleni”, “Gledajući dolje na drumove”, pripovetke “Na mjesečini”, “Izvidnica”, “Prvi snijeg”, “Gosti”, “Poslednje brdo”. 

Vremeplov: Umro Robert Bojl

Na današnji dan 30. decembra 1691. godine umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

Vremeplov: Rođen Radjard Kipling

Engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. godine majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas rođen je na  današnji dan 30. decembra 1865. godine. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rodjen, s izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: “Knjiga o džungli”, “Hrabri kapetan”, “Kim”, “U belom i crnom”, “Priče za decu”, “Izistinske priče”.

Vremeplov: Osnivački kongres KP Nemačke

U Berlinu je na današnji dan 30. decembra 1918. godine počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

DRI pronašla nepravilnosti u Studentskom centru Kragujevac

Državna revizorska institucija pronašla je nepravilnosti u obračunu i isplati zarada, javnim nabavkama i raspodeli prihoda i primanja u kragujevačkom Studentskom centru. Po nalazu revizora suprotno zakonu isplaćeno je 3,27 miliona dinara. Direktor Studentskog centra tvrdi da je većina preporuka iz kontrole revizora otklonjena i da za kraj procedure ostaje izrada “odazivnog izveštaja”, u roku od 90 dana. Izveštaj revizora navodi da je tokom 2018. godine Studentski centar “Kragujevac” nabavljao dobra i usluge bez sprovedenog postupka javne nabavke, dostavljao netačne tromesečne izveštaje Upravi za javne nabavke, a u otvorenom postupku nabavki nije dobro pripremio dokumentaciju. “Napominjem da Studentski centar sprovodi objedinjenu nabavku, kako za portebe redovne delatnosti tako i za potrebe dodatne delatnosti za koju, po zakonu, ne postoji obaveza sprovođenja nabavki. Uočena prekoračenja od 3,27 miliona se odnose na deo nabavki za koje nismo obavezi da sprovodimo nabavku, jer se radi o nabavkama dobara i sirovina za proizvodnju gotovih jela koje mi prodajemo na tržištu”, kaže direktor Studentskog centra “Kragujevac” Mlađan Dimitrijević.

Državni revizor je utvrdio da je na osnovu netačno utvrđenih koeficijenata za obračun i isplatu zarada za četiri zaposlena, centar više isplatio plate u iznosu od 585 hiljada dinara i 75 hiljada za minuli rad. Primedbe su bile i na tromesečne izveštaje, ali i za internet koji plaćaju studenti. “Od sada plaćanje interneta nije obaveznost, odnosno održavanje sistema, već se studenti dobrovoljno izjašnjavaju o tome da li žele pristup internetu, preko nas ili ne. U samoj fazi kontrole DRI mi smo ocenjeni kao kvalitetan subjekat koji je zauzeo visoko mesto u sistemu kontrole kada su u pitanju svi učenički i studentski domovi u segmentu učeničkog i studentskog standarda”, dodao je Dimitrijević.

Kontrola državnog revizora nije završena. Studentski centar Kragujevac u roku od 90 dana mora da dostavi takozvani “odazivni izveštaj” o urađenim korekcijama, posle čega sledi konačni izveštaj revizora.

Deseti dan potrage za Monikom, u potragu se uključila i Vojska Srbije

Juče je bio  deseti dan potrage za devojčicom Monikom Karimanović iz Suvog Dola kod Niša, koja je nestala na putu do škole u Brzom Brodu, a koju je, kako se sumnja, oteo višestruki  silovatelj Ninoslav Jovanović iz niškog naselja Malča. Direktor policije Vladimir Rebić rekao je za RTS da je policija na terenu 24 sata. Pretraženo je 50 sela, proveravaju se kontakti koje je imao sa drugim ljudima, ali i sve objave o ovom slučaju na društvenim mrežama. Policiji će se u potrazi priključiti i pripadnici Vojske Srbije, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Potrazi će se pridružiti više od 100 pripadnika Vojne policije i Tima za traganje i spasavanje Specijalne brigade Vojske Srbije sa službenim psima, saopštilo je u subotu uveče Ministarstvo odbrane. Dodaje se da će oni biti angažovani u saradnji sa štabom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji vodi akciju.

U potragu za devojčicom i otmičarem uključilo se i oko 200 pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i nekoliko desetina ljudi iz Beograda. Kako javlja Tanjug, oni su se dobrovoljno javili da pomognu u potrazi. Tanjug prenosi da će oko 200 dobrovoljaca iz BIA biti raspoređeno u saradnji sa štabom MUP-a koji vodi akciju. Od petka je povećan broj pripadnika policije i Žandarmerije, a Rebić kaže da je u potragu uključeno 620 ljudi, od toga 520 policajaca i stotinak lovaca i izviđačkih sekcija. Policija je i  u subotu ujutro bila skoncentrisana u šumama oko Podvisa, ali se potom krenulo, kako saznaje N1 na licu mesta, u širu pretragu. Žandarmerija je ponovo ulazila i u naseljene kuće u selu Orešac u knjaževačkoj opštini, u kome su pronađeni i poslednji zvanični dokazi pre 3 dana. U interesu istrage ne otkriva se u kojim se selima sada pretražuju svi objekti i u kojim je pravcima više od 500 policajaca u ovom trenutku.

Na društvenim mrežama pojavili su se pozivi za organizovane potrage volontera. Svrljižani su najavili da će poći u planine, a u potragu su već uključeni lovci. Kako je ranije javio reporter N1, poznato je da se pretražuje šire područje Knjaževca, Svrljiga, a nezvanično – proveravaju se određeni dokazi pronađeni u planinskim selima prema Staroj planini, koje su građani prijavljivali. Svakako je, kako je ranije saopšteno za N1, operativna policija aktivna na čitavom jugoistoku Srbije. Policiji i žandarmima na terenu oko Knjaževca pomaže i granična policija, lovci, radioamateri, a na raspolaganju su im i dron i policijski helikopter. U ovom trenutku najviše istražitelja je ponovo u atarima Orešca i Podvisa, javlja reporter N1.

Direktor policije o detaljima pretrage

Direktor policije ispričao je detalje potrage od trenutka kada je majka Monike Karimanović prijavila njen nestanak, prošlog petka u 16.20, navodeći da je od trenutka otmice Jovanović bio u prednosti u odnosu na policiju gotovo devet sati. “Kad je majka prijavila nestanak, izašli smo na teren, dali objavu, sve patrole su obaveštene i imale njenu sliku. U prvom trenutku nismo imali predstavu ko je, obavljeni su razgovori sa drugovima, nastavnicima. Izvršen je uvid u kamere na tom prostoru, na jednoj lokaciji smo je videli na kamerama i dalje nismo, nije bilo kamera koje pokrivaju”, ispričao je Rebić. Daljom istrom je policija, kaže, posumnjala da bi Jovanović mogao da bude izvršilac. “U nekom tenutku smo saznali da je ukradeno jedno vozilo na području Malče i viđeno je u Suvom Dolu, pa smo to povezali. Vozilo je pronađeno, izvršene su forenzičke obrade u vozilu i u ponedeljak smo već znali da su oni bili u vozilu i tada je istraga usmerena ka njima”, ukazao je Rebić. Do petka su se javila dva svedoka koja su rekla da su 12-godišnju Moniku i Jovanovića videli na nekim lokacijama, a na dvema lokacijama pronađeni su njihovi DNK tragovi.

“Na tim lokacijama pronađena su dva jastuka, dva ćebeta… Očigledno ne noći sam”, naveo je Rebić ukazujući da je do sada policija pretražila oko 50 sela i zaseoka na kojima bi Jovanović mogao da se krije sa devojčicom. Narednih dana očekuju se loše vreme, sneg. Direktor policije kaže da to neće uticati na policiju, ali se nada da Jovanovića hoće. “Imamo termovizijske kamere i kamere koje prepoznaju na osnovu toplote. Nijedan detalj se ne prepušta slučaju”, navodi Rebić.

Proveravaju se ljudi s kojima je bio u kontaktu

Proveravaju se, dodaje direktor policije Vladimir Rebić, i objave na društvenim mrežama. Neko je napisao da je viđen u Požarevcu, policija odmah to proverava. Imali smo slučaj da je neko u Nemačkoj pokušavao da pristupi njegovom profilu. Nemci su to proveravali, odmah nam javili, radi se o čoveku koji je pokušavao da mu ukine profil, ispričao je Rebić. Policija takođe nije isključila mogućnost da Jovanoviću neko pomaže. On je asocijalan, ali su pronađeni neki ljudi sa kojima je bio u kontaktu, dodaje direktor policije. Rebić je naveo da policiju u optimizmu drži činjenica da Jovanović u prethodnim slučajevima nije ubijao svoje žrtve. “Kolege iz niške policije radile su njegov profil, angažovani su psiholozi, skenirano je njegovo ponašanje, pokrivamo lokacije koje su njegove opsesije, ne mogu zbog istrage da kažem koje su”, naveo je direktor policije. Ovaj slučaj je, kaže Rebić, prioritet policije. “Nemamo nijedan važniji zadatak. Najbolji ljudi su dole, praktično svi resursi su dole”, zaključio je direktor policije. 

Stefanović: Prioritet – Moniku naći živu i zdravu

Apsolutni prioritet srpske policije je, rekao je u petak ministar Nebojša Stefanović, da dvanaestogodišnju Moniku Karimanović pronađe živu i zdravu. Zato je, prema njegovim rečima, povećan broj policajaca i žandarma koji pretražuju teren u okolini Knjaževca, a njima su se pridružili i lovci, pa i meštani niškog naselja Brzi Brod.

Pašalić pokrenuo  postupke kontrole rada državnih organa

Paralelno, zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupke kontrole rada državnih organa kako bi utvrdio eventualne nepravilnosti koje su dovele do nestanka Monike Karimanović iz Suvog Dola kod Niša. On je ukazao da informacije u medijima upozoravaju na niz propusta koji se odnose na sistem zaštite bezbednosti dece i nedoslednostima u zakonskim rešenjima koje su dovele do toga da 20. decembra u jutarnjim satima na oko 500 metara od kuće i na putu za školu nestane devojčica.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija: Postupili u skladu sa zakonom!

Oglasila se i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija koja je saopštila da je Kazneno-popravni zavod u Nišu postupio u skladu sa zakonom prilikom otpusta osumnjičenog otmičara, Ninoslava Jovanovića iz zatvora.

Podsetimo, treći put, za 23 godine, stotine policajaca tragaju za Ninoslavom Jovanovićem. Prvi put – 1996. godine, kada je silovao jednu ženu i 14-godišnju devojčicu. Obe je danima držao u zatočeništvu i pre svakog seksualnog zlostavljanja ošišao. U oba slučaja, sa žrtvama se krio po šumama i napuštenim vikendicama. Žrtve su uspele da pobegnu, a policija je posle opsežne i višednevne potrage uhapsila Jovanovića. Osuđen je na 10 godina zatvora.

Na slobodi, i to uslovnoj, našao 2005. godine. Usledili su novi zločini. Žrtva Jovanovića bila je 12-godišnja devojčica. Zatočena i maltretirana duže od dva dana. Za Jovanovićem je ponovo krenula policijska potera. Dok su helikopteri nadletali okolinu Niša, a više od petsto policajaca sa psima pretraživalo teren, Jovanović je uspeo da otme novu žrtvu – takođe devojčicu od 12 godina. Odvukao je u šumu i ošišao, međutim spasilo je to što su njene vriske čuli meštani. Ninoslav Jovanović, ubrzo je osuđen na 15 godina zatvora. Ipak, odlukom Vrhovnog suda, presuda mu je smanjena na 12 godina. Po drugom izlasku iz zatvora Jovanović je uznemiravao žene preko društvenih mreža i zato je ponovo proveo još pet meseci iza rešetaka. Kada se vratio iz zatvora, u martu 2019. u kuću u Malči, meštani su pisali peticije tražeći način da se Malčanskom berberinu stane na put, jer strahuju za svoju decu.

Inače, od 2015. u Srbiji se, u okviru Marijinog zakona, pedofili upisuju u poseban Registar i imaju obavezu da se, svakog meseca, javljaju policiji i povereniku i da redovno posećuju profesionalna savetovališta. Međutim, u tom registru nema Jovanovića, s obzirom na to da je za zlostavljanje dece poslednji put osuđen 2006. godine, a zakon ne predviđa retroaktivan upis.