Ugroženo pravo na obrazovanje Srba u regionu

Raspadom Jugoslavije (SFRJ) status Srba, najbrojnijeg naroda nekadašnje države, u novostvorenim državama negde i dalje nije rešen, a tamo i gde jeste prava su im ugrožena, ocenjuje Aleksandar Čotrić član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Srbi su konstitutivni narod samo u BiH, u Sloveniji nisu ni nacionalna manjina, u Crnoj Gori nemaju  ni status konstitutivnosti i nacionalne manjine, pa ni prava na upotrebu svog maternjeg jezika. U ostalim državama bivše Jugoslavije Srbi imaju status nacionalne manjine. Najviše Srba danas živi u BiH, odnosno Republici Srpskoj, a najmanje u Sloveniji.

Status Srba u Sloveniji je takav da nemaju pravo na školovanje na maternjem jeziku, kao ni na informisanje . To je veliki problem za veliku srpsku populaciju u ovoj državi, upozorava. Čotrić dodaje da se u toj državi više od 20 godina nije održao popis stanovništva, pa nije u potpunosti poznat broj Srba, ali da pretpostavke govore da taj broj nije manji od 60 hiljada. “Položaj je poslednjih godina nešto poboljšan jer su mnogi ostvarili pravo da se upišu među slovenačke državljane, a preko 20 hiljada njih bilo je potpuno obespravljeno, bez prava na slovenačko državljanstvo i sve što iz toga proističe”, navodi on.

Srbi nemaju rešen status u Crnoj Gori, gde je njihov procenat oko 29 odsto, jasan je Čotrić. “Niti su nacionalna manjina niti su konstitutivni narod. Nemaju pravo na upotrebu svog maternjeg jezika. Ne dobijaju finansijska sredstva crnogorske države za negovanje prosvetno-kulturnog identiteta, a nisu ni srazmerno zastupljeni u državnim službama”, ističe. Prema popisu stanovništva iz 2011, u Crnoj Gori živelo je 178,110 pripadnika srpskog naroda, što je 28,73 odsto od ukupnog broja, dok se čak 265,895 građana izjasnilo da im je srpski jezik maternji. Položaj Srba u Crnoj Gori je počeo ubrzano da se pogoršava od 2006, kada je proglašena njena nezavisnost, a sve pod pritiskom organizovane “desrbizacije” i forsirane “crnogorizacije”, koja se sprovodi u svim oblastima društvenog života. U praksi je proterano ćirilično pismo, a politikom zapošljavanja u javnoj sferi koja rigidno favorizuje Crnogorce u odnosu na Srbe, sprovodi se diskriminacija. Srba nema na visokim funkcijama u vlasti, a broj zaposlenih u državnim institucijama je zanemarljiv. Primer je MUP, gde, prema nekim podacima, od 2,825 zaposlenih, 149 je Srba. Neposredno nakon sto je prošle godine izabran za predsednika Crne Gore, Milo Đukanović je rekao da će mu prioritet svih prioriteta biti definisanje identitetskog pitanja, što je praktično značilo da se vlast već opredelila da po svaku cenu promoviše novu naciju i izvrši “odnarođivanje” od srpskog nacionalnog bića, indirektno praveći novu crkvu i novu veru, menjajući kulturno-istorijski koren Srba na području Crne Gore.

Srbi su jedan od tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine, i naravno da u najvećem broju žive u Republici Srpskoj, gde čine oko 81,51 odsto stanovništva, dok ih u veoma malom broju, tek negde oko 2,55 odsto, živi u Federaciji BiH. Srbi su pre rata na teritoriji Federacije BiH živeli u velikom broju, jer ih je bilo preko 500 hiljada, dok je danas taj broj 50 hiljada. Prema rečima Čotrića, to bi trebalo dovoljno da govori da je pravo etničko čišćenje u BiH izvršeno upravo nad srpskim narodom. “Srbi su prognani iz skoro svih većih gradova – Sarajeva, Tuzle, Mostara, Zenice, Bihaća, oni su desetkovani i obespravljeni na teritoriji drugog entiteta. Iako im Ustav garantuje konstitutivnost i na tom delu BiH, oni su bez prava i na papiru i u praksi”, ocenio je Čotrić.

U Severnoj Makedoniji živi oko 36 hiljada Srba. Čotrić kaže da posle Ohridskog sporazuma 2001. godine njihov položaj poboljšan, najpre u Ustavu. “Imaju bolji položaj u Ustavu i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, ali srpska deca tek u promilima pohađaju nastavu na srpskom jeziku”, naveo je on. Ipak, smatra da makedonska država ne čini dovoljno da sačuva identitet Srba, za razliku od Srbije koja, kako kaže, redovno finansira Makedonski nacionalni savet i izdavačku i informativnu delatnost Makedonaca u Srbiji.

Posledice ukidanja škola na srpskom jeziku godinu-dve dana posle raspada Jugoslavije i nedostatak udžbenika na srpskom jeziku, uz slab kadar i prekid neposredne i medijske komunikacije sa Srbijom, rezultirao je iščezavanjem srpskog jezika iz svakodnevne upotrebe i u srpskim porodicama, a posebno u mešovitim brakovima, pa u Kumanovu nekada “srpskom” gradu. Ipak u Kumanovu, nekada “srpskom gradu” u kome danas nema ni 20 odsto Srba, što je ustavni uslov – srpski je u zvaničnoj upotrebi kao i u opštinama Staro Nagoričane i Čučer Sandevo, a u ovim mestima su i dve srpske osnovne devetogodišnje škole, dok sve udžbenike obezbeđuje makedonska država. U tri makedonske opštine, Tabanovcima, Starim Nagoričanima i Kučevištu postoji u osnovnim školama redovno obrazovanje na srpskom jeziku. Takođe, prema nastavnom planu tekuće školske godine, srpski jezik i kultura uveden je kao izborni predmet osnovnih škola Severne Makedonije u sredinama gde žive Srbi. Od 2007. godine Srbi imaju funkcije u makedonskoj vlasti, u vladi i javnim preduzećima, a ima ih i na pozicijama predsednika opština, u zdravstvu, policiji. Predsednik opštine Centar u makedonskoj prestonici Skoplju je Saša Bogdanović iz srpske zajednice. Kao i ostalim nacionalnim zajednicama, i Srbima sleduje emisija na maternjem jeziku na makedonskom javnom servisu.

Kosovo i Metohija, za većinu Srba najbolnije nacionalno pitanje, mesto je jednog od najvećih egzodusa srpskog naroda u ratnim sukobima devedesetih. Za samo nekoliko sedmica proterano je 200 hiljada Srba koji se ni do danas nisu vratili, a mnogi, interno raseljeni, napustili su svoja ognjišta i žive u enklavama na KiM. To su najveći koncetracioni logori danas u Evropi, mišljenja je Čotrić. On kaže da im je ograničeno kretanje i da su izloženi svakodnevnim napadima. “Nametnuta im je latinica kao pismo po kosovskim zakonima. Vlasti u Prištini ne čine ništa da se utvrdi sudbina otetih, kidnapovanih i nestalih Srba. Imovina im se ne vraća”, istakao je. Svi Srbi su proterani iz velikih gradova – Prištine, Prizrena, Đakovice, Peći, navodi Čotrić, te zaključuje da danas nema zajednice kojoj je teže u ovom delu Evrope, nego Srbima pod takozvanim kosovskim vlastima.

Očekivan epilog: Odbačena prijava protiv Marića

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijel Sinani izjavio je juče da nije iznenađen što je odbačena krivična prijava protiv urednika TV Hepi Milomira Marića koji je pogrdno govorio o njegovoj nacionalnosti i profesionalnom integritetu i da je takav epilog očekivao, imajući u vidu da “institucije u zemlji ne funkcionišu”. “Ne bih se mešao zameniku tužioca u posao. On ima svoje argumente i ta odluka će mu ostati u biografiji. Neka se nosi sa tim. Od ovog slučaja, mene mnogo više interesuju oni kojima se tužilaštvo ne bavi, poput Krušika ili Savamale”, rekao je Sinani za list “Danas”. On je to što pojedinci mogu javno da iznose laži i uvrede bez ikakavih sankcija nazvao opasnom pojavom. “Pritom tu se ne vodim profesionalnim primerom. To je bitno za sve građane, pogotovo za one koji nemaju pristup javnosti”, naveo je Sinani.

Krajem septembra prošle godine Milomir Marić je u jutarnjem programu Televizije Hepi vređao profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Danijela Sinanija. Sinani je u to vreme sa rektorkom Beogradskog univerziteta Ivankom Popović učestvovao u pregovorima sa studentima koji su blokirali zgradu Rektorata, a Marić je, govoreći o postupku u vezi sa doktoratom ministra finansija Siniše Malog, rekao da će o njemu odlučivati Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, dodajući da je “jedan njihov predstavnik član te komisije”.

Lažna nauka za dva klika i 30 sekundi pažnje

Zagovornici i pobornici pseudonauka iskoristili su internet da se povežu i uvežu lokalno i globalno: glasni su i nametljivi, pa se čini da su brojniji nego što ih zaista ima

Autor: Darko Pejović

Simetričnost cifara u 2020. godini sigurno krije nekakvo znamenje, možda i ono o smaku sveta. Bilo kako bilo, sudnji dan je blizu. Uništavamo se lekovima i vakcinama. Dave nas i prže klimatske promene, kojima pomoću moćnih antena upravljaju tajni gospodari čovečanstva. Živi svet će desetkovati zraci smrti 5G mreže. Baš kao što je i zapisano u zvezdama, tragičan svršetak ove divne ravne Zemlje je neizbežan… Ovakav potpuri pseudonauka i zaverologija bez po muke se može sastaviti od delića izronjenih na internetu. Paradoksalno, tehnologija napretka pokazala se i kao idealan „ekosistem” za množenje i širenje iracionalnih ideja i tumačenja sveta. – Ubiremo gorke plodove svođenja informisanja na dva klika mišem, unutar sfere pažnje od 30 sekundi. To pogoduje pojednostavljenim porukama i zaključcima kakve odašilju propagatori pseudonauka. Iskoristili su internet da se povežu i uvežu lokalno i globalno. Glasni su i nametljivi, pa se čini da su brojniji nego što ih zaista ima – dijagnostikuje astrobiolog i astrofizičar Milan M. Ćirković, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i saradnik Instituta za budućnost čovečanstva Oksfordskog univerziteta.

Naš sagovornik, koji važi za za jednog od najagilnijih populizatora i branitelja nauke u Srbiji, napominje da je kroz čitavu istoriju prosvećenost imala plime i oseke. – Moderno doba karakteriše istovremena ekspanzija nauke i iracionalnosti svake vrste. Racionalni deo čovečanstva je favorit u toj borbi, ali ne znači da će se protivnik tek tako predati – kaže Ćirković.

Na „srpskom frontu” protivnik o kome govori Ćirković poodavno je izašao iz internet rovova i zaposeo šarene dnevne novine. Svoja utvrđenja ima u elektronskim medijima, čak i onim s nacionalnom frekvencijama. Odnedavno, antinaučna literatura pojavljuje se i pod etiketom etabliranih izdavača. – Mnogo toga je naprosto smešno u svojoj ekstremnosti i naivnosti, poput teorije o ravnoj Zemlji. Ali, pojedine pseudonauke su istinski opasne po život. Tu ubrajam paramedicinske discipline, nadrilekarstvo i antivakcinaški pokret, koji snosi dobar deo odgovornosti što smo imali epidemiju malih boginja. U pseudonauke nove generacije spada i poricanje globalnog zagrevanja, čime se opstruiraju ekološke akcije i zbunjuje javnost pred najvećim izazovom s kojim se čovečanstvo suočava – navodi Ćirković.

Kako ističe, nivo naučne pismenosti u našoj zemlji nije zavidan, što se vidi i kroz obrazovnu strukturu stanovništva i kroz stanje u školskom sistemu. Uz časne izuzetke, te pismenosti nema ni u uredništvima medija, koji su dužni da onemoguće slobodan protok neznanja. Sve to stvara plodno tle za iracionalan pristup realnim problemima. – U vreme poplava 2014, govorilo se o kataklizmi kakva se javlja jednom u hiljadu godina, maltene da je to božja volja. Da ne pominjemo „lovce na veštice” koji su tragali za HARP antenama, kojih niti je bilo, niti su u stanju da izazovu hidrometeorološke poremećaje. Tek kada se voda uveliko povukla, začuli su se glasovi razuma o broju objekata podignutih na klizištima i plavnim područjima, o neregulisanim rečnim koritima, o kanalima za odvod bujica koji su zakrčeni nelegalnom gradnjom i divljim deponijama – podseća Ćirković.

Upravo ti glasovi razuma, smatra Ćirković, ne smeju da utihnu pred izlivima pseudonaučne histerije. Nemaju pravo na skrivanje u tišini naučnih kula, uz izgovor da im je „ispod časti” da reaguju na besmislice. – Zadatak nauke je da jasno i glasno iznese projekcije šta će se dogoditi ako se krene ovim ili onim putem. Ukoliko društvo i oni koji ga vode ne teže progresu, ukoliko su skloniji laži nego istini, nauka to ne može da spreči. Uteha je u istorijskoj pouci da je svaki pokušaj konzerviranja ili izobličavanja stvarnosti na duže staze osuđen na neuspeh. Samo je pitanje koliki će ceh biti plaćen u vidu opšteg zaostajanja zajednice – zaključuje Milan M. Ćirković.

Darvinova odbrana i poslednji dani Od antinauka stare škole neobično je vitalan kreacionizam, koji, odbacujući teoriju evolucije, pretenduje da zameni naučni pogled na svet, ukazuje Milan Ćirković. On podseća da je u septembru 2004. ondašnja srpska ministarka prosvete Ljiljana Čolić objavila dekret o izostavljanju Darvinove teorije iz nastavnog plana za osmi razred osnovne škole, uz kratku izjavu da će odluka ostati na snazi sve dok se ravnopravno ne bude učila i teorija po kojoj je bog stvorio čoveka i čitav svet. Ministarka je zbog opšteg protivljenja javnosti ubrzo podnela ostavku, ali je kao heroina ovekovečena u časopisima i knjigama globalnog kreacionističkog pokreta.

Antidarvinizam je na bis izašao u maju 2017. u liku peticije koju je pokrenuo hirurg dr Radmilo Rončević. Ispod zahteva za reviziju izučavanja teorije evolucije prikupio je oko 200 potpisa lekara, profesora, inženjera, članova SANU, crkvenih velikodostojnika… Peticija je adresirana na Ministarstvo prosvete, skupštinski odbor za obrazovanje, predsedništvo SANU i univerzitete. Darvin je pretekao, ali se kroz višenedeljnu medijsku, stručnu i političku debatu videlo da su pseudonaučni resursi u Srbiji mnogo veći nego što se mislilo.

Najbolji na bilbordima: Leopoldina Đanić

Leopoldina Đanić, učenica Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin”, osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz elektronike s osvojenim maksimalnim brojem bodova. – Volim da rešavam zadatke iz elektronike – navodi Leopoldina. – To me je privuklo i uživam dok ih radim. U budućnosti sebe vidim kao programera, ali želim i da sviram harmoniku jer sam završila i Osnovnu muzičku školu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

“Sportom za bolje sutra”: Pozitivan uticaj na zdravlje i razvoj dece

Zahvaljujući Gradskoj upravi grada Zrenjanina, Sportskom savezu grada Zrenjanina, Javnoj ustanovi “Sportski objekti” i sportskim klubovima i organizacijama koji su uzeli učešća u akciji “Sportom za bolje sutra”, Crveni krst Zrenjanin je uputio 45 dece na preventivni oporavak. U odmaralištu Crvenog krsta Vršac na Vršačkom bregu, boravilo je 10-oro dece osnovnoškolskog uzrasta iz hraniteljskih porodica i 35 učenika iz naseljenih mesta sa teritorije grada Zrenjanina. “Ovde su sigurno deca koja su to zaslužila, eventualno neki budući volonteri u Crvenom krstu u našem gradu. Odlična je saradnja sa Crvenim krstom iz Vršca i nadamo se da će se naredne godine nastaviti i da će se trend uključivanja sportskih organizacija iz Zrenjanina u akciju “Sportom za bolje sutra” poboljšati”, izjavio je Simo Salapura, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina. “Deca prvenstveno imaju mnogo sportskih aktivnosti na otvorenom, ali tu su i edukativne i kreativne radionice. Zaista je grupa odlična i super se zabavljamo”, kazala je Suzana Cvetanović, sekretarka Crvenog krsta Vršac.

Praksa u Crvenom krstu je pokazala da program preventivnog oporavka dece pozitivno utiče na njihovo zdravlje, psihološki razvoj, razvoj kapaciteta za društveno uključivanje i motivaciju za društvenim angažovanjem. “Ove godine smo se opredelili da to budu deca uzrasta osnovnih škola petih razreda, da to budu dobri đaci, deca primerenog vladanja, ponašanja i izgrađenih socijalnih navika. Ono što smo se posebno dogovorili je da ta deca dolaze iz hraniteljskih porodica, njih je nešto u manjem broju, a da su ostala deca iz porodica sive zone siromaštva, to su porodice koje nisu korisnici socijalnih usluga, ali im je ovakav vid oporavka za decu zaista potreban”, rekla je Aleksandra Tanasijević, sekretarka Crvenog krsta Zrenjanin. Akcija “Sportom za bolje sutra” je trajala u kontinuitetu tokom 2019. godine. Podržalo ju je 35 sportskih klubova i organizacija, a prikupljeno je ukupno 794.068 dinara. Sredstva su usmerena za pomoć deci u stanju socijalne potrebe, kao i za nabavku sportske opreme i pomoć i podršku aktivnostima i volonterskom servisu Crvenog krsta Zrenjanin.     https://www.youtube.com/watch?v=1msMBI0FA44&feature=emb_logo

Fondacija Đoković: U najnovijoj kampanji za vrtiće više od 140 hiljada $

U donatorskoj kampanji Fondacije Novak Đoković za izgradnju i opremanje vrtića u Srbiji, prikupljeno je više od 140.000 dolara, a osnivači Fondacije, Jelena i Novak Đoković, ličnim sredstvima su duplirali tu sumu, pa će na raspolaganju biti skoro 30 miliona dinara. Fondacija Novak Đoković navodi da je uspešno realizovala još jednu donatorsku kampanju “Sezona darivanja” tokom koje je prikupljeno više od 140.000 dolara za izgradnju i opremanje vrtića u Srbiji, čime je premašen prvobitan cilj akcije za preko 40.000 dolara. Kampanja koja je trajala od 3. decembra 2019. do 8. januara 2020. okupila je veliki broj građana i kompanija-donatora. Najbolji teniser sveta i osnivač Fondacije uz čestitku za novogodišnje i božićne praznike, zahvalio se svima koji su podržali inicijativu i koji su pomogli u ostvarenju ovog cilja. “Zahvaljujući vašim donacijama premašili smo cilj i ove Sezone darivanja i došli do neverovatne cifre od 140 hiljada dolara koja će nam omogućiti da otvorimo nova predškolska mesta i programe za decu u Srbiji. Ponosan sam i srce mi je puno kada zajedno igramo za isti cilj, zato smo Jelena i ja i ove godine odlučili da dupliramo vaše donacije, jer samo udruženi u činjenju dobrih i plemenitih dela možemo vratiti osmeh i nadu u bolje sutra našim mališanima”, rekao je Đoković.

Zahvalio je donatorima što veruju u fondaciju, zahvalio na plemenitosti, darivanju i na svim porukama koje su ostavili na sajtu uz donaciju. “Hvala vam na ovakvom pobedonosnom početku 2020. godine, jer ako se po jutru dan poznaje, ovo će biti jedna fantastična godina”, rekao je Novak Đoković. Globalna direktorka i koosnivač Fondacije Jelena Đoković je izjavila da zahvaljujući svim donatorima i radu Fondacije danas više od 22 hiljade dece ima bolje i zdravije okruženje u kojem odrastaju. “Ove godine u okviru donatorske kampanje imali smo za cilj da sakupimo sredstva pomoću kojih bi obezbedili da 200 dece dobije pristup predškolskom obrazovanju. Zahvaljujući vašoj nesebičnoj podršci, taj cilj je premašen i hvala vam na tome. Hvala vam što nam iz godine u godinu pomažete da sve veći broj dece u Srbiji dobije priliku da učestvuje u programima predškolskog obrazovanja”, poručila je Jelena Đoković. Navela je da je krajem septembra prošle godine otvoren 44. vrtić po redu i to u Svilajncu, a čime je obezbeđeno dodatnih 75 mesta za decu iz ove opštine i okolnih sela.

Otvoreni su i vrtić u Mačvanskom Prnjavoru u blizini Šapca, čime je više od 150 mališana iz Prnjavora, ali i ostalih sela iz okoline Šapca prvi put dobilo priliku da krene u vrtić.

U postupku je i otvaranje vrtića u Inđiji i, kako je rekla, “nećemo stati na ovome. Naš cilj je da menjamo dečje živote u našoj zemlji”.

Fondacija je osnovana 2007, kada je 19-godišnji Novak osvojio svoju prvu masters titulu. Osnovana je kao organizacija čiji je cilj unapređenje ranog razvoja mališana iz Srbije, zemlje u kojoj, prema zvaničnim podacima, tek svako drugo dete ima pristup predškolskom obrazovanju. Za 12 godina rada Fondacije izgrađena su ili rekonstruisana 44 vrtića u našoj zemlji, podržano više od 1000 porodica, kroz programe edukacije i stručnog usavršavanja prošlo je više od 1.500 vaspitačica i vaspitača, svim projektima obuhvaćeno je više od 22 hiljade dece, a u projekte u Srbiji uloženo je 12 miliona evra.

Gligorije Vozarević – zaboravljen u selu, zapamćen u istoriji

Gligorije Vozarović, zapamćen je u istoriji kao prvi srpski knjižar i izdavač, ali kuća u kojoj je rođen, iako je imala status spomenika kulture, srušena je i nigde u mestu nema oznaka da je baš tu rođen. Obronci Fruške gore. Ležimir. Rodno mesto Gligorija Vozarovića. Kuća u kojoj je rođen, iako je imala status spomenika kulture, srušena je i nigde u mestu nema oznaka da je baš tu rođen Gligorije Vozarović. Praunuk Uroš Vozarević kaže da bi on sam finansirao postavljanje spomen-ploče, ali da su mu neophodne dozvole od grada. U Sremskoj Mitrovici kažu – slobodnih ulica za imenovanje trenutno nema, ali postavljanje spomen-obeležja voljni su da razmatraju. U Sremskoj Mitrovici galerija i biblioteka nose naziv Gligorije Vozarević, ali u njegovom rodnom mestu ni slova o njemu. Možda je zaboravljen u svom selu, ali istorija ga pamti. Upisan je kao prvi srpski knjižar i izdavač. Otvorio je prvu knjižaru u Srbiji i odštampao prvu knjigu na ovim prostorima. I to je tek deo njegovih zasluga.

Istoričar Dejan Ristić kaže da je nedovoljno poznato da je 1832. godine svoju privatnu biblioteku učinio javnom. Za osam dukata Gligorije Vozarović kupio je parcelu na današnjem Vračaru, tadašnjoj periferiji Beograda. Smatrajući da je pronašao mesto na kome su spaljene mošti Svetog Save, postavio je tu drveni krst. Ipak, istorija je pokazala da mošti nisu spaljene na ovom mestu, ali će u godinama koje dolaze krst postati simbol Vračara.

Istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika Bojana Ibrajer Gazibara rekao je da je 1847. godine Gligorije podigao drveni krst, prvi javni spomenik u Beogradu, u to vreme to je daleka periferija, tu je bila njegova njiva. “To je bio prvi javni spomenik u Beogradu, to je prvi put da mi znamo za javni spomenik u Beogradu i otvorio je put za javne spomenike u Beogradu”, kaže istoričar umetnosti. Malo ko zna da je Miloš Obrenović lično izabrao Vozarovića da ukoriči i poveže Sretenjski ustav, dok kasnije u Arhivu Srbije ekskluzivno iz depoa iznose originalni Ustav iz 1835. godine. Potomci Vozarevića smatraju da će spomen-tablom ili bilo kojim drugim obeležjem sačuvati od zaborava prvog knjižara, izdavača, najiskusnijeg knjigovesca u Srbiji. Gligorije Vozarović nije malo uradio za istoriju naše zemlje. Zaslužio je mnogo više od spomen-table u Ležimiru, a trenutno nema ni to.

Kakve igračke kupujemo?

Praznična idila podrazumeva, između ostalog, da obradujete i najmlađe, najčešće omiljenom igračkom. Kakvog su one kvaliteta i da li potrošači mogu biti sigurni u to, šta kupuju? Da li postoji razlika između ove igračke, popularnog “ljigavca” i miksera za boje? Postoji, jer je na jednoj istaknuta obavezna deklaracija na srpskom, a na drugoj nije. Pored deklaracije, pri uvozu igračaka kontroliše se i njihova bezbednost. Nepravilnost se ustanovi kod 2-3 odsto igračaka, najčešće zbog prisustva teških metala, kao i često pominjanih ftalata, koji se koriste da bi igračka bila elastičnija. “Naš propis je specifičan, čak i strog, prijavljuju se sve pošiljke, inspektor na osnovu dokumenata određuje koje će igračke ići na laboratorijska ispitivanja, ne ide uvek svaka igračka posebno kada postoje dokazi o prethodno vršenim ispitivanjima. Imate pravo da od prodavca zatražite dokumentaciju , ukoliko nemaju moguće da su na prodajna mesta stigla alternativnim putevima, ne isključujemo mogućnost da se igračke mogu i švercovati”, kaže Raša Milanov iz Granične sanitarne inspekcije, Ministarstvo zdravlja.

U Udruženju “Alternativa za bezbedne hemikalije” ističu da je neophodna pojačana unutrašnja kontrola i da svaka nepravilnost bude javno dostupna. “Koji je to predmet, koji je uvoznik, distributer, jer to je mnogo veća šteta za najodgovornijeg u sistemu i da to bude nauk za sve ostale. Tim snabdevačima nije najveći problem da plate kaznu, veći problem je medijski loše ispraćen slučaj”, ističe Jasminka Ranđelović iz ALHEM-a. Kontrola bezbednosti igračaka radi se u nekoliko akreditovanih laboratorija, među kojima je i ona u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. “Kod mekanih igračaka, onih dlakavih i kojih imaju kosu, radimo izvlačenje tih dlačica i na taj način imitiramo kako se igraju deca, mada njih ne možemo da izimitiramo, oni se uvek dosete nečega”, navodi Gordana Milojević Miodragović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ima i domaćih proizvođača igračaka, čiji kvalitet potvrđuju, između ostalog, sertifikat laboratorije u Francuskoj, kao i kupci na zahtevnom tržištu Nemačke i Austrije. Na vama je roditelji, bake i deke da dobro razmislite kada se nađete pred policom sa igračkama, kod nas i ne baš tako jeftinim, u nadi da će novi Zakon o predmetima opšte upotrebe, usklađen sa evropskim propisima, dati željene rezultate.    https://www.youtube.com/watch?v=CGvhEDt9cp4

Vremeplov: Veliki štrajk

Osnovne i srednje škole u Somboru i okolini (njih 28, prim. ured.) 15.01.1997. godine prve u Srbiji stupaju u štrajk sa potpunom obustavom rada. Ta sreda 15. januara je trebala biti u somborskim školama (zbog “kliznog raspusta”, prim. ured.) početak nastave u II polugodištu, međutim desio se štrajk koji je promenio prosvetu, kao i sindikalnu scenu Srbije. Naime, posle ovog protesta ništa nije bilo kao ranije. Pokrajinski izvršni odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine 10. januara, prvi u Srbiji, je doneo odluku o stupanju u štrajk sa potpunom obustavom nastave sa početkom drugog polugodišta, a 14. januara opštinski odbor SRPV(Nezavisni) je pozvao škole u Somboru na obustavu rada.  Ovaj neponovljeni štrajk opisao je u svojoj knjizi “Veliki štrajk: Protest koji je promenio Srbiju” jedan od organizatora i učesnika prof. Hadži Zdravko M. Kovač.

 „Ćerali smo se do sada, a ćeraćemo se i dalje… na duhovit i ironičan način obratio se kolegama na proširenoj sednici Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata predsednik profesor Zdravko Kovač. „Zbog katastrofalnog, mizernog položaja zaposlenih u školama, koji se i dalje pogoršava, kao i zbog drakonskog novog Zakona o radnim odnosima (koji direktorima daje gotovo neograničena ovlašćenja ) prekidamo rad. Jesmo prvi, ali očekujemo da će nam se i u drugim sredinama širom Republike pridružiti kolege, koje su, zbog kliznog raspusta, još uvek na odmoru“, prenele su tada “Somborske novine“.

„Opštinskoj vladi prosvetni radnici su se takođe obratili sa nekoliko zahteva. Na prvom mestu traže urgentnu finansijsku pomoć za sve zaposlene u školama. Nezavisni sindikat je beskućnik, i da se sednice više ne bi održavale pod vedrim nebom, prosvetni radnici očekuju da će im opštinska vlada pomoći u rešavanju i ovog, za dalji rad Sindikata i te kako važnog pitanja“, pisale su „Somborske“.

Vremeplov: Umro Jovan Cvijić

Na današnji dan 16. januara 1927. godine umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu, 1910. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.

Vremeplov: Aleksandar Tišma

  Srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu rođen je na jučerašnji dan 16. januara 1924. godine. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama “Naseljeni svet”, “Krčma”, knjige pripovedaka “Krivice”, “Nasilje”, “Povratak miru”, “Škola bezbožništva”, romani “Za plavom devojkom”, “Knjiga o Blamu”, “Upotreba čoveka”, “Vere i zavere”, zbirka putopisa “Drugde”.

Vremeplov: Ostavka šefa kineskih komunista zbog studentskih nemira

Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je, na današnji dan 16. januara 1987. godine   ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo je Džao Cijang.

Vremeplov: Umro Toskanini

Na današnji dan 16. januara 1957  umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u 20. veku. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

Vremeplov: Spalio se Jan Palah

Češki student Jan Palah na današnji dan 16. januara 1969. godine je izvršio samoubistvo spaljivanjem u centru Praga u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog ugovora u avgustu 1968. godine.

Vremeplov: Umro Edvard Gibon

Na današnji dan 16. januara 1794  godine umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela “Opadanje i propast Rimskog carstva”, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

Nadzor u niškom tužilaštvu zbog curenja informacija o otmici devojčice

Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenula je inspekcijski nadzor u Višem javnom tužilaštvu u Nišu zbog navodnog curenja informacija iz istrage protiv Ninoslava Jovanovića, zvanog “malčanski berberin”, koji se sumnjiči za otmicu i silovanje Monike Karimanović u selu Suvi do, 20. decembra prošle godine. “Ovlašćena lica službe Poverenika zadužena za inspekcijski nadzor upravo se nalaze u niškom tužilaštvu i proveravanju da li je bilo nekih nepravilnosti i kako su informacije iz istrage dospele u javnost”, precizirao je u utorak  za Tanjug Poverenik Milan Marinović.

Ukoliko se utvrdi da su informacije, koje su objavljivali pojedini mediji, procurela iz tužilaštva postoje zakonske mogućnosti da se to sankcioniše, naveo je Marinović. Ako se utvrdi da je izvršeno krivično delo, krivična prijava će biti podneta protiv konkretnog lica, mada može da se podnese i protiv NN lica, pa da tužilaštvo samo utvrđuje ko je izvršilac, naveo je Poverenik. U pitanju je krivično delo “neovlašćeno prikupljanje podataka” koje glasi: “Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obraduju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine”. Pošto bi ovde moglo da se radi o službenom licu iz tužilaštva, njemu bi pretilo do tri godine zatvora.

Marinović je ukazao da ako se utvrdi da nije izvršeno krivično delo služba Poverenika može da izrekne tužilaštvu opomenu ili da izda neki nalog… On je podsetio da je Služba Poverenika do sada tri puta pokretala nadzor zbog curenja informacija iz istrage u 2102, 2013. i 2014. godine, ali da je svaki put utvrđeno da su mediji izmišljali informacije.

Inspekcijski nadzor je već sproveden povodom objavljivanja fotografije posle pronalaska devojčice dok je bila u ambulantnom vozilu, kada je utvrđeno da niko od medicinskog osoblja nije snimio tu fotografiju, već da su to učinili predstavnici medija.

Malčanski berberin je uhapšen nakon 17 dana policijske potrage, 5. januara. Devojčica je pronađena sedam dana ranije u napuštenoj vikendici. Mediji su objavili iskaz Jovanovića iz tužilaštva, koji je dao u okviru istrage, a istraga je po zakonu tajna. Takođe su objavljene slike devojčice i niz njenih ličnih podataka.

Iz Austrije stiglo 30 hiljada knjiga, potrebno dva kilometra polica

Trideset hiljada knjiga stiglo je krajem novembra u Beograd iz Austrije, u organizaciji uglednog austrijskog knjižara i novinara Herberta Štarmulera i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. “To je zasigurno jedna od najvećih donacija knjiga koja je ikada iz Evrope krenula ka Srbiji“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata. Šleper sa čak petnaest tona knjiga istovaran je pre nekoliko dana u procesnom odeljenju ovog udruženja. “Poklonjena nam je izvanredna literatura. Tu su hiljade monografija o narodima i kulturama iz celog sveta. Tu su hiljade knjiga najbolje svetske belatristike, hiljade tomova knjiga istorijske i filozofske tematike. Ovakve donacije dobijaju se jedanput u sto godina a mi je dobijamo dva puta u dve godine! Pre tačno godinu dana Herbet nam je poslao nešto više od 20.000 bibliografskih jedinica”, kazao je Lazić.

Herbert Štarmuler je prvi put posetio Adligat 2016. godine i od tada je za austrijske medije napisao čitav niz zapaženih reportaža o srpskom udruženju knjigoljubaca. To mu nije bilo dovoljno, pa je započeo da svake godine organizuje okupljanja bečkih knjigoljubaca, antikvara, bibliofila, izdavača i pisaca na kojima se organizuju predavanja o Adligatu i Muzeju knjige. Organizovao je i putovanja u Muzej knjige i Muzej srpske književnosti koji su otvoreni u Beogradu, a na osnovu privatne inicijative grupe knjigoljubaca predvođenih porodicom Lazić, koja se već devet generacija bavi sakupljanjem knjiga. Mesecima pre predavanja Herbert preko svoje mreže prijatelja postavlja oglase i informacije širom Beča o Adligatu u kojima poručuje svojim sugrađanima na mogućnost da se u Beogradu “na jednom od najboljih mesta na svetu za knjigu i pisanu reč” udome i njihove knjige.

Viktor Lazić napominje da je ove godine bio pozvan da održi predavanje o Adligatu u Beču, ali su ga okolnosti u tome sprečile. “Trebalo je da govorim o tome kako su porodični snovi i tradicija pretočeni u instituciju, šta smo sve do sad ostvarili i koji su nam planovi. Međutim, vremenske prilike su bile jače od moje i Herbertove želje i zajedničkih planova. Za Beč je trebalo da krenem iz Rejkjavika, gde sam prethodno dogovarao saradnju sa islandskim institucijama. Neverovatna oluja držala me je, zajedno sa jednom donacijom knjiga za Adligat i stotinama drugih putnika, dva dana zarobljenog u blizini aerodroma Keblavik”, ispričao je Lazić. Kaže da je zbog takvih okolnosti “profesorsku palicu” u Beču preuzeo lično Herbert Štarmuler i sa velikom ljubavlju i razumevanjem objašnjavao Austrijancima koji su principi rada udruženja Adligat. “Rezultat je upravo ovaj šleper znanja koji je sada u Beogradu”, kaže Lazić.

Petar Jovanović, stručni saradnik u Adligatu napominje da je trideset hiljada knjiga stiglo u Beograd spakovano u pet stotina kutija. “Biće nam potrebno oko dva kilometra polica da ih sve smestimo, a njihova obrada će trajati najmanje godinu dana. Deo knjiga ćemo svakako proslediti i drugim bibliotekama širom Srbije,” kazao je Jovanović.

Istraživanje: 25 reči koje dete mora da zna sa dve godine

Nakon što su ustanovili listu stvari koje dete treba da zna da obavi pre navršene treće godine, poput javljanja na telefon i pranja zuba, britanski stručnjaci su sada izneli spisak reči koje bi ono moralo da zna sa dve godine.  U studiji, čije rezultate prenosi britanski “Dejli mejl”, navodi se da dvogodišnje dete mora da zna da se izrazi o hrani, životinjama, igračkama, da zna da kaže mama, tata i zdravo. Stručnjaci smatraju da bi, ukoliko dete kasni sa govorom, to mogao biti znak autizma ili gluvoće.

Dete tog uzrasta, ističu oni, u proseku bi trebalo da zna da izgovori 150 reči. Sve što je između 75 i 225 reči smatra se, takođe, “normalnim”. Razlog za uzbunu, tvrde oni, postoji kada je fond reči deteta manji od 50. Stručnjaci smatraju da dvogodišnje dete mora apsolutno da zna da izgovori sledećih 25 reči: mama, tata, beba, mleko, sok, zdravo, lopta, da, ne, maca, kuca, nos, oči, banana, keks, auto, toplo, hvala, kupanje, cipela, kapa, knjiga, otišao (otišla), više i doviđenja. Sve, naravno, zavisi od deteta i od njegovog ličnog razvoja. Pojedina deca su naprednija na nivou psihomotornih sposobnosti, dok su druga agilnija u govoru. U svakom slučaju, stručnjaci savetuju roditeljima da razgovaraju sa pedijatrom koji prati njihovog mališana.