Срећан Бадњи дан и Божић

Janković: Lični pratilac za svu decu kojoj je potreban

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je preporuku svim opštinama i gradovima da preduzmu sve neophodne radnje i mere kojima će obezbediti uspostavljanje i pružanje usluge ličnog pratioca deci kojoj je ova usluga neophodna. Nakon obraćanja građana i građanki tokom ove i prethodne godine, Janković je uputila preporuku, ukazujući na neophodnost uspostavljanja ove važne usluge za decu sa invaliditetom, imajući u vidu značaj ovakvog vida praktične podrške u cilju njihovog uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, kao i radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, na evidenciji centara za socijalni rad bilo je 10.857-oro dece sa smetnjama u razvoju, od kojih je oko 40 odsto dece sa telesnim invaliditetom, nešto manje od 20 procenata su deca sa intelektualnim, a 17 odsto dece sa višestrukim smetnjama. Podrška ličnog pratioca nije nešto našta dete može da čeka s obzirom da je još mali broj licenciranih pratilaca, a da je nesporno ova podrška neophodna u ostvarivanju osnovnih potreba u svakodnevnom životu dece, ali i za njihovo ravnopravno uključivanje u obrazovanje, odnosno redovan sistem školovanja, napominje Poverenica.

Ovaj vid dodatke pomoći, inače spada u usluge socijalne zaštite koje treba da obezbedi lokalna samouprava, te je ona u obavezi da uspostavi je obezbedi i da pruži sve usluge i to svoj deci kojoj su neophodne, zaključuje Brankica Janković u saopštenju koje je dostavljeno medijima. Raspisana je javna nabavka koja treba da obezbedi usluge personalnih asistenata za decu sa teškoćama u razvoju i u Subotici.

Šarčević: Rezultati reformi tek za osam godina

Ministar prosvete Mladen Šarčević ocenio je da su zdravi temelji u reformi obrazovanja postavljeni, ali da će efekti tog sveobuhvatnog procesa biti vidljivi tek 2028. godine jer, kako kaže, sada predstoji teži posao, a to je sprovođenje programskih i organizacionih promena, za koju je potrebno vreme. On je za Blic rekao da reforme nisu izvodljive za godinu dana, jer se decenijama unazad ništa nije radilo na tom planu. “Moj tim preuzeo je ministarstvo sa velikim zaostacima iz prethodnog perioda u mnogim segmentima. Primer je Strategija obrazovanja do 2020. godine, koja je bila realizovana sa samo 20 odsto. To smo nadoknadili i pre deset dana EK nas je obavestila da smo dostigli 100 odsto”, rekao je on.

Naglašava da su za dve i po godine postavljeni osnovi reforme u svim segmentima obrazovanja. Kako kaže, naredne četiri godine će biti kritične, jer sve to mora da se implementira, a da se 2028. godine može očekivati stabilizovano obrazovanje, prepoznatljivo na svetskom tržištu i da rezultati na PISA testiranju budu bolji. Dodaje da je do sada bila samo floskula da je “obrazovanje stub društva”, da se sada ispravljaju te greške i da je obrazovanje svrstano u strategiju razvoja “Srbija 2025”.

Akcenat će biti na infrastrukturi visokog obrazovanja. Nove zgrade dobiće ETF, Biologija, Geografija i Bezbednost, umetnički fakulteti, Tehnički fakultet u Čačku, kao i Niš i Kragujevac. Radi se i na novoj Strategiji obrazovanja do 2030. godine koja predviđa povećanje broja visokoobrazovanih ljudi, a kako bi se mladi zadržali u zemlji otvaraju se tehnološki parkovi, startap kompanije, promenjen je način finansiranja nauke.

Za sve ono što su uradili u godini na izmaku sebe i svoj tim ocenio je “dobrom trojkom”.

Optimizovana mreža osnovnih škola u Pokrajini

Protekla godina je za Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine bila uspešna, ocenio je 30. decembra na konferenciji za novinare potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš.  Kako je naveo, obavljeni su svi zadaci i ostvareni svi zadati ciljevi. “Nastavili smo započeti proces obnavljanja vaspitno-obrazovnih ustanova, a sredstva koja su namenjena za to obezbeđuju se iz godine u godinu. Putem konkursa sekretarijata i iz sredstva tekuće budžetske rezerve, izdvojili smo 333.867.186,34 dinara za modernizaciju 80 ustanova, dok je za oblast obrazovanja sveukupno obezbeđeno 549.922.151,04 dinara”, rekao je Njilaš.

Posebno se osvrnuo na postupak racionalizacije, kojim je optimizovana mreža osnovnih škola u pokrajini. Mreže regulišu koje ustanove postoje u svojstvu samostalnih ustanova ili izdvojenih odeljenja, te gde se obavlja vaspitno-obrazovni rad. Kako je objasnio, za nešto više od godinu dana saglasnost je data za 45 akata o mrežama javnih osnovnih škola. “Ovaj obiman posao, u saradnji s lokalnim samoupravama, završili smo u zakonskom roku, poštujući princip optimizacije mreže škola, ali i potrebu da svoj deci bude jednako dostupno pravo na obrazovanje. Novo brojčano stanje jeste sledeće: 631 jedinica, 364 osnovne škole i 267 izdvojenih odeljenja. U poređenju s prethodnim stanjem, to je za sedam jedinica manje. Kada je mreža srednjih škola u pitanju, četiri škole su se spojile u dve – u Novom Kneževcu i u Apatinu”, kazao je pokrajinski sekretar.

Zaštita i unapređivanje prava nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u svim oblastima života i dalje su u fokusu, a kao i prethodnih godina resorni sekretarijat je za različite konkurse u oblasti ostvarivanja manjinskih prava izdvojio pedeset sedam miliona dinara, dok je nacionalnim savetima nacionalnih manjina dodeljeno šezdeset miliona dinara.

Njilaš je najavio pokretanje akcije “Pametnu tablu u svaku školu”, čiji je cilj nabavka interaktivne table s projektorom za svaki objekat vaspitno-obrazovne ustanove na teritoriji AP Vojvodine. “Sledeća godina će biti u duhu digitalizacije koju smo započeli 2018. godine. Za nabavku opreme namenili smo sto pedeset šest miliona dinara, od kojih ćemo nešto više od sedamdeset miliona izdvojiti za interaktivne table. Naš cilj je da svaka osnovna i srednja škola i svako njihovo izdvojeno odeljenje, kao i svi domovi učenika dobiju po jednu tablu s projektorom, što je – prema našim procenama 704 table”, naveo je Njilaš.

Takođe početkom godine biće raspisan konkurs od deset miliona dinara za programe i projekte ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač pokrajina, a koje izdaju u zakup svoje prostorije i zakupninu saglasno zakonu uplaćuju u pokrajinski budžet . https://www.youtube.com/watch?v=EV1Jk5vOXlw&feature=emb_logo

Troje mladih pokrenulo Fondaciju koja brine o talentima

“Fondacija 1 odsto”, osnovana na ideju troje ljudi kao podrška mladim talentima, uspela je za godinu dana, koliko je prošlo od osnivanja, da donira opremu Regionalnom centru za talente, obezbedi školovanje i usavršavanje nekoliko uspešnih studenata, a novac donatora pretočen je i u zlatne, srebrne i bronzane medalje srpskih učenika koji su učestvovali na brojnim svetskim takmičenjima. Kako izgleda biti talenat i spremati se za takmičenja za koja ne mogu da se odvoje sredstva, najbolje iz iskustva znaju sada Milica Zarić, Miloš Pešić i Bogdan Drešić, troje mladih ljudi koji su osnovali “Fondaciju 1 odsto”. Zahvaljujući i njihovoj pomoći u Srbiju su stigle dve zlatne, srebrna i bronzana medalja naših srednjoškolaca iz Izmira, s Međunarodnog takmičenja naučno-istraživačkih radova, srebro iz Moskve na Međunarodnom hemijskom turniru, i još nekoliko drugih nagrada. “Sredstva prikupljamo putem redovnih donacija, individualne se kreću od 200 do 3.000 dinara, a za krupne projekte dobijamo donacije od kompanija, institucija…”, kaže Bogdan Drešić, jedan od osnivača fondacije, inače menadžer u IT kompaniji.

On objašnjava da princip fondacije da donatori daju koliko je ko u mogućnosti i otud i naziv “Fondacija 1 odsto” . “Zahvaljujući tome, donirali smo prošle godine, recimo, mikroskope Regionalnom centru za Talente Beograd 2, koji su im potrebni za priprema mladih naučnika koji učestvuju na takmičenjima, finansirali smo i održavanje nekih seminara u Petnici, platili, finasirali troškove registrovanja za učešća na nekoliko međunarodnih naučnih konferencija, učestvovali u finansiranju putnih troškova za naše učesnike na Svetskoj geografskoj olimpijadi u Hongkongu, upisninu za studente master studije u inostranstvu…”, navodi Drešić. Očekuje podršku donatora i u ovoj godini i navodi da već sada planiraju da pošalju srednjoškolce Kragujevačke gimnazije na kvalifikaciono svetsko takmičenje iz robotike.

Za Miloša Pešića, koji se bavi edukacijom ličnog i personalnog razvoja, veoma je važno da obični ljudi doniranjem poveruju da mogu da menjaju svet na bolje. To je dovoljno malo za svakog pojedinačno, kaže, a dovoljno veliko ako svi zajedno uradimo to.ž

Milica Zarić, koja je inače programer, objašnjava da “Fondacija 1 odsto” sada ima više od 20 volontera. Ona smatra velikim uspehom samo osnivanje ove fondacije. Kako kaže, fondacije uglavnom osnivaju ušpesne kompanije, imučni pojedinci, slavni sportisti, poznate ličnosti, sa velikim početnim kapitalom. “Mi nismo imali ništa od toga, osim ideje, u koju čvrsto verujemo”, kaže. Sve troje imaju svoje poslove i u fondaciju ne ulažu jedan, već gotovo 100 odsto slobodnog vremena. Ali cilj je važan – podržati znanje i talenat.

Najbolja mlada naučnica “dizajnira” hranu za ruske kosmonaute

Aleksandra Cvetanović  nalazi se na listi stotinu najeminentnijih naučnika u svetu. Za izuzetne rezultate i doprinos farmaceutskom inženjerstvu, Ministarstvo nauke Vlade Austrije i Institut za centralnu Evropu i Dunavski region proglasili su je najboljom mladom naučnicom u Srbiji za 2019. godinu. Naučni je saradnik na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Za nju je nauka radost, zadovoljstvo, izazov. Njen dosadašnji istraživački rad prepun je priznanja, citirala su je zvučna istraživačka imena današnjice. Ona za RTV otkriva da će po pozivu čuvenog ruskog “Lomonosova” uskoro učestvovati u “dizajniranju” hrane za buduće ruske kosmonaute.

Rekordno interesovanje srednjoškolaca za Petnicu

Istraživačka stanica Petnica završila je izbor novih polaznika za obrazovne programe u 2020. godini, a koji pokazuje da je broj prijavljenih učenika oko 20 odsto veći, što je, kažu u Petnici, rekord. Tako bi oko 1300 srednjoškolaca iz cele zemlje, ali i regiona, trebalo sredino januara da krene na seminare u Petnici. Inače, na konkurs za učešće na obrazovnim programima u 2020. godini prijavilo se više od dve hiljade zainteresovanih srednjoškolaca iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. “Tim koji je pregledao sve pristigle prijave činilo je sto stručnih radnika i saradnika IS Petnica. Svi oni su naučnici, profesori, ili postdiplomci, i imaju i veliko pedagoško iskustvo u Petnici. Svaka prijava detaljno je pregledana tokom petodnevnog procesa selekcije nove generacije Petničara”, kazao je Nikola Božić, programski direktor IS Petnica.

Programi u Petnici traju cele godine i odvijaju se u sezonskim ciklusima. Svaki polaznik na nekoj od 20 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, u ovoj našoj prestižnoj obrazovnoj instituciji može na četiri ili pet seminara godišnje provesti i po mesec dana. Tokom boravka u Petnici oni na raspolaganju imaju najmodernije laboratorije, naučnu opremu, računare, biblioteku, resursni centar… Pod nadzorom svojih mentora sa poznatih domaćih i stranih naučnih instituta i fakulteta ovi talentovani srednjoškolci realizuju svoje male naučne projekte. “Od završetka rekonstrukcije i izgradnje, i nabavke nove naučne opreme, pre nekoliko godina, broj zainteresovanih za programe u Istraživačkoj stanici stalno raste. Zainteresovanih učenika iz Slovenije i Hrvatske je u takođe sve više, a raste i broj studenata univerziteta koji dolaze iz celog sveta na programe na engleskom jeziku”, dodao je Božić.

A naučne oblasti u kojima će svoje prve korake srednjoškolci praviti su: astronomija, matematika, fizika, elektronika i robotika, računarstvo, biologija, hemija, biomedicina, geologija, geografija, istorija, antropologija i sociologija, psihologija, lingvistika, arheologija, kao i dizajn i četiri interdisciplinarna programa koja okupljaju grupe naučnih disciplina. “Naša uloga je da polaznicima programa pomognemo učeći ih kako da istražuju, kako da budu samostalni u tome što rade, kako da budu kritični i prema sebi i prema drugima i, na kraju, kako da istraju u tome što rade”, zaključio je Božić.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna institucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Njene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Petnice obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

Vremeplov: Štampana prva knjiga na srpskom jeziku

Štamparija u Cetinju štampala je na današnji dan 04. januara 1494. prvu knjigu na srpskom jeziku – “Oktoih prvoglasnik” Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Vremeplov: Rođen Moša Pijade

Na današnji dan 04. januara 1890. godine rođen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije. 

Vremeplov:Rođen Jakob Grim

Na današnji dan 04. januara 1785. rođen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom “Nemačkom rečniku” (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Vremeplov:Svetski dan Brajevog pisma

U svetu se 4. januar obeležava kao Dan Brajevog pisma, a u Srbiji živi više od 12.000 slepih i slabovidih osoba. Ministar za rad Zoran Đorđević istakao je da je upravo zbog njih važno da se podiže svest o značaju Brajevog pisma, koje pisanu reč pretvara u taktilni oblik i tako predstavlja simbol pismenosti, obrazovanja i uključivanja slepih i slabovidih osoba u sve društvene tokove.

Brajeva azbuka se sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke. Kombinacijom ispupčenih tačaka, kojih ukupno ima 63, dobijaju se pojedina slova. Znaci interpunkcije, zarezi, tačke, znakovi pitanja, uzvičnici i slično, raspoređeni su u dve kolone po dve tačke. Slepi dodirom, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo. Brajevo pismo za slepe nastalo je 1825. godine, a proizašlo je iz tzv. noćnog pisma tajne službe, koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima. Luj Braj je usavršio tehniku i nastojao da se ona primenjuje u praksi. UNESCO je proglasio Brajevo pismo za univerzalno pismo za slepe i slabovide u svetu 1955. godine.

Vremeplov: Rođen Luj Braj

Francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka) rođen je na današnji dan 04. januara1809. godine.

Vremeplov: Rođen Milan Bogdanović

Na  današnji dan 04. januara1892. rođen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik “Srpskog književnog glasnika”, časopisa “Danas” (s Krležom) i “Književnih novina”, upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi “Stari i novi”.

Vremeplov: Poginuo Alber Kami

U saobraćajnoj nesreći na današnji dan 04. januara 1960.  je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani “Stranac” i “Kuga” i eseji “”Mit o Sizifu” i “Pobunjeni čovek”, zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

Vremeplov: Umro Tomas Eliot

Na današnji dan 04. januara 1965. umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. (“Sabrane pesme”, “Sabrani eseji”, poetske drame “Ubistvo u katedrali”, “Porodični sastanak”, “Koktel-partija”).

Vremeplov: Protest zbog preuzimanja “Borbe”

Domaća i svetska javnost oštro je protestovala na današnji dan 04. januara1995. zbog preuzimanja lista “Borba” od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji. 

Vremeplov: Umro Vasko Popa

Na današnji dan 05. januara 1991 godine umro je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezički čudotvorac i prema opštoj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama “Kora”, “Nepočin-polje”, “Sporedno nebo”, “Uspravna zemlja”, “Vučja so”, “Živo meso”, “Kuća nasred druma”, “Rez”, antologija narodnih umotvorina “Od zlata jabuka”, antologija poetskog humora “Urnebesnik”.

Vremeplov: Izašle “Novine serbske”

U Kragujevcu su na današnji dan 05. januara 1834  izašle “Novine serbske”, prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač “Novina serbskih” u Beču (1813-21). 

Vremeplov: Ustanak komunista u Nemačkoj

U Berlinu je na današnji dan 05. januara 1919. godine počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom “Savez Spartaka” s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

Vremeplov:Osnovana Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke

Na današnji dan 05. januara 1919 godine osnovana je Nacional-socijalistička radnička partija Nemačke. Na vlast je došla 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacističke partije u Nemačkoj kasnije i u većem delu Evrope trajala je do 1945 – kad je Nemačka kapitulirala, prethodno vojnički potpuno potučena.

Vremeplov: Izašao obnovljeni “Politikin Zabavnik”

  Prvi broj obnovljenog “Politikinog Zabavnika” izašao je na današnji dan 05. januara 1952. Počeo je da izlazi 1939. i ubrzo je doživeo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske dečje štampe i to je ostao do danas. Bio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, domaćeg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista “Politika” uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.

Vremeplov: Rođen Šah Džehan

Na današnji dan 05. januara 1592. godine  rođen je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i takođe je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Rođen Džilet

  Američki pronalazač King Kemp Džilet pronalazač nožića za brijanje – kod nas poznatog kao “žilet”, prema francuskoj verziji njegovog prezimena rođen je na današnji dan 05. januara 1855. godine

Vremeplov: Rentgen pronašao iks-zrake

Na  današnji dan 05. januara 1895. godine nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen saopštio je da je pronašao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane “Rentgenovi zraci”.

Vremeplov: Rođen  Vojislav Subotić

  Srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka rođen je na današnji dan 06. januara 1859.. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

Vremeplov: Umro Jozef Dobrovski

   Češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda umro je na današnji dan 06. januara 1829. Autor je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: “Istorija češkog jezika i književnosti”, “Gramatika češkog jezika”, “Gramatika staroslovenskog jezika”, slavističke zbirke “Slavin”, “Slovanka”.

Vremeplov:Rođen Dušan Popović

Na današnji dan 06. januara 1885 rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je pokrenuo časopis “Borba”. Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otadžbinu 1959.

Vremeplov: Kralj Aleksandar suspendovao ustav Kraljevine SHS

Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je  na današnji dan 06. januara 1929 Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je ličnu vladu.

Vremeplov: Ruzvelt definisao  koncept  “četiri slobode”

Na današnji dan 06. januara 1941 predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao “četiri slobode” – slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siromaštva.

Vremeplov: Rođena Jovanka Orleanka

Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja rođena je na današnji dan 06. januara 1412. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u oslobođenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada. Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

Vremeplov: Tito i Meklin sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze

Na  današnji dan 06. januara 1945 vođa Partizanskog pokreta Josip Broz Tito i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

Vremeplov: Galilej otkrio Jupiterove mesece

Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je na današnji dan 07. januara 1610.  Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

Vremeplov: Umrla Katarina Aragonska

Engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII umrla je na današnji dan 07. januara 1536.. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

Vremeplov: Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 07. januara 1847. rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. (“Glava šećera”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”).

Vremeplov:Umro Tesla

Na današnji dan 07. januara 1943. u Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.

Vremeplov: Umro car Hirohito

Japanski car Hirohito umro je na današnji dan 07. januara 1989. Njegova vladavina od 1926.obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. godine se odrekao “božanskog porekla”. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. Optužbe za ratne zločine.

Vremeplov: Impičmenta predsedniku SAD Klintonu

Na današnji dan 07. januara 1999. američki Senat počeo je suđenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu, prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski.

Vremeplov: Sprečen sukob pristalica SPC i “CPC”

Prilikom loženja božičnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su na današnji dan 07. januara 2002. sukob pristalica Srpske pravoslavne crkve i nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.

Vremeplov: Umro Hajnrih Harer

Na  današnji dan 07. januara 2006. umro je austrijski planinar Hajnrih Harer čiji je život detaljno opisan u njegovoj autobiografskoj knjizi, po kojoj je kasnije snimljen film – “Sedam godina na Tibetu”.

Šarčević: Korov i na državnim i na privatnim fakultetima

Upitan ima li korova i na privatnim fakultetima, ministar je rekao da ga ima i na državnim i privatnim, da je na Zlataru fakultet bio u šumarskoj kući, a kafane su bile učionice za izmišljene studije u konsultativnim centrima gde nije bilo nastave već su se uzimale pare za diplome. Ministar Šarčević kaže; “Na to je stavljena tačka, jer sada moraju da daju garancije za ukupan broj studenata i programe, pa to više nije isplativ biznis“.

Odgovarajući na pitanje ko štiti dekanki Filološkog fakulteta pa neće da povuče kandidaturu i pored apela 44 profesora, ministar je rekao da je legitimno da neki profesori ne žele da im prof. Ljiljana Marković bude dekan, iako ima dva doktorata, jedan sa Hajdelberga, koji nema mnogo Srba. “Njen naučni rad se dovodi u sumnju, a ceo slučaj ima i političku konotaciju jer je član SNS”, naveo je ministar.

Upitan da li ima mehanizme da vrati na posao profesorke u Ćupriji, on je rekao da ministar ne može dekretom da ih vrati na posao, ali da je savetovao upravama akademija da pre nego što prime ljude na konkursu, imaju u vidu da su neki ljudi oštećeni i da greške treba ispraviti.

Potraga za Ninoslavom Jovanovićem više od dve nedelje

Policija već 16 dana traga za Ninoslavom Jovanovićem, osumnjičenim za otmicu dvanaestogodišnje Monike Karimanović. Potraga se nastavlja i u ovim prazničnim danima na potezu između Niša, Knjaževca i Svrljiga. Desetine policajaca na terenu je već 14. dan i traga za Ninoslavom Jovanovićem, u javnosti poznatim kao “malčanski berberin”. Potraga, kako je najavljeno, sve dok Jovanović ne bude pronađen. Ovih dana pretražuje se teren oko Niša, Knjaževca i Svrljiga. Ninoslav Jovanović je osumnjičen za otmicu 12-godišnje Monike Karimanović, koja je pronađena u nedelju 29. decembra.

Petarda raznela šaku mladiću iz Ade

U opštinama Severnobanatskog okruga nije bilo organizovanog novogodišnjeg slavlja na otvorenom. Na kikindskom gradskom Trgu, ulazak u Novu 2020. označio je tradicionalno novogodišnji vatromet. Iako su se kafići i restorani potrudili da privuku goste, najveći broj Banaćana odlučio se za mirniji doček u krugu porodice i prijatelja. Ipak, početak 202. nije mogao bez nesreća i incidenata. I pored apela i upozorenja, upotreba petardi i pirotehničkih sredstava nije izostala tokom slavlja u najluđoj noći, sa nažalost teškim posledicama. Naime, 24-godišnji mladić iz Ade je ostao bez prstiju desne šake kada mu je u ruci eksplodirala petarda. Kako je za RTV potvrđeno u PU Kikinda, nakon ukazane lekarske pomoći u senćanskoj Bolnici, nastradali mladić prebačen je u novosadski Klinički centar radi dalje hospitalizacije.