Vesti – 08.01.2020.

Upis đaka ove godine potpuno onlajn

Sistem elektronskog upisa u osnovne i srednje škole u ovoj godini biće potpuno završen, pa roditelji od naredne školske godine više neće morati da nabavljaju ni jedan dokument za upis đaka. “Prošle godine roditelji nisu morali da nose izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o prebivalištu, a ove godine ćemo taj sistem unaprediti tako da ni jedan dokument roditelji ne moraju da donose”, rekao je Tanjugu direktor vladine Kancelarije za IT i eUpravu. To, kako objašnjava, znači da roditelji đaka više neće morati da prikupljaju dokumentaciju na nekoliko adresa, poput potvrde da je dete prethodno završilo predškolsku ustanovu ili potvrdu o obavljenom lekarskom pregledu… Sve će se, kaže, obavljati elektronskim putem.

Prošle godine, podseća, omogućena je usluga eVrtić u 17 gradova i opština u Srbiji, a prema njegovim rečima, u ovoj godini ta usluga će biti dostupna u celoj zemlji. “To znači da će roditelji u svakom gradu i opštini moći svoje dete da upišu preko interneta”, navodi Jovanović i kaže da su planovi te Kancelarije za ovu godinu veoma ambiciozni. Kada je reč o infrastrukturnim projektima, očekuje se završetak prve faze izgradnje velikog državnog “Data centra” u Kragujevcu. 

Takođe, najavljuje, završetak Centralnog registra stanovništva. Kancelarija za IT i eUpravu sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave uspostavlja ovah registar u kojem će biti svi podaci o građanima. “Šest državnih institucija će iz 13 baza podatake ”presuti” u ovaj veliki centralni registar i već 1. septembra ćemo imati uspostavljen registar gde će građani moći da vide sve svoje podatke”, rekao je Jovanović. Kada se jedan podatak o građanima negde promeni, ta informacija će, kaže, biti prosleđena celoj državnoj upravi. Fokus Kancelarije u 2020. biće više nego u ranijem periodu na kreiranje usluga namenjenih preduzećima.

U naredna dva do tri meseca, firmama će se na portalu eUprave omogućiti pristup ka 30 novih usluga što će im, navodi, omogućiti da sve svoje poslove sa državom završe putem interneta. Reč je o uslugama koje su važne za funkcionisanje preduzeća u različitim sektorima, a uglavnom su vezane za dozvole koje ta pravna lica treba da nabavljaju od MUP-a, Uprave za bilje, duvan… U narednoj 2021. godini, biće dodato još 70 usluga od značaja za privredu, a broj usluga će se, kaže, iz godine u godinu uvećavati.

Studenti iz Srbije vicešampioni sveta u debati

Na Svetskom univerzitetskom debatnom prvenstvu na Tajlandu, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Marjanović i Janko Đorđević ostvarili su istorijski uspeh osvojivši drugo mesto u otvorenoj kategoriji u konkurenciji više od 1.000 studenata iz celog sveta, saopštila je akademska debatna mreža “Otvorena komunikacija”. Kako je navedeno u saopštenju, u otvorenoj kategoriji pretežno se takmiče studenti kojima je engleski maternji jezik, a Miloš Marjanović i Janko Đorđević su drugi tim u istoriji ovog takmičenja koji je stigao do finala ove kategorije, a da nije sa engleskog govornog područja. Na putu do finala, na 40. svetskom debatnom prvenstvu oni su pobedili timove iz Melburna, sa Oksforda, Harvarda, Jejla, dok su u samom finalu debatovali protiv timova sa Oksforda, Jejla i Makvari Univerziteta u Sidneju.

Takođe, srpski debateri Marta Vasić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Đorđe Radosavljević sa Pravnog fakulteta u Beogradu stigli su do četvrtfinala u kategoriji engleski kao drugi jezik. Pored ovog ogromnog uspeha, Miloš Marjanović je proglašen za 2. najboljeg govornika, a Janko Đorđević za 4. najboljeg govornika u kategoriji engleski kao drugi jezik, dok je u kategoriji engleski kao strani jezik Marta Vasić zauzela 5. najbolje govorničko mesto, a Đorđe Radosavljević 10. mesto, navedeno je u saopštenju.

„Dečje zimzarije”: Porodična praznična čarolija

Muzikom, pesmom i plesom, dečjom radošću, uz Deda Mraza i praznično raspoloženje, u tržnom centru „Big” 20. decembra počele su devete „Novosadske dečje zimzarije”. Ta manifestacija traje do 14. januara ove godine, i to na nekoliko lokacija u gradu. Nastup dečjeg hora „Čarobne frulice” raznežio je prisutne, dok su mali glumci iz Dečjeg kulturnog centra i plesačice iz raznih plesnih studija izmamili osmehe na licima oduševljenih mališana. Manifestaciji je prisustvovao i član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić, koji je poručio da praznična atmosfera postaje kompletna tek kada počnu „Zimzarije”, koje nude zabavan, podsticajan i edukativan program našim najmlađim sugrađanima, kao i njihovim roditeljima.

Najmlađi su bili najbrojnija publika, a osim nastupa kojima su prisustvovali, imali su prilike da budu i deo kreativnih radionica koje su organizovane u okviru programa.

Radionica o arheologiji

Poslednja radionica, „U potrazi za zakopanim blagom”, koja je organizovana u okviru „Novosadskih dečjih zimzarija”, je održana u petak 27. decembra u 10 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Mališani su mogli  saznati šta je arheologija, kako je nastala, te kako izgleda arheološko iskopavanje. Osim toga, brojni eksponati koji se čuvaju u Muzeju Vojvodine poslužili su im kao inspiracija da naprave predmet koji bi kao arheolozi voleli da pronađu.

Dečje radionice za pisanje scenarija, režiranje i snimanje filmova

Radionice posvećene godišnjici prve projekcije filma počele su 26. decembra u 36. po redu zimskom „Raspustilištu”, koje se održava u Novosadskom dečjem kulturnom centru (Radnička 20). Filmski program osmišljen je da bi se deca upoznala s filmskim stvaralaštvom. Paralelno se organizuju različite kreativne, edukativne i umetničke radionice da bi se mališanima pružili mogućnost izbora, a tokom tog malog filmskog festivala najmlađi se, osim pravljenja različitih pomoćnih rekvizita, mogu okušati u pravljenju muzike, „stop-motion”-u i 3D animaciji, kao i pisanju scenarija uz pomoć reditelja. Kroz niz interesantnih predavanja imaju priliku da nauče koji su elementi filma i kako je on nastajao. – Program je počeo kratkom istorijom filma, kad smo deci pričali o braći Limijer i tom prilikom im pustili inserte iz prvih filmova – kazala je direktorka Novosadskog dečjeg kulturnog centra Aleksandra Lukić. – Posebnu pažnju posetili smo radionici stripa, koja je preduslov za pokretnu sliku. Ovaj deo zimskog „Raspustilišta” posvećen filmu završićemo projekcijom filmskih segmenata festivala „Filmski front – frontić”, odnosno prezentacijom filmova izrađenih u okviru radionica pokretnih slika koji se godinama organizuje u okviru manifestacije kulture i obrazovanja dece „Raspustilište”. Broj dece koja nas posećuju se svakog dana povećava – danas ih je bilo blizu stotinu. Sva mesta za radionice su popunjena. Kroz ovakve programe pokazujemo im da postoje i druge stvari, koje se ne uče u školi. Manifestacija poput te pruža priliku deci da se druže s vršnjacima, upoznaju različite ljude koji se bave različitim poslovima, a koji im nisu dostupni u školskom gradivu. Kako smo se uverili u razgovoru s mališanima, njima je zanimljio da vide i nauče sve o sedmoj umetnosti, da nauče i stvore nešto novo. Uz to, stiču nove drugare, s kojima će, kako kažu, nastaviti da se druže na „Raspustilištu”.

Izrada rekvizita i instrumenata na programu „Raspustilišta”

Zimsko „Raspustilište” je i ove godine, 37. put, tokom zimskog raspusta za decu pripremilo mnogobrojne kreativne, multimedijalne, umetničke i edukativne radionice, kao i različite programe na sceni, koji se održavaju svakog radnog dana od 10 do 13 časova u prostorijama Novosadskog dečjeg kulturnog centra, Radnička 20. I današnji program je u znaku filma i filmskog stvaralaštva. Od 10 časova biće održana radionica stripa, ekološkog filma, kao i izrada filmskih rekvizita, instrumenata i muzike. U isto vreme biće održana radionica „Budućnost filma”. U 10.15 časova sledi „Tiho! Učimo o filmu” o filmskim zanimanjima i osnovama filmskog jezika. Celokupan program od 10 do 13 časova pratiće „lego” igraonica. Na sceni od 11 časova sledi „Filmski front – Frontić”, a od 12 će, u okviru edukativnih filmova o načinu izrade animacija i efekata, biti prikazani filmovi s radionica ranijih programa „Raspustilišta”.

Priznanja srednjoškolcima koji su uticali na promene u svojim školama

Program participativog budžetiranja za srednjoškolce „Uključi se, pronađi rešenje”, u okviru kojeg je srednjoškolcima iz Novog Sada pružena mogućnost da direktno utiču na promene u svojoj školi, kao sredini u kojoj provode veliki deo dana, bliži se kraju, te su u Gradskoj kući proglašene najbolje ideje i dodeljena priznanja. U svakoj školi biće nagrađene i realizovane dve ideje, za koje je Grad izdvojio po 70.000 dinara. – Grad i Gradska uprava za kulturu podržavaju mlade, a s obzirom na to da Novi Sad ima 11 srednjih škola, podeljene su 22 nagrade – istakao je zamenik načelnika Gradske uprave za kulturu Dragan Aleksić. – Ujedno, kao Grad, podržavamo projekat, mladi su dobili priliku da se uključe i pronađu rešenja za unapređenje svojih škola, a mi bismo rekli da su dobili priliku da menjaju svet i da urade nešto lepo za svoju okolinu.

Tokom proteklih meseci mapirane su potrebe učenika u školama, a ideje pretvorene u projekte, a odluku o tome koja će ideja dobiti novac iz budžeta grada Novog Sada donosili su učenici škole, koristeći princip demokratskih izbora. – Svaka škola imala je priliku da predloži po dve ideje o posebnim temama – jedna je kultura i stvaralaštvo, a druga aktivizam mladih – objasnila je asistentkinja koordinatorke programa „OPENS 2019” Dobrila Marković. – Ipak, ideje su veoma različite, učenici su sami rekli šta žele, tako da imamo murale, idejna rešenja za neke njihove edukativne programe, učeničke prostore, u nekim školama učionice nemaju zavese pa je to potrebno… Ideje su svakako najviše usmerene na to da im prostor u školi bude komforniji, a vreme koje tamo provedu lepše i zanimljivije.

„Uključi se, pronađi rešenje” je deo programa „Omladinske prestonice Evrope 2019” i „Evropske prestonice kulture Novi Sad 2021”, koji je otvoren za sve državne srednje škole, pri čemu jednu nagradu dodeljuje OPENS, a drugu Fondacija „Novi Sad 2021”. – OPENS podržava ideje aktivizma mladih, a Evropska prestonica kulture ideje u vezi s opštom kulturom u najširem smislu – rekla je u ime Fondacije „Novi Sad 2021” viša stručna saradnica za participativne projekte Milica Rašković. – Smatram da su ideje veoma zanimljive, ali najvažnije je da neprestano podržavamo takve aktivnosti i ohrabrujemo mlade, da ih šaljemo u svet da vide kako funkcionišu druge škole, kako izgleda njihov ambijent, te da na taj način budu inspirisani i dobiju što više ideja.

Program je sproveden uz podršku Grada Novog Sada, Gradske uprave za sport i omladinu, Gradske uprave za kulturu i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.  

Doček Dečije nove godine u Dunavskom parku

Jedinstveni doček Dečije Nove godine je četvrti put  upriličen u Novom Sadu, u utorak, 31. decembra u dnevnom terminu a na programu su bili  gradski dečiji novogodišnji maskenbal i raznovrsni besplatni sadržaji namenjeni najmlađim sugrađanima. Program je počeo u 11 časova kod Zmaj Jovinog spomenika u Zmaj Jovinoj ulici, gde je sve učesnike novogodišnjeg maskenbala dočekala družina na štulama iz „Haos animatora“ i veseli dobošari iz škole sambe „Sambansa“. Za sve one koji nisu bili  u mogućnosti da se maskiraju, organizatori su pripremili novogodišnje kapice i praznične rekvizite koje su animatori podelili deci.

Maskenbalska povorka je u 11.20 časova, kao formacija predvođena dobošarima i animatorima, krenula Dunavskom ulicom ka „Ledenoj šumi“ u Dunavskom parku, gde je uz zabavni program, animacije i druženje počela dečija novogodišnja zabava. Tačno u podne posetioci su  imali priliku da uz odbrojavanje i svečano obeleže doček Dečije Nove godine kada je iz Ledene šume biti pušteno hiljadu balona dečijih želja. Zabavni program otvorio je dečiji hor „Zvončići“, novosadski horski sastav sa tradicijom postojanja od 23 godine a njima su  se pridružitli i najbolji novosadski izvođači i majstori dečije animacije, Branimir Rosić sa programom „Bane i leteća gitara“, mađioničar Volare i njegov iluzionistički šou ali i trupa „Haos animatora“ i drugi. Projekat Dečije Nove godine organizovali su  Udruženje građana Limbo uz podršku Grada Novog Sada i manifestacija Ledena šuma.

Deda Mraz vatrogasac delio paketiće u Petrovaradinu

U humanitarnoj akciji „Deda Mraz vatrogasac”, u organizaciji Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Petrovaradin” i njegovog podmlatka, i ove godine više od 200 petrovaradinskih mališana dobilo je paketiće. Vatrogasno vozilo puno paketića, kojim upravljaju Deda Mraz vatrogasac i irvas Rudolf, uz zvuk sirene juče je obilazilo domove i mališanima delilo paketiće. – To je četvrta godina kako organizujemo akciju, a ideja je potekla od  našeg  člana Tomislava Požgaja, koga smo zbog toga iz milošte prozvali Rudolf – uz osmeh je objasnio predsednik DVD „Petrovaradin” Igor Sić. – U jednom trenutku imali smo mnogo radova članova vatrogasnog podmlatka i razmišljali smo o tome kako to može doći do izražaja. Odlučili smo da organizujemo male bazare, u okviru kojih su deca svoje radove prodavala i, nakon što je sakupljen novac, upravo su ona predložila da ga iskoristimo za kupovinu paketića, a naš Toma se setio da bismo mogli vatrogasnim vozilom i u kostimima Deda Mraza da ih razvozimo po Petrovaradinu.

Ideja je zaživela, a iz godine u godinu DVD „Petrovaradin” obraduje sve veći broj mališana. Mnogo je ljudi velikog srca, te su se nabavci šarenih sadržaja priključili Crveni krst Novog Sada, trgovina „Panić famili”, kompanija „Aleks fešn”, doskorašnja sekretarka Vatrogasnog saveza grada Novog Sada i predsednica Vatrogasnog saveza Vojvodine Ljubica Krnjaić i mnogi drugi humani pojedinci. Glavnu ulogu su, međutim, ipak imala deca vatrogasnog podmlatka, koja su ove godine, umesto izložbe i prodaje radova, u prostorijama Vatrogasnog doma izvela šaljivu, ali i edukativnu predstavu „Velika frka u maloj šumi” i od novca za ulaznice obezbedila poklone. – U predstavi sam bila devojčica i balerina – rekla je osmogodišnja Milica Sić. – Predstava sve uči gde se može paliti vatra, a gde ne. Ako negde smemo da palimo vatru, recimo, u šumi zbog roštilja, obavezno moramo i da je ugasimo. U šumi ima mnogo životinja i vatra može da ih ugrozi, kao i drveća koje nam daje kiseonik. U Novoj godini svoj deci želim da se raduju, da nastave da budu dobra i dobijaće sve više i više paketića. Akcija će biti nastavljena i danas.

Deda Mraz obradovao 620 romskih mališana

Božićni i novogodišnji paketići Grada Novog Sada i ove godine je obradovalo 620 mališana romske nacionalnosti u novosadskim i kaćkim naseljima Slana bara i Lizar.  „U ime romske zajednice zahvaljujem se Gradu Novom Sadu na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem koji je i sada posvetio pažnju Romima i učinio da praznici i romskim mališanima budu radosni“ – kazala je pokrajinska poslanica Jelena Jovanović na dodeli paketića u sportskom centru u naselju Slana bara.

Romskoj zajednici u Kaću srećnu novu 2020, godinu su poželeli predsednik Mesne zajednice Uroš Lončar, potpredsednik Saveta MZ Radomir Savić i članovi Saveta: Zoran Grbić i Daliborka Đokić. U ime Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu paketiće u Kaću je podelila Ljiljana Mihajlović.

Novi Sad: Prva „Novogodišnja čarolija” na Slanoj bari

Od više stotina mališana koji su pratili program „Novogodišnja čarolija”, za koji se tražila stolica više, vesela graja dizala se sve do zasvođenog krova Sportskog centra „Slana bara”. Bio je to prvi celodnevni praznični performans na toj adresi, u organizaciji Udruženja građana „Novosadski kutak” i mesne zajednice Slana bara, a uz svesrdnu podršku Gradske uprave za kulturu. Po rečima Sandre Stojkov iz „Novosadskog kutka”, za tu priliku pripremili su četiri predstave za decu od dve do 12 godina, dok je tačno u podne održana radionica „Najlepša novogodišnja jelka”, na kojoj su se najmlađi utrkivali ko će sa svojim vaspitačima i učiteljima napraviti kreativnije ukrase, te tako osvojiti slatke paketiće.

Predškolac Nemanja iz vrtića „Čarobni breg” poranio je da bi stigao pre nego što se upale reflektori za predstavu „Dve novogodišnje jelke”, iščekujući nestrpljivo sve čemu je prethodila, a posebno trikove koje je uz asistenta Zeku izvodio mađioničar Volare. Odgovor na pitanje da li veruje u Deda Mraza opravdalo je njegovih „čak” šest i po godina, koje s ponosom nosi. – Ne, zato što mi je drug ispričao da je za Badnje veče, dok je spavao, video da mu mama unosi poklone u kuću – priznao je Nemanja. – Ali ja se još malo pravim da verujem jer su mi tako rekli roditelji, i ipak se trudim da tokom godine budem što bolji. Ništa posebno nisam tražio, ali sam već dobio mnogo igračaka, kao što su samostrel i stoni fudbal, koji ću deliti sa sestrama. Jedino mi se nije ispunila želja da dobijem neke bejblejdove koje mnogo volim.

Nakon Željka Veseljka i „Majmuna Miše u Zemlji slatkiša”, te Nadateatra i komada „Kad porastem biću Deda Mraz”, proslava se završila novogodišnjim koncertom pod imenom „Avanture Banetove leteće gitare”, na kojem je klince i klinceze zabavljao dečji kompozitor i tekstopisac Branimir Rosić. Osluškujući dečje potrebe, interesovanja i želje, te sprovodeći kulturnu decentralizacionu strategiju Grada, pomenuta mesna zajednica poslednjih sedam godina, u okviru programa „Slanobarska maštaonica”, nastoji da oplemeni slobodno vreme svojih najmlađih žitelja i da oživi taj deo Novog Sada različitim kreativnim radionicama, sportskim manifestacijama i Festivalom kratkih pozorišnih formi za decu „Teatar na dar”, koji je među Slanobarce doveo ove godine i Branka Kockicu.

Dolazak Deda Mraza i vatromet u vrtiću „Spomenak”

Svečani doček Nove 2020. godine za mališane, u sklopu Zimskog festivala novih energija, a pod nazivom „Da našoj deci bude bolje”, počinje danas u 17.30 časova nastupom dece i dolaskom Deda Mraza, dok će se vatrometom oko 19 časova obeležiti zatvaranje Festivala u vrtiću „Spomenak”, Antona Urbana 2.

Festival novih energija je do sada organizovao 110 različitih programa i aktivnosti, u kojima je učestovalo više od 3.000 dece, bilo je 5.000 posetilaca, a sakupljena je i humanitarna pomoć. Kako navode organizatori Festivala – MZ “Gavrilo Princip” i Klub manekena Novog Sada, program organizuju da bi sva deca, roditelji, prijatelji i posetioci doživeli nezaboravno iskustvo.

S. Karlovci: Promocija priručnika „Mala škola ranog razvoja“

Priručnik „Mala škola ranog razvoja” predstavljen je 25. decembra u Svečanoj sali Magistrata, Trg Branka Radičevića 1. O priručniku je govorila prof. dr Ivana Mihić iz Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija” iz Novog Sada. Na početku promocije obratio se savetnik ministarke bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku za AP Vojvodinu Gorko Trkulja, predsednik karlovačke opštine Nenad Milenković i koordinatorka projekta i rukovodilac opštinskog Odeljenja za društvene delatnosti Nada Ostojić Agbaba.

Novi Sad:  Dobrodošlica za decu s Kosova u Gradskoj kući

Povodom učešća na desetom „Novogodišnjem festivalu odbojke”, koji je održan 28. i 29. decembra, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada Aleksandar Petrović je, zajedno s pokrajinskim sekretarom za sport i omladinu Vladimirom Batezom, primio 50 dece iz Štrpca, Lipljana i Gračanice koja su članovi četiri kluba tog vrlo popularnog i trofejnog sporta. Izrazivši zadovoljstvo što na njemu učestvuju odbojkaši i odbojkašice iz južne srpske pokrajine – Kosova i Metohije, poželeli su im srdačnu dobrodošlicu i uspešan plasman na takmičenju. – Novosadska odbojka je u velikoj ekspanziji jer je posle dužeg vremena OK „Vojvodina” ponovo učesnik najelitnijeg klupskog takmičenja „Liga šampiona” i zato Festival odbojke predstavlja najbolju popularizaciju tog atraktivnog sporta – rekao je Aleksandar Petrović, i dodao da će Grad nastaviti da podržava tu manifestaciju, koja dovodi brojne sportiste u naš grad.

Vladimir Batez je dodao da se na ovogodišnjem festivalu nadmeće 100 ekipa iz Srbije, nekadašnjih jugoslovenskih republika i čitave Evrope u muškoj i ženskoj konkurenciji

Gimnazije u Karlovcima i Kosovskoj Kamenici uspostavile saradnju

Na samom finišu prvog polugodišta u poseti Karlovačkoj gimnaziji od 20 -24. decembra bila je grupa od 25 gimnazijalaca iz Kosovske Kamenice u pratnji profesora Nikole Antića i direktora tamošnje Gimnazije Ivana Arsića. Gimnazija u Kosovskoj Kamenici je prva srednjoškolska ustanova s Kosova i Metohije s kojom je najstarija srpska gimnazija uspostavila saradnju. To se dogodilo prošlog meseca, kada su profesori Branko Stojkov, Milan Đurišić i Dejan Đurđev s direktorom Karlovačke gimnazije Radovanom Kovačevićem obišli tu kosovsku gimnaziju, koja ima stotinu učenika i deli zgradu s OŠ „Desanka Maksimović” u Kosovskoj Kamenici, i dogovorili oblike saradnje.

Kosovski gimnazijalci bili su smešteni kod vršnjaka i do juče su imali priliku da s domaćinima obiđu Sremske Karlovce i Novi Sad, kao i tri fruškogorska manastira. Posetili su i Istorijski arhiv Novog Sada, išli u bioskop, na klizanje, učestvovali u humanitarnoj žurci u Sokolskom domu u Karlovcima i prisustvovali koncertu u Karlovačkoj gimnaziji, u kojoj su bili i na nastavi.

Maturantkinji Sandri Miljković iz Kosovske Kamenice Sremski Karlovci nisu nepoznanica jer svake godine dolazi na takmičenja u njihovu gimnaziju. Kaže da je čest gost Novog Sada i Karlovaca, koje već toliko  dobro poznaje da nije imala dilemu kada joj se pružila prilika da dođe ponovo. Kaže da su ovdašnji ljudi divni, a takvi su joj utisci i o Karlovačkoj gimnaziji. Godinu mlađa Milica Mušicki iz Karlovačke gimnazije, koja je ugostila Sandru, smatra takve razmene odličnom prilikom za sklapanje novih poznanstava i druženje. Sama je u okviru takvog tipa saradnje boravila u Rusiji i primila u goste vršnjake iz te zemlje. Po rečima profesora Dejana Đurđeva, uzvratna poseta Gimnaziji u Kosovskoj Kamenici se planira u maju sledeće godine. Karlovačka gimnazija polovinom godine već je bila domaćin deci s Kosova. U junu su je posetili učenici iz Leposavića, Leška i Sočanice, koji su došli u posetu nekolicini novosadskih osnovnih škola.

Vremeplov: Umro Marko Polo

            Italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik umro je  na današnji dan 08. januara 1324. godine. 1271, sa 17 godina, krenuo iz Venecije ka Dalekom istoku, a njegovi doživljaji, zabeleženi u delu “Knjiga svetskih čudesa”, kasnije poznatom pod nazivom “Milion”, podstakli pomorce evropskih zemalja da krenu u potragu za morskim putevima ka Dalekom istoku. Pretpostavka o njegovom rođenju na Korčuli zasniva se na dokumentu iz XV veka, a po kom je porodica Polo poreklom iz Dalmacije.

Vremeplov:Umro Galilej

Na današnji dan 08. januara 1642. umro italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, čija su istraživanja postavila temelje modernoj mehanici i fizici. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio Jupiterove satelite, Saturnov prsten i pege na Suncu. Zalaganje za Kopernikov heliocentrični sistem dovelo ga u sukob s Katoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. bio pod nadzorom Inkvizicije.

Vremeplov: Rođen Elvis Prisli

Američki  muzičar Elvis Aron Prisli, tzv. Kralj roka, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka rođen je na današnji dan 08. januara 1935. godine. Prodao više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro 1977. godine od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

Vremeplov: Rođen Stiven Hoking

Na današnji dan 08. januara 1942. godine rođen Stiven Hoking, engleski fizičar. Reputaciju jednog od vodećih svetskih naučnika XX veka stekao po objavljivanju knjige o poreklu univerzuma “Kratka istorija vremena”.

Vremeplov:Umro Fransoa Miteran

Francuski  političar i državnik Fransoa Miteran, prvi socijalista izabran za predsednika Francuske, 1981 umro je  na današnji dan 08. januara 1996. godine. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa francuskog Pokreta otpora, od 1971. lider Socijalističke partije.

Vremeplov: Proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana

Na današnji dan 08. januara 2003. posle nekoliko napada na pripadnike snaga SAD, u Kuvajtu objavljen religiozni proglas koji zabranjuje ubijanje nemuslimana, čime su ojačani postojeći zakoni.

Vremeplov: De Gol postao predsednik  Francuske

General Šarl de Gol postao je na današnji dan 08. januara 1959. prvi predsednik Pete republike Francuske.

Vremeplov: Pregovori o okončanju Vijetnamskog rata

Na  današnji dan 08. januara  1973. američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To u Parizu obnovili pregovore o okončanju Vijetnamskog rata. 

Ninoslav Jovanović uhapšen na groblju u selu Malča

Nakon 17. dana potrage u nedelju 5. januara uhapšen je Ninoslav Jovanović, poznatiji kao “Malčanski berberin” koji se sumnjiči za otmicu male Monike Karimanović, potvrđeno je Tanjugu u Višem javnom tužilaštvu u Nišu. Jovanović je pronađen nakon intenzivne potrage na groblju u selu Malča. U potragu je bilo uključeno više od 300 policajaca iz Niša i Zaječara, Helikopterska jedinica, Žandarmerija, psi tragači, kao i termovizijske kamere. Prethodno su pretražena sela Podvis i Rgošte u okolini Knjaževca. Portparol niškog tužilaštva Borislav Radonjić precizirao je za Tanjug da će Jovanoviću biti određeno zadržavanje do 48 sati u kojem roku će biti priveden na saslušanje u Tužilaštvo. Radonjić je rekao da u ovom času ne zna da li će se saslušanje obaviti u ponedeljak ili u utorak, što, kako kaže, zavisi od prikupljanja dokumentacije i drugih dokaza. Potraga za Jovanovićem trajala je od 20. decembra, kada je oteo i zlostavljao Moniku Karimanović (12) u selu Suvi Dol do 20. decembra kada je presreo devojčicu na putu do škole. Ona je u međuvremenu pronađena, nakon 10 dana potrage u selu Jasenovik u jednoj vikendici.

Izostanak – alarm za školu ili roditelje

Otmica devojčice Monike Karimanović (12) otvorila pitanje da li će nastavnici morati odmah da izveste roditelje ako se učenik ne pojavi na nastavi. Ipak, nastavnici i razredne starešine neće morati da istog trenutka kada se učenik ne pojavi na nastavi o tome izveste njegove roditelje, niti će roditelji obaveštenje o izostanku deteta dobijati SMS porukom. Ovakve najave do sada nisu stigle iz Ministarstva prosvete, ali se uprkos tome danima vodi polemika na društvenim mrežama da li škola mora da alarmira roditelja ako se učenik ne pojavi na času i da li je to moralna obaveza nastavnika, ili je dužnost roditelja da o svakom izostanku odmah obavesti razrednog starešinu.

Ministarstvo prosvete najavilo je jedino kao „planiranu mogućnost“ da se sistem elektronskog dnevnika unapredi „u toku drugog polugodišta“ tako što bi roditeljima stizao imejl sa obaveštenjem da je dete izostalo sa časova i kojih. Iako se ovom trenutku ne zna ni kada će ovo rešenje zaživeti, ni kako će izgledati u praksi (da li će nastavnik slati mejl ili će stizati automatski) iz škola upozoravaju na niz problema, pre svega tehničke prirode. – To će biti jako teško izvesti jer bar polovina roditelja nema mejl. To smo videli na primeru digitalnih udžbenika. Drugi problem je to što polovina škola nema es dnevnik, a i neke koje su ga uvele nemaju tehničkih mogućnosti, jer se dešava da ne radi internet ili da u svakoj učionici nema kompjutera, pa neki nastavnici upisuju podatke ili za vreme pauze ili kod kuće. Zbog toga se u realnom vremenu ne vide svi evidentirani izostanci – kaže za Danas Goran Manojlović, nastavnik informatike u dve zaječarske škole. On smatra da bi bilo efikasnije da se preko aplikacije roditelji o izostanku dece obaveste SMS porukom, ali s druge strane ukazuje da bi poruke neko morao da plaća. – Među brojnim komentarima koje sam pročitao na društvenim mrežama zapao mi je u oči jedan: da roditelj detetu kupi pametni sat i da u svakom trenutku zna gde je. Problem je, međutim, što neke škole zabranjuju da deca nose te satove – navodi Manojlović. On se slaže s našim komentarom da, čak i da es dnevnik radi besprekorno i da ga imaju sve obrazovne ustanove, informisanje roditelja o nedolasku dece na nastavu povlači niz teškoća. Pre svega veliki broj đaka iz objektivnih ili subjektivnih razloga kasni na prvi čas, što je potvrdilo i poslednje PISA istraživanje. Rezultati su, naime, pokazali da je 61 odsto učenika bar jednom zakasnilo u školu tokom dve nedelje i po tome smo u vrhu rang-liste među zemljama učesnicama pomenutog istraživanja.

Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, iznosi svoje iskustvo: – Veliki broj učenika do škole putuje autobusom i dešava se da ih u jednom odeljenju na prvom času ne bude i desetak, a na nivou škole svakodnevno u proseku kasni između 100 i 300 učenika. Koga od roditelja prvo treba da pozovemo i po kom kriterijumu se vrši odabir? Kako ćemo dokazati da smo nekog zvali ako se ne javi – pita Jevtić.  I on ukazuje na objektivne okolnosti u korišćenju es dnevnika: – Ovde nije reč o tome da nastavnici nisu zabrinuti za bezbednost dece već da li imaju pristup es dnevniku u svakom trenutku i da li mogu ažurno da vode evidenciju – ističe Jevtić, napominjući da velikom broju učenika predaje samo u prvom razredu i da bi morao svih svojih 300 đaka da poznaje „u glavu“ kako mu ne bi promaklo da je neko izostao sa časa, a dežurni učenik ga nije prijavio.

Ako zakon primorava roditelje da decu šalju u školu, onda škola mora da obezbedi i garantuje deci sigurnost na putu od kuće do škole; svaka škola treba da ima poseban sektor koji bi se bavi obaveštavanjem roditelja; važnije je da nastavnik o izostanku deteta odmah obavesti njegove roditelje nego da predaje lekcije – samo su neki od komentara na društvenim mrežama koji odgovornost za pravovremeno informisanje prebacuju na „leđa“ škole.

Nastavnici uzvraćaju da se njihova obaveza završava unošenjem odsutnih učenika u dnevnik, a da druge službe treba da vode računa o bezbednosti dece. Prosvetari se pitaju šta bi se dogodilo kada bi na stotine roditeljskih brojeva telefona ili imejl adresa stiglo obaveštenje da im se deca nisu pojavila u školi, a kao razlog se ispostavi kašnjenje ili bežanje sa časa. Strahuju da bi izazivanje panike donelo više štete nego koristi i da bi vremenom pozornost javnosti splasla, pa bi slučajevi u kojima je bezbednost dece zaista ugrožena prošli neopaženo, kao u čuvenoj Ezopovoj basni „Dečak koji je vikao vuk“.

Bodrožić: Ispovešću otete devojčice prekršen zakon

Deo medija nastavlja da krši novinarski kodeks i zakone u slučaju devojčice Monike Karimanović (12), koju je, kako se sumnja, oteo višestruki osuđeni silovatelj Ninoslav Jovanović (46), jer sada objavljuju „ispovesti otete devojčice“.  Otetu Moniku je 29. decembra, desetog dana opsežne policijske potrage, pronašao Nišlija Emil Živić, kada je slučajno obilazio svoju vikendicu u selu Pasjača kod Niša, a otmičar Jovanović je tom prilikom pobegao, i za njim se traga već 14 dana. Monika se još uvek nalazi u Kliničkom centru Niš, gde lekari, psiholozi i socijalni radnici rade na njenom opravku, pre svega psihičkom, koji neće biti ni kratak ni jednostavan.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ocenio je za Danas da su Večernje novosti, koje su na svom internet portalu 1. januara objavile tekst pod naslovom „Monika otkrila kroz kakav je pakao prošla“, prekršile novinarski kodeks, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. On je podsetio da je prema Kodeksu novinara Srbije novinar obavezan da poštuje „privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima izveštava, a posebno da štiti prava i dostojanstvo dece i žrtava zločina“. – Ovo što je uradio ovaj list uklapa se u milje koji je izgubio kontrolu u svakom smislu u svim sferama društva. Sve to je urađeno zarad pukog tiraža i profita, iako je zadatak medija da zastupaju i štite javni interes, a da to čine uz poštovanje novinarskog kodeksa, koji štiti čoveka kao individuu, posebno dete. „Večernje novosti“ su davno izgubile kompas, jer poput najopskurnijih tabloida objavljuju ovakve teme, kojim su prekršile novinarski kodeks, rekao je Bodrožić. On je dodao da je veliki problem i u činjenici da su pojedini policajci i medicinski radnici spremni da prodaju informacije novinarima. Bodrožić je, pak, upozorio da „novinar mora da bude svestan moći medija i težine mogućih posledica na žrtvu, ali i počinioca, te ne bi smeo da prenese podatke koji spadaju u domen privatnosti žrtve – čak i ukoliko ih dobije od nadležnih državnih organa, u ovom slučaju od lekara i policije“.

Novinarske organizacije, resorno ministarstvo i poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti već su upozorile da su mediji objavljivali podatke koji su mogli koristiti otmičaru za koga uvek treba pretpostaviti da ima pristup izveštavanju, lične podatke žrtve i otmičara koji su ugrožavali privatnost žrtve i njen život, kao i dezinformacije čiji je cilj senzacionalizam i podizanje tiraža.

Ministarstvo kulture i informisanja i državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović su ovih dana apelovali na urednike da „imaju više mere u svojim objavama, da poštuju činjenicu da se radi o maloletnom licu koje ima pravo na zaštitu, kao i pravo na privatnost“ i da „imaju u vidu eventualne posledice koje način izveštavanja kao što je današnji može imati na emotivni, socijalni i intelektualni razvoj ove devojčice, koja je tek zakoračila u život“.

Savet za štampu apelovao je na sve novinare i urednike štampanih i onlajn medija da prestanu da narušavaju privatnost i dostojanstvo Monike i njene porodice. Neetično ponašanje medija u ovom slučaju, kako je naveo Savet, kulminiralo je objavljivanjem fotografija devojčice u sanitetskom vozilu, kao i iznošenjem detalja o njenom zdravstvenom stanju i povredama.

UNS je osudio i jednu od naslovnica tabloida „Srpski telegraf“ na kojoj su objavljeni osetljivi lični podaci o zdravstvenom stanju devojčice, kao što su podaci iz medicinskog kartona, čime je „drastično prekršen Kodeks novinara Srbije“.

Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović „ukazao“ je da u velikom broju medijskih izveštaja o otmici devojčice iz Niša nije vođeno računa o poštovanju prava na njenu i privatnost njene porodice.

About the Author

admin