Šarčević: Ove godine “mala matura” se ne menja

Ove godine mala matura ostaje nepromenjena, a za dve godine biće sasvim novi digitalni sistem polaganja”, najavio je juče ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević. Ovo što će biti promenjeno ove godine jeste način na koji će se distribuirati i pregledati testovi, objašnjava ministar za “Blic”. “Ovogodišnji osmaci će polagati kao i do sada, prema važećem pravilniku o programu završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Učenici na kraju osmog razreda polažu tri testa – test znanja iz srpskog jezika, test znanja iz matematike i kombinovani test koji obuhvata pitanja iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike”, ističe ministar čime je praktično demantovao da će novi testovi već sada biti stavljeni pred đake.

Ministar objašnjava da će prelaz ka novom sistemu polaganja biti postepen i da će za to biti pripremani i đaci i nastavnici. “Cilj je da 2022. godine imamo novi i digitalni sistem kao i u modernim evropskim državama, na kom će se zaista proveravati znanje i neće biti moguće da neko prođe bolje, a poseduje manje znanja”, rekao je ministar. On je dodao da će u ovoj godini biti novih mera koje se odnose na tehnički deo male mature. Ka potpunom redizajniranju testa i male mature koraci su i nabavka kompjutera za sve đake, a kako kaže, ove godine biće još 35.000 novih računara za đake. Kada je reč o tehničkom delu sada ima 17 centara sa Kosovom i Metohijom.

Ministar objašnjava da će se testovi štampati u novoj štampariji koja će biti u Fabrisovoj ulici u Beogradu, a koju su dobili ministarstvo i Zavod za vrednovanje kvaliteta. “Radimo sigurne testove, imamo kamere, neće biti policije. Testove neće pregledati nastavnici tamo gde su polagani već će svi biti poslati pod pratnjom u školske uprave gde će se skenirati. Odatle idu na ocenjivanje u Beograd i to će biti u Grafičkoj školi u kojoj ima najviše prostora i zadovoljava uslove”, kaže ministar. Kada je reč o sadržini testova koji će biti promenjeni od naredne godine, a potpuno od 2022. ministar kaže da se u prethodnim godinama pokazalo da test koji se koristi ne ispunjava u dovoljnoj meri očekivanja koja imamo od završnog testa. On napominje i da je između ostalog i broj pitanja po predmetima jako mali da bi na osnovu njega mogli da zaključujemo o znanju učenika. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je dalo nalog Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da na osnovu dosadašnih evaluacija kombinovanog testa izradi modele za unapređenje kvaliteta završnog ispita, objašnjava Šarčević.

Kako kaže, na osnovu analize je ponuđeno nekoliko modela od kojih je, kako su se složili i eksperti i donosioci odluka, jedan najprijemčljiviji aktuelnim potrebama sistema i trendovima u obrazovanju i evaluaciji postignuća učenika.

Naredne godine će biti probni pilot projekat sa PISA pitanjima. “Doneta je odluka da se u narednim godinama kombinovani test zameni novim, da se testovima iz srpskog jezika i matematike pridruži test koji bi bio pripremljen po uzoru na PISA testove – zadatke i koji bi merio funkcionalna znanja iz više oblasti. S obzirom da je reč o ozbiljnoj novini moguća su neka prelazna rešenja”, navodi ministar. On kaže da tu podrazumeva i izradu zbirke zadataka za pripremu učenika za ovu vrstu testa u kojoj bi određen procenat zadataka bio isti kao zadaci na završnom ispitu, slično kao što je bilo urađeno prilikom uvođenja postojećeg završnog ispita.

Šta očekuje učenike na državnoj maturi?

Mešovita pitanja različitog tipa, otvorenog i zatvorenog, obavezni i izborni predmeti, ono je što bi trebalo da očekuju učenici na državnoj maturi, koja će, kako je najavljeno, biti prvi put organizovana u junu 2022. godine. Predsednik Evropskog udruženja nastavnika Srbije i direktor Šeste beogradske gimnazije Rade Zejak, pojasnio je Tanjugu da državna matura podrazumeva da je svi učenici završnih razreda srednjih škola polažu istovremeno, kao što to sada rade osnovci, a da je fakulteti priznaju za upis umesto prijemnog ispita. “Struktura mature će imati obavezni i izborni deo, a sadržaj i koncept testiranja biće jasno definisani pre samog ispita, kao i sam način polaganja mature. Ranije je najavljeno da će test na državnoj maturi imati 40 zadataka, od toga će 10 biti sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa. Ispit ce trajati četiri sata, a broj bodova biće različit u odnosu na nivo zadataka”, objasnio je Zejak.

Iskustva drugih zemalja u regionu, odnosno Evropi, predstavljaju pitanja različitog tipa.

“Tako se daje mogućnost učenicima da pokažu kako se snalaze u različitim situacijama. Nekome odgovaraju zatvorena pitanja, nekim ponuđeni odgovori, odnosno čekiranje”, navodi Zejak. Postoje već komisije gde su angažovani prosvetni radnici od strane Ministarstva koji su se prijavili za učešće na izradi testova. “Kolege u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja uveliko rade na osmišljavanju testova”, naveo je Zejak i ukazao na važnost toga gde će se raditi testovi, a i kako će se dostavljati, o čemu Ministarstvo prosvete još nema jasno utvrđen plan. “U zemljama regiona radi se tako da se tačno zna gde se i kako se materijal dovozi, a onda ga pregledaju nastavnici, koji su konkursom zainteresovani da budu pregledači. Ministarstvo još nije izašlo sa jasnom definicijom kako bi to bilo kod nas”, kazao je Zejak.

Prema njegovim rečima, još nije jasno definisano kako će izgledati polaganje srednjih stručnih škola. “Zato je neophodno da se održi pilot projekat da bi se videlo kako to funkcioniše, jer će oni, u zavisnosti od toga na koje će fakultete konkurisati, i polagati dodatne ispite”, rekao je on. Konkretizovana će biti i prohodnost na visokoškolske ustanove, pa će tako fakulteti već na početku godine morati da izađu sa okvirnim planom koliko će biti mesta i koji izborni predmeti će biti neophodni da se polažu.

Brnabićeva u Raški u OK “Samousluga za mlade”

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obišla je  juče kontrolnu zgradu i postrojenje u fabrici za preradu otpadnih voda u Raški. Pored premijerke Brnabić obilasku su prisustvovali i ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić.

U 13:45, nakon posete fabrici predsednica vlade prisustvovala je otvaranju “Samousluge za mlade” u prostorijama Omladinskog kluba u Raški. “Samousluga za mlade” se otvara sa idejom da nezaposlenim mladim osobama koje nisu u procesu školovanja na jednom mestu pružiti sve informacije o dostupnim mogućnostima za njihovo aktiviranje. Omladina u Raški će u ovom jedinstvenom prostoru imati priliku da sazna na koji način može da iskoristi veštine koje poseduje, koje su njihove mogućnosti za zapošljavanje ili samozapošljavanje, ali i da stekne nove veštine kroz program Učenička kompanija ili kroz praksu u lokalnim kompanijama.

Srpska deca Hrvatskoj bez ćiriličnih udžbenika

Deca srpskog porekla u Vukovaru, koja pohađaju OŠ “Nikola Andrić” i na početku drugog polugodišta još nemaju udžbenike na maternjem jeziku, a jedan od roditelja uputio je tim povodom otvoreno pismo hrvatskoj Vladi, narodnom pravobranitelju i pravobranitelju za prava dece. Zamenik gradonačelnika Vukovara iz  srpske zajednice Srđan Milaković kaže da je razlog kašnjenja prevoda udžbenika sa hrvatskog na srpski jezik, što je, inače, obaveza predviđena zakonom.

Otac jednog od učenika te škole, Dragan Crogorac, u otvorenom pismu istakao je da njegovo dete i drugi đaci Vb razreda, na primer, imaju samo udžbenik i radne sveske za hrvatski, srpski i engleski jezik, dok sve ostale predmete – geografiju, istoriju, muzičku kulturu, likovnu kulturu, prirodu, matematiku, informatiku i tehničku kulturu – uče iz beleški sa nastave. Crogorac ukazuje da je to nedopustivo, pogotovu u okolnostima u kojima se govori da druga deca u Hrvatskoj dobijaju besplatne udžbenike o trošku budžeta. “Za to vreme, naša deca od početka godine sve pišu u sveske i iz njih uče ili uz pomoć nastavnika dobiju kopirane listiće iz nekih radnih svezaka”, ističe Crnogorac u pismu dostavljenom medijima, i dodaje da im ne treba milostinja, niti besplatni udžbenici, već da ih ima, te mogućnost da ih kupe. Crnogorac je najavio i da će se obratiti za pomoć i podršku matičnoj zemlji, Srbiji.

Milaković: Srpski đaci bez udžbenika zbog “prevođenja” na srpski

Učenici prvog i petog razreda osnovnih škola u Hrvatskoj, koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, još uvek su bez udžbenika, a zamenik gradonačelnika Vukovara iz srpske zajednice Srđan Milaković kaže da je razlog kašnjenje sa prevodom udžbenika sa hrvatskog na srpski jezik, što je, inače, obaveza predviđena zakonom.

Milaković je objasnio da problem ne postoji samo u Vukovaru, već i u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, gde se sprovodi potpuna nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, i gde deca takođe nemaju nikakve udžbenike. Milaković je izjavio da je ceo proces okasnio najpre zbog prevoda, a potom, kada su prevodi završeni, u proceduri odobravanja udžbenika. “Nije mi potvrđeno do kraja, ali jedna informacija je da Komisija koja treba da odobri prevedene udžbenike nije to učinila, jer, navodno, nisu bili terminološki usklađeni sa srpskim jezikom”, kazao je Milaković.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li će i u drugom polugodištu ta procedura biti završena, jer udžbenici nisu još otišli ni u štampu i nije baš realno očekivati da to u neko dogledno vreme bude završeno. “To su strašni propusti koji su se dogodili, a za koje niko neće preuzeti odgovornost”, ističe Milaković. Dodaje da nije siguran da je u Hrvatskoj od nadležnih to neko doživeo kao ozbiljan problem, a i ako budu tako nešto komentarisali prebaciće priču, uveren je, na formalno – pravnu proceduru, uz objašnjenja da oni ne mogu da utiču na greške koje su se desile.

Kostić: Rad SANU se ne vidi dovoljno, imali smo 350 aktivnosti

Predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić rekao je danas da je SANU, iako postoji čujan komentar da “akademija ne radi ništa”, prošle godine realizovala oko 350 skupova, predavanja, koncerata. “Mnogo toga se događa u okviru SANU, a opet i dalje postoji čujan komentar da ‘akademija ne radi ništa’, i u tome vidim i našu vrstu krivice što aktivnosti koje smo preduzimali nisu bile dovoljno vidljive”, rekao je Kostić.

Predstavljajući kratak uvid o aktivnostima prošle godini, naveo je da je održano oko 350 skupova, predavanja, izložbi, okruglih stolova i koncerata. Kostić ističe da je lane u SANU održano je 67 naučnih skupova, sa velikim brojem stranih predavača oko 50, a kako kaže, broj gostiju iz inostranstva je bio daleko veći. Prema njegovim rečima, Galerija je zabeležila neočekivani rekord jer je izložbu slika Ljube Popovića posetilo oko 60.000 ljudi, a u toku je izložba duhovnog i kulturnog nasleđe Manastira Studenica “Drevnost, savremenost, postojanost”.

Planovi za ovu godinu su mnogobrojni i od januara do maja SANU čeka, kako kaže, prilično zgusnust program. Samo jedan deo je 23 koncerta u galeriji SANU, izložba posvećena Zahariju Orfelinu i Vlahu Bukovcu, zatim naučni skupovi, srpsko-nemački simpozijum, a baviće se između ostalog i pitanjima promene klime. Biće i predavanje o Nikoli Tesli, brojne konferencije o obrazovanju i strateškim pravcima razvoja Srbije. “Od ove godine dva puta ćemo progovoriti i o ključnim problemima ovog društva, odnosno Kosova i Metohije. Jedan deo toga je demografija, mogućnost zapošljavanja, problemi kulture i obrazovanja”, rekao je Kostić, koji smatra da je dve ovo neophodno, jer ulazimo “u jednu vrstu učmalosti i jednoobrazja”.

 Napominje da u razmatranje tih problema imaju u planu da uključe i stručnjake iz inostranstva, ali i nestomišljenike. “Počećemo 15. i 16. aprila i nadam se da će rezultati tih diskusija, razmena mišljenja i stavova, biti od izvesne pomoći celom društvu. Pogotovo danas kada nam se čini da se ponovo neke stvari pojednostavljuju i grupišu u nekakvim ideološkim i partijskim pravcima”, istakao je Kostić.

Završeno “Raspustilište”

Multimedijalna manifestacija “Raspustilište”, koja je počela 24. decembra i u okviru koje su organizovane brojne besplatne radionice i programi za decu od 4 do 14 godina, u utorak  14. januara je završena bogatim programom. Niz multimedijalnih, umetničkih, kreativnih, edukativnih radionica, pozorišnih predstava, susreta sa književnicima, glumcima i pevačima obeležilo je svakodnevnicu novosadskih osnovaca koji su svoje slobodne dane tokom zimskog raspusta proveli na Raspustilištu. Kako kažu, upravo im je ono nametnulo poštovanje prema umetnosti, kreativnosti i kulturi. Za sve dane koliko je trajalo raspustilište, pored edukativnih radionica, kako kažu organizatori, najbitnije je to što je uspostavljena interakcija sa decom. “S obzirom na to da smo u novom prostoru, moramo priznati da smo zadovoljni, iz dana u dan su nam dolazila nova deca i to nam je jako drago, sve u proseku je bilo između 80-100 dece svaki dan, što je za ovaj novi prostor sasvim u redu”, ističe Teodora Tasić, portparolka Novosadskog dečjeg kulturnog centra.

Poslednjeg dana manifestacije, u goste je došao Dečji kulturni centar iz Beograda kako bi poklonio deci iz Novog Sada zabavno-edukativni program “Na dvoru kod despota Stefana” iz ciklusa “Srednjovekovna Srbija”. U okviru programa izvedena je i predstava “Kraljević Marko” po tekstu Slobodana Stanišića, koju izvodi glumac Goran Joksić. https://www.youtube.com/watch?v=dGNWgppjSOo&feature=emb_logo

Novi Sad dobija nove vrtiće

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević potvrdio je za Blic da je za predškolsku ustanovu “Radosno detinjstvo” iz budžeta Grada Novog Sada ove godine izdvojeno 540.607.000 dinara. Od te sume je za izgradnju, dogradnju, obnavljanje i opremanje vrtića obezbeđeno 496.987.000 dinara, dok je za ostvarivanje predškolskog vaspitanja opredeljeno 43.620.000 dinara, saopšteno je iz Grada Novog Sada. “Grad je obezbedio 265.500.000 dinara za izgradnju objekta na Adicama, bruto površine oko 2.200 kvadratnih metara, koji će primiti 250 mališana, a projektuju se i nova obdaništa i na Sajlovu, u Veterniku i na Jugovićevu. Zahvaljujući daleko većem budžetu, koji je gotovo duplo veći u odnosu na 2012. godinu, Grad može da izdvoji dodatni novac, da se bori za veći natalitet i da pomaže porodicama sa najmlađim sugrađanima, ali da se radi i na razvoju grada. Uspeli smo da obezbedimo besplatan boravak za nešto više od 16.000 mališana u 70 objekata PU “Radosnog detinjstva” na teritoriji grada, izgradnja vrtića u Orahovoj ulici na Klisi napreduje. Reč je o objektu površine 2.620 kvadratnih metara, a očekuje se da će u njemu boraviti oko 245 mališana” precizira Vučević.

On dodaje da je za nastavak izgradnje i opremanje ovog objekta iz gradske kase ove godine namenjeno 139.496.000 dinara, da će biti izgrađena saobraćajnica i uređeno dvorište. “Ovaj vrtić će dobiti novu opremu, u skladu sa savremenim standardima i zakonima za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. To će biti najbolje izgrađeno obdanište u Novom Sadu do sada i biće standard više u odnosu na obdaništa koja su do sada građena. Ova investicija je izuzetno bitna jer u ovom delu grada nema obdaništa, a osim toga čitav kvart se menja i stvaraju se bolji uslovi za život građana. Pored toga, iz gradske kase obezbedili smo novac za rekonstrukciju vrtića u ulicama Svetozara Miletića i Laze Kostića, u šta će biti uloženo nešto više od 82 miliona dinara, dok će objekat u Kaću biti dograđen i opremljen, za šta je izdvojeno 9. 6911. 000 dinara”, navodi prvi čovek Novog Sada.

Najbolji na bilbordima: Ivana Radin i Jovan Zličić

Ivana Radin i Jovan Zličić kao učenici Srednje škole “Svetozar Miletić” u prošloj školskoj godini osvojili su republičke nagrade iz stručnih predmeta. Ivana je osvojila prvo mesto na Republičkom takmičenju iz usluživanja – barsko poslovanje. – Ostala mi je još jedna godina srednje škole, pa planiram da upišem Prirodno-matematički fakultet, smer hotelijerstvo – navodi Ivana Radin. – Želela bih da se po završetku studija bavim ugostiteljstvom. Jovan Zličić osvojio je prvo mesto na Republičkom takmičenju iz usluživanja, na nacionalnom festivalu “Srpski sto posne hrane”. – Na takmičenju se ocenjuje rad konobara, postavka, pripremni radovi. Ocenjuje se tok služenja hrane, pića i svega ostalog, a na kraju se ocenjuju završni radovi. Tu se takmiči dosta učenika, a ja sam osvojio prvio mesto. Pripreme su trajale tri-četiri meseca. U budućnosti vidim sebe kao menayera ili vlasnika restorana – ističe Jovan Zličić.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Izložba “Re.vizija” u Svilari

Izložba “Re.vizija” završnih radova diplomiranih studenata master studija generacije 2016/17. i 2017/18. svečano je otvorena u sredu 15. januara, u Kulturnoj stanici “Svilara” sa početkom u 19 časova. Učesnici izložbe: Aleksandra Kovačević, Mladen Stojanović, Marijana Buljovčić, Kristina Palanjuk, Sandra Janjatović, Dragutin Jegdić, Sonja Jo, Milica Milinović, Leonija Milisavljević, Đorđe Ćorić, Milena Cvetković, Vanja Ignjac, Srđan Šarović, Aleksandar Topić, Danica Jevđović, Jelena Vasiljević, Jelena Grubor, Natalija Simić, Luka Prstojević. Izložba je za sve posetioce otvorena do 20. januara 2020. Ulaz je slobodan.

Nesvakidašnji dar devojčice iz Zrenjanina – priča i čita unazad

Katarina Mišić je osmogodišnja devojčica iz Zrenjanina koja poseduje nesvakidašnji dar koji je otkrila pre par godina. Katarina zna da obrne svaku reč i izgovori unazad. “Aj mas Aniratak Ćišim …. Ja sam Katarina Mišić. Pričam unazad i to sam saznala kad sam imala 6 godina i počela sam da pričam unazad dok sam čitala reklame u toku vožnje automobilom“. Mnogi su sumnjičavi kada je njen talenat u pitanju i zadaju joj razne reči da izgovori unazad što njoj ne predstavlja nikakav problem. Na svako postavljeno pitanje u trenu odogovara rečima unazad, a osim što govori Katarini nije problem ni da otpeva omiljenu pesmicu unazad.

U porodici Mišić već su navikli da Katarina na pitanja često odgovara unazad, iako je ne razumeju uvek navikli su na njen način govora. “Ona niti vežba, niti uči, niti je neko forsira u vezi toga. Ona priča unazad kada hoće da se svađa i onda tako glumi pa se svađa i priča unazad kada je neko nešto pita pošto je to ljudima interesantno. Nama kod kuće bude interesantno samo što smo mi navikli na to i nama je to normalno, ali daleko od toga da je to normalno jer ona priča prosto takvom brzinom da ljudi ne mogu da veruju”, rekla je Jelena Mišić, majka.

Katarina Mišić živi život obične osmogodišnjakinje, pohađa Osnovnu školu “Dr Jovan Cvijić”, član je Kulturno umetničkog društva, ali nigde ne vežba svoju nesvakidašnju naviku da govori unazad, a to kako kaže može da iskoristi i da izgovori neke svoje tajne.

Izvorna narodna muzika u izvođenju desetogodišnjeg Vida

Izvorna narodna muzika ostala je večna tako što se pronosila s generacije na generaciju. Danas retko možemo videti da se, mimo kulturno-umetničkih društava i manifestacija, ona negde neguje. Još je ređi slučaj da se deca za nju interesuju. Ipak, u porodici Vašalić, koja živi u Banatskom Velikom Selu u blizini Kikinde, stara pesma još uvek može da se čuje i to u izvođenju jednog desetogodišnjaka. Kada nije u školi i u drugim obavezama, Vid Vašalić svoje vreme provodi vredno vežbajući ritmove, koji se umnogome razlikuju od onoga što njegova generacija voli. Ono što uvežbava voli i da sluša, a sve je poteklo baš iz kuće. “Lepo mi je kad to čujem. Svi smo voleli kad tata svira. Okupimo se, pa slušamo. To je nešto što mi u našoj porodici zaista volimo. To opisuje našu porodicu”, izjavio je Vid.

Prve muzičke taktove, Vid je naučio od svog oca Milana, najpoznatijeg gajdaša sa prostora Severnog Banata. Tako se u njihovom domu u Banatskom Velikom Selu nadomak Kikinde, negovalo i čuvalo sećanje na zavičaj, što je ušlo u krv mladom muzičaru. “Ništa to nije nametano samo po sebi. To je bio način na koji je on svakodnevo bio okružen mojim trudom i radom, tačnije uživanjem u muzici. Kada nešto volite, takvu frekvenciju prepozna neko u najbližoj okolini, pre svega, tvoje dete”, ističe Milan Vašalić. Vid ima u druga interesovanja. Trenira boks, a osim tradicionalne muzike, slobodu traži i u pop-rok zvucima. Ipak, kada treba da izabere šta je srcu najbliže, dileme nema. “Više bih se pronašao u narodnoj tradiciji, nego u popularnoj muzici. Zbog tate sam joj više okrenut i više je volim. To mi stvarno leži”, kazao je Vid.

Vid i tata Milan već su nastupali zajedno, što je za obojicu bio i više nego poseban osećaj. Kako ističu, muzika ih iz dana u dan sve više zbližava kao porodicu, budući da mama Milka i mlađa sestra Mirjana lepo pevaju. Vašalići na ovakav način pokazuju ono što je istorija već potvrdila: da se ne zaboravlja samo ono što je nastalo iz velike ljubavi.

Skupovi u SANU o ključnim problemima države i društva

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić izjavio je 15. januara 2020. da će SANU od ove godine bar dva puta godišnje organizovati skupove o ključnim problemima društva, vezanim za Kosovo, demografiju, rodne razlike, zapošljavanje, kulturu, pismo i sport. Prvi skup biće održan 15. i 16. aprila, a biće posvećen secesiji, sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava, dok će se u septembru raspravljati o očuvanje kulturne i umetničke baštine na Kosovu i Metohiji, rekao je Kostić.

Vremeplov: Veliki štrajk

Nakon školske 1995/96. godine – godine nekoliko manje-više uspešnih štrajkova, i nakon višemesečnih priprema i organizovanja alternativne sindikalne scene (uz “državni” – samostalni sindikat i sindikat “Nezavisnost”, pojaviće se i Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine, kao objedinjena organizacija sindikata prosvetnih radnika osnovnih škola u Vojvodini i sindikata prosvetnih radnika srednjih škola u Vojvodini) koji je organizovao i 15. januara 1997. godine  počeo  prvi (nažalost i poslednji – svi kasniji štrajkovi su bili uglavnom sa spornim načinom organizovanja, odnosno sa minimumom rada u  kućama znanja, prim. HZMK) jedini Veliki štrajk u srpskom obrazovanju.

Značajno je i da je svo ovo vreme u više gradova Srbije  trajao i građanski protest demokratske Srbije koji je počeo 17. novembra 1996. godine i koji je  trajao 88. dana  i studentski protest https://www.youtube.com/watch?v=6h6mVFTYcsE koji je počeo  22. novembra i bio još duži (trajao je ukupno 117. dana), kao i da je kulminacija nezadovoljstva  počela  sa početkom drugog polugodišta te školske 1996/97. odnosno kalendarske 1997. godine.  Velikom štrajkom, nezabeleženim i neponovljenim u Srbiji, nakon koga je de facto i de jure prosveti, ali i drugim delatnostima suspendovano pravo na štrajk. NSPRV i na ovaj način podseća na 23-tu godišnjicu Velikog štrajka koji je nesumljivo promenio našu zemlju. https://www.youtube.com/watch?v=Y3tQ-RDN8L0

Vremeplov: Umro Đorđe Andrejević-Kun

Slikar i grafičar Đorđe Andrejević-Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje Jugoslavije umro je na današnji dan 17. januara 1964  . Ilustrovao je i opremio brojna književna dela. 

Vremeplov: Izašle “Novine srbske”

Na današnji dan 17. januara 1834 u Kragujevcu su izašle “Novine srbske”, prvi srpski informativni list štampan u zemlji ali i službeno glasilo tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestva). Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, nacionalni radnik, rodonačelnik srpskog novinarstva.

Vremeplov: Umro Pavle Simić

  Srpski slikar Pavle Simić, koji je najviše oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru današnje srpske Vojvodine umro je na današnji dan 17. januara 1876. Najpoznatija dela: “Majski sabor 1848.”, “Ilija Birčanin predaje harač”, “Hadži-Ruvim”, “Hadži-Đera”, “Nemanjina smrt”, “San sv. Save”, portreti “St. Jovanović”, “J. Probojčević”, “Milica Stojadinović Srpkinja”, “Žena s belim okovratnikom”.

Vremeplov: Rođen Bendžamin Frenklin  

Na današnji dan 17. januara 1706 godine rođen je američki političar i fizičar Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od tvoraca “Deklaracije o nezavisnosti”. Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i “Akademiju” koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: “Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu”, “Život Bendžamina Frenklina”.

Vremeplov: Mornar Popaj

 Mornar Popaj, delo američkog strip autora Elsia Segara pojavio se na današnji dan 17. januara 1929. Popaj se prvi put se pojavio u stripu “Timbl teatar” kao novi lik u stripu koji je prethodno Segar radio desetak godina.

Vremeplov: Rođen Muhamed Ali

Na današnji dan 17. januara 1942 godine rođen je američki bokser afričkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

Vremeplov: Rođen Dejvid Lojd Džordž

Engleski državnik Dejvid Lojd Džordž (David Lloyd George), ministar u vladi liberala 1905-15. i u koalicionoj vladi 1915-16, premijer 1916-22. rođen je na današnji dan 17. januara 1863. Jedan je od utemeljivača engleskog radničkog zakonodavstva kojim su uvedeni osmočasovno radno vreme za rudare, pravo na štrajk, državne penzije, zdravstveno i socijalno osiguranje. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju posle Prvog svetskog rata i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi.

Fizičkim izgledom zadovoljno samo 40 odsto dece

Istraživanje o navikama u ishrani, koje je sproveo institut “Batut” među decom uzrasta od 11 do 15 godina, pokazalo je da oko 25 odsto devojčica smatra da treba da smrša, dok 13 odsto dečaka veruje da im je potrebno više mišićne mase. Oko 60 odsto dece u pomenutom uzrastu, zadovoljno je svojim zdravstvenim stanjem, dok je fizičkim izgledom zadovoljno tek 40 odsto ispitane dece. Čak trećina dečje populacije svakodnevno i u većim količinama konzumira slatkiše, dok 20% dece svakodnevno pije zaslađene bezalkoholne napitke. Nasuprot tome, kako odrastaju, voće i povrće unose u sve manjim količinama, a preskakanje doručka je takođe jedna od loših navika školaraca. “Govorim za Republiku Srbiju na ovom našem uzorku koji je ispitan, deca petog i sedmog razreda, svega 60% dece. Tu se misli pored onog da popiju jogurt ili mleko ujutru, da konkretno doručkuju. Oko 30% doručkuje povremeno u toku nedelje, a 7% dece uopšte ne doručkuje. Svega 40% dece konzumira voće i povrće svakodnevno, u našoj sredini. Neki mali procenat, iskreno, 5-7% apsolutno ne konzumira voće i povrće, što mislim da je alarmantan podatak”, ističe doc. dr Radmila Velicki, Institut za Javno zdravlje Vojvodine.

Osnova zdrave ishrane za decu školskog uzrasta su redovna tri obroka i dve manje užine u toku dana, a balansiranim unosom vitamina i minerala, moguće je preduprediti i poremećaje u ishrani, kao što su gojaznost, anoreksija i bulimija. “Ako postoje jasne indikacije, ako se radi o predgojaznom i gojaznom detetu, negde oko 20% populacije dece školskog uzrasta u našoj sredini je predgojazno, negde oko 6% je gojazno. Postoje indikacije za izmene u određenom režimu ishrane, to nikako ne treba da budu rigorozne dijete, ova naša istraživanja pokazuju da čak 17% devojčica u našoj sredini drže rigorozne dijete”, napominje doc.dr Velicki. U očuvanju discipline u ishrani, veliku ulogu ima i porodica, odnosno socijalizacija koja nastaje kroz zajednički provedeno vreme za stolom za ručavanje, dodaju stručnjaci.

Zvanično proglašen trg Nikole Tesle u Nijagari

U kanadskom gradu Nijagari zvanično je proglašen Trg Nikole Tesle. Ime trga proglašeno je proklamacijom koja je 13. januara uručena direktoru Srpske škole “Nikola Tesla” u Nijagari Borislavu Živkoviću i predstavniku Kanadskog Teslinog tehničkog muzeja Nemanji Jevremoviću. U proklamaciji se ističe da je svojim izumima Nikola Tesla pokrenuo tehnološki napredak, a upravo se u Nijagari desio taj veliki korak za čovečanstvo krajem 19. veka izgradnjom prve hidroelektrane po modelu Teslinog polifaznog sistema. Danas se skoro sva električna energija na svetu proizvodi po tome principu. Živković kaže da ta lepa vest dolazi u godini u kojoj škola obeležava dva jubileja – deceniju postojanja i 10 godina obeležavanja Dana Nikole Tesle u Nijagara Falsu.”Ovaj uspeh nas obavezuje da istrajemo na putu očuvanja našeg srpskog jezika, vere, kulture i tradicije, kao i čuvanju lika i dela najvećeg sina našeg naroda koji je ostavio neizbrisiv trag i na području gde danas živimo”, istakao je on.

Ta škola i kanadski Teslin tehnički muzej sredinom prošle godine nadležnim kanadskim institucijama uputili su predlog za naziv Trga Nikole Tesle. Zajedničkom saradnjom ove dve značajne organizacije srpske iseljeničke zajednice, koja je treća po brojnosti u Nijagari, rođendan američkog naučnika srpskog porekla 10. jula u ovom gradu se obeležava kao Dan Nikole Tesle. Cilj udruženja je, kako kaže Borislav Živković, da upravo u Nijagari osnuju Muzej Nikole Tesle. Trg Nikole Tesle, koji obuhvata područje od Teslinog spomenika do stare hidroelektrane, uskoro će biti “vidljiv“ na svim elektronskim prezentacijama i katalozima ovog turističkog mesta, a biće ucrtan u državni katastar, topografske i turističke karte. U okviru novog trga je i plato iznad velikog vodopada kojeg godišnje poseti 12 miliona turista iz celog sveta.

Srpska zajednica u Kanadi organizuje brojne manifestacije posvećene naučniku. Tako se već za 29. februar i 1. mart u Burlingtonu najavljuje “Tesla gala vikend”. U tom gradu nedaleko od Toronta pre tri godine je jedan od bulevara koji je povezan sa glavnim autoputem dobio naziv Bulevar Nikole Tesle. Ovaj bulevar i najnoviji trg neki su od više stotina trgova, bulevara, ulica, škola, instituta i spomenika koliko ih je nazvano po Nikoli Tesli na području Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.

Kompjuter na Kembridžu vodio debatu sam sa sobom

Univerzitet u britanskom Kembridžu, domu najstarijeg debatnog kluba na svetu, video je ove nedelje demonstraciju onoga što budućnost može doneti: Kompjuter američke firme IBM “Prodžekt dibejter” (Project Debater) – robot koji je već raspravljao s ljudima, prvi put je vodio debatu sam protiv sebe.  Sala je zaćutala tokom te rasprave u Društvu “Kembridž junion”, dok su “dve strane” veštačke inteligencije iznosile svoje pažljivo sastavljene uvodne reči. Tema je bila: “Da li bi veštačka inteligencija mogla doneti više štete nego koristi?”.  Veštačka inteligencija “neće moći da donese moralno ispravnu odluku, jer je moral jedinstveno svojstven ljudima”, rekao je računar veštačkim, pomalo ženskim glasom.  “Računar ne može lako donositi moralne odluke, a može dovesti do katastrofe. Veštačka inteligencija može naneti mnogo štete”, nastavio je kompjuter.   Rekao je da veštačka inteligencija može donositi samo odluke za koje je programirana, a “nije moguće programirati je za sve scenarije, to mogu samo ljudi”. 

 Zatim je mašina promenila stranu, iznoseći protivargumente.  Veštačka inteligencija “biće velika prednost, jer će ljudima osloboditi vreme koje sada troše na svakodnevne zadatke koji se ponavljaju”, rekao je kompjuter drugim glasom koji je ritmično talasao plavi oblik na ekranu dva metra visokog elegantnog monolitnog stuba.  Članovi Debatnog kluba koji je tokom svoje dvestogodišnje istorije ugostio znamenite ličnosti, među kojima britanskog premijera Vinstona Čerčila, Dalaj Lamu i osnivača “Majkrosofta” Bila Gjetsa, bili su očarani svojim prvim gostom koji nije čovek.  IBM je najpre, prošle godine, tu tehnologiju prvi put pokrenuo protiv izazivača-čoveka, da bi utvrdio kako se veštačka inteligencija bori sa suprotstavljenim argumentima, i uspešno prikazao napredak te tehnike.  Za razliku od te prethodne rasprave koja se oslanjala na analizu ogromnog broja članaka iz novina i časopisa, istraživači su ovog puta zatražili i dobili priloge od 1.100 studenata Kembridža i time “nahranili” računar.  Želeli su da saznaju “da li se tehnologija može upotrebiti da se napravi ubedljiv ‘narativ’ koji će donosiocu odluka pomoći da donese bolji sud”, rekao je naučni vodja projekta Noam Slonim. 

Sistem je morao da identifikuje i razvrsta na čijoj je strani svaki iz mnoštva priloga studenata, da rangira najbolje argumente, da ispravi pravopisne i gramatičke greške, a zatim da na osnovu svega toga sastavi i iznese uverljivu petominutnu izjavu.  IBM je rekao da je njegovom kompjuteru za ceo taj proces bio potreban svega jedan minut.  Potencijalne primene te tehnologije uključuju pomoć nekoj kompaniji ili vladi da obradi ankete ili da analizira povratne informacije dobijene od klijenata.  Veče s jednim kompjuterom u ulozi dveju strana, nije proteklo sasvim bez ljudi.  Računar, “Prodžekt dibejter” je izlaganje okončao rekavši: “Pređimo na problem blizak mom veštačkom srcu: Tehnologija” i izazvao smeh publike.  Tada su ljudi-debateri preuzeli reč i rezimirali i zaključili raspravu, šaleći se s kompjuterom kojeg su nazvali “Sveznalica”.  Na kraju su se članovi Kluba glasanjem svrstali uz debatnu stranu koja je rekla da veštačka inteligencija donosi više koristi nego štete i da ima sigurnu budućnost, bar za sada.