Vesti – 14.01.2020.

Dočekana “srpska” Nova godina

Nova 2020. godina danas je i definitivno počela – ovaj put i po julijanskom kalendaru. Dočekana je skromnije od one svesvetske i to uglavnom u kućnoj verziji ili na trgovima u organizaciji lokalnih samouprava, ponegde  i u nekom od ugostiteljskih  lokala.   I sama ponuda za doček “srpske” Nove godine, ruku na srce,  nije bila nešto (pre)bogata kao ona za 31. decembar, ali je bila prilagođena svim godištima i interesovanjima, pa se za ovu žurku nije moralo izdvojiti  ni mnogo novca.

Po beogradskim restoranima moglo se  provesti po ceni od 18 do 40 evra. Za taj novac dobili  ste večeru i neograničenu količinu pića, a muzičari su zabavljali goste domaćim i stranim hitovima. U  skadarlijskim restoranima “srpska” nova 2020. godina dočekana je uz tamburaše i trubače, međutim, ovaj provod je dopunski naplaćen. Mnogi su se iznenadili kad im je uz standardni račun za hranu i piće na kraju večeri dodano 500 ili 600 dinara. Restorani su tako naplatili neku vrstu kotizacije, odnosno ulaza za ovo posebno veče. Opet, u nekim restoranima u Skadarliji cene dočeka su bile oko 35 evra, što je duplo jeftinije od cena koje su bile za proslavu Nove godine po gregorijanskom kalendaru. U tu cenu je bila uključena večera kao i provod uz starogradsku muziku.

Najpristupačniju ponudu dali su klubovi i splavovi jer su  neki od njih nudili i besplatan ulaz za doček julijanske Nove godine i gde su se gosti mogli provesti uz redovne cene pića. U drugim klubovima cene su bile do 20 evra po osobi, a u tu cenu je najčešće bila uključena i neograničena konzumacija domaćih pića i dobra atmosfera uz  domaće popularne muzičke zvezde ili didžejeve.

Za pravoslavne vernike, je organizovan nešto mirniji i tradicionalniji doček ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Pa su tako vernici uz moleban i vatromet u ponoć ušli u 2020. godinu.

Poznato je da je Beograd grad na dve reke pa su tako neki odlučili da za doček Srpske Nove godine iskoriste ovu pogodnost. U ponudi je  bila i nešto neobičnija proslava pa su neki   bili u mogućnosti da zaplove u novu godinu – i to bukvalno. Naime, organizovana je novogodišnja plovidba ispod šest savskih mostova. Za 20 evra neki su krstarili Savom, pili i jeli i …. uživati u živoj muzici.

Na kraju, ako ni posle ove druge šanse, niste ispunile sve novogodišnje odluke, ostaje vam početkom februara i kineska Nova godina, a posle nje i doček “prave” “srpske” Nove godine u aprilu po starom srpskom kalendaru po kome ćemo dočekati 7528. godinu.

Srećnu  i  ovu “srpsku” Novu godinu želi vam redakcija Vesti!

Novi Sad: Doček “pravoslavne” Nove godine na više desetina lokacija

Doček Nove godine po julijanskom kalendaru, tzv. “pravoslavne Nove godine”, održan je sinoć na više desetina lokacija u Novom Sadu. U pitanju je program koji Grad Novi Sad podržava preko fondacije “Evropska prestonica kulture 2021” kroz program “Дoček 7528” i u okviru kojeg  su se u nizu kulturnih ustanova i ugostiteljskih objekata održali koncerti i drugi zabavni programi. Nastupilo je više od 200 umetnika iz 10 zemalja, a bila je zastupljena vizuelna umetnost i muzika, nova muzička imena, kao i legende domaće i regionalne scene, romantične šansone, legendarne pop-rok pesme, afro-soul i etno ritmovi, harmonika i bandoneon, ali i najstariji dečiji hor i vizuelni performansi. 

Ove godine organizovan je i Doček za najmlađe, pa je održati svečani koncert popularne dečje muzike (u podne na Novosadskom otvorenom univerzitetu), predstava za decu “U cara Trajana kozije uši” (od 19h u KCNS) i nastup hora Kolibri (u 16h u KC Futog).  Inače, 2013. godine Grad je po prvi put u novijoj istoriji na Trgu slobode organizovao doček Nove godine po julijanskom kalendaru. Ove godine nije bilo nikakvog programa na centralnom trgu u Novom Sadu.

Zašto slavimo „srpsku“ Novu godinu?

Proslava Nove godine je u SFR Jugoslaviji poseban značaj počela da dobija posle Drugog svetskog rata, kada se pokušao suzbiti značaj pravoslavnih praznika, pa se tako bunt pravoslavnog stanovništva usresredio na proslavu do tada manje religijski popularne Nove godine. Proslavljanje Nove godine koje je prema gregorijanskom kalendaru označeno kao 1. januar nije oduvek bilo prisutno. Mnoge kulture su smenu godina obeležavale u proleće ili jesen, pre nego što što je ustaljen običaj da se slavi 1. januara.

Julijanska Nova godina, poznata još kao Stara ili Pravoslavna, kod nas najpoznatija kao Srpska Nova godina, slavi se 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru, ili 1. januara po julijanskom. Iako nije zvanična Nova godina, rado se praznuje u balkanskim zemljama poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, pravoslavnim delovima Hrvatske, ali i u istočnim zemljama Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimljivo je da tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.

Većina ljudi smatra da se ova Nova godina slavi kao starokalendarska, prema vremenu koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se najčešće naziva Pravoslavnom jer je slave uglavnom pravoslavni narodi, pa čak i deo pravoslavne zajednice u Japanu, kod nas ona ima poseban značaj jer je nastala kao znak otpora prema onima koji su pokušavali da uzdrmaju srpski identitet.

Srbi praznuju „svoju“ Novu godinu tek od 1923.

Kraljevina SHS je 1919. godine usvojila novi gregorijanski kalendar, ali Srbi počinju da praznuju „svoju“ Novu godinu tek 1923. godine kada se iz Zagreba pročulo da pravoslavna slavlja štete privredi i trgovini u zemlji. Zahtevi iz hrvatskih gradova gde su bili centri franjevaca i zahtevi novopečenih bogataša da se Božić i Uskrs podese da se svuda slave istog datuma i da budu vikendom kako ne bi postojali gubitci radnim danima, još više je izazvalo otpor kod Srba. Oni počinju da slave Pravoslavnu Novu godinu javno, čak i u restoranima i na ulicama, iako ona nije bila državni praznik. Smatrali su je opozicionim praznikom.

Prvu proslavu nove godine organizovala je „Kasina“, a već sledećih godina mogla se slaviti u velikom broju kafana, bioskopa, restorana, hotela…

Državna propaganda da ljudi treba da budu manje Srbi, a više Jugosloveni pokušala je da potisne pravoslavnu Novu godinu. U periodu komunizma ona je bila zabranjena, pa su čak i oni koji su rođeni na ovaj datum bili sumnjivi ako proslavljaju rođendan. Kako se verovalo da je religija „opijum za narod“ tako se težilo tome da se ljudi otuđe od praznovanja bilo kojeg verskog praznika, a posebno, Božića, Nove gonine i Vaskrsa. Činilo se sve da ljudi tog dana rade do kasno i postojala je naredba da kafane 13. januara moraju da se zatvore do 22 časa kako ne bi stigli nigde na doček. Uprkos tome Srbi su ipak nastavili da je krišom i iz inata proslavljaju u svojim domovima najčešće.

Proslava Srpske Nove godine bila je zastupljenija u gradskim sredinama jer se na selima veći akcenat stavljao na proslavu Božića. Tek u poslednjim godinama 20. veka ona se proslavlja masovnije. Od tada se organizuju dočeci po gradskim trgovima, klubovima i restoranima.

Nova godina paganski običaj

Proslava nove godine je stari religiski, društveni i kulturni događaj. Kao i mnogi drugi običaji, i ona je osavremenjen paganski običaj koji potiče iz prapostojbine starih Slovena, a kasnije su joj starosedeoci dodavali svoje običaje. Proslava Nove godine ima različite forme, tradicionalne i one čudne, ali zajedničko je to da ljudima omogućava da se malo opuste i rasterete nakon duge i naporne godine. Ona predstavlja obnavljanje života gotovo u svim tradicijama. U našim krajevima ona počinje da se slavi najverovatnije od 9. veka kada je većina Južnih Slovena prihvatila hrišćanstvo. Srpski stari običaji su spoj staroslovenske i starobalkanske tradicije. Praznik Kalende ili Kolede se tesno dovodi u vezu sa počecima proslave ovog praznika.

To je prvi dan meseca od koga potiče i naziv „kalendar“, za koji se smatra da je prvobitno bio dan mladog meseca. Kalende su nasleđene iz rimskog kalendara i slavile su se širom Evrope tokom srednjeg veka. Vremenom, Koleda kao praznik počela je da označava i Božić.

Proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, a običaji su imali za cilj da se pomogne suncu da nadvlada mrak. Otuda i danas imamo tradiciju paljenja prskalica kao simbol novogodišnje vatre koja bi trebalo da nadvlada mrak.

Tokom istorije kako su se menjali religijski sistemi, menjali su se i kalendari, pa tako i datumi kada se proslavlja Nova godina. U Srbiju su se Nove godine dočekivale i na Božić, potom i na Mali Božić ili praznik Sveti Vasilije, koji je danas poznat kao Srpska Nova godina.

U toku je 7528. godina (po najstarijem narodnom kalendaru)

Drugog biljara (aprila) 2019. godine u podne počela je nova 7528. godina po najstarijem kalendaru na svetu, neki će reći ili starom srpskom kalendaru ili  srpskom kalendaru Svetog Save.  Drugog aprila, kada je reč o severnoj hemisferi, ukrstile su se severna i južna energija koja dolazi sa Sunca i tada je počelo leto i obrnuto, za južnu hemisferu zima. U našim krajevima leto je trajalo sve do Mitrovdana, 8. novembra kada su se uloge promenile.

Da li ste se nekad zapitali, iako svi to znamo, ili bi trebalo da znamo, odakle nam Nova godina 31. decembra na 1. januar, odnosno 13. na 14. januar?

Ova, zvanična za sve narode na svetu je po Gregorijanskom kalendaru koji je 1582. godine proglasio Papa Grgur XIII, a predložio ga je kalabrijski doktor i astronom Alojzije Lili kao modifikaciju dotadašnjeg Julijanskog kalendara koji je, opet, 46. godine p.n.e. ustanovio Julije Cezar menjajući dotadašnji rimski kalendar. Dakle, i jedan i drugi dolaze iz Rima. To znači da u oba slučaja proslavljamo dolazak Nove godine po katoličkim kalendarima.

Kako to da Srbi “svoju” Novu godinu proslavljaju 13. na 14. januar? Odgovor je, pre svega, u obeležavanju pravoslavnih praznika i krsnih slava po “starom” kalendaru (julijanskom), koji su, opet, u jednom trenutku svoje istorije prihvatili, a potom se nisu priklonili i drugoj zapadnoj promeni kalendara. Ali nije uvek tako bilo i nisu svi to činili. Svi srpski patrijarsi, od Janićija do danas datovali su svoja dokumenta po starom srpskom kalendaru. Kao poseban dokaz je krst Patrijarha Pavla koji se čuva u manastiru Vujan kod Gornjeg Milanovca, a koji je on napravio boraveći u tom manastiru, tada kao iskušenik Gojko Stojčević, kasnije sa monaškim imenom Pavle.

Srpski narodni ili stari kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1219. godine kada ga je u crkveni kodeks uvrstio Sveti Sava i to je trajalo sve do “Berlinskog kongresa” 1878. godine, odnosno do Prvog srpskog ustanka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije. Mnogi spomenici datirani su po njemu. Najstariji, sačuvan, je iz šestog veka. A svi oni koji su posetili spomenik caru Lazaru i izginulim ratnicima (mramorni stub), na Kosovu, koji je podigao njegov sin despot Stefan Lazarević, piše da se Kosovska bitka dogodila 6897. godine.

Da počnemo polako da zaboravljamo svoju istoriju najviše su doprineli Austrougari i Nemci. Prvi su za vreme Prvog srpskog ustanka ucenili Karađorđa da, ukoliko želi da i dalje prima pomoć u oružju u borbi protiv Turaka, treba da umesto starog srpskog počne da koristi katolički kalendar jer ovaj naš ih je zbunjivao, a i jedni i drugi su na Berlinskom kongresu, 1878. godine, to i ozvaničili sa našim predstavnikom, tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem

Ulog je bio veliki, Srbija je postala nova evropska nezavisna država, pa nije bilo zgodno ljutiti zapadne “prijatelje”. Naravno, knez Milan Obrenović, kao prijatelj Austrougarske verovatno u tom trenutku nije ni razmišljao o kalendaru.Tako su Karađorđevići započeli, a Obrenovići završili aminovanje neke vrste kulturnog i istorijskog genocida nad Srbima. Svakako da su ulozi bili veliki i da su obe dinastije bile primorane na to, ali zašto se danas stidimo svoje, nema sumnje, velike prošlosti?

Ovo su sve same činjenice, kao što je i činjenica da sve vezano za stari srpski kalendar, tumačenje prirodnih zakonitosti, ćirilica, potiče od vinčanske civilizacije. A ona je bila, na Dunavu, na tlu Srbije. Tim činjenicama već dugi niz godina se bavi ili bavio veliki broj svetskih i domaćih naučnika i stručnjaka: Jovan Deretić, Radivoje Pešić, Olga Luković Pjanović, Miloš Milojević, Sima Lukin Lazić, Milan T. Stevančević, Ljiljana Krtinić, pa ruski naučnik sa Harvarda Aleksej Kljosov, Amerikanac Milton Šan Vin…Dok je u naučnom tumačenju klimatskih promena i uticaju magnetnog polja galaksije najdalje otišao Milutin Milanković, izradivši pritom najprecizniji kalendar na svetu. 

Nauka ćuti, ali običan čovek posebno na selu zna i vekovima i milenijumima osluškuje prirodu. Te veštine snalaženja prenošene su s kolena na koleno hiljadama godina i svakako su utemeljene na pronalascima tih prvih (naših) civilizacija. Seljak možda ne zna da objasni ali kod setve zna da primeni blagodeti Sunca u đubrenju njiva, kada i gde nešto treba sejati ili njivu poorati. Za njega postoje dva godišnja doba: leto i zima. I tako je odvajkada. Proleće i jesen su u tom ciklusu Sunca izmišljena godišnja doba.

Ovako dugu tradiciju, ali kraću od Srba, imaju Jevreji kojima Nova godina pada prvog dana sedmog meseca tišrija i to je obično između početka septembra i kraja oktobra, po gregorijanskom, odnosno grozdobera i šumopada po srpskom kalendaru. Oni su Novu godinu Roš Hašanu  dočekali u  sumrak 29. septembra 2019. godine i njima je sada u toku 5780. godina.

 S druge strane, 04. februara (odnosno sečka po srpskom kalendaru) 2019. godine Kinezi su  (do)čekali Novu godinu – godinu Svinje ili 4717. godinu. Elem, ona  je počelas 5. februara 2019. godine i završiće se 24. januara 2020. Kinezi je slave prema lunarnom kalendaru i uvek dolazi drugog meseca posle zimskog solsticija, odnosno kratkodnevnice. Kod njih je to praznik dolaska proleća. Prema kineskom verovanju, raditi bilo šta od navedenog 4. februara – dana kada je i dočekana kineska Nova godina 2019. – dovešće do loše sreće za celu narednu godinu. Međutim, nije sve tako crno – Nova 2019. je godina Svinje, a ova životinja po istom verovanju simbolizuje bogatstvo. Za razliku od proslave Nove godine na Zapadu, kineska Nova godina se slavi 15 dana, uz brojne pripreme i običaje. Dekoracije su važan deo dolaska kineske Nove godine, a crvena boja je glavna boja praznika. Slično davanjima poklona tokom božićnih praznika, Kinezi jedni drugima poklanjaju crvene koverte sa novcem, što je važan deo tradicije. Kineski kalendar je podeljen u 12 meseci po 29 ili 30 dana. Kalendar je podešen dužini solarne godine sa dodatkom dodatnih meseci u redovnim intervalima. Godine su poređane u ciklusu od 60 godina. Ovaj dvanaestogodišnji ciklus se redovno ponavlja. Svaka Nova godina je nazvana po jednoj od dvanaest životinja. Životinje su: pacov, bivo, tigar, zec, zmaj, zmija,konj, koza, majmun, petao, pas i svinja.

I tu nije kraj priče o novim godinama, pa je tako zalaskom sunca 30. avgusta 2019.godine uveče, prema islamskom računanju vremena, nastupio je 1. muharrem i 1441. hidžretska godina. Muslimanski kalendar je lunarni, mesečev kalendar i godina ovog kalendara je kraća deset dana od godine sunčevog kalendara. Računanje vremena prema islamskom kalendaru počelo je od hidžre, odnosno preseljenja Poslanika Muhammeda iz Meke u Medinu. Ovo se smatra najvažnijim događajem za muslimane pa je i označeno i kao početak računanja vremena u islamu. Hidžretski kalendar je lunarni, odnosno zavisi od kretanja meseca i kraći je od gregorijanskog i julijanskog za deset dana.

 S obzirom da je danas za sve Srbe, ili one koji su poreklom Srbi, ali i za čitavu civilizaciju čiji su počeci ovde, na Dunavu, praznik, ostaje samo da još jednom svima čestitamo Novu 7528. godinu i poželimo zdravlje, sreću, ljubav, …

Novine: Osmake čekaju digitalizacija testova i PISA zadaci

Učenici osmog razreda će krajem marta raditi probni test male mature digitalno, na računaru, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević i dodaje da je to predviđeno za sve osmake čije su škole opremljene za to, dok će ostali taj test raditi kao i dosad. “To će ujedno biti i svojevrsni trening, s obzirom na to da će za dve godine svi učesnici završnih razreda u Srbiji malu maturu polagati digitalno, deo novog modela polaganja male mature već je u pripremi”, rekao je Šarčević za “Kurir”. Ove godine osmaci će završni ispit polagati kao i dosad, rešavanjem zadataka iz matematike, srpskog i kombinovanog testa, ali u narednim godinama će i tu doći do promena, dodaje on. Kombinovani test će, kako objašnjava, najverovatnije zameniti PISA zadaci.

Prema njegovim rečima, ministarstvo planira ove i sledeće godine nabavku 40.000 kompjutera za škole. Šarčević najavljuje da će se ove godine pregledanje testova raditi takođe digitalno te da će urađeni testovi obezbeđenim kombijima stizati u školske uprave gde će se skenirati pomoću specijalnog softvera koji je u izradi, a zatim će biti poslati u skening centar u Beograd na pregledanje. Kaže i da se radi na novinama u štampanju testova, kao i da se zadaci više neće štampati u komercijalnim štamparijama. “Imaćemo novu štamparju u Fabrisovoj ulici gde se nalaze Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a u kojoj će se štampati završniti ispiti. U pitanju je bezbedna štamparija koja će biti pod odličnim nadzorom”, zaključio je Šarčević.

Državna matura 2022, uslov za fakultet

Prva državna ili velika matura za gimnazije i srednje stručne škole biće održana u junu 2022. i fakulteti će je priznati za upis, umesto prijemnog ispita, konačna je odluka Ministarstva prosvete Srbije. Kako je potvrđeno “Večernjim novostima” u Ministarstvu, polaganje mature, koja je bila predviđena za školsku 2020-21, pomereno je za godinu dana kako bi sve pripreme bile uspešno urađene. List u sutrašnjem broju podseća da su se dekani pojedinih državnih fakulteta ranije protivili da matura bude jedini test znanja, odnosno jedini uslov za upis na fakultete, jer su smatrali da to nije pouzdan način provere i da je potrebno uvesti još neki oblik kontrole znanja.

U Ministarstvu su, međutim, protiv toga, jer smatraju da je za decu stresno da u kratkom roku imaju dva teška ispita i predlažu da profesori fakulteta budu uključeni u izradu maturskih zadataka. “Pored sertifikacionog karaktera, to jest dobijanja potvrde o završetku srednjeg obrazovanja, državna matura će imati i kvalifikacioni karakter za sve učenike koji žele da nastave školovanje”, kažu za “Novosti” u Ministarstvu. Navode da će se fakulteti unapred opredeliti za nivo određenih predmeta, obaveznih ili izbornih, a nekima, kao što su umetnički, biće ostavljena mogućnost da vrše dodatne provere veština i znanja. “Novosti” navode i da je u Ministarstvu rečeno da će srednjoškolci imati više probnih ispita, odnosno dva pilot-projekta, u maju ove i maju sledeće godine, a probni ispit biće sproveden i u martu ili aprilu 2022. Prema ranijim najavama, test na državnoj maturi imaće 40 zadataka, od toga će 10 biti sa osnovnog niova, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa, a ispit će trajati četiri sata i biće održani istovremeno.

Arlov uručio paketiće mališanima u selu Banje

Predsednik odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji iz Republike Srpske Milorad Arlov uručio je juče novogodišnje paketiće učenicima Osnovne škole “Milun Jakšić” u selu Banje nadomak Srbice. Arlov je mališane iz te opštine obišao u pratnji članova Privremenog organa opštine Srbica Rajka i Nebojše Tomaševića, prenosi Kosovo Online. Na bezrezervnoj pomoći koja godinama stiže iz Republike Srpske zahvalio se direktor škole Darko Ristić. On je istakao da osim materijalne pomoći koja svakako znači, deci na Kosova je veoma važna i moralna pomoć i činjenica da je narod Republike Srpske uvek uz svoju braću na Kosovu i Metohiji.

Kardiolog nagradu daje Moniki Karimanović

Najviša niška priznanja “11. januar” uručena su na Dan oslobođenja Niša od Turaka – ženskom fudbalskom klubu Mašinac, umetniku Miroljubu Nedoviću Rikiju i kardiologu i direktoru Klinke za kardiovaskularne bolesti Tomislavu Kostiću, koji je rekao da će ceo novčani iznos nagrade uplatiti heroju grada, devojčici Moniki Karimanović koja je 10 dana bila žrtva otmičara, prenose Južne vesti.

Kako prenose Južne vesti, ove godine je nagrađeno dvoje Nišlija i jedan kolektiv, a među njima najmlađi je kardiolog Tomislav Kostić. Iako je nagrađen samostalno, istakao je da je to priznanje celoj Klinici za kardiovaskularne bolesti na čijem je čelu. ” Njemu je pored povelje i statuete uručena i trećina od 500.000 dinara, koliki je ukupan novčani iznos priznanja, a rekao je da će sve uplatiti devojčici Moniki Karimanović, koja se oporavlja u Kliničkom centru nakon otmice. “Svoj novčani deo nagrade ću u kompletnom iznosu uplatiti za rehabilitaciju i lečenje pravom heroju ovog grada, a to je devojčica Monika Karimanović”, rekao je Kostić.

Studenti delili paketiće deci na Kosovu i Metohiji

Članovi Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) i studenata Fondacije “Zajedno za mlade” boravili su juče, u okviru akcije “Kosmetu na dar”, u Gračanici i štićenicima Centra za decu sa posebnin potrebama podelili novogodišnje paketiće. Grupa od pedesetak studenata sa Beogadskog univerziteta i studenata Fondacije “Zajedno za mlade” dr Danice Grujičić obišla je manastir Gračanica, a njihovi predstavnici su iskoristili priliku da posete štićenike Doma za decu sa posebnim potrebama i podele im poklon paketiće, prenosi Kosovo onlajn. “Sjajan je osećaj da u toku novogodišnjih praznika možemo da obradujemo one kojima je to zaista najpotrebnije. Ovim putem želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovoj akciji, a to su studensti parlametna univerzitaeta u Beogradu, Kragujevcu, Prištini, Novom Pazaru, Nišu, Prištini i univerziteta Singiunum”, rekla je za Kosovo Onlajn Marareta Smilić – Potredsednica SKONUS-a.

Tokom drugog dana posete Kosovu studenti će obići Kosovsku Kamenicu, Klokot i Vitinu, a dan će žavšiti noćenjem u manastiru Svetih Arhanglela kod Prizrena. Akcija “Kosmetu na dar” sutra će biti nastavljena podelom poklon paketića deci iz Velike Hoče, Orahovca i Goraždevca, kaže predsednik SKONUS-a Milan Savić. “Studenti Srbije su kao i do sada uvek pokazali da su oslonac našeg naroda na prostoru Kosova i Metohije. I kad je dobro i kad je loše. Ovoga puta želeli smo da pokažemo mališanima sa prostora Kosova i Metohije da nisu zaboravljeni, da njihovi sunarodnici sa prostora cele Srbije misle na njih, odnosno budućnost Republike Srbije, ona najverednija, a to su studenti, stala je uz narod i prikupila paketiće”, naglasio je Savić.

Studenti su jučerašni dan proveli na severu Kosova gde su podelili poklon pakete učenicima OŠ “Banović Strahinja” u Banjskoj kod Zvečana. U toku tri dana studenti će u gotovo svim srpskim sredinama severno i južno od Ibra podeliti više od tri hiljade poklon paketića koje su organizovano pripremali na svojim fakultetima.

Vremeplov: U Irigu otvorena Srpska čitaonica

Na  današnji dan 14. januara 1842. godine  u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio Srpsku čitaonicu. Na svečanosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitović, sveštenik, obratio se prisutnima rečima: “da svi skupa revnosno služe narodu i da ne samo slavom nego i delom na oltar prosvešćenija žrtve prinose”. Srpska čitaonica u Irigu je čitavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu kao i strane časopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske ustaše.

Vremeplov: Rođen Petar Dobrović

               Srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža rođen je na današnji dan 14. januara 1890. godine. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

Vremeplov:Rođen Miloš Đurić

Na današnji dan 14. januara 1892. godine rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa “Živa antika”. Objavio je više od 200 radova iz oblasti klasičnih nauka. Prevodio je Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera – “Ilijada” i “Odiseja”, kao i savremenike – Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela: “Vidovdanska etika”, “Filosofija panhumanizma”, “Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji”, “Problemi filosofije kulture”, “Istorija helenske etike”, “Ogledi iz grčke filosofije umetnosti”, “Aristotelovo etičko učenje”, “Iz helenskih riznica”, “Platonova akademija i njen politički rad”, “Sofisti i njihov istorijski značaj”, “Istorija helenske književnosti”.

Vremeplov: Rođen Vasa Čubrilović

            Srpski istoričar Vasa Čubrilović, akademik, profesor Beogradskog univerziteta  rođen je  na današnji dan 14. januara 1897. godine. Kao đak pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji “Mlada Bosna”, a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke, a posle 1945. bio je direktor instituta, izvesno vreme i ministar. Dela: “Bosanski ustanak 1875-1878”, “Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini”, “Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi”, “Politička prošlost Hrvata”, “Istorija političke misli u Srbiji XIX veka”, “Odabrani istorijski radovi”.

Vremeplov: Rođen  Milorad Panić Surep

Na današnji dan 14. januara 1912.  godine rođen je srpski pisac Milorad Panić Surep. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama “Vetar zviždi”, “Prosto”, “Ti dolaziš”, “Ada”, “Žito”, “Svetlost zemaljska”, “Jasika”, “Od sene i opomene”, poema “Mesec i pruće”, letopis “Kad su živi zavideli mrtvima”, studija “Filip Višnjić – pesnik bune”.

Vremeplov: Umro Pavle Jurišić Šturm

Na  današnji dan 14. januara 1922. godine umro je srpski general Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir, ali je prešao u Srpsku vojsku, gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

Vremeplov: Umro Luis Kerol

Engleski pisac i matematičar Luis Kerol, čiju prozu odlikuju humor i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: “Alisa u zemlji čuda”, “Kroz ogledalo”  umro je  na današnji dan 14. januara 1898. godine.

Vremeplov: Umro Edmund Halej

Na današnji dan 14. januara 1742. godine umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u čast dato joj je ime Halejeva kometa. Već u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: “Katalog južnih zvezda”, “Pregled astronomije kometa”, “Teorija magnetskog kompasa”.

Smrtonosna droga krokodil na ulicama Srbije

Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA upozorio je juče da se droga poznata kao “krokodil” nalazi na ulicama Srbije i istakao da je veća edukacija ne samo dece već i roditelja i nastavnog osoblja najbolji vid prevencije u borbi protiv narkomanije. U saopštenju, Centar DBA podseća da je nedavno šesnaestogodišnjakinja koja se predozirala “krokodilom” spasena od smrti zahvaljujući brzoj reakciji lekara iz Surdulice i Vranja, dok u Odžacima doktori nisu mogli ništa da učine da spasu devojčicu (17) koja se predozirala tom vrstom opijata. Upozoravaju da je “krokodil” ili, medicinski, desomorfin, veoma opasna droga, koja je nekoliko puta jeftiniji od kokaina, a dolazi iz “domaće radinosti” mešanjem kodeina, benzina, razređivača i hlorovodonične kiseline. “Unošenjem u organizam, dolazi do raspadanja tkiva. Životni vek onih koji se navuku na ovaj supstitut kokaina nije duži od dve godine. Ukoliko neko i uspe da se skine sa ‘krokodila’, često ostaje sa posledicama unakaženosti zbog dejstva ove droge”, navodi Centar DBA.

Ističu da mladi sve češće imaju kontakt s drogama iako je veći deo njih upućen u njihovu štetnost, a na to se odlučuju, kako navode, iz dva razloga – zanima ih dejstvo ili ih pritiska društvo. Centar DBA navodi i da se neretko dešava da se “navuku” na određenu drogu, a da roditelji to ne primete na vreme. Smatraju da policija svoj posao poslednjih nekoliko godina radi odlično, a da o tome govore i rezultati koje postižu čime pokazuju da je država odlučna da se obračuna sa narko dilerima i kartelima. “Samo u prošloj godini zaplenjeno je skoro 7,5 tona narkotika. Sklanjanjem droga sa ulice, zadaje se jak udar narko kartelima jer im se na taj način uskraćuje i mogućnost daljeg regrutovanja novih dilera”, navodi se u saopštenju.

Međutim, smatraju da ono što dodatno nedostaje u borbi protiv narkomanije jeste prevencija, dodajući da se malo radi na prevenciji iako je MUP pre nekoliko godina uveo i edukacije po školama. “Centar DBA smatra da pored dece, treba da edukujemo i roditelje i nastavno osoblje. Što više edukacija, tribina, aktivnije uključivanje srednjoškolaca, roditelja i nastavnog osoblja, najbolji je vid borbe protiv narkomanije koje mi kao društvo možemo da iznesemo i pomognemo omladini, ali i policiji u njihovom radu”, zaključak je Centra.

Na udaru narkomanije sve više srednjoškolaca

Načelnik Uprave kriminalističke policije Dejan Kovačević izjavio je juče da su na udaru narkomanije srednjoškolci koji pod pritiskom društva, zbog svog statusa u okruženju ili iz puke znatiželje, probaju droge. Kovačević je za RTS rekao da sintetičke droge najviše utiču na mlade, jer su jeftine i lako dostupne, i navodi da MUP čini sve kako bi sklonio narkotike sa ulica i daleko od naše dece. “MUP shodno proceni na samom terenu, shodno dogadajima vrši svakodnevne opservacije i operativni sastav Uprave kriminalisticke policije je prisutan i u školama, vrtićima, srednjim školama. Policija je apsolutno u svim školskim ustanovama i trudimo se da droga bude daleko od naše dece”, istakao je Kovačević. “Pohvaliću se rezutatima MUP-a koji su 2019. završili rekordno, zaplenjeno je 7,33 tone narkotika. Posebno želim da istaknem da je zaplenjena ogromna količina marihuane, ali i kokaina, heroina, sintetickih droga”, dodao je on.

Načelnik Uprave kriminalističke policije je naveo i da MUP u jednom kontinuitetu sklanja heroin sa srpskih ulica, kako heroin tako i sve druge vrste narkotika. “Mi smo imali jednu od rekordnih zaplena, tom prilikom je zaplenjeno 77 kilograma čistog heroina i uhapšena tri lica. Pre toga imali smo 20,4 kilograma heroina, da ne nabrajam međunarodne akcije. Držacu se samo teze, količine narkotika. Imali ste primer da je u međunardonoj akciji sa Severnom Makedonijom i Austrijom u Novom Sadu zaplenjeno 6,5 kilograma heroina. Možda zvuči malo, ali to je heroin izuzetne čistoće koji se miksuje četiri do pet puta”, kazao je Kovačević.

Dodao je da se, što se tiče geostrateškog položaja naše zemlje, nalazimo na balkanskoj ruti i veća količina narkotika prolazi kroz našu zemlju ka zapadnoj Evropi. “Mi smo imali velike zaplene na graničnim prelazima. Procesuirano je 25 organizovanih grupa, od čega 11 organizovanih kriminalnih grupa što se tiče isključivo trgovine narkoticima”, napomenuo je on.

Kaže da su svi uhapšeni na teritoriji Srbije i da su nosioci, nažalost, državljani Republike Srbije. “Ističuci heroin i marihuanu, napominjem da je prisutan i kokain u znatno manjoj količini. Imali smo 2019. godine zaplenu 13 kilograma izuzetno čistog kokaina. Ne želeći da umanjim ulogu naših državljana, napominjem da oni imaju veliku ulogu u prebacivanju kokaina iz Južne Amerike ka zemljama zapadne Evrope. U saradnji sa drugim zemljama, MUP je poželjan partner, sarađujemo sa svima, ne postoji zemlja sa kojom ne sarađujemo i postigli smo izuzetne rezultate”, istakao je Kovačević.

Govoreći o sintetičkim drogama, on je naveo da se nove vrste takozvane sintetike pojavljuju s vremena na vreme, ali uspeli smo da uspostavimo mehanizam za brzo stavljanje na listu opojnih droga od momenta uočavanja. Kovačević je dodao da one najviše uticu na mlade – izuzetno su jeftine, a samim tim i dostupne mladim ljudima. “Dolazi do situacije da jedan mlad čovek uzme jednu tabletu, naravno štetno je da uzme i jednu, ali je koncentracija u toj tableti mnogo veća nego što on misli i dolazi do predoziranja i negativnih efekata, navodi on. Kovačević je dodao da je suštinski suzbijanje narkotika svakako prioritet u radu ministarstva. “Nastavićemo iako smo tokom 2019. godine postigli istorijske rezultate, da ti rezultati tokom ove godine budu još veći i bolji i to je svakako jedan od osnovnih ciljeva u daljem radu. Podsetiću na 2019. godinu, da u 2020. ulazimo sa još višim zacrtanim ciljevima i trudićemo da ih ispunimo, a samim tim sklonimo narkotike sa naših ulica i daleko od naše dece”, zaključio je načelnik Uprave kriminalističke policije.

About the Author

admin