Vesti – 31.12.2019/03.01.2020.

Šarčević: Uvođenjem državne mature prestaje učenje samo za ocenu

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da će se glavne promene u obrazovnom sistemu desiti uvođenjem državne mature za dve godine, jer će tada, kako kaže, učenici prestati da uče za ocenu i početi da uče za znanje. On je za TV Pink rekao da efekti reforme nisu mogli da se vide na PISA testiranju, jer tu učestvuju petnaestogodišnjaci, a reforma nije stigla do tog uzrasta Navodi da su deca u Srbiji na TIMS S testiranju 27. u svetu, jer na tom takmičenju učestvuju mlađi uzrasti od 7. do 11. godina. “Glavna promena će se desiti kada se uvede državna matura, to je za dva godinu, i tada prestaje da se uči za ocenu, počinje da se uči za znanje”, rekao je ministar Šarčević.

Kaže da je u proteklom periodu uvedena informatika kao obavezan predmet, počela je reforma u gimnaziji gde su osim odeljenja za nadarene u matematici, informatici, otvorena i odeljenja za nadarene u hemiji i biologiji. Škole su dobile 10.000 digitalnih učionica, akademije, a zaživeli su i dualni profili, Fond za nauku, urađena Strategija veštačke inteligencije, Srbija je punopravni član ERAZMUS plus programa, član CERN-a, a biće 13. zemlja sa kojom će Japan imati bilateralne odnose u nauci.

Ministar kaže da će platni razredi dovesti do veće motivacije zaposlenih u prosveti i da su odnosi sa sindikatima dobri, navodeći da oni signaliziraju loše situacije u školama. “Zajedno analiziramo na koji ćemo najbrži način moći da vratimo ljude na stalni radni odnos u prosveti. To ćemo pokušati već u januru, ako možemo jednim brzim rešenjem, jer ih mnogo ima da bi se to silnim konkursima radilo”, rekao je ministar.

Dualno obrazovanje zaživelo je u Srbiji i pokazalo se kao dobro rešenje, jer učenjem kroz rad mlad čovek ima osiguran posao tokom školovanja. “Mi smo jedna od retkih zemalja koja je decu zaštitila zakonom. Ceo svet se bavi celoživotnim učenjem”, zaključio je Šarčević.

Memorandum Srbije i Švajcarske o projektu “Tehnopark Srbija II“

Potpisan Memorandum o razumevanju Vlade Republike Srbije i Vlade Švajcarske o implementaciji projekta “Tehnopark Srbija 2“

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Mladen Šarčević i ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge potpisali su 27. decembra u Naučno tehnološkom parku Memorandum o razumevanju Vlade Republike Srbije i Vlade Švajcarske o implementaciji projekta “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”. Vlada Švajcarske doniraće u naredne četiri godine 3,75 miliona švajcarskih franaka za podršku razvoju inovacija i širenje mreže naučno-tehnoloških parkova u Srbiji kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”. Ministar je izrazio zahvalnost Vladi Švajcarske i rekao da mu je izuzetno drago što ima priliku da u ime Vlade Republike Srbije potpiše ovaj Memorandum kojim će biti unapređeni uslovi za dalji razvoj mreže naučno-tehnoloških parkova u Srbiji. On je ocenio da Naučno tehnološki park u Beogradu dobro funkcioniše i da ima značajnu ulogu u podsticanju inovacija i unapređenju preduzetništva.

Što se tiče razvoja ostalih naučno-tehnoloških parkova u Republici Srbiji, tu smo napravili izuzetan iskorak:  gradimo naučno-tehnološke parkove u Novom Sadu i Nišu, uz dodatne objekte za NTP Čačak i NTP Beograd. Očekujemo da tehnološki parkovi u ovim gradovima budu uspešni kao ovaj na Zvezdari i zato nam je tako značajna ova  podrška švajcarske vlade – kako bi što pre postigli taj efekat, rekao je ministar. Cilj projekta je unapređenje konkurentnosti i povećanje izvoza visokotehnoloških kompanija iz Srbije. Projekat se nadograđuje na prethodni, finansiran takođe od švajcarske vlade, uz čiju podršku je uspostavljen i razvijen prvi funkcionalni naučno-tehnološki park u Srbiji – Naučno-tehnološki park Beograd, u kome se sada razvija više od 70 startap i tehnološko razvojnih kompanija. Tokom realizacije novog projekta, zahvaljujući postignutim rezultatima, model, znanje i iskustvo NTP Beograd biće preneti u Niš i Čačak kako bi se pomogao razvoj naučno-tehnoloških parkova u ovim gradovima i kako bi se osposobili da podrže razvoj inovacija u svojim regionima.

O značaju projekta govorili su ambasador Švajcarske Filip Ge i v.d direktora NTP Beograd Gordana Danilović Grković.

Program za najmlađe uoči dočeka Nove godine u Novom Sadu

Doček 2020. u Novom Sadu počinje već u prepodnevnim satima 31. decembra provodom za najmlađe.  Dve kulturne stanice, Kutak za kulturu uz Dečiji kulturni centar pripremaju raznovrstan program – predstave, radionice, performanse, a sadržaji neće izostati ni u Ledenoj šumi u Dunavskom parku.
Kulturna stanica Eđšeg (Antona Čehova 4): 10.00 – 10.30 Pozorišna lutkarska predstava “Zimska bajka” 10.30 – 11.00 Kreativna radionica “Deda Mraze – baš si faca” 11.00 – 11.30 Interaktivni performans “Zlatina simfonijeta”   Glasanje za najbolji program u Eđšegu Kulturna stanica Eđšeg od 17 do 21 sat, 31. decembra, organizuje novogodišnje druženje u okviru kog će dodeliti priznanja programima koji su obeležili 2019. S obzirom na to da su godinu obeležili mnogobrojni, različiti sadržaji, Eđšeg vas poziva da glasate na Facebook stranici: http://bit.ly/eđseg-ks i olakšate odabir događaja koji će biti nagrađeni.  
Kulturna stanica Svilara (Đorđa Rajkovića 6b): 11.30 – 12.00 Pozorišna lutkarska predstava “Zimska bajka” 12.00 – 12.30 Kreativna radionica “Pahuljica laka – na dlan pala sa oblaka” 12.30 – 13.00 Interaktivni performans “Muzički put oko sveta”   Jaž za kraj godine Nakon programa za decu, u kulturnoj stanici Svilara od 14 pa sve do 19 časova, posetioci će imati prilike da uživaju u zvucima džeza, za koje možemo reći da su obeležili dobar deo godine u toj kulturnoj stanici, a paralelno će biti organizovan i Arts & Crafts bazar. Vladimir Vanja Jakovljević, Fedor Ruškuc, Lav Kovač čine Jazzž trio koji će 31. decembra doneti kombinaciju žanrova upakovanih u džez.  
 Kutak za kulturu (Sentandrejski put 106b) *zbog ograničenog kapaciteta potrebne su prijave na mejl adresu: kutakzakulturu@gmail.com  13.00 – 13.30 Pozorišna lutkarska predstava “Zimska bajka” 13:30-14:00 Kreativna radionica “Zima zima – belu kosu ima” 14:00-14:30 Interaktivni perfomans “Kad se male ruke slože”  
Ledena šuma: I ove godine novogodišnja žurka za najmlađe 11.00 – 11.15 Povorka dece se okuplja kod spomenika čika Jovi Zmaju, gde će najmlađe zabavljati Haos Animatori i Baterija Sambansa 11.15 Povorka kreće ka Ledenoj šumi kroz Dunavsku ulicu 11.30 Nastup hora “Zvončići” u Ledenoj šumi 11.45 – 12.30 Nastup Branimira Rosića i Leteće Gitare 12.00 Tradicionalni doček za najmlađe 12.30 Mađioničarska predstava studija “Volare” Sve informacije o Dočeku 2020. ali i 7528. možete pronaći na sajtu: http://docek.ns2021.rs/

Donacije i paketići za “Humano srce Šapca”

nova, godina, paket, novogodisnji, paketici

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, nakon humanitarne akcije u Prihvatilištu za decu Beograd, sprovelo je takvu akciju i u Svratištu za decu Fondacije “Humano srce Šapca”. Obezbeđeni su novogodišnji paketići za decu, ali i televizor, tablet, video igre, konzola, zvučnici i slušalice, kao i besplatan internet, a u saradnji sa Unitas fondom i uz podršku kompanija Roaming Electronics, MTS Srbija i Nestle, saopštilo je ministarstvo. Poklone je uručila državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić, koja je čestitala deci na uspesima koje postižu u školi uprkos teškoj materijalnoj situaciji u kojoj se nalaze i uz novogodišnje želje poručila im da iskoriste prednosti novih tehnologija za učenje i informisanje. “Razvijanje digitalnih veština i programiranje koje sada učite i u školi, mogu vam otvoriti put ka najplaćenijim poslovima u budućnosti”, navela je Matić.

Mališane su pozdravili i predstavnica Fondacije “Humano srce”, Ana Perović, direktor Unitas Fonda u Srbiji Branko Kovačević i predstavnik kompanije Roaming Electronics Boki Timotijević. Predstavnici Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu pri ministarstvu i Unitas fonda održali su potom radionicu za decu o bezbednom onlajn ponašanju.

Uvodi se prijemni u Sportskoj gimnaziji

Sportsku gimnaziju, jedinu školu koja je pre 17 godina osnovana da bi se nastava prilagodila tempu mladih sportskih asova na pragu profesionalne karijere, očekuju korenite promene, piše Politika. Namera je da se uvede prijemni ispit koji do sada nije bio uslov, a da u praksi zaživi korigovanje đačke populacije prema sportskim dometima, tako da u klupama ove kuće znanja od prvog do četvrtog razreda uče isključivo najuspešniji sportisti, a da se odatle udalje oni koji posustaju u karijeri, navodi list.

Među novinama, pored ostalog, sportski gimnazijalci više neće imati časove fizičkog vaspitanja, a dobiće dva predmeta obavezna za sva četiri razreda – sport i trening i sport i zdravlje.

Matično zdanje u Ulici Herceg Stjepana na Dorćolu (bivša OS Stari grad), kako se navodi, sledeće godine očekuje kapitalna obnova, što znači da će đaci morati da se isele i vrate “podstanarskom životu”, dok traje rekonstrukcija zgrade u koju su se uselili pre samo dve godine.

Vremeplov: Marija Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu

Marija Sklodovska Kiri dobila je na današnji dan 31. decembra 1911. godine drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

Vremeplov: Uveden alkoholtest

Na današnji dan 31. decembra 1938. godine u Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače (“drunkometer”).

Vremeplov:Umro Džon Flemstid

Engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675) umro je na današnji dan 31. decembra 1719. godine.

Vremeplov: Edison prvi put demonstrirao električnu sijalicu

Na današnji dan 31. decembra 1879. godine američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.

Vremeplov: Valdhajm postao generalni sekretar UN

Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je 31. decembra 1971. dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

Vremeplov: Gregorijanski kalendar

Na današnji dan 01. januara 45. godine p.n.e. stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski državnik Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na dužnost, a godina je započinjala na martovske kalende – 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sunčevoj godini od 365 dana i šest sati, ali je u njemu godina duža od Sunčeve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka četvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan “viška”. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada praktično međunarodni. Julijanski kalendar su zadržale jedino neke pravoslavne crkve – Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijaršija, kao i neke druge.

Vremeplov: Rođen Šandor Petefi

Na današnji dan 01. januara 1823. godine rođen je mađarski pesnik srpskog porekla Šandor Petefi, najveći pesnik mađarske književnosti. Oličenje mađarskog romantizma. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, majka mu je bila Slovakinja Marija Hruzova, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar Petrović. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Mađarske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Segešvara u 26. godini – tačnije tada mu se gubi svaki trag (imao je čin majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Odredio je nov pravac mađarske književnosti. Dela: roman “Krvnikovo uže”, epska poezija “Vitez Janoš”, “Apostol”, lirska poezija “Izabrane pesme”, “Petefijeve pesme”.

Vremeplov:Rođen Bogdan Popović

Srpski pisac, estetičar i teoretičar književnosti Bogdan Popović, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača “Srpskog književnog glasnika” i tvorac “beogradskog književnog stila” rođen je na današnji dan 01. januara 1864. U vreme njegovog uređivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. Uživao je izuzetan ugled kao kritičar, prvih decenija 20. veka. Objavio je “Antologiju novije srpske lirike” i veći broj studija iz književnosti i teorije umetnosti.

Vremeplov: Rođen Branko Ćopić

Na današnji dan 01. januara 1915 godine rođen je srpski pisac Branko Ćopić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripovedač, tvorac zanimljivih i upečatljivih likova i događaja, koje je opisao svežim, sočnim i slikovitim jezikom. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je učestvovao od 1941. Počeo je da piše kao đak učiteljske škole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka “Pod Grmečom”, “Borci i bjegunci” i “Planinci”. Njegova prozna dela su prožeta lirikom, živopisnim realističkim slikanjem života na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grmeča i Podgrmečja, njegovog zavičaja, vedrinom i vitalnošću duha. Napisao je veći broj knjiga za decu: “Bojna lira pionira”, “Put u vedrinu”, priče “U svetu leptirova i medveda”, “Bosonogo đetinjstvo”, zbirke pesama “Ognjeno rađanje domovine”, “Ratnikovo proljeće”. Zbirka pripovedaka “Bašta sljezove boje”, za koju je dobio Njegoševu nagradu. Izvršio je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani “Prolom”, “Gluvi barut”, “Ne tuguj, bronzana stražo”, “Osma ofanziva”, zbirke pripovedaka “Rosa na bajonetima”, “Surova škola”, “Doživljaji Nikoletine Bursaća”.

Vremeplov: Otvorena prva čitaonica u Kneževini Srbiji

Na današnji dan 02. januara 1846. godine otvorena je prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.

Vremeplov: Ustanak anarhista i sindikalista u Barseloni

U Barseloni je na današnji dan 02. januara 1933 počeo ustanak anarhista i sindikalista, koji je ubrzo ugušen.

Vremeplov: Rođen Isak Asimov

Na današnji dan 02. januara 1920. godine  rođen je američki pisac i profesor biohemije Isak Asimov, pisac naučno-fantastične proze. Naučno-popularna dela: “Hemikalije života”, “Zvezde i njihovi putevi”, “Unutar atoma”, “Svet nitrogena”, “Ljudski mozak”, “Nauka, brojevi i ja”. Književna dela: “Ja, robot”, “Čelične pećine”, “Golo sunce”, “Vasionske struje”, “Zadužbina”, “Druga Zadužbina”, “Zadužbina i carstvo”, “Kraj večnosti”.

Vremeplov:U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika u čeličanama

U Velikoj Britaniji na današnji dan 02. januara 1980. godine počeo je štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. godine. Štrajk je prekinut 2. aprila.

Vremeplov: Milošević i Tuđman prihvatili Vensov plan

Na današnji dan 02. januara 1992. godine predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

Vremeplov: Rođen Ciceron

Na  današnji dan 03. januara 106 p.n.e. rođen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji – tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda – “Filipika”) i ubijen. Ostala dela: “Besede”, “O besedniku”, “Rasprave u Tuskulu”, “O starosti”, “O prijateljstvu”, “O krajnostima dobra i zla”, “O prirodi bogova”, besede “Protiv Katiline”.

Vremeplov: Izašao prvi broj Novina Čitališta beogradskog

Prvi broj Novina Čitališta beogradskog izašao je na današnji dan 03. januara 1847. Čitalište beogradsko osnovano je januara 1846. kao prva čitaonica u tadašnjoj Kneževini Srbiji, prvobitno je nazvana Srpsko čitalište. Ubrzo su usledile slične čitaonice i u drugim gradovima tadašnje Srbije.

Vremeplov: U Japanu ukinut šogunat

Na današnji dan 03. januara 1868 u Japanu je ukinut šogunat – na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije – ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

Vremeplov:Umro Pjer Atanas Larus

Francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač “Velikog svetskog rečnika XIX veka” u 17 tomova umro je na današnji dan 03. januara 1875. Izdavačka kuća “Larus” je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

Vremeplov: Rođen Tolkin

Na današnji dan 03. januara 1892.  rođen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji “Gospodar prstenova” stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani “Hobit” i “Silmarion”. Ostala dela: kritičke studije “Beovulf: čudovišta i kritičari”, “Bajke, kritička studija”, “Čoser kao filolog”.

Vremeplov: Rođen Oto Bihalji Merin

Srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin rođen je na današnji dan 03. januara 1904. godine. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću “Nolit” (Nova literatura). Uređivao je i književno-politički časopis “Nova literatura”. Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uređivao komunistički književni časopis “Linkskurve”. U Parizu je 1933. osnovao “Institut za borbu protiv fašizma”. Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman “Doviđenja u oktobru”, eseji i umetnička kritika “Osvajanje neba”, “Misli i boje”, “Susreti sa mojim vremenom”, “Jugoslovenska skulptura XX veka”, “Graditelji moderne misli”, “Naivna slika sveta”, “Prodori moderne umetnosti”, “Kraj umetnosti u doba nauke?”, “Maske sveta”, “Re-vizija umetnosti”, “Modern German art”, “Goja i mi”, “Kapričosi”, “Užasi rata”, “Anri Ruso, život i delo” (sa suprugom Lizom), monografije “Krsto Hegedušić”, “Gabrijel Stupica”, “Bogosav Živković”, “Vangel Naumovski”, delo o Španskom građanskom ratu “Španija između smrti i rađanja”.

Vremeplov: Umro Jaroslav Hašek

Na današnji dan 03. januara 1926 godine umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom “Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu” u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

Vremeplov: Zabranjeno skrivanje Jevreja

Nemački zapovednik za Srbiju objavio je 03. januara 1942 u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

Vremeplov: Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora

Na današnji dan 03. januara 1942  godine u Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

Monika stabilno: Hapšenje otmičara pitanje vremena

Direktor Kliničkog centra Niš Zoran Radovanović izjavio je u ponedeljak da je stanje Monike Karimanović, koja je pronađena nakon devet dana, stabilno, bolje nego što je bila ovih dana i da se očekuje njen oporavak. “Ima površinske povrede koje smo sanirali, a ono što je bitno, radi se na psihičkom stanju Monike. Uspeli smo da razgovaramo sa njom, pre svega stručni ljudi i mislim da će to biti u redu”, rekao je Radovanović za TV Prva. On je dodao da je devojčica imala povrede koje nisu opasne po život, a da će stručnjaci proceniti koliko će još biti u KC. “Osmeh joj je na licu i to je najbitnije”, rekao je Radovanović.

Policija se neće povući s terena, hapšenje pitanje vremena

Nastavlja se potraga za otmičarem Ninoslavom Jovanovićem, a policija sumnja da se on nalazi na području Niša i da je naoružan, rekao je juče direktor policije Vladimir Rebić. “Potraga traje, policija je okružila područje u kojem smatramo da se Ninoslav krije i ubeđeni smo da ćemo ga brzo pronaći. Nećemo povući policiju sa terena dok ga ne pronađemo i to je pitanje vremena”, rekao je Rebić za RTS i istakao da je na terenu 500 do 600 policajaca. Rebić ističe da Jovanović, prema saznanjima policije, ima pištolj i pozvao roditelje na oprez. Govoreći o tome kako je devojčica pronađena, Rebić je rekao da su devojčicu pronašli vlasnici vikendice u kojoj je u tom trenutku boravila. Kako je rekao, policija je ranije pozvala građane da obiđu vikendice i provere svoje kuće, što su vlasnici objekta, u kojem je devojčica bila, i učinili. “Oni su došli do svog objekta. Ninoslav ih je čuo, mislio je da je policija verovatno, iskočio je. Policajci su se pojavili za dva, tri minuta na licu mesta. Dva, tri minuta je trebalo od poziva vlasnika kuće najbližoj patroli da dođe”, rekao je Rebić.

Kako je naveo, vlasnik kuće je dao ključ policijskim službenicima, koji su ušli u objekat i videli devojčicu. Dodao je da su se na društvenim mrežama pojavile spekulacije o tome kako je Monika pronađena, koje, kako je naveo, imaju za cilj diskreditaciju policije, koja je uradila veliki posao. Direktor policije je rekao da je Jovanović planirao zločin, budući da se od avgusta vodi kao nestalo lice, navodeći da je on to vreme iskoristio da pripremi prostore u kojima je boravio sa svojom žrtvom.  On je naveo da je slučaj otmice male Monike drugačiji od ostalih, budući da je dobro isplaniran, da je otmičar poznavao teren i da nije želeo materijalnu korist pa samim tim nije ni kontaktirao policiju  Kaže da je devojčica bila svesna i komunikativna kad je pronađena. RTS navodi da se istraga preusmerava ka selu Malča u niškoj opštini, odakle je rodom otmičar.

Mihajlović: Poštovati pravo na privatnost

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović pozvala je medije da poštuju pravo na privatnost i normalan život Monike Karimanović. Mihajlović je ocenila da je način na koji mediji izveštavaju o njoj i njenom trenutnom stanju, “uz objavljivanje fotografija i monstruoznih detalja otmice” nedopustivo, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta. Ona je istakla da otkrivanjem detalja o zdravstvenom stanju Monike mediji žrtvu otmice izlažu novoj traumi. Mihajlović apeluje na novinare da se uzdrže od senzacionalističkog izveštavanja i da imaju dužnu pažnju prema devojčici koja je doživela veliku traumu. Ona je naglasila da objavljivanje fotografije tek pronađene devojčice, koja se našla na naslovnim stranama, uz navođenje stravičnih detalja koje je dete preživelo nikome ne pomaže, samo dodatno nanosi novu bol Moniki i njenoj porodici. “Svi bi trebalo da budu svesni da se na ovaj način uništava pravo ove devojčice da sutra ima normalan život i bude obično dete, kao i svako drugo”, rekla je Mihajlović.

SAD: Putovanje na “Severni pol” za decu obolelu od teških bolesti

U Americi se svake godine organizuje specijali novogodišnji program za decu obolelu od teških bolesti. Ona posebnim letom odlaze na neku od destinacija koja je uređena tako da deca misle da putuju na Severni pol. Ove godine avion ih je vozio u Njujork, gde ih je na aerodromu sačekao ambijent iz bajke, uz najveću atrakciju – Deda Mraza. Specijalni avion, okićeni šalteri, psi u kostimima, hrana u izobilju. Radi se o neobičnom letu. To je let u maštu koji traje već 30 godina. U avionu stotinu teško obolele dece i članova njihovih porodica lete ka magičnim destinacijama u Americi koje su uređene da izgledaju kao Severni pol. Ove godine ulogu Severnog pola ima Njujork. Ovo je sve magično, čak i za posadu. “Prošle godine sam išao na Severni pol. Baš mi se sve svidelo, sve što sam video, pa sam zvao šefa i molio da ponovimo let”, kaže pilot ovog aviona.

Ove devojčice i dečaci su svašta prošli u životu. Hemoterapije i bolničke dane, lekove i operacije. Ali, ideja je da danas ne misle na to. Triniti ima četiri godine i imala je desetak operacija na srcu. Nikada se nije vozila avionom i priznaje da nikada nije videla Deda Mraza. Za nju Deda Mraz izgleda kao lekar. “Želi kuću za lutke, lutke i princezice. A ja želim da živi, samo to”, kaže njena majka.

Magični let služi da ova deca i njihove porodice pobegnu od brutalne u kojoj žive, iako su neki naučili da uz oismeh govore o tome. “To je bio rak koji nije pokazivao mnogo simptoma. Mala infekcija sinusa, otišli smo kod lekara jer nikako da prođe. Bili smo na pregledima i kada smo shvatili šta je, sada se svi zajedno, kao porodica, borimo”, kaže majka jednog od dečaka koji ima kancer. Jedan od obolelih mališana na pitanje šta najviše želi, odgovara da želi da se izleči od raka i da ne misli više o njemu.

Avion je sat vremena kružio oko prazničnog Njujorka, dok su deca slušala i pevala pesme, i makar za tren verovala da Deda Mraz i čuda postoje, i da ih čekaju na Severnom polu. kada su stigli, ništa nije delovalo kao da je to Njujork. Zaposleni na aerodromu su se obukli u kostime Sneška Belića i likove iz stripova i crtanih filmova. Prizor je čak i odrasle ostavio bez teksta. Šef odeljenja za kofere imao je čast da glumi Deda Mraza, a na svakom poklonu je bilo napisano ime deteta. “Prošle godine je jedan bolestan dečko jedva mogao da hoda. kada je video Deda Mraza, počeo je da trči. za mene je to specijalno i jako da to vidim i doživim sa njegovom porodicom”, kaže jedna od učesnica ovog specijalnog leta.

Loran Simons: Devetogodišnji genijalac napustio fakultet

Laurent Simons in University of Eindhoven's electrical engineering department

Devetogodišnji Loran Simons iz Belgije se nadao da će u novembru završiti fakultet. Ipak, do toga izgleda nije došlo – barem ne do Nove godine. Roditelji su želeli da Loran diplomira pre 26. decembra – kada puni 10 godina – po čemu bi bio prvi u istoriji. Međutim, sa Elektrotehničkog fakulteta u Anjdhovenu kažu da Loran ima još mnogo ispita, pa su predložili da diplomira sredinom 2020. godine. Njegovim roditeljima se to nije svidelo – odmah su ga ispisali. Plan je bio da Loran trogodišnje školovanje na fakultetu završi za samo 10 meseci, a sve kako bi diplomirao pre desetog rođendana.  Lorenov otac Aleksander izjavio je da je fakultet kritikovao njega i njegovu suprugu zbog čestih pojavljivanja dečaka u medijima. „Rečeno nam je da medijskom pažnjom stavljamo suviše pritiska na dete i da će, ukoliko se to nastavi, biti potrebno psihološko ispitivanje Lorena“, rekao je Simons za holandski list De Volkskrant. „A ako neko dete igra fudbal onda mislimo da je medijska pažnja odlična. Moj sin ima drugačiji talenat. Zašto ne bih bio ponosan na to?“

Simons je na Instagram okačio i prethodne poruke zvaničnika fakulteta o mogućem datumu za diplomiranje u decembru, ističući da su lažovi. U saopštenju Elektrotehničkog fakulteta u Ajndhovenu se navodi da nije moguće da Loren završi školovanje pre nego što napuni 10 godina, a da se u isto vreme razvija kako treba. Univerzitet je takođe upozorio na „prekomerni pritisak na devetogodišnjeg studenta“ za kog su rekli da je „neverovatan talenat“.

Loran je nedavno bio tema brojnih svetskih medija, koji su se utrkivali da pišu o njemu. Kada mu je bilo četiri godine, upisao je osnovnu školu i prvi razred je završio za 12 meseci. Onda je u naredne dve godine završio šest razreda. U srednju je krenuo sa šest godina. Oo što se uči tokom šest godina naučio je za samo 18 meseci. Onda se je napravio pauzu – sa osam godina uzeo je šest meseci odmora, a potom upisao fakultet.  Ipak, njegove ambicije su veće od akademskog zvanja. Kako kaže, želi da pravi veštačke organe koji bi isključili potrebu za davaocima. „Želim da učinim da život traje duže“, kaže Loren.

Pored fotografskog pamćenja i visokog koeficijenta inteligencije – 145, dečak je pokazao da je i dobar analitičar. Matematika mu ide, ali ne i jezici. Njegova svakodnevnica je ponekad prilično intenzivna. „U ponedeljak se upoznaje sa gradivom, utorkom je u laboratoriji, sreda je rezervisana za predavanja. Onda je kod kuće i čita osam sati. U četvrtak se sastaje sa ljudima s fakulteta, a u petak polaže ispite“, kaže njegov otac. „Drugim studentima je potrebno čak devet do 12 nedelja da završe ovaj ciklus“, dodaje.

About the Author

admin