Vesti – 15.01.2020.

Nova Strategija razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja više od šest meseci radi na pripremi nove Strategije razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke do  2030 godine. Tokom 2019. održani su brojni sastanci i radionice sa radnim grupama u čijem sastavu su bili predstavnici raznih obrazovnih institucija, međunarodnih organizacija i partnera, navladinih organizacija koje se bave obrazovanjem…Kako je reč o velikom i odgovornom poslu, zahvaljujući podršci Evropske komisije i projektu „Jačanje kapaciteta relevantnih institucija u okviru Ugovora o reformi sektora obrazovanja u Srbiji – osnaživanje veze između zapošljavanja i socijalne inkluzije“, angažovani su i eksperti koji pružaju podršku timovima koji izrađuju strategiju.

Postignut je konsenzus da u narednom periodu akcenat obrazovnih politika mora biti stavljen na unapređivanje kvaliteta obrazovnog procesa u celini, povećanje obuhvata na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja i dalji razvoj kulture celoživotnog učenja, ali i na vrlo važan element društvenog prosperiteta koji je u poslednjim decenijama bio zanemaren – značaj obrazovanja, te nova strategija predviđa reafirmaciju uloge obrazovanja u društvu.

Nove obrazovne politike će biti zasnovane na dokazima, pa se i sama strategija oslanja na evaluacione izveštaje raznih nivoa i oblasti obrazovanja koji su produkovani u prethodnom periodu, ali i na rezultate međunarodnih istraživanja i nacionalnih ispitivanja.

Od februara 2020. godine započinje nov krug stručnih konsultacija, okruglih stolova i konferencija koje će se baviti unapređivanjem strateškog okvira, kako bi se obezbedili uslovi da se nova strategija usvoji do kraja 2020. godine. Postojeća strategija odnosi se na period  od 2012-2020 godine.

Obuka za softver administratore JOB modula

U cilju efikasne primene sistema i uspešne dodela Jedinstvenog obrazovnog broja (JOB) deci, učenicima i studentima 9. i 10. januara realizovana je obuka za softver administratore koji će biti zaduženi za podršku obrazovno-vaspitnim ustanovama pri korišćenju JOB modula. Prva faza uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema u prosveti (JISP) predvidela je da se svakom učeniku i studentu u Srbiji dodeli jedinstveni obrazovni broj (JOB).

Modul Jedinstvenog informacionog sistema prosvete za generisanje Jedinstvenog obrazovnog broja (JOB-a) je u funkciji. JOB predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku i odraslom u automatizovanom postupku preko JISP-a, na zahtev ustanove, pri prvom upisu u ustanovu.

Privremeni JOB dodeljuje se detetu, učeniku i odraslom do dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana, stranom državljaninu, licu bez državljanstva, prognanom i raseljenom licu. U zahtevu za dodelu JOB-a ustanova unosi podatke u JISP o identitetu deteta, učenika i odraslog (ime, prezime, ime jednog roditelja, jedinstveni matični broj građana, broj pasoša i izdavalac za strane državljane).

Ovlašćeno lice ustanove dužno je da JOB lično dostavi detetu i učeniku preko roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslom u zatvorenoj koverti, zajedno sa podacima za lični pristup registru. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli može da zahteva da mu se JOB i podaci za lični pristup registru dostave na adresu elektronske pošte. Ministarstvo uspostavlja i vodi evidenciju u elektronskom obliku o svim zahtevima i dodeljenim Jedinstvenim obrazovnim brojevima i privremenim Jedinstvenim obrazovnim brojevima. Podaci o JOB-u i privremenom JOB-u čuvaju se trajno. Dodeljivanjem ovog broja od 16 cifara država će biti u mogućnosti da isprati svoje učenike i studente kroz čitavo školovanje, od predškolskog obrazovanja, pa do završetka fakulteta. Informacioni sistem će učenika prepoznavati isključivo po ovom broju, te neće više biti potrebno da javno budu istaknuti podaci o ličnosti, a ovo bi takođe trebalo da omogući lakšu proceduru prelaska iz osnovne u srednju školu, odnosno iz srednje škole na fakultet.

Pored toga, država će moći da analizom podataka ima preciznu statistiku o smerovima i školama, uspehu pojedinačnih škola, kao i o tome koliko se studenata uspešno zaposli po završetku određenog fakulteta. Za roditelje i učenike će JOB biti značajan, jer će celokupan informacioni sistem preko njega nuditi pristup podacima koji mogu biti veoma značajni kada je u pitanju odabir buduće škole i zanimanja, odnosno sagledavanje potreba na tržištu rada.

Ministar primio dobitnike Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević primio je 10. januara bivše učenike beogradske Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ koji su dobili od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu priznanje za pronalazak e-laboratorije za obnovljive izvore energije. Na čelu delegacije koja je radila na projektu je profesorka Jasna Ristić. Izuzetna mi je čast što ovako mladi ljudi osvajaju prestižna priznanja širom sveta i predstavljaju našu zemlju. Radimo na tome da mladi ljudi imaju sve uslove kako bi se posvetili nauci u Srbiji i ne odlaze u inostranstvo, potencira ministar Šarčević.

Budući naučnici Filip Živojinović, Andrej Šavikin, Bogdan Jovanović, Andrej Stambolij, Uroš Popović i Marko Vračarić se trude da rade kvalitetno kako bi bili prepoznati od strane onih koji procenjuju njihov rad. Radili su na poznatom konceptu proizvodnje električne iz sunčeve energije pomoću portabilne meteo-stanice, koja je merila mnoge faktore kao i položaj Sunca. Na osnovu ovoga automatski je prilagođavan položaj solarnog panela kako bi imao što bolje iskorišćenje objašnjavaju mladi naučnici. Autori su dali prikaz plana za buduća istraživanja kao mogućnost nadogradnje postojećeg rešenja sa ciljem još preciznijeg i pouzdanijeg rada.

Formirano 11 akademija, planiraju se još tri u Vojvodini

Spajanje visokih škola u akademije privodi se kraju. Do sada je osnovano 11 akademija u centralnoj i južnoj Srbiji, još predstoji osnivanje tri akademije u Vojvodini. Planirano je da 47 visokih strukovnih škola bude spojeno u 14 akademija. Već je osnovano 11 akademija i njihovo osnivanje odobrila je Vlada Srbije. Preostale tri u Vojvodini najverovatnije će sačekati da prođu izbori, pa će tada biti konstituisane.

Predsednik Saveta za reformu visokih strukovnih škola prof. Branislav Jeremić kaže za Tanjug da su u Beogradu osnovane četiri akademije, zatim da je po jedna osnovana u Nišu, Leskovcu, Kruševcu, Kragujevcu, Užicu, Šapcu, na Kosovu i Metohiji. Prva akademija osnovana je pre godinu i po i nastala je spajanjem Beogradske poslovne škole i Visoke poslovne škole strukovnih studija u Blacu, ali je praksa pokazala da na razdaljini od 250 kilometara teško funkcioniše. “Spajanje Beogradske poslovne škole i Visoke poslovne škole u Blacu je bilo iznuđeno rešenje, zbog problema koji su postojali u tim školama. Sada smo školu u Blacu pripojili Akademiji u Leskovcu, a Akademiji poslovnih strukovnih studija u Beogradu dodali Visoku umetničku školu”, istakao je Jeremić.

U Beogradu su još formirane Akademija strukovnih studija od tri visoke škole – zdravstvene, hotelijerske i turističke, zatim, Akademija tehničkih strukovnih studija – od Visoke tehničke škole Novi Beograd, Tehnike Taurunum, Politehničke, Visoka tehničke iz Požarevca, a četvrtu akademiju sa sedištem u Beogradu čine više škole – informatička, računarska, geodetska, železnička, tekstilno-umetnička.

Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija u Kruševcu nastala je spajanjem Visoke škole strukovnih studija za vaspitače iz Kruševca, Visoke medicinske škole strukovnih studija u Ćupriji i Visoke škole za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu.

Akademija strukovnih studija Južna Srbija stvorena je spajanjem viših škola iz Leskovca (Visoka poslovna škola i Visoka tehnološko-umetnička škola), Bujanovca (Visoka škola za vaspitače) i Prokuplja (Visoka poljoprivredno-prehrambena škola).

Akademija u Nišu nastala je spajanjem tehničke škole u Nišu, visoke škole u Vranju i vaspitačke u Pirotu, dok je Akademija u Užicu nastala spajanjem poslovnih škola iz Valjeva i Užica.

Akademija u Šapcu nastala je spajanjem tri škole u tom gradu -vaspitačke, poljoprivredne i medicinske, dok je Akademija u Leposaviću nastala od poslovne i tehničke škole iz Leposavića i Zvečana.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoran Milošević kaže da je plan bio da se u Vojvodini formiraju tri akademije, ali da to neće biti razmatrano u ovom mandatu pokrajinske vlade, već da će se sačekati da prođu izbori.

Državna matura pomera se za 2022. godinu zbog interesa đaka

Državna matura, koja će zameniti prijemni na fakultetima, umesto u junu 2021. godine, pomerena je za godinu dana i biće uvedena 2022. godine, jer, kako je procenjeno u Ministarstvu prosvete, gimnazijalci rade po reformisanom programu od školske 2018/19. godine, pa je najbolje da oni budu prva generacija koja će polagati državnu maturu. “Procenili smo da je u najboljem interesu učenika, ali sistema, da imamo još godinu dana kako bi dobro pripremili maturu, dobro informisali učenike. Državnu maturu polagaće generacija učenika koji su rođeni 2003. godine, a školske 2018/19 upisala prvu godinu srednje škole”, rekla je Savetnica ministra prosvete Gordana Kosanović za Tanjug.

Pojedine visokoškolske ustanove negodovale su što će državna matura da zameni prijemni na fakultetima. Međutim, u Ministarstvu prosvete kažu da je to jedini način da se svi srednjoskolci dovedu u ravnopravan položaj. Ostaće, kako kažu, mogućnost pojedinim fakultetima da organizuju dodatna testiranja kandidata ili proveru posebnih sklonosti. Takođe, predstavnici fakulteta biće uključeni i u izradu zadataka za državnu maturu. “Da bi zadobili poverenje fakulteta bitna je uključenost fakulteta u radne grupe koje izrađuju zadatke za državni ispit”, naglasila je Kosanović.

Ona je navela da je prednost državne mature to što učenici iz unutrašnjosti neće morati da putuju u univerzitetske centre da bi polagali prijemni, već će državnu maturu polagati u svojim srednjim školama, a zatim samo doći na upis na fakultete. “Dali smo mogućnost fakultetima da se izjasne i to će zavisiti od njih na kom nivou znanja postignuća i koji predmeti će biti ulaz za određene fakultete”, navela je ona.

Planirano je da pred državnu maturu, svake godine bude organizovano probno testiranje u martu ili aprilu, te će tako “generalna proba” biti u martu ili aprilu 2022. godine. Do tada generacija učenika koji su srednju školu upisali 2018/19 imaće dva pilot testiranja u kojima će se testirati procedure, organizacija same državne mature. Prvo pilot testiranje biće u maju ove godine i u to testiranje biće uključeno nekoliko škola, dok će naredne godine u pilot testiranje biti uključene sve škole u Srbiji.

Mala matura po novom modelu: Đaci će birati treći test

Osmaci će na kraju godine polagati završni ispit po novom modelu, a sasvim drugačiji biće i način pregledanja njihovih testova. Ovo je za “Novosti” najavio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević. U pripremi je novi model male mature, prema kome bi zadaci iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika trebalo da ostanu slični sadašnjim, a drugačije bi izgledao treći test. Najverovatnije neće ostati kombinovani, sa zadacima iz fizike, hemije, biologije, istorije i geografije, već će u ponudi biti dva-tri različita testa, a deca će ih birati prema svojim sklonostima i interesovanjima u daljem školovanju. Na primer, ako nekoga više interesuju društvene nauke, objašnjava ministar, mogao bi da polaže test sa pitanjima iz geografije i istorije. Isto bi bilo i za prirodne nauke. “Konačan model još nije definisan, ali tim stručnjaka radi na tome”, objašnjava ministar Šarčević. Druga novina je način pregledanja testova iz koga želimo u najvećom meri da isključimo ljudski faktor. Urađeni testovi će se skenirati i pregledati automatski, uz pomoć specijalnog softvera koji je već u izradi.

U praksi to znači da će iz svih škola u Srbiji testovi stizati u školske uprave, gde će se skenirati i slati u Beograd na pregledanje. Ministar naglašava da će svih 17 školskih uprava dobiti skenere za obradu testova. Tako skenirane testove pregledaće i ocenjivaće kompjuterski program. “Namera je da se što više smanji mogućnost manipulacije, dodavanja bodova, grešaka u ocenjivanju”, naglašava. “Fakultet organizacionih nauka radi na softveru koji ćemo koristiti za ocenjivanje završnog ispita. Centar za pregledanje najverovatnije će biti u jednoj novobeogradskoj školi”.

Ministar najavljuje i novine u štampanju testova, kako bi se povećala bezbednost i smanjila šansa da zadaci budu “provaljeni” kao prošle godine. U Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja u Fabrisovoj ulici biće oformljena štamparija čiji će posao biti štampanje završnog ispita. I do sada su u štampariji ovog zavoda štampani testovi, ali samo na jezicima nacionalnih manjina i za slabovide učenike, jer nisu imali veći kapacitet. Sada će njihove tehničke mogućnosti biti znatno povećane, pa se zadaci neće štampati u komercijalnim štamparijama, najavljuje ministar Šarčević. “Još razmišljamo o modelu transporta urađenih testova od škola do školskih uprava. Najbolje bi bilo da tu uslugu vrši “Pošta”, jer već imaju vozila na teritoriji cele Srbije, kojima bi mogli bezbedno da prebace testove”, ocenjuje Šarčević.

Novosadski studenti inovatori kod ministra Popovića

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović sastao se 10. januara  sa studentima Fakulteta tehničkih nauka i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su pobedili na međunarodnom takmičenju u inovativnoj primeni tehnologija u obrazovanju, Global Competition in Design for Future Education, u Pekingu. Ministar je tom prilikom izjavio da Srbija veliku pažnju poklanja ovom području jer su obrazovne tehnologije presudne za razvoj kadrova za jačanje industrije.

“Inženjersko obrazovanje uz primenu najnovijih tehnologija ključni je resurs koji Srbija danas ima. Upravo zbog toga Vlada Republike Srbije je u poslednje tri godine intenzivirala napore u cilju podizanja svesti o značaju inovacija i u drugim resorima”, kazao je Popović. Ministar je rekao da su napori uloženi u razvoj inovacionog ekosistema počeli da vraćaju uloženo i da su pobednici ovog takmičenja budući osnivači startap kompanija.Popović je izrazio uverenje da će unapređivanje znanja iz različitih strukovnih oblasti omogućiti studentima da kroz realizaciju svojih inovativnih ideja direktno utiču na povećanje preduzetničkog duha kod mladih, kako bi pokretanjem sopstvenog biznisa doprineli jačanju privrednog sektora i društva u celini.

Za pobedničku ideju proglašen je egzoskelet u kombinaciji sa virtualnom realnosti. Takmičenje je organizovao Pedagoški univerzitet u Pekingu uz podršku kompanije Net Dragon, čiji je predsednik izjavio da su inovativnost i kreativnost najjači srpski aduti na putu razvoja privrede.

Najbolji na bilbordima: Teodora Stanišić

Teodora Stanišić učenica je Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”. U prošloj školskoj godini osvojila prva mesta na Republičkom takmičenju iz matematike i Republičkom takmičenju “Književna olimpijada”, kao i treće mesto na republičkom finalu matematičkog takmičenja “Misliša”. – Neko će reći da prirodne i društvene nauke nisu srodne, ali ja ne mislim da su toliko razdvojene. Zapravo, mislim da su dosta povezane – navodi Teodora Stanišić. – O daljoj budućnosti trenutno ne razmišljam. Za sada planiram da upišem Fakultet tehničkih nauka, pa ću videti šta ću dalje.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Ministarstvo: U OŠ ,,Jevrem Obrenović“ u Šapcu normalna nastava

Na osnovu utvrđenih nezakonitosti u vanrednom inspekcijskom nadzoru izvršenim nad radom u OŠ ,,Jevrem Obrenović“ u Šapcu, u decembru, razrešena je direktorka Jelena Jevrić. U nadzoru je, na osnovu činjenica utvrđen niz kvalifikovanih povreda zakona koje su direktna posledica nezakonitog postupanja, a i propuštanja direktora da preduzme radnje i mere iz svoje nadležnosti. Direktorka je bez saglasnosti ministarstva povećala broj odeljenja sa 46 na 48 i povećala 0,5 izvršilaca pomoćnika direktora, 0,5 stručnog saradnika i 0,5 referenta čime je oštetila budžet države i za ovakvu vrstu prekršaja podnosi se krivična prijava. Lažno je prikrivala i nije prijavila tačan broj učenika u Školi, zloupotrebila je prava učenika sa smetnjama u razvoju, zbog čega se prema zakonu odmah razrešava dužnosti.

Na osnovu nadzora utvrđeno je da direktorka škole nije sprovodila sledeće: nije blagovremeno i tačno unosila podatke u evidenciju o učenicima, nije  obezbedila da se uredno vode matične knjige i podaci o kretanju učenika Škole, nije utvrdila sastav stručnih organa Škole u skladu sa Statutom i Godišnjim planom rada Škole za tekuću školsku godinu, nije obezbedila da se Školski program sačini, u pogledu obaveznog sadržaja, u skladu sa Zakonom, nije obezbedila uredno vođenje dokumentacije i evidencije o radu svih stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma, kao i da zapisnici o njihovom radu budu zavedeni odgovarajućim delovodnim brojem, potpisani i pečatirani pečatom škole. Evidencija o radu organa Škole nije bila jasna, precizna i obrazložena kako bi se stekao uvid u njihov rad.

Tim za inkluzivno obrazovanje nije pratio Plan rada Tima koji je sastavni deo usvojenog Godišnjeg plana rada Škole za školsku 2019/2020. godinu. Direktorka nije utvrdila da li je Tim za inkluzivno obrazovanje izradio individualne obrazovne planove za učenike na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila učenika.

Direktorka nije obezbedila da se u Informacioni sistem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – “Dositej” u pogledu broja učenika i učenika koji obrazovanje stiču po individualnom obrazovnom planu, unesu podaci koji odgovaraju činjeničnom stanju. Broj učenika Škole je osnov za formiranje odgovarajućeg broja odeljenja. Suprotno odgovoru rukovodioca nadležne  Školske uprave kojim se odbija zahtev Škole za priznavanje manjeg broja učenika u odeljenju od propisanog, direktorka je formirala veći broj odeljenje od dozvoljenog sa manjim brojem učenika.

Nije obezbedila da se raspored časova učenika petog razreda, početak i završetak nastave, uskladi sa Godišnjim planom rada Škole, tako da učenici jednog odeljenja petog razreda jednog dana u nedelji nastavu počinju od petog časa, tri  dana imaju po 7 časova, a jednog dana čak 8 časova. Učenici drugog odeljenja petog razreda, petkom nemaju prva četiri časa, ali zato dva puta nedeljno imaju po osam časova. Mnogi prekršaji koje je napravila primećeni su i u drugim školama, ali većina nije za krivičnu kaznu.

Na osnovu svih utvrđenih činjenica nakon inspekcijskog nadzora, odnosno nezakonitosti u radu i odgovornosti, predložena je smena direktorke. Nova v.d. direktorka Svetlana Stanković, organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove, bez obzira na manjinu roditelja i razrešenu direktorku, koji se okupljaju ispred Škole i ometaju obrazovno-vaspitni proces.

Ne postoji zakonski osnova niti uslovi da se Jelena Jevrić vrati na mesto direktora, jer su utvrđene mnoge nezakonitosti u njenom radu. S druge strane, pojedini roditelji onemogućavaju redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza svojoj deci, bez zakonskog osnova.

  Svi sindikati su učestovali u donošenju ZOSOV-a prema kome ministar postavlja direktore i smenjuje i za tri godine nije bilo manipulacija i pokušaja politizacije. Direktori moraju da imaju licence da bi obavljali funciju kao i kompetencije i stručnost. Redovna procedura izbora direktora u OŠ ,,Jevrem Obrenović“ u Šapcu  biće sprovedena putem konkursa i prednost će imati zaposleni u Školi, a u međuvremenu se postavlja v.d. direktor iz druge škole.   

Vremeplov: Seča srpskih knezova

Na  današnji dan 15. januara 1804. godine počela je seča srpskih knezova i viđenijih ljudi u Beogradskom pašaluku, posle žalbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija. Uz pomoć jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali žalbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vidjenijih ljudi u Srbiji, uključujući Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima, Marka Čarapića, Janka Gagića i Hadži-Djeru, pogubljenog šest dana pred početak seče knezova. Dahije su time pokušale da uguše otpor i spreče oslobodilački pokret Srba, ali je seča samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Karađordja u Orašcu mesec dana kasnije za ustaničkog vožda (vođu). 

Vremeplov: Ubijeni Roza Luksemburg i Karl Libkneht

U Berlinu su na današnji dan 15. januara 1919. godine, posle neuspelog ustanka, ubijene vođe nemačkog komunističkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nemačkih vlasti i ubice su ostale nekažnjene.

Vremeplov: Osnovana Balkanska komunistička federacija

Na trećoj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji na današnji dan 15. januara 1920.  godine osnovana je Balkanska komunistička federacija – Savez komunističkih partija Bugarske, Grčke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije – kao deo Komunističke internacionale.

Vremeplov: Rođen Martin Luter King

Na  današnji dan 15. januara 1929. godine rođen je afroamerički baptistički sveštenik Martin Luter King, vođa pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on “opasnost za američko društvo” što možda jeste nagoveštaj odakle potiče njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da čovek optužen za atentat na Kinga i osuđen na 99 godina robije, nikako nije mogao da počini ubistvo.

Vremeplov: Rođen Prudon

Na današnji dan 15. januara 1809.  rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom – svojina to je krađa, u delu “Šta je svojina” zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao “trećoj formi društva”, što je teorijski razradio u delu “Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede”. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici  i na desnici.

Vremeplov: Vikipedija započela sa radom

  Vikipedija, svojevrsna, istina nepouzdana, on lajn enciklopedija započela je s radom na današnji dan 15. januara 2001. godine. Njen osnivač Amerikanac Džimi Vejls nameravao je da ubrza njenu prethodnicu Nupediju, čiji su okviri bili prestrogi jer se od saradnika tražilo da imaju doktorat iz područja o kojem pišu, a tekstovi su morali da prolaze kroz nekoliko faza provera. Prvobitna Vejlsova Vikipedija imala je isključivo verziju na engleskom.

Vremeplov: Henri VIII postao poglavar Crkve

            Engleski kralj Henri VIII uzeo je na današnji dan 15. januara 1535. godine titulu “poglavara Crkve” u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoličkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i ženidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od šest žena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optužbom za izdaju. Henri VIII se ženio više puta pošto nije imao muških naslednika.

Vremeplov:Exit najbolji evropski festival

Na današnji dan 15. januara 2014. godine  novosadski Egzit (Exit) proglašen je za najbolji evropski festival na dodeli Evropskih festivalskih nagrada (EFA) u Groningenu, Holandija. Više od 360 festivala iz 34 zemlje učestvovalo je u konkurenciji, a u glasanju je učestvovalo više od 620.000 ljudi. O pobedniku su zajednički odlučivali glasovi publike i žirija EFA.

Oprezno sa spuštanjem granice krivične odgovornosti

Ministarka pravde Nela Kuburović smatra da se pitanju smanjenja granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, koje se zbog učestalog vršnjačkog nasilja sve češće pominje u javnosti, mora pristupiti vrlo ozbiljno i da ne treba donositi ishitrene odluke. Misli da se problemom vršnjačkog nasilja, među maloletnicima može boriti i na drugi način. Ona je za Tanjug napomenula da, iako se zahtev za smanjenje granice krivične odgovornosti sa 14 na 12 godina, u poslednje vreme često spominje u javnosti, Ministarstvo pravde još nije dobilo nijedan zvanični predlog za izmenu Krivičnog zakonika (KZ). Upozorila je da kod ovog zahteva treba biti vrlo oprezan jer postoje i predlozi da se u drugim oblastima granice povećavaju.

Tako se, kako kaže, u predlogu za izmenu Porodičnog zakona, predlaže ukidanje postojeće mogućnosti da maloletna lica od 16 godina stupaju u brak. “Time se dolazi u potpunu koliziju – kako neko može biti krivično odgovoran sa 12 godina, a da mu ne date mogućnost stupanja u brak pre navršene 18 godine”, naglasila je Kuburović i ukazala da ovo nije pitanje samo za Krivični zakonik, već i za niz drugih kojima se reguliše status dece, mlađih ili starijih maloletnika.

Ministarstvo pravde je, kako je ukazala, član radne grupe Vlade Srbije Radne grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama, koja svoje aktivnosti usmerava vršnjačko nasilje i nasilje prema zaposlenima, a kojom predsedava Ministarstvo prosvete. Kuburović očekuje da u narednom periodu svaki nadležni resor izađe sa konkretnim predlozima šta treba da se radi na ovom polju. Ona je najavila da Ministarstvo pravde ove godine očekuju i izmene i dopune Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i napomenula da su 1. decembra stupile na snagu izmene KZ-a koje pooštravaju kaznenu politiku za nasilje, a odnose se i na izricanje kazni maloletnicima.

Škulić: Spuštanjem granice krivične odgovornosti ništa se ne bi postiglo

Zagovaranja da se granica krivične odgovornosti maloletnika spusti sa 14 na 12 godina neprihvatljiva je ideja i za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Milana Škulića. “Kada bi se kod nas granica krivične odgovornosti spustila na 12 godina ništa se ne bi postiglo, već bi se bez potrebe veliki broj dece uveo u krivično-pravnu oblast, a sankcije bi bile praktično onakve, kakve se i sada mogu postići merama socijalne zaštite”, upozorio je profesor na panelu 32. Skupa “Kopaoničke škole prirodnog prava-Slobodan Perović”, održanog sredinom decembra na Kopaoniku. Ukazao je da je u Evropi, kao i u svim državama nekadašnje SFRJ, standardna granica krivične odgovornosti 14 godina. U nekim evropskim državama ima i nižih granica, kao i viših granica od 15 ili 16 godina. “Ali tamo gde je ta granica niža, to je tradicija koja traje dugi niz godina. U Engleskoj i Škotskoj starosna granica je 10 godina, ali ni kod njih nije moguće izricanje tipične krivične sankcije i ne vodi se tipičan krivični postupak prema deci koja imaju tako malo godina”, naglasio je Škulić. Tamo se, kako je naveo, odgovornost te dece samo formalno “krsti” kao krivična odgovornost i vodi se navodni krivični postupak, koji za tako malu decu više liči na ono što je kod nas postupak socijalne zaštite, a navodne krivične sankcije u osnovi su tipične socijalne sankcije i decu niko ne tera u zatvor.

Zbog toga smatra da bi snižavanjem granice odgovornosti maloletnika, Srbija bez potrebe išla na represiju, što, kako je naglasio, nije dobro jer bi bila bez potrebe odbačena i u Evropskoj uniji i Evropi kao država koja “stalno insistira na represiji i hoće da što više goni”. Bila bi takođe jedina država na prostoru bivše Jugoslavije koja bi išla na tako nisku starosnu granicu odgovornosti za krivično delo, napomenuo je Škulić ističući da bi se povrh svega toga, dodatno opteretili i organi gonjenja iz krivičnog postupka. “Krajnje je vreme da budemo malo oprezniji u promenama krivičnog zakonodavstva i da shvatimo da nije sve u represiji i da njom ne treba pošto poto menjati mehanizme”, ukazao je Škulić.

Devojčica u autu držala natpis “Upomoć, ona nije moja mama”, šest patrolnih kola krenulo u poteru, a kad ih je policija stigla …

Poruka devojčice alarmirala celokupnu gradsku policiju! Uznemireni vozači pozvali su policiji kad su na autoputu u severnoj Kaliforniji videli devojčicu u vozilu sa ručno ispisanim papirom na kojem je stajalo: “Upomoć, ona nije moja mama, upomoć!”. Policija je nakon poziva zaustavila automobil kod Stoktona.

Međutim, ispostavilo se da je u pitanju neslana šala devojčice. – Ona je mislila da će to biti zabavno – navela je policija, preneo je “Sakramento bi”. Majka devojčice, koja je vozila automobil, nije učestvovala u podvali i bila je potpuno nesvesna šta njena ćerka radi. Incident se dogodio u subotu uveče, a nakon što su policajci utvrdili da je reč o “šali”, pustili su majku i ćerku. – Ovo je podsetnik da roditelji treba da budu svesni šta njihova deca rade na zadnjem sedištu svo vreme. Šest patrolnih kola je poslato na ovu prijavu umesto da se jave na druge legitimne pozive ili da patroliraju svojim putem – rekli su u policiji. Na “Fejsbuku” su uz post o ovom događaju postavljeni haštagovi #notfunny (nije smešno) i #why (zašto).

Austrija: Žalba na zabranu marama u školama

Islamska verska zajednica u Austriji podnela je Ustavnom sudu žalbu na zabranu nošenja marama u školama. Od tekuće školske godine je u osnovnim školama širom Austrije zabranjeno “nošenje verski obeležene odeće, koja je vezana za skrivanje glave”. Nova austrijska vlada namerava da tu zabranu proširi na devojčice do 14 godina starosti.

Islamska verska zajednica smatra da zabrana krši osnovno pravo na slobodu veroispovesti, kao i pravo roditelja na vaspitavanje dece. Od stupanja na snagu zabrane, odnosno od početka školske godine do kraja novembra, širom Austrije bilo je svega osam slučaja da su devojčice došle u hidžabu na nastavu, a u svim slučajevima su roditelji prihvatili poštovanje zakona nakon što im je na to ukazala direkcija škole. Inače, zakon predviđa kaznu, odnosno direkcija škole mora podneti prijavu kod nadležne opštinske ustanove, koja potom može da izrekne novčanu kaznu u visini do 440 evra.

Naučnici: I vikinzi pisali o klimatskim promenama

Jedan napis “runskim pismom” iz vikinške ere, uklesan u kamen i čuven među stručnjacima, možda je zapis o strahovanju od klimatske katastrofe u Skandinaviji iz 9. veka, pokazalo je novo istraživanje tima švedskih univerzitetskih stručnjaka. Na steni nazvanoj “Rok”, kod jezera Vatern u centralnoj Švedskoj, uklesan je, kako se veruje, najduži poznati “runski napis” na svetu. Sastoji se od više od 700 “runa” – slova abecede staronemačkog jezika. Istraživači dugo smatraju da je ta stena od pet tona, visoka 2,5 metra, spomenik mrtvom sinu, s napisom o junačkim pričama o vikinškim kraljevima i bitkama u kojima su se borili. Ali, četvorica švedskih naučnika koja su se udružila da protumače taj napis, u radu objavljenom ove nedelje pišu da se u nekoliko delova tog teksta pominje prirodna opasnost, a ne vojna bitka.”Verujemo da se tu govori o kosmičkoj ravnoteži”, rekao je profesor Univerziteta u Geteborgu, Per Holmberg, koji je predvodio studiju. “Možda smo se do sada previše fokusirali na važnost vojne sile u tom tekstu, ali da u tom napisu je važnija religijska moć – da se kosmos održi zajedno”, dodao je Holmberg.

Napis na steni o “smrti sunca pre devet generacija” mogao bi se odnositi na ekstremno hlađenje klime 535-536. godine, koje je prouzrokovalo izostanak roda useva i glad širom sveta. “Moćna elita vikinškog doba sebe je videla kao garante dobre žetve”, rekao je Olof Sundkvist, profesor istorije religije na Univerzitetu u Stokholmu. “Oni su bili vođe kulta za koji se verovalo da održava krhku ravnotežu svetlosti i tame”, objasnio je on. “Norska” – svernogermanska mitologija opisuje “Fimbulvinter” – brutalnu zimu koja je prethodila “kraju sveta”. U 9. veku je bilo razloga da Vikinzi strahuju da će takva zima doći i zbrisati sav život na Zemlji, rekao je profesor arheologije sa Univerziteta u Upsali Bo Graslund. “Pre no što je podignut runski kamen Rok, bilo je mnogih događaja koji su verovatno izgledali krajnje zloslutno: jaka solarna oluja obojila je nebo u dramatične nijanse crvene, prinosi useva su bili mali zbog izuzetno hladnog leta, a kasnije je pomračenje Sunca nastupilo jednog jutra odmah posle svitanja dana”, rekao je Graslund. “Čak i samo jedan od tih događaja bio bi dovoljan da među Viknzima stvori strah od drugog ‘Fimbulvintera’ “, rekao je on.

About the Author

admin