Intenzivan rad na novoj Strategiji razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević predstavio je u četvrtak 16. januara na konferenciju za novinare dosadašnje rezultate rada na pripremi nove Strategije razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke do  2030 godine. On je rekao da je evropska praksa da se strategije rade na period do 10 godina i da skoro sve evropske zemlje, kao i razvijene zemlje u svetu na sličan način prave planove za strateški razvoj obrazovanja, vaspitanja i nauke.

Radićemo i Akcioni plan za prvih pet godina. Inače, na novoj strategiji se radi oko osam meseci i to u velikim timovima.  Održani su brojni sastanci i radionice sa radnim grupama u čijem sastavu su bili predstavnici raznih obrazovnih institucija, međunarodnih organizacija i partnera, nevladinih organizacija koje se bave obrazovanjem. U tom radu, kroz projekte imamo podršku i Evropske komisije, rekao je ministar na konferenciji za novinare. Šarčević je rekao da će javnosti biti predstavljeni svi segmenti na koje se odnosi nova Starategija i dodao da je planirano da prvo bude predstavljeno kako bi trebalo  da izgleda predškolsko i osnovno obrazovanje. Nama je moto kvalitet obrazovanja. U douniverzitetskom obrazovanju u fokusu nam je vaspitna uloga ustanove. Želimo da ustanove povrate tu ulogu i pravimo alate i instrumente da se to ostvari, naglasio je ministar prosvete.

On je naveo da rečenica  „Društvo zasnovano na znanju“ nije fraza i da to podrazumeva da ima više kvalitetno visokoobrazovanih mladih ljudi. Ministar je objasnio da se to obezbeđuje, između ostalog, kroz strožu akreditaciju ustanova, kroz uvođenje indikatora kvaliteta i kroz nove modele finansiranja i da se to radi u praksi. Šarčević je rekao da je resorno ministarstvo u postojećem sastavu uspelo da izvrši u potpunosti sve što je predvidela postojeća Strategiji koja se odnosi se na period  od 2012-2020 godine. Mi smo negde krajem 2019. godine od Evropske komisije, odnosno Komesarijata za obrazovanje dobili ocenu da je njena realizacija 100 odsto. Bilo je teško to raditi, jer nije postojao ni Akcioni plan kako to treba da izgleda, naveo je ministar.

Na konferenciji za novinare bilo je reči i o novom konceptu državne mature, promeni načina pregledanja završnog ispita, zapošljavanju u prosvete i drugim temama.

Preporuka: Rad organizovati u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uputilo je 16. januara preporuku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da prate informacije o zagađenosti vazduha u okruženju koje objavljuju relevantne ustanove i da rad organizuju na najbolji način i u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih. U dopisu obrazovnim ustanovama navodi se da je potrebno posebno voditi računa o vremenu i dužini boravka na otvorenom prostoru, pre svega, u ranim jutarnjim i večernjim časovima. Polazeći od opštih principa obrazovanja i vaspitanja, a u skladu sa propisanom autonomijom ustanova, ukazujemo da vaspitno-obrazovni odnosno obrazovno-vaspitni rad može da se ostvaruje, između ostalog, kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata poštujući specifičnosti lokalne sredine, navedeno je u dopisu. Dodaje se da je u slučaju izmene školskog kalendara potrebno obavestiti nadležnu školsku upravu.

Onlajn edukacija za učitelje u okviru kampanje „Zaštita za sve“

U okviru kampanje „Zaštita za sve“ od 20. januara 2020. godine biće održana onlajn edukacija za učitelje koji predaju učenicima od prvog do četvrtog razreda svih osnovnih škola u Republici Srbiji. Edukacija će biti postavljena na zvaničnoj stranici http://www.zastitazasve.rs/   od 20. do 28. januara, a link ka edukaciji biće dostupan i na sajtu ministarstva. Na ovaj način učitelji će biti u mogućnosti da se edukuju i na osnovu toga utiču dalje na odgovorno ponašanje dece tokom boravka na suncu. Po završenom programu obuke učitelji će dobiti sertifikat o stručnom usavršavanju. Osim toga, učitelji koji završe onlajn edukaciju u okviru kampanje „Zaštita za sve“ a nisu među prošlogodišnjim dobitnicima neke od nagrada stiču mogućnost učešća na konkursu namenjenom učiteljima i učenicima.

Poštovani učitelji, pozivamo vas da se uključite u edukativnu kampanju o odgovornom ponašanju na suncu i da kroz, za vas posebno osmišljenu, online edukaciju dođete do ključnih informacija i saznanja kako podići svest dece i njihovih roditelja o potrebi odgovornog ponašanja na suncu i zaštite od sunca. Edukacija će vam omogućiti da steknete potpunija znanja o ovoj važnoj temi, kao i da preuzmete korisne materijale za dalji rad sa svojim đacima. Nakon toga, deca će na sopstveni način, a na osnovu naučenog, moći da kroz nagradni konkurs prenesu svoj doživljaj teme odgovornog ponašanja na suncu. Tema za rad sa đacima je „Dva lica sunca”, a deca mogu da se izraze kroz crtež, pisanu reč, video-rad ili bilo koji drugi format koji sami osmisle. Vaš zadatak je da njihove radove prikupite i pošaljete na konkurs@zastitazasve.rs.

Radovi učenika, kao i predlozi kreativnih aktivnosti učitelja, biće procenjivani u periodu od 20. januara do 28. februara 2020. godine. Njihovo vrednovanje obaviće stručni žiri, a najbolji rad će biti nagrađen. „Zaštita za sve“ je program  edukacije o odgovornom ponašanju na suncu i namenjen je deci predškolskog i ranog školskog uzrasta, roditeljima, vaspitačima, učiteljima, kao i pedijatrima i lekarima opšte prakse. Ovaj program pokriva sve vaspitno-obrazovne ustanovena teritoriji Srbije. Organizatori su Fond B92 i kompanija Beirsdorf (Beiersdorf doo) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Kapa dole osnivačima privatnih fakulteta

Piše: Ime autora poznato redakciji*

Privatno preduzeće bolje je, efikasnije i kvalitetnije nego isto to u državnom vlasništvu. Pa tako i fakulteti.

Školovana neobrazovana kasta u Srbiji skače do plafona pri razgovoru o privatnim fakultetima ne štedeće reči kritike, do te mere da im pena udara na usta. Privatni fakulteti, logikom lažnog komunističkog aksioma koji i dalje vlada u srpskom društvu, uzimaju se kao primer da sve što je državno to je i bolje.

Mene je dugo vremena zabavljala flambojantna pojava vlasnika Megatrend univerziteta koja prelazi granicu karikature, naročito od kad je postao glavni lik u seriji-sapunici prodaje svog univerziteta. Farbanje kose, implantanti protiv ćelavosti, druženje sa studentkinjama, flaširanje francuskog vina sa imenom pokojnog oca, nepristojna doza samohvalisavosti i vidno rasipanje novcem više mi nisu smešni.

Mislim da takva osoba u očima mnogih predstavlja namerno pogrešno izabran simbol privatnog fakulteta. I da su zbog toga spremni da s „prljavom vodom izbace i dete“.

Taj novac koji je stvorio (o čijim načinima trošenja možemo da mislimo šta hoćemo ali isključivo u sebi jer nije naša stvar kako bilo ko troši svoj novac) zarađen je pružanjem usluga na otvorenom tržištu. Zvanični podatak je da je 25 hiljada studenata diplomiralo na Megatrendu.

Ako je svaki student plaćao 2.500 evra godišnje i u proseku studirao četiri godine, to znači da je 25 hiljada porodica dobrovoljno i bez prinude platilo po 10.000 evra za usluge obrazovanja i Megatrendu donelo ukupan prihod od 250 miliona evra. To zaslužuje poštovanje jer je primer kako privatno preduzeće uspeva na tržištu i pored državnog sistema koji mu je konkurencija.

Vlasnici privatnih univerziteta, kojih nisu monopolisti, pružaju rešenje koje kvalitetom i cenom odgovara desetinama hiljada porodica i mladih ljudi, jer inače ne bi prihodovali i postojali. Oni su plod ulaganja i uzimanja rizika preduzetnika koji su ih pokrenuli. Mnogi su izgubili i gube novac, ali većina zarađuje jer su kroz privatnu inicijativu transformisali i poboljšali čitavu jednu granu – univerzitetsko obrazovanje – koje je pre njih bilo monopolizovano u rukama države.

Dakle, kapa dole osnivačima privatnih univerziteta, pa čak i onima čija nas „sapunica“ o prodaji univerziteta ili izbor garderobe ponekad ostave začuđene, jer su oni sve drugo samo ne klovnovi.

A šta je sa državnim univerzitetom koga neokomunistički snobovi toliko samozadovoljno hvale i uzdižu?

Državni univerzitet je već 75 godina leglo parazitizma, laži, neslobode, korupcije i nepotizma. Korupcija na državnom fakultetu je, kao i u drugim državnim institucijama, endemska. Nemoguće je diplomirati bez davanja bakšiša u novcu ili seksualnim uslugama. Naravno, najsiromašniji studenti su najveće žrtve.

Na Arhitektonskom, na Stomatološkom i Medicinskom fakultetu, a o društvenim naukama da ne govorim, nemoguće je postati docent čak ni plaćanjem ili vezom – mora da postoji krvno srodstvo s profesorima i dekanom. To su nepotističke dinastije koje se legu kao pacovi i to nam ne smeta, nas brine „rols rojs“ osnivača privatnog fakulteta i zabavljaju nas njegove trivijalnosti u javnoj komunikaciji.

Nekompetentni, neobrazovani profesori beskičmenjaci reketiraju, bez rizika i bez ulaganja, o državnom (to jest našem) trošku. Programi i metode su zastarele, veze s industrijom i životom van akademskih studija ne postoje. Beščašće državnog fakulteta nema dna i desetlećima ruinira mlade ljude dajući im pogrešan i štetan primer na samom ulasku u zrelost i život.

*Danas, kolumna “Reč tajkuna”

Čiji su dobri univerziteti?

Povodom teksta “Kapa dole osnivačima privatnih fakulteta”

Piše: Aleksandar Stević*

„Privatno preduzeće bolje je, efikasnije i kvalitetnije nego isto to u državnom vlasništvu. Pa tako i fakulteti.“

Tako bar tvrdi anonimni kolumnista Danasa, doduše bez ikakvih dokaza i argumenata, ali ko će se baviti argumentima i činjenicama kad na svojoj strani ima nepobitnu istinu koju aksiomatski iznosi na početku teksta i posle koje je svaka dalja rasprava nepotrebna.

Taj stil argumentacije, doduše, neodoljivo podseća na autoru mrski dogmatski marksizam u kojem se prvo uspostavlja nepobitna „naučna“ istina, pa se onda činjenice uklapaju u unapred smišljen obrazac. A ako se činjenice ne uklapaju u matricu, zna se – promenićemo činjenice.

No, osnovi problem ovog teksta nije ni dogmatizam, nisu ni nesuvisle uvrede na račun državnih univerziteta (poput one da se ne može diplomirati bez pružanja seksualnih usluga), već nepoznavanje – kapitalizma.

Privatni univerzitet kakvim ga zamišlja kolumnista Danasa – dakle kao firma čiji preduzimljivi vlasnik nastoji da ostvari profit pružajući usluge na otvorenom tržištu, isto onako kako to čini vlasnik kladionice ili pekare – u kapitalizmu ne postoji. Barem ne ukoliko se pod kapitalizmom podrazumeva ekonomski sistem kakav vlada u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, ili Kanadi.

Znam da će se anonimni kolumnista Danasa jako iznenaditi, ali u većini razvijenih kapitalističkih zemalja privatnih univerziteta ima malo više nego što ima jednoroga. U Velikoj Britaniji privatni univerziteti mogu se izbrojati na prste jedne ruke – nema ih više od dva ili tri.

U Francuskoj ih ima nešto više, ali su skoncentrisani u svega nekoliko akademskih oblasti, poput biznisa i finansija. U Kanadi postoji desetak privatnih univerziteta, ali je mahom reč o verskim institucijama. Ukupan broj studenata na tim kanadskim privatnim univerzitetima iznosi oko deset hiljada. Sa druge strane, na kanadskim državnim univerzitetima studira oko milion i četiristo hiljada studenata. Slično je i u drugim razvijenim kapitalističkim zemljama: učešće studenata privatnih fakulteta u ukupnoj studentskoj populaciji meri se promilima.

Stvar je još gora kada se pozabavimo pitanjem kvaliteta. Na famoznoj Šangajskoj listi u prvih sto univerziteta osamdeset posto čine državne institucije. Doslovno svi vrhunski evropski univerziteti na toj listi su takođe državni, uključujući Kembridž, Oksford, Edinburg, Kopenhagen, Sorbonu, Hajdelberg, Minhen, i tako redom. Gde bi se na toj listi mogao naći neki privatni evropski univerzitet (ne računajući poneki koji je nominalno vezan za Katoličku crkvu), nisam mogao da utvrdim. Kao što rekoh, takvi su malo češća pojava nego jednorozi.

Jedini značajan izuzetak (a ni to, zapravo, nije izuzetak) jesu SAD gde zbilja u velikoj meri dominiraju privatni univerziteti. Problem, je međutim, u tome što nije reč o onakvim privatnim univerzitetima kakve zamišlja kolumnista Danasa, dakle nije reč o tome da neki preduzimljivi Pera, Žika, Laza ili (daleko bilo) Mića ulaže i rizikuje svoj novac u nadi da će ostvariti profit. Američki privatni univerziteti po pravilu su neprofitne institucije iza kojih ne stoji preduzimljivi kapitalista koji ubira profit. Dapače, većina je u početku bila vezana za neku od protestantskih crkava.

To je slučaj sa Jejlom, Prinstonom, Djukom, i hiljadama drugih manje poznatih institucija. Vredi napomenuti i to da, uprkos snazi privatnog sektora, među prvih sto univerziteta na Šangajskoj listi ima više američkih državnih univerziteta nego privatnih institucija. Dakle, čak i u „najkapitalističkijoj“ od kapitalističkih zemalja državno visoko školstvo je vrlo veliko i vrlo uspešno.

U Americi, istini za volju, postoji i ona druga vrsta privatnih univerziteta. Reč je o onima koji posluju kao sve druge firme i nastoje, pre svega, da zarade novac. Nevolja je samo u tome što takve institucije nećete naći na Šangajskoj ili nekoj sličnoj listi, što na njima ne rade vrhunski istraživači, niti se na njima školuju budući stručnjaci. Kao što svedoče istrage američkog Kongresa i brojne tužbe protiv takvih institucija, reč je firmama koje mahom nastoje da nerealnim obećanjima o budućoj karijeri izvuku novac od nedovoljno obaveštene sirotinje koja očajnički želi da se dokopa boljeg života (zvuči poznato, zar ne?).

Dakle, da rezimiram. U skoro svim visokorazvijenim kapitalističkim društvima postoji de facto državni monopol u sferi visokog obrazovanja. Privatnih univerziteta ima veoma malo, obično su skoncentrisani u nekoliko specifičnih oblasti, a često je reč o privatnim institucijama samo utoliko što funkcionišu pod pokroviteljstvom neke crkve a ne države. Izuzetak su Sjedinjene Države, ali je i tamo po pravilu reč o neprofitnim institucijama. Na svetu ne postoji ni jedan jedini vrhunski univerzitet koji pripada profitnom sektoru.

Shodno tome, privatni univerzitet kakav zamišlja kolumnista Danasa nije nikakav prirodan proizvod kapitalizma, nego je proizvod tipično balkanske anarhije u kojoj se dozvoljava ljudima sa sumnjivim diplomama da osnivaju univerzitete i da zatim na svojim institucijama koje nemaju adekvatne kriterijume ni adekvatan kadar štancuju ne samo diplome već i doktorate.

No, u jednom je kolumnista Danasa u pravu. U raspravi o kvalitetu obrazovanja zaista ne treba da budemo „neokomunistički snobovi“ i svakako ne treba da branimo državni sektor od opravdanih optužbi za korupciju i nepotizam. Ono što svakako treba da uradimo jeste da se vodimo primerom kapitalističkih zemalja, što će reći, treba da imamo visoko obrazovanje koje je ili a) državno ili b) neprofitno. A možemo otići i korak dalje pa da bude, kao u Francuskoj ili Nemačkoj – besplatno. U svakom slučaju, živeo kapitalizam.

*profesor na Univerzitetu u Kataru

Najbolji na bilbordima: Jelena Gojkov

Jelena Gojkov učenica je trećeg razreda Tehničke škole „Pavle Savić”. U protekloj školskoj godini osvojila je drugo mesto na Republičkom takmičenju i smotri učenika u disciplini manikir. – To je lep posao, zanimljiv, kreativan i popularan – navodi Jelena Gojkov. – Volela bih da se bavim tim poslom, budem uspešna u njemu i da imam svoj salon.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Izložba najboljih fotografskih radova učenika srednjih škola

U Konaku knjeginje Ljubice u utorak  14. januara uveče je otvorena izložba „Tragom svetla“ na kojoj su predstavljeni najbolji fotografski radovi sa republičkog takmičenja učenika srednjih škola. Na izložbi su predstavljene fotografije koje su svrstane u dve tematske celine: „Slobodna tema“ i „Život ulice“, u kategorijama monohrom i kolor fotografije i beleže trenutke savremenog života i modernog društva kroz umetničku percepciju autora. Na otvaranju postavke govorila je Marija Krneta iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Izložba je otvorena do 24. januara 2020. godine.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 18. januara 1997. godine GSPRS „Nezavisnost“ je organizovao Protestni javni čas sa početkom u 14.00 časova na Trgu Republike u Beogradu. Povod su bile neisplaćene plate za novembar i decembar 1996. i kašnjenje akontacije za januar 1997. godine. Akcija je organizovana kao nastavak akcije „Nema časova bez para“.

U vreme kad su somborski prosvetari organizovali Veliki štrajk  u više gradova Srbije  trajao je i Građanski protest demokratske Srbije (koji je počeo 17. novembra 1996. godine) i koji je  trajao 88. dana  i Studentski protest (koji je počeo  22. novembra) i bio još duži (trajao je ukupno 117. dana). Somborci su na  javnom protest podržali studente telegramom “Učimo od vas”;  “Neizmerno smo ponosni što su naši učenici, a sada studenti svih univerziteta u Srbiji ustala u odbranu građanskih prava i pošovanja zakona, koji su u ovom postizbornom periodu grubo povrećeni nečuvenim prekrajanjem izbornih rezultata. Ponosni smo što ne pristajete da živite u sistemu koji ne priznaje nii elementarna ljudska i građanska prava i slobode i što imate snage i hrabrosti da se borite za svoju budućnost. Nemojte posustati, sve progresivne snage opštine Sombor su uz nas, a mi, vaši učitelji, nastavnici i profesori u ovim trenucima učimo od vas”, pisali su, tom prilikom,  članovi (Nezavisnog)  Sindikat prosvetnih radnika  Vojvodine opštine Sombor.

Vremeplov: Rođen Monteskje

Na današnji dan 18. januara 1689. godine rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom – duhovni i intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji “Persijska pisma” prikazao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu “Duh zakona” razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj parlamentarnih demokratija.

Vremeplov: Rođen Oskar Davičo

  Srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama “Višnja za zidom”, “Nastanjene oči”, Flora”, “Tropi”, “Kairos”, “Trema smrti”, romani “Pesma”, “Beton i svici”, “Radni naslov beskraja”, “Ćutanje”, “Gladi”, “Tajne”, “Bekstva”, “Zavičaji”, “Gospodar zaborava”.

Vremeplov:Umro Kipling

Na današnji dan 18. januara 1936. godine  umro je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je život u Indiji, u kojoj je i rođen. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i životinja. Dela: “Knjiga o džungli”, “Hrabri kapetan”, “Kim”, “U belom i crnom”, “Priče za decu”, “Izistinske priče”.

Vremeplov: Preminuo Dragiša Mišović

Od povreda zadobijenih dva dana ranije u sudaru u Beogradu između tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor  je, na današnji dan 18. januara 1939. godine umro srpski lekar Dragiša Mišović. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik udruženja “Clarte” (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

Vremeplov: Rođen  Keri Grant

Na  današnji dan 18. januara 1904. godine rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. Filmovi: “Plava Venera”, “Strašna istina”, “Samo anđeli imaju krila”, “Filadelfijska priča”, “Osumnjičen”, “Ozloglašena”, “Dan i noć”, “Majmunska posla”, “Drž’te lopova!”, “Sever-severozapad”, “Šarada”.

Vremeplov: Vilhelm I prvi car ujedinjenog Nemačkog carstva

Pruski kralj Vilhelm I proglašen je na  današnji dan 18. januara 1871. u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

Vremeplov: Ukrajina se ujedinila s Rusijom

Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki je na današnji dan 18. januara 1654. posle pobede nad poljskom vojskom priznao vrhovnu vlast moskovskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeni nasiljem Poljaka koji su u Ukrajini nasilno pokatoličavali i prevodili na uniju pravoslavne vernike.

Vremeplov: Rođen Olio

Na  današnji dan 18. januara1892. godine  rođen je američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: “Mi iz Oksforda”, “Dva dobra drugara”, “Fra đavolo”, “Veliki posao”, “Udri brigu na veselje”, “Naša žena”, “Na divljem zapadu”.

Vremeplov: Versajska mirovna konferencija

Premijer Francuske Žorž Klemanso otvorio je  na  današnji dan 18. januara1919. Versajsku mirovnu konferenciju, po okončanju Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna Nemačka preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj naoružavanje. Stvorene Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. 

Vremeplov: Veliki štrajk

            Na današnji dan 20. januara 1997. godine GSPRS „Nezavisnost“ je dostavio zahtev ministru prosvete i sporta, prof. dr Dragoslavu Mladenoviću. Zahtev je u ime „Nezavisnosti“ potpisala Jelena Hristodulo. „Nezavisnost“ je tražila da se cena rada utvrdi u  iznosu od 800 dinara, što je bio zahtev za najveće povećanje, koji je bilo koji od sindikata ispostavio Vladi. Tadašnja cena rada iznosila je 220 dinara, a koeficijenti za one koji su zainteresovani da izračunaju plate zaposlenih u to vreme, bili su: 7,267 za direktora, 5,59 za profesora, 4,68 za nastavnika, 4,16 za učitelјa do je domar imao koeficijent 3,12, a spremačica 2,015. SPRV je tražio cenu rada od 396 dinara, a Sindikat radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti je tražio cenu rada od 60% prosečno isplaćene zarade u privredi Republike Srbije, što će se kasnije pokazati kao „kukavičije jaje“ budućih pregovora.  „Nezavisnost“ je još tražila da ministar podnese ostavku, ali i da se hitno izmene Zakon o osnovnoj i srednjoj školi, a prema predlogu, koji je  ranije dostavlјen od strane SPRV nadležnim organima.

Tri dana ranije 17. januara održan je sastanak načelnika Zapadnobačkog okruga Mileta Đapića, načelnice odelјenja Ministarstva prosvete u Somboru Božane Tomić sa direktorima škola opštine Sombor, a povodom potpune obustave rada svih škola u Somboru. Pismo u kome direktori ne podržavaju štrajk, niti poziv na potpunu obustavu u drugom polugodištu u drugim sredinama, upućen je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete. Okuplјeni na ovom skupu podržali su zahtev za redovnošću isplata zarada zaposlenih, zahteve za povišicama zaposlenima, založili se da u Budžetu prosveta dobije prioritet. Poslednji zahtev, koji je  potpisalo dvoje načelnika, a u ime direktora somborskih škola Mira Lončarević (direktorka Gimnazije), Mira Malivuk (direktorka OŠ „Ivo Lola Ribar“) i Đorđe Hristov (direktor Srednje polјoprivredno-prehrambene škole),  je bio da se mora obezbediti redovnost u isplati materijalnih troškova, iako je nejasno zašto je upućen Ministarstvu, pošto se radilo o obavezi Skupštine opštine Sombor.

Vremeplov: Umro Nedeljko Čabrinović

Na današnji dan 20. januara 1916. godine umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

Vremeplov: Rođen Amper

Francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja rođen je na današnji dan 20. januara 1775. godine Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov:Prvi put se sastao Parlament

Na današnji dan 20. januara 1265. godine prvi put se sastao engleski Parlament – čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor – sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

Vremeplov: Umro vojvoda Mišić

Na današnji dan 20. januara 1921. godine  umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909.

Vremeplov: Kenedi  postao najmlađi šef SAD

Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je na  današnji dan 20. januara 1961. godine u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

Vremeplov: Umro vojvoda Bojović

Na današnji dan 20. januara 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad).

Manikiri i pedikiri čest izvor zaraze

Povodom Evropske nedelje testiranja osoba obolelih od hepatitisa i HIV-a, na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu je održana tribina „Stigma s kojom žive oboleli od krvnotransmisivnih bolesti”, a prisutni su imali priliku i da se besplatno testiraju na hepatitis C, HIV i sifilis. – Budući doktori koji budu došli u kontakt s pacijentima koji imaju neku od tih bolesti treba prvi da se izbore sa stigmom koja im je nametnuta – rekla je organizatorka tribine dr Milotka Fabri. – Takvi pacijenti su diskriminisani ne samo od medicinskih sestara, laboranata nego i od samih doktora. Ona je savetovala da bi, ukoliko se posumnja na zarazu, najbolje bilo obratiti se infektologu i dermatovenerologu.

– Većina, čak 97 odsto testiranih na HIV nije zarazna – istakla je specijalista infektivnih bolesti Daniela Marić. – Treba jasno utvrditi razliku između zaraženog i nekog ko je prenosilac. Često se ne obraća pažnja na to koji su mogući načini zaraze. Mnogi manikir-pedikir saloni su često izvor zaraze jer ne vode računa o sterilnosti aparata koje koriste.

Na tribini su učestvovali predstavnici Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje i Udruženje pacijenata s bolestima jetre. Svoje iskustvo podelili su i oboleli i otkrili razloge zbog kojih je bitno koristiti zaštitu prilikom seksualnog odnosa. Na tribini se moglo čuti da bi se posle svakog rizičnog odnosa valjalo odmah testirati i sprečiti eventualne buduće komplikacije.

Osobe koje ne znaju da čitaju i pišu izloženije su razvoju demencije

Novo istraživanje je otkrilo da ljudi koji su nepismeni, što podrazumeva da nikada nisu naučili da čitaju ili pišu, mogu imati skoro tri puta veći rizik od razvoja demencije od ljudi koji umeju da čitaju i pišu.Studija je nedavno objavljena u medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju, piše Medical Xpress.”Sposobnost čitanja i pisanja omogućava ljudima da se bave različitim aktivnostima, poput čitanja i učenja sa decom i unucima”, izjavila je autorka studije Dženifer J. Manli, sa Univerziteta Kolumbija.”Prethodna istraživanja pokazala su da takve aktivnosti mogu da smanje rizik od demencije. Naše novo istraživanje pruža više dokaza da čitanje i pisanje mogu biti važni faktori u održavanju zdravog mozga”, dodala je Manli.Studija je proučavala ljude sa nižim nivoom obrazovanja, mnogi su rođeni i odrasli u ruralnim sredinama, gde je pristup obrazovanju bio ograničen. U istraživanju je učestvovalo 983 osobe prosečne starosti 77 godina.

Istraživači su podelili ljude u dve grupe: 237 ljudi je bilo nepismeno, a 746 pismeno. U grupi u kojoj su bili nepismeni otkriveno je da je 35 odsto njih imalo demenciju na početku studije, dok je u grupi u kojoj su bili pismeni, procenat osoba sa demencijom bio 18 odsto.Osobe koji nisu mogle da čitaju i pišu imale su gotovo tri puta veću šansu da imaju demenciju na početku studije.Kada su istraživači procenjivali veštinu korišćenja jezika i brzinu razmišljanja, otkrili su da su na početku studije nepismene osobe imale niže ocene.”Naše istraživanje je takođe otkrilo da je opismenjavanje povezano sa većim rezultatima na testovima pamćenja i razmišljanja u celini, a ne samo sa ocenom čitanja”, rekla je Manli.”Ovi rezultati ukazuju da čitanje jača mozak na mnogo načina koji mogu pomoći u sprečavanju ili odlaganju početka demencije”, dodala je Manli.Ona smatra da osobe koje imaju samo nekoliko godina obrazovanja, i koje su učile da čitaju i pišu, mogu biti u prednosti u odnosu na osobe koje nikada nisu naučile ove veštine. “Buduće studije bi trebale da otkriju da li veća ulaganja u programe koji uče ljude da čitaju i pišu pomažu u smanjenju rizika od demencije”, rekla je autorka studije.