Vesti – 10.01.2020.

Sindikati na kafici sa ministrom

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević održao je u sredu  sastanak sa predstavnicima Sindikata obrazovanja Srbije, Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS “Nezavisnost” o raspisivanju konkursa za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima gde zaposleni rade na određeno vreme. “Cilj u narednom periodu je da zaposlimo što više prosvetnih radnika koji čekaju od 2014-2015. godine na radni odnos i želim da istaknem da nam je potreban kvalitet, ali i motivisani zaposleni. Sledeći korak je uvođenje mentora odnosno tutora u sistem rada, što će umnogome olakšati funcionisanje škola”, istakao je ministar Šarčević.

“Sindikati su se složili da se na ovo dugo čekalo i podržavaju ministarstvo u ovoj inicijativi. U narednom periodu radiće se i na ostalim segmentima unapređenja novih kategorija sistema rada”, saopštilo je ministarstvo nakon sastanka.

Inače, radi pojašnjenja zapošljavanje putem konkursa  će i dalje biti moguće uz kontrolu države i samo ako ne “probija” već usvojeni budžet za prosvetu.

“Ne lipši magare do zelene trave”: Stalni posao za veliki broj nastavnika

Imamo zeleno svetlo za mogućnost zapošljavanja prosvetnih radnika za stalno i to ćemo raditi u većem obimu u narednih nekoliko meseci, ali i kasnije u kontinuitetu, izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević. Učitelji, nastavnici, profesori koji se ističu kvalitetnim i posvećenim radom, a godinama su zaposleni na određeno vreme u osnovnim i srednjim školama, dobiće priliku da na konkursu budu primljeni u stalni radni odnos, rekao je Šarčević za Politiku. On je kazao da se priprema uputstvo koje će biti poslato nadležnima u svim školskim upravama, a onda i direktorima škola, sa preporukom da prilikom raspisivanja konkursa vode računa najpre o dužini čekanja na stalno zaposlenje i o radnom doprinosu nastavnika.

“Suštinski”, kaže ministar, “to znači da se ukida zabrana zapošljavanja u prosveti i da se priprema teren za drastično, ali kontrolisano proširenje liste zaposlenih na neodređeno”. Prema njegovim rečima biće to masovni ulaz, po nekoliko hiljada ljudi u narednih nekoliko meseci. Broj stalno zaposlenih u prosveti, rekao je Šarčević, neće se uvećati samo zbog ukidanja zabrane zapošljavanja, već i zbog uvođenja jednosmenskog rada u još 200 škola. “Praviće se spiskovi i zahtevi, a imamo mehanizam kontrole u kome je Ministarstvo prosvete poslednji filter. Dao sam sugestiju svima gde god imamo spornu situacije da se ona izdvoji i timski reši, zarad ljudskosti i pravednosti”, rekao je Šarčević.

Generation Unlimited izazov: Poziv mladim inovatorima

UNICEF je pozvao mlade inovatore širom Srbije da osmisle rešenja za unapređenje edukacije, zapošljivosti i građanskog aktivizma i prijave se za učestvovanje u programu Generation Unlimited koji je pokrenut 2. decembra 2019. godine. Program se organizuje u 40 zemalja sveta, a sačinili su ga UNICEF, UNDP, Plan International i Svetska organizacija izviđačkog pokreta, uz podršku Irish Aid-a. Cilj mu je da inspiriše mlade koji imaju dobre ideje ali nedovoljno finansijskih sredstava da te ideje sprovedu u delo. Program je otvoren za sve mlade, uključujući i osobe sa invaliditetom, izbeglice i migrante, i sve one koji se suočavaju sa diskriminacijom zbog svoje etničke pripadnosti, pola ili invaliditeta, kao i one koji su u ugroženi zbog siromaštva. 

Kandidati čija idejna rešenja budu imala najviše potencijala će biti pozvani da učestvuju u radionicama  tokom februara 2020. godine u Beogradu.   Po pet najperspektivnijih rešenja iz svake zemlje, uključujući i iz Srbije, biće nagrađeno  finansijskom podrškom u visini od po 1.000 dolara, a timovi  će  dobiti i podršku mentora za sprovođenje projekata. U junu 2020. godine, najbolja rešenja iz svake zemlje učestvovaće u finalnom globalnom takmičenju, a izabrani timovi će kao nagradu za dalje razvijanje projekta dobiti do 20.000 američkih dolara  i učestvovati u prilagođenom globalnom programu inkubacije od strane Generation Unlimited partnera.

Izazov u Srbiji za UNICEF i UNDP realizovaće organizacija Razlivalište uz podršku Saveza izviđača Srbije. Uslovi za učešće:

– Tim može imati minimum 3 i ne više od 5 članova;
– Podržavamo nove ideje i projekte. Ukoliko je ideja/projekat već imala finansijsku podršku ili ukoliko je kompanija/organizacija već registrovana, prijava se neće razmatrati;
– Svaki član tima mora imati između 14 i 24 godine na dan 23. septembra 2019. godine;  
– Podržavamo različitost! Dobrodošli su svi bez obzira na rod, seksualnu orijentaciju, nacionalnost, veroispovest.
– Svaki član tima mora sva tri dana prisustvovati dizajn radionici (27 -2 9. februara 2020.) i pripremnom online vebinaru koji će mu prethoditi (22. februar 2020.);
– Ukoliko tim bude izabran za finansijsku podršku i mentorstvo, potrebno je da se posveti razvijanju i sprovođenju projekta, što će trajati do juna 2020.
– Timovi se biraju i za učešće u globalnom takmičenju, koje se održava u junu, a oni koji pobede dobiće nagradu od 20.000 dolara

Generation Unlimited je globalno partnerstvo koje radi na pripremi mladih da postanu produktivni i angažovani građani. Povezuje srednje obrazovanje i obuku sa zapošljavanjem i preduzetništvom, omogućavajući svakoj mladoj osobi da napreduje u svetu rada.

Za dodatne informacije: Jovana Kovačević, UNICEF Srbija, tel: +381 64 308 62 89, e-mail: jokovacevic@unicef.org.

Najbolji na bilbordima: Jovan Gajić, Milana Latković i Milana Bilić

Jovan Gajić, Milana Latković i Milana Bilić u prošloj školskoj godini pohađali su Srednju ekonomsku školu „Svetozar Miletić”. Sve troje u prošloj školskoj godini osvojili su prve nagrade u stručnim oblastima u kojima su se takmičili. Jovan Gajić osvojio je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz kuvarstva za učenike trećeg stepena.– Upisao sam se na Menayment ugostiteljstva u Novom Sadu i planiram dalje da se usavršavam u ovoj oblasti – navodi Gajić. – Cilj mi je da što više ostvarim u ugostiteljstvu, da upravljam restoranom, a po mogućnosti i svoj restoran da otvorim.

Milana Latković osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz usluživanja, oblast „Banket”. – Upisala sam se na Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu – ističe Milana. – Kada završim studije, volela bih da se zaposlim u nekom hotelu, a, što da ne, jednog dana da upravljam ili budem vlasnica lanca hotela. I Milana Bilić osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz usluživanja, oblast „Banket”. Student je prve godine hotelijerstva na PMF-u Univerziteta u Novom Sadu. – Prvi cilj mi je da završim fakultet, pa ćemo videti kasnije – ističe Milana Bilić – Za sada sebe vidim u hotelijerstvu, ali nisam u potpunosti sigurna u to da li će mi to biti i glavno profesionalno usmerenje. Vreme će pokazati.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019. U saradnji s Udruženjem za promociju društvene odgovornosti, „Dnevnik” će u narednim danima predstavljati laureate projekta „Učim + Znam = Vredim”, uz njihove kratke izjave.

Pećinci: Brinu o deci i mladima

Podatkom da je zaustavljen pad nataliteta, kao u retko kojoj drugoj sredini, mogu se pohvaliti u pećinačkoj opštini. Lokalna samouprava brigu o najmlađima preuzima na sebe, darujući svakom novorođenčetu po 40.000 dinara, paket bebi opreme, a od prošle godine i dečje auto-sedište. Zbog sve većeg priliva radne snage u industrijski najrazvijenije mesto Šimanovce, kapacitet vrtića postao je nedovoljan. – To je inače jedini objekat Predškolske ustanove „Vlada Obradović Kameni” gde postoji lista čekanja – kaže predsednik opštine mr Željko Trbović. – Preko Uprave za kapitalna ulaganja APV, dobili smo 66,7 miliona dinara za prvu fazu izgradnje novog objekta od 1.700 kvadratnih metara. Neće smetati i ako bude viška prostora, s obzirom na to da u Šimanovcima rade i mladi bračni parovi iz okolnih mesta, jer će tu ostavljati decu na čuvanje dok su na poslu.

Zatečeno loše stanje u vrtićima i školama, propalu stolariju, čučavce i krovove koji prokišnjavaju, sanirali su pretežno sredstvima Pokrajine i Republike, ali i novcem iz opštinskog budžeta. – Trenutno radimo na obnovi tri objekta osnovnih škola – dodao je Trbović. – Već je raspisana javna nabavka za rekonstrukciju osnovne škole u Karlovčiću, u koju će biti uloženo 90 miliona dinara. Uskoro ćemo isto učiniti i za osmoletku u Kupinovu, za koju je planirano 230 miliona, a u planu je i obnova škole u Pećincima, čija je procenjena vrednost 130 miliona.

Smatraju se pionirima dualnog obrazovanja: u Tehničkoj školi „Milenko Vrekić Neša”, gde postoje trogodišnji i četvorogodišnji smerovi iz tri područja rada: mašinstva i obrade metala, ekonomije, prava i administracije, te trgovine, ugostiteljstva i turizma, školske 2014/2015. godine uveden je nov profil – industrijski mehaničar, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, kompanijom „Boš” i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ). Praktična nastava odvija se u firmama koje na kraju obuke imaju opciju da zadrže učenike i tako dobiju stručan kadar, bez izdvajanja dodatnih sredstava za prekvalifikaciju postojeće radne snage. – Volim da kažem kako decu pratimo od rođenja do zaposlenja – veli Trbović. – Opština apsolutno izlazi u susret za sve što ne zahteva kapitalna ulaganja, a mnogo znači mladim ljudima. Pružamo đacima niz pogodnosti: subvencionišemo srednjoškolski i studentski prevoz, a akademce i stipendiramo. Učenike generacije i vukovce nagrađujemo sa po 30.000 odnosno 15.000 dinara, a najuspešniji dobijaju besplatna letovanja i nagradne ekskurzije, dok je za sve odlikaše ulaz na pećinačke bazene besplatan tokom cele kupališne sezone. Dosta se ulaže u sport, pa imamo 42 kluba, gde akcenat nije na profesionalizmu već na masovnosti, kako bismo decu okrenuli od poroka.

Rekonstrukcija i gradnja vrtića u Novom Sadu

Tri vrtića biće izgrađena, a još dva rekonstruisana, zbog čega je Predškolska ustanova “Radosno detinjstvo” raspisala tender za izradu studije opravdanosti ovih radova, saznaje 021.rs.

Predviđeno je da se sagrade vrtići u Ulici Milana Tepića u Veterniku, pored nove zgrade Mesne zajednice i Doma zdravlja na Sajlovu, zatim u bloku između ulica Slavujeve, Čerevićke, Desanke Maksimović i Podunavske na Adicama, kao i da se rekonstruišu vrtić “Bajka” u Stevana Hristića i objekat u Braće Dronjak.

Kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, novi vrtić u Veterniku će biti jednospratni objekat bruto površine od oko 2.500 kvadrata i imaće mesta za 140 dece. Planirano je i da vrtić na Adicama bude jednospratan, bruto površine 2.200 kvadrata, a da bude mesta za 250 mališana.

Na Sajlovu će isto biti izgrađen jednospratni objekat neto površine od skoro 1.300 kvadrata sa mogućnošću smeštaja oko 190 dece.

Za vrtić u Stevana Hristića se planira proširenje ka susednoj parceli gde se trenutno nalazi napuštena baraka. Vrtić trenutno ima malo više od hiljadu kvadrata, to jest četiri sobe za jasleni uzrast, pet soba za stariju decu i druge prateće prostorije, a ukupnog je kapaciteta 208 dece. Planirano je da se prvo sadašnji objekat proširi i nadogradi, tako da u prizemlju bude šest soba za 164 dece, a na spratu sedam soba za 182 dece. U drugoj fazi će se graditi novi jednospratni objekat površine 1.600 kvadrata koji će biti spojen sa postojećim objektom, a sadržaće salu za fizičko i još osam soba za starije grupe kapaciteta 208 dece, kao i druge prateće prostorije. Svi ovi radovi će sadašnji kapacitet vrtića sa 208 povećati na 554 dece.

Vrtić u Braće Dronjak će biti rekonstruisan, ali neće biti povećanja kapaciteta. Sadašnji jednospratni objekat će zadržati oblik, a radi postizanja energetske efikasnosti biće urađena sanacija krova i obložena kamena vuna na fasadi. U unutrašnjosti objekta će biti zamenjena podna obloga, vrata, radiće se molerski radovi i uvesti sistem automatske dojave požara. Toaleti će biti rekonstruisani i biće ugrađen transportni lift kako bi se hrana lakše dopremala na prvi sprat.

Procenjena vrednost studije opravdanosti za gradnju i rekonstrukciju pet vrtića je malo više od 3,1 milion dinara. Za sada nije poznato kada bi mogli da uslede radovi, ali je izvesno da to neće biti pre sledeće godine. Naime, pored Studije opravdanosti treba da usledi i javna nabavka za tehničku dokumentaciju za gradnju vrtića u Veterniku, na Sajlovu i Adicama, kao i u Jerneja Kopitara na Telepu u vrednosti od 13,2 miliona dinara, za šta će biti potrebno nekoliko meseci. Doduše, “Radosno detinjstvo” je već objavilo da će do kraja godine imati tender za izbor izvođača radova za vrtiće na Adicama, u Veterniku i na Sajlovu, međutim i da se izvođač ili izvođači odaberu već nakon prvog tendera, radovi ne mogu da počnu dok se ne pripremi tehnička dokumentacija, za šta je takođe potrebno vremena.

Dodajmo da “Radosno detinjstvo” trenutno gradi novi vrtić u Orahovoj ulici na Kisi, da se rekonstruišu vrtići u Laze Kostića i Svetozara Miletića u Novom Sadu, kao i vrtić u Starim ledincima. Od većih radova u narednom periodu planirana je i gradnja novih vrtića u Polgar Andraša 2 (Bulevar Evrope), kao i u Jerneja Kopitara na Telepu. Ova dva objekta se nalaze u ranim fazama pripreme dokumentacije i projektovanja.

Otkrivena spomen-ploča Nađ Beli

Spomen-ploča Nađ Beli, nekadašnjem profesoru fizičkog vaspitanja u Elektrotehničkoj školi “Mihajlo Pupin”, otkrivena je na zgradi ove srednje škole u Novom Sadu. Spomen-ploču otkrili su predsednik Skupštine Grada Novog Sada Zdravko Jelušić i direktor škole “Mihajo Pupin” Milan Vukobrat. Predsednik gradskog parlamenta istakao je da je prilika da se naglasi ono što je usvojila Skupština Grada Novog Sada, da se bez ijednog glasa protiv i bez ijednog uzdržanog glasa, postavi spomen-ploča.

Otkrivanju spomen-ploče prisustvovao je počasni vod Vojske Republike Srbije, kao i đaci Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin”. Nađ Bela bio je profesor fizikog vaspitanja u Elektrotehničkoj školi, a poginuo je kao pripadnik JNA 1992. godine. Spomen-ploča postavljena je na dvorišnom, severoistočnom zidu Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin”. – U Novom Sadu svi imamo osećaj za pojedinačne žrtve kada je u pitanju domovina. Danas se sećamo Nađ Bele i znamo koliki bol svih ovih godina ima njegova porodica. Ovo je najmanje što možemo da uradimo da bi se večno sećali Nađ Bele – istakao je predsednik novosadske Skupštine Zdravko Jelušić.Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević kazao je da osećanjem dužnosti pokazujemo da nismo zaboravili one koji su sebe žrtvovali za vrednosti koje i danas ne blede. – Nađ Bela nas je ujedinio kao odbornike, kulturne delatnike, profesore i kao ljude koji nisu zagledani samo u smisao determinisan našom žrtvom u velikim idejama nego, pre svega, inspiriše nas da budemo dobri, plemeniti i uvek spremni da u izazovu pokažemo vrline – kazao je Milošević.

Direktor Elektrotehničke škole “Mihajlo Pupin” Milan Vukobrat podsetio je da je posebna delatnost škole oduvek bila da mlade ljude posveti sportu i sportskim aktivnostima.

– Ovo je škola koja poštuje i ceni sportski rad i rezultate i zna da iza sportskih rezultatat uvek stoji ogroman rad sportskih trenera i ljudi koji svoj rad nesebično daju mladim naraštajima. Jedan od takvih ljudi, koji je svoj rad, trud i ljubav prema sportu nesebično ulagao jeste i naš poštovani kolega Nađ Bela – podvukao je Vukobrat.

Inicijativa za spomen-ploču potekla je od Društva nastavnika fizičkog vaspitanja Novog Sada i Organizacije rezervnih vojnih starešina Novog Sada, a predsednica Društva nastavnika fizičkog vaspitanja Helena Vinaji Tarabić istakla je da je Nađ Bela svoj radni vek proveo u školi odgajajući generacije mladih, vaspitao ih i starao o životu i duhovnom vaspitanju. – Vodeći se načelima koje svi poštujemo, da smo mladima učitelji i vaspitni uzori, kolega Nađ održao je i najveću lekciju, položivši život za državu. Nadamo se da će ova spomen-ploča bar na trenutak utešiti njegovu porodicu, a sve nas nadahnuti i opominjati da je rat najstrašnija ljudska tvorevina, a život svakog čoveka neprocenjiv – poručila je Vinaji Tarabić.

Futog: Poljoprivredna škola dobila najmoderniji plastenik

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vukom Radojevićem nedavno obišao Poljoprivrednu školu u Futogu gde je napravljen savremeni plastenik, nabavljen u okviru realizacije projekta AGRINNO. Taj projekat (Agriculture innovation towards growth and employment in crossborder region) realizuje se u okviru IPA prekogranične saradnje Srbija – Mađarska i sufinansira se iz fondova Evropske unije. Ideja je bila da se stvore eksperimentalni plastenici u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, kao i na zemljištu koje koriste srednje poljoprivredne škole u Futogu, Rumi i Vršcu. Na taj način su formirani i poljoprivredni inkubatori, sa ciljem da motivišu i edukuju prevashodno mlade poljoprivredne proizvođače u ruralnim sredinama.

 – Ovaj plastenik je odlična novina, ne samo za školu, već za celu zajednicu i verujem da će Poljoprivredna škola u Futogu imati odgovor na sve izazove koje nose vremena koja su pred nama. Đaci ove škole koja je istovremeno i jedna mala fabrika, imaju dodira sa svim onim tehnologijama, znanjem i modernom naukom, sa kojima sutra treba da vladaju, dok budu radili ono za šta se školuju. Moramo animirati mlade ljude da upisuju poljoprivredne škole i fakultete, da im približimo tu struku kao interesantnu i isplativu, a na nama je da konstantno podižemo kvalitet i jačamo kapacitete, ne samo škole, već i njihovih znanja i veština kako bi sutra spremno vladali ovim procesima – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević.

Projekat je započet u aprilu 2018. i njegova realizacija je planirana do 30. novembra tekuće godine. Njegova ukupna vrednost iznosi oko 325 000 evra, dok je vrednost dela koji se odnosi na Sekretarijat, koji je vodeći partner na projektu, 141 545 evra. Početkom novembra okončan je javni poziv građanima da se priključe poljoprivrednim inkubatorima, a do sada se preko 250 lica prijavilo i izrazilo želju za uzimanjem učešća u radu inkubatora.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je naglasio da je plastenik u Futogu rezultat zajedničkog rada na realizaciji prekograničnog IPA projekta u saradnji sa partnerima iz Mađarske, odnosno Županije Čongra, Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i Fondom za evropske poslove Novi Sad.  – Posebno je zadovoljstvo što smo danas u Futogu gde je instaliran jedan od četiri plastenika obuhvaćenih projektom AGRINNO. Cilj je da se mladi srednjoškolci edukuju u najsavremenijim plasteničkim uslovima, da unaprede svoja teoretska saznanja, a ovo je takođe jedan doprinos unapređenju dualnog načina obrazovanja. Dodatno, omogućili smo svim mladim poljoprivrednicima iz seoskih sredina da koriste ove plastenike, jer smo formirali poljoprivredne inkubatore u tri poljoprivredne škole koji stoje na raspolaganju svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima – rekao je Vuk Radojević.

Sva četiri plastenika su veličine 34 metra kvadratna, opremljeni su najsavremenijim regulatornim i instrumentima za merenje vlažnosti vazduha, zemljišta, temperature spoljne i unutrašnje. Plastenicima se upravlja pomoću aplikacije, putem interneta sa velike udaljenosti, a vrednost jednog iznosi 14 000 evra.

Vladimir Glišin: Sudbina jednog naučnika

IN MEMORIAM
Piše: Zoran Radovanović*    

Pola godine pre svog 90. rođendana preminuo je i u najužem porodičnom krugu sahranjen je profesor Vladimir Glišin, neosporno naš najpoznatiji i međunarodno najugledniji genetičar. Mada je bio diplomirani hemičar, celog života se bavio molekularnom biologijom i genetikom. Počeo je u Institutu Vinča pod rukovodstvom čuvenog Pavla Savića (za mlade valja pomenuti, saradnika Marije Kiri, Titovog šifranta u Glavnom štabu i, kasnije, predsednika SANU).

Postdiplomske i postdoktorske studije obavio je kod Pola Dotija na Harvardu, u jednoj od najprestižnijih svetskih laboratorija za oblast kojom se bavio. Iz tog perioda potiče njegova međunarodna reputacija, a konkretna otkrića su suviše komplikovana da bi se prepričavala čak i obrazovanim laicima (recimo, rekonstituisanje razdvojenih lanaca DNK cezijumhloridom).

Po povratku u zemlju, rukovodio je laboratorijama za molekularnu biologiju u Beogradu i za molekularnu embriologiju u Kotoru, a svoj najveći organizacioni podvig postigao je pre 33 godine osnivanjem Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Zahvaljujući svojoj međunarodnoj prepoznatljivosti, ta ustanova je imala dovoljno sredstava za naučni rad čak i u vreme najcrnjih sankcija, a već godinama predstavlja (nažalost, za ceo svet, a ne za nas) raskošan rasadnik vrhunski obučenih kadrova.

Mada je imao niz međunarodnih priznanja, Glišin je na domaćoj sceni ostao uskraćen nagrada i odličja (jedan od retkih izuzetaka je njegov izbor za Viteza poziva 2009). Bio je dobroćudan čovek, ali je, kada bi se povela reč o nauci, postajao brutalno otvoren i direktan. Razvejavao je mitove i preterivanja (jedan od primera je fama o tzv. beogradskom pacovu, kao revolucinarnom laboratorijskom biološkom modelu). Demistifikovao je strah od genetski modifikovane hrane kao navodne pretnje zdravlju, podsećajući da ljudi već milenijumima intervenišu u procesu oplodnje (ukrštanje životinja, kalemljenje voća). Bio je rezervisan prema kloniranju, ali se zalagao da odluku o tome donose naučnici, a ne političari.

Suočen sa snižavanjem vrednosnih kriterijuma u našoj sve brojnijoj akademskoj zajednici, izazovno je predlagao da se otpuste svi univerzitetski profesori, pa da ponovni izbor ne obavljaju lokalne, već inostrane komisije sastavljene od priznatih eksperata. Mada je i predlagaču bilo jasno da je ta ideja neostvariva u praksi, ona većinski nije doživljavana kao apel da se bude bolji, već kao realna egzistencijalna pretnja, a njen pokretač kao potencijalna opasnost. Takve konfrontacije Glišin je smatrao svojom profesionalnom dužnošću, izrazom naučnog poštenja i obaveze da popravlja svet oko sebe.

Posledice jaza između njega i dušebrižnika uverenih da je za našu nauku najbolje ako se ne čuje nijedan kritički glas jasno ilustruje jedan događaj od pre sedam godina. U kratkom razmaku u Beogradu su se našli Mauro Đaka, generalni direktor Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu i Brus Alberts, tokom 12 godina predsednik najuglednije američke naučne ustanove, Nacionalne akademije nauka i, u tom trenutku, glavni urednik časopisa Science, jednog od dva najprestižnija naučna glasila u svetu. Italijani su Glišinu bili zahvalni što je, kao član male grupe eksperata UN odlučujuće uticao da se Međunarodni centar gradi u njihovoj zemlji, a Alberts je karijeru započeo u harvardskoj laboratoriji gde je radio Glišin, pa se prijateljstvo nastavilo i prenelo na supruge. Albertsovi su došli u Beograd samo da bi se sreli sa Glišinima, ali je to bila prilika i da čuveni naučnik održi predavanje. Glišinu se činilo da je najbolje da oba stranca svoja istraživanja prikažu lekarima, pa se preko posrednika pismeno obratio dekanu Medicinskog fakulteta.

Da li zbog Glišina (kasnije je ponuđeno opravdanje da je on „nezgodan“ čovek) ili zbog posrednika, odgovor nikad nije stigao, a sažetak Albertsovog predavanja „Prošlost i budućnost biologije“ uzaludno je nuđen. (Istini za volju, tadašnja prodekanka za nauku Tanja Simić, odnedavno članica SANU, pokušala je da spreči bruku, ali je bilo kasno).

Događaj je dobio anegdotske razmere kada je Glišin doveo bračni par Alberts u jednu skučenu kafanu na kraju Simine ulice, u nameri da sretnu bar neke javne radnike iz Srbije.

Tu se okupilo više od 20 članova Pasuljske akademije novinara i umetnika (PANU), nepretenciozne grupe prijatelja, među kojima, doduše, ima i akademika SANU (najstariji i najugledniji je književnik Dragoslav Mihailović). Bilo je i gostiju, uključujući bivšu rektorku, Mariju Bogdanović. Albertsovima su svečano uručene diplome PANU.

Vrhunac je usledio nekoliko meseci kasnije, kada je Brus Alberts ponosno poslao svoju fotografiju za pisaćim stolom sa diplomom PANU iznad svoje glave i zamolio da mu se podrobno objasni priroda tog visokog priznanja iz Srbije.

Iza Vlade Glišina ostaje značajno naučno delo, Institut kao svojevrsni spomenik koji je sebi podigao za života, ali i niz nesporazuma sa sredinom u kojoj je živeo i čiji je naučni nivo, shodno sopstvenim visokim kriterijumima, nastojao da uzdigne na svetski nivo.

*redovni profesor Univerziteta u Beogradu

Priboj: Rekonstruisana Mašinsko-elektrotehnička školu

Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Dušan Kićović obišao je u rekonstruisanu Mašinsko-elektrotehničku školu u Priboju. Škola izgleda veoma impozantno. Saglasan sam da bez dobrog obrazovanja nema jake države. Ministarstvo prosvete je to veoma dobro razumelo i ulaže u sve obrazovne objekte u Srbiji. U novim kabinetima i uslovima koja im se sada pružaju deca će sticati znanja na efikasniji način, a kasnije će moći da ih i primene i u praksi. Drago mi je da će se dualno obrazovanje i u ovom gradu sa srednjoškolskog proširiti i na visokoškolsko, rekao je Kićović na svečanosti povodom otvaranja škole. U rekonstrukciju dve pribojske škole – Mašinsko–elektrotehničke i OŠ „Desanka Maksimović“  uloženo je oko 541 milion dinara. Radovi u obe škole su finansirani sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Vremeplov: Umro Laza Lazarević

Na današnji dan 10. januara 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je “Švabica” ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke – sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom – imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: “Prvi put s ocem na jutrenje”, “Sve će to narod pozlatiti”, “Vetar”, “Na bunaru”, “Školska ikona”, “On zna sve”,”U dobri čas hajduci”, “Verter”.

Vremeplov: Rođen Pavle Savić

  Srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. rođen je na današnji dan 10. januara 1909. godine Svetski poznat naučnik postao je kad je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan – otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo. Drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kod Beograda.

Vremeplov: Izabrano veće Društva naroda

U Ženevi je na današnji dan 10. januara 1920. godine izabrano veće Društva naroda. Tvorac organizacije bio je američki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja naišla na najveći otpor baš u SAD, koje nikad nisu pristupile Društvu, a Sovjetski Savez je to učinio tek 1934. Društvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemoćno da reaguje na agresivne poteze Nemačke uoči Drugog svetskog rata.

Vremeplov: Umro Fon Line

Na današnji dan 10. januara 1778. godine umro je švedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i životinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osnivač je i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima važi i sada. Dela: “Systema naturae”, “Philosophia botanica”, “Genera plantarum”, “Species plantarum”.

Vremeplov: “Kocka je bačena”

Gaj Julije Cezar izgovorio je na današnji dan 10. januara 49. godine p.n.e.  čuvene reči  “Kocka je bačena” i prešao reku Rubikon: Rubikon je, po jednoj varijanti, današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj, Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije. Prelazak je označio novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva – počeo je građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature.

Vremeplov: Hercegovačko-bokeljski ustanak

Na današnji dan 10. januara 1882. godine počeo je Hercegovačko-bokeljski ustanak Srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim opterećenja nametima, ogorčenje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak.

Adolescenti u Srbiji: Roditelji ih ne razumeju, vršnjaci često osuđuju

Doba adolescencije najburniji je životni period. Karakterišu ga brojne promene, kako fizičke, tako i mentalne. Problemi sa kojima se najčešće suočavaju vezani su za prihvatanje u društvu i nerazumevanje roditelja. Ipak, glavni oslonac u rešavanju pomenutih neprijatnih situacija nalaze upravo u odraslima i vršnjacima. Kikindski gimnazijalci suočavaju se sa istim problemima kao i njihovi vršnjaci. Učenica drugog razreda Nevena Adamov naglašava da se kao najčešći uzroci sukoba javljaju odbacivanje vršnjaka i neprihvatanje različitosti. “Na primer, vršnjaci dosta osuđuju jedni druge na osnovu kakvu muziku slušaju, kakvu literaturu čitaju i bilo šta tome slično”, kaže Nevena Adamov.

Problema je mnogo, ali i načina na koji se oni rešavaju. Kako kažu kikindski gimnazijalci, svako rešenje nalazi se u nama. Ipak, tu je i okolina kojoj se obraćaju za pomoć, naglašavaju Marko Matejin i Sara Zamurović. “Apsolutno uvek škola, barem iz mog primera. Ja sam imao školskog psihologa, pa za svaki problem prvo odlazim kod nje”, veli Marko. “Ja smatram da uvek prvo treba da se obratimo roditeljima, pošto nas oni ipak najbolje poznaju i žele najbolje za nas, koliko god mi mislili da su oni nekada prestrogi, ali oni to sve rade za naše dobro”, dodala je Sara.

Mladi ističu da su standardi u ponašanju, kao i problemi, sada drugačiji, nego pre nekoliko godina, zbog velikog uticaja društvenih mreža, koje diktiraju principe novog doba, dodaje Nevena. Za adolescente je važno da znaju da uvek postoji adresa na kojoj mogu potražiti pomoć. Kroz razgovor se, kako ističe školski psiholog Miljana Kitanović, iz naizgled bezazlenog problema, najčešće jave mnogo teže poteškoće. “Uglavnom su to problemi vezani za prihvatanje, kako biti deo grupe, da ne bude odbačen, da se ne razlikuju. Tu su i porodični problemi, problemi prilikom učenje, različite vrsta depresija, anksioznosti, stresa”, smatra Miljana Kitanović, školski psiholog.

Uz razvojne promene, koje prate tinejdžere, tu su i prenaglašene emocije. One se najefikasnije kanališu iskrenim razgovorom. Zato je veoma bitno da druga strana ima sluha i pokaže interesovanje, za te, na prvi pogled nebitne, ali suštinske probleme, koje formiraju mladu ličnost.

Maloletnici iz Crne Gore u Srbiju samo uz važeći pasoš ili ličnu kartu

Maloletni državljani Crne Gore od 1. januara granicu sa Srbijom mogu da pređu samo uz važeći pasoš ili ličnu kartu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP). Iz tog resora su rekli da je na graničnim prelazima prema Srbiji stupio na snagu novi uslovi prelaska za osobe mlađe od 18 godina. „Notom Ambasade Srbije obaviješteni smo o ukidanju dosadašnje recipročne prakse i budućem dozvoljavanju ulaska u Srbiju maloljetnim crnogorskim državljanima samo uz važeći pasoš ili ličnu kartu, od 1. januara“, naveli su ranije iz MUP. Oni su objasnili da će od toga perioda granična policija Crne Gore maloletnim crnogorskim državljanima omogućiti izlazak iz države samo ukoliko poseduju pasoš ili ličnu kartu.

Isto pravilo važiće i za maloletne državljane Srbije prilikom ulaska u Crnu Goru. „Za sve maloletne crnogorske državljane, koji su pre ovog datuma napustili Crnu Goru sa drugim dokumentima na osnovu kojih je utvrđen njihov identitet (izvod iz matične knjige rođenih, đačka i zdravstvena knjižica) biće dozvoljen povratak u Crnu Goru, odnosno recipročno povratak za maloletne državljane u Srbiju“, ističe se u saopštenju.

Iz MUP su podsetili da za osobe mlađe od 18 godina ukoliko poseduje važeću putnu ispravu – pasoš, kada putuje samo sa jednim roditeljem, nije potrebna saglasnost drugog roditelja za prelazak državne granice. Kako su naveli, zahtev za izdavanje pasoša, za maloletnika, podnosi jedan od roditelja, uz pisanu saglasnost drugog roditelja, što znači da saglasnost oba roditelja već postoji prilikom podnošenja zahteva i samim činom izdavanja pasoša. „Ako maloletna osoba koja ima pasoš putuje u drugu državu sama ili sa trećom osobom potrebno je odobrenje samo jednog roditelja“, precizirali su iz MUP. Iz tog resora su objasnili da u slučajevima kada građani mlađi od 18 godina budu nameravali da prelaze državnu granicu sa ličnom kartom, u pratnji jednog roditelja, potrebna je pisana saglasnost drugog roditelja. „Razlika u odobravanju režima prelaska državne granice, u zavisnosti da li maloljetne osobe putuju sa pasošem ili ličnom kartom, postoji zbog toga što je Zakonom o ličnoj karti propisano da zahtev za izdavanje lične karte za građanina mlađeg od 18 godina može da podnese jedan roditelj, bez obaveze posedovanja pisane saglasnosti drugog roditelja“, pojašnjava se u saopštenju. Iz MUP su rekli da, ukoliko crnogorski građani mlađi od 18 godina budu nameravali da samostalno putuju u inostranstvo sa ličnom kartom, u Srbiju i druge zemlje u okruženju koje to dozvoljavaju, granična policija će od njih tražiti na uvid odobrenje potpisano od oba roditelja.

About the Author

admin