Ivić: Nisu ispunjeni zahtevi Strategije obrazovanja

Ministar prosvete Mladen Šarčević u četvrtak   je istakao da je tim koji radi s njim uspeo da u potpunosti izvrši zahteve Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine, koja je još uvek aktuelna. – Mi smo negde krajem 2019. godine od Evropske komisije, odnosno Komesarijata za obrazovanje, dobili ocenu da je njena realizacija sto odsto. Bilo je teško to raditi jer nije postojao akcioni plan kako to treba da izgleda. Na izradi nove strategije radi se više od osam meseci, i to u velikim timovima koji su obuhvatili stručnjake iz visokog obrazovanja, akademske zajednice, instituta, zavoda, osnovnih i srednjih škola. Tu su i ljudi iz Evropske komisije koji nam pomažu da strategija dobije izgled kakav treba da ima – rekao je ministar u uvodnom izlaganju na konferenciji za novinare kojom je zvanično započeta procedura predstavljanja buduće strategije za obrazovanje i nauku do 2030. godine.

Ova ohrabrujuća priča ministra Šarčevića, međutim, ne prolazi na ispitu kod prof. dr Ivana Ivića, jednog od glavnih koordinatora u izradi Strategije obrazovanja do 2020. godine, inače prvog strateškog dokumenta naše države kojim je obuhvaćeno kompletno obrazovanje od jaslica do doktorskih studija. – Apsolutno je netačno da je ispunjeno ono što je strategijom predviđeno, kao i da nije postojao akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja obrazovanja. Postojao je. Vlada ga je usvojila i – zaboravila. Nema nikakvog dokumenta Evropske unije koji potvrđuje da je strategija ispunjena, postoji njihov interni dokument o tome gde oni tvrde da je ostvarena sto odsto što, ponavljam, nije istina. Kao jedan od dva glavna koordinatora u izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2020. tvrdim da ne samo da nije ostvarena nego je veliki broj mera koje je sadašnje ministarstvo donelo u suprotnosti sa strategijom koju smo uradili – negodovao je profesor Ivić.

Na naše pitanje da tvrdnje potkrepi primerima, on navodi da se u aktuelnoj strategiji, recimo, ne spominje dualno obrazovanje, koje je ovoj vlasti udarna tačka, iako je suprotno osnovnim intencijama strategije gde je naglasak na višim nivoima i kvalitetu obrazovanja. Prema poslednjim zvaničnim podacima, više od 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola na PISA testiranju ne dostiže osnovni nivo pismenosti, podseća Ivić u nameri da ilustruje u kojoj se meri insistira na kvalitetu obrazovanja. – Ako vam treba još jedna ilustracija, izvršena je velika centralizacija. Sve je stavljeno u ruke ministra, što je opet protivno intencijama strategije koja je zagovarala autonomiju institucija i pedagošku autonomiju nastave – navodi naš sagovornik.

Ivić zamera što se nova strategija radi u tajnosti jer o tome nema opširnih zvaničnih informacija u javnosti. – Za dve godine dok smo mi radili strategiju, imam čitavu stranicu kakve mere smo preduzimali, koliko ljudi i koliko javnih mehanizama je bilo angažovano da se to uradi što kvalitetnije moguće. Sad to u potaji rade ljudi koji teško da imaju ijedan naučni rad iz oblasti obrazovanja. Kada smo mi radili strategiju, sve je bilo otvoreno i dostupno javnosti uz strogu kontrolu ovdašnjih i stranih recenzenata. Kao glavni kontrolni mehanizam postojao je savet za izradu strategije koji su činili ministar, državni sekretari i članovi svih nacionalnih saveta za obrazovanje – ukazuje profesor Ivić.

Šta donosi strategija obrazovanja do 2030. godine biće predstavljeno u više segmenata da bi se u to uključila šira javnost, kako je najavio ministar Šarčević. Početkom februara biće predstavljen deo koji se odnosi na predškolsko i osnovno obrazovanje, u martu srednje obrazovanje, u aprilu učenički i studentski standard i investicije. U maju slede nauka i tehnološki razvoj i u junu visoko obrazovanje. – Za visoko smo ostavili poslednji termin zato što je još dosta poslova u toku. U međuvremenu svi će moći, i stručna i opšta javnost, da pogledaju, kritikuju, daju primedbe i sugestije. Nama je moto kvalitet obrazovanja. U preduniverzitetskom sistemu ispred kvaliteta je vaspitna funkcija ustanove, koju ćemo vratiti na velika vrata. Društvo zasnovano na znanju kome težimo podrazumeva da imamo mnogo više kvalitetno visokoobrazovanih ljudi. Nije cilj da imamo više ljudi s papirom o stečenom visokom obrazovanju već nam je glavni zadatak da ono što se radilo ispod radara vratimo u zonu kvaliteta. Cilj strategije do 2030. jeste da bude više od 40 odsto gimnazijalaca jer iz dobre gimnazije dosta dece će otići na studije. To je osnov priče – pojasnio je Šarčević.

Za početak bez priče o novcu

U prvih pet-šest predstavljanja nove strategije obrazovanja, ministar Šarčević unapred kaže da javnost neće čuti „koliko će čega biti u finansijskom delu jer to bi odvuklo pažnju javnosti s onog bitnog dela”. O nekadašnjim, trenutnim i budućim izdvajanjima za obrazovanje i nauku govoriće se tek u septembru.

Trinaest tipova gimnazija

Šta konkretno donosi buduća strategija za svaki segment obrazovnog sistema biće predočeno u predstojećem periodu, za sada je istaknuto tek da će biti redizajniran obavezan predškolski program koji pohađa 98 odsto predškolaca, a nijednom nije evaluiran. Rečeno je i da bi do 2022. godine zadaci za malu maturu mogli da se rade po ugledu na one sa PISA testiranja kao i da bi moglo da se promeni bodovanje tako da na završnom ispitu i na osnovu uspeha iz osmoletke deca mogu da zavrede po 50 bodova. U srednjem obrazovanju se očekuje čak 13 tipova gimnazija, kao i da će državna matura biti jedina ulaznica za fakultete. Namera je i da što više osnovnih i srednjih škola radi u jednoj smeni, ali i da se uredi mreža škola.

PISA zadaci umesto kombinovanog testa od 2022. godine

Od 2022. godine kombinovani test na maloj maturi zameniće PISA zadaci, a najverovatnije će biti promenjen i način bodovanja za upis u srednju školu, najavio je u četvrtak 16. januara ministar prosvete Mladen Šarčević. „Ideja je da ukinemo kombinovani test i da postavimo neku drugu priču”, rekao je Šarčević na konferenciji o planovima rada tog ministarstva. Uspeh iz srednje škole sada nosi 60 bodova, dok na testovima đaci maksimalno mogu da osvoje 40 bodova. Ministar je naveo da će se to bodovanje najverovatnije menjati, te da će tako uspeh iz škole nositi 50 bodova, dok će na tri testa đaci maksimalno moći da osvoje 50 bodova.

Ove godine đaci će polagati malu maturu kao i do sada. Jedina novina je što testovi neće biti štampani u komercijalnim štamparijama, već u štampariji koja će biti u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Fabrisovoj ulici, pod okriljem resornog ministarstva.

Novina je i što će se testovi pregledati digitalno. Ministar prosvete kaže da je pri kraju izrada softvera koju radi Fakultet organizacionih nauka. Rešeni testovi će se skenirati i šalju se na jedan zajednički punkt koji će biti u Grafičkoj školi na Novom Beogradu. Tu će se svi testovi digitalno pregledati.

Na novoj Strategiji obrazovanja do 2030. godine, kako je rekao Šarčević, radi se više od osam meseci i već početkom februara javnosti će biti predstavljeno šta je planirano da se uradi u predškolskom i osnovnom obrazovanju. Za mart je predviđeno da se prezentuje desetogodišnji plan razvoja za srednje škole, zatim u aprilu učenički i studentski standard i investicije, u maju nauka, a u junu visoko obrazovanje.

Ministar je rekao da je aktuelna Strategija obrazovanja 2020, već u potpunosti realizovana i da je u njoj predviđeno da 40 odsto učenika upisuje gimnazije. Nova strategija, otkriva Šarčević, predviđa da 45 odsto učenika upisuje gimnazije. Kaže da će u Srbiji biti 13 tipova gimnazija Navodi da su na neki način u Srbiji bila zanemarena talentovana deca, i da su postojale samo gimnazije za đake nadarene za matematiku i jezike. Slika se, kako kaže, već promenila, jer su otvorena odeljenja za đake nadarene za fiziku, IT, biologiju i hemiju, a sada su na red došla specijalizovana odeljenja istorije i geografije, kao i sporta. „Sportske gimnazije će drugačije izgledati. One će imati kurikulum opšte gimnazije, ali i mnogo programa vezanih za sport”, naglasio je ona.

Novina će biti i što se tiče umetničkih gimnazija. „Do sada jer smo imali samo srednje muzičke i jednu dizajnersku gimnaziju. Radićemo na modelima koji vode ka kreativnim industrijama, dizajnu, scenskoj umetnosti, medijskoj pismenosti”, zaključio je ministar, prenosi Tanjug.

“Mala matura” u junu bez promena

Učenici osmog razreda u junu će da polažu završni ispit na isti način kao i prethodne generacije. Za njih neće biti promena u samom konceptu najvažnijeg nacionalnog testiranja koje je uslov za sticanje svedočanstva o stečenom osnovnom obrazovanju i upis u srednje škole. Mala matura ostaje, kao i do sada, trodnevna provera znanja na tri testa – iz maternjeg jezika, matematike i kombinovanog iz pet predmeta: biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

I bodovanje će biti identično dosadašnjem, što znači da na završnom ispitu osmaci mogu da zavrede najviše 40 poena i maksimalno 60 bodova na osnovu opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osmoletke, kako je za naš list precizirano u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kući u kojoj se kroje zadaci za završni ispit, kao i ključ po kome se testovi pregledaju i boduju. – Iz ugla učenika koji polažu malu maturu 2020. godine, ni na koji način neće se menjati procedura završnog ispita u školama. Pripremaju se promene u oblasti štampanja i načina pregledanja testova. To su dve najvažnije i jedine novine, ali nijedna od njih neće uticati na đake i nema razloga za zabrinutost ili nedoumice ni dece ni roditelja. Zbirke zadataka za pripremu osmaka za malu maturu su urađene i biće objavljene narednih dana. Timovi naših stručnjaka već rade i zadatke za završni ispit. Sa naše strane postupak ide apsolutno identično kao i prošle godine, dok ne dođemo do štampanja, a kasnije i pregledanja testova – naglašava Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Imajući u vidu da su najslabije karike u toku desetogodišnjeg sprovođenja završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja upravo komercijalne štamparije, iz kojih su testovi u dva navrata, 2013. i prošle godine, iscurili u javnost umesto da ostanu u strogoj tajnosti, namera nadležnih je da štampanje ubuduće ostane pod kapom obrazovnog sistema. To je u skladu sa preporukom zaštitnika građana Zorana Pašalića i pri tom bi se osim povećanja bezbednosti procedure doprinelo i smanjenju troškova koji iz prosvetnog budžeta idu za štampanje maturskih testova.– U saradnji sa Ministarstvom prosvete, i uz podršku vladine Kancelarije za informacione tehnologije i kabineta premijerke, namera je da se unapredi kapacitet postojeće štamparije zavoda tako da se u njoj mogu štampati i svi testovi za malu maturu. Intencija je da deo zavoda u kome su danas smešteni Centar za ispite, Centar za obrazovne tehnologije i štamparija u zavodu postane velika štamparija. I to sve može da se ostvari vrlo brzo, a ukoliko tako i bude mi ćemo testove za probnu maturu u martu štampati kod nas, da bismo isprobali novi sistem – objašnjava Ranđelović.

Vraćanjem štampanja u okvir zavoda, ističe naš sagovornik, eliminisala bi se kritična karika u realizaciji male mature, sigurnost bi bila dodatno pojačana jer bi se ceo proces pripreme i štampe završavao pod istim krovom, odakle bi testovi bili distribuirani u školske uprave i osmoletke.

Iz godine u godinu prosvetni vrh ponavlja nameru da krene ka digitalizaciji maturskog procesa, a prvi korak u tom smeru bio bi uvođenje elektronskog pregledanja učeničkih radova koje se očekuje. – Uzdamo se u stručnjake Fakulteta organizacionih nauka koji će za potrebe maturskog ispita izraditi softver za skeniranje i elektronsko pregledanje učeničkih radova. Biće realizovana i nabavka skenera kao i formiranje skening centra za ovu namenu. Ukoliko to bude gotovo predstojeće probno testiranje biće prvo koje će se bodovati, da bismo videli kako sve funkcioniše, kao provera sistema pre zvaničnog polaganja male mature u junu – pojašnjava Ranđelović.

Ako bi se prešlo na elektronski sistem pregledanja urađenih testova, ne bi bilo potrebe da se organizuju komisije za pregledanje testova u školama. Skenirani testovi slali bi se u elektronskoj formi timovima pregledača po celoj Srbiji,  koji ne bi znali čije su testove dobili jer će svakako bit pod šifrom. Bio bi to dodatni vid zaštite od eventualnih nepravilnosti u ocenjivanju radova učenika koji su se do sada pripisivali ljudskom faktoru.

Kraj Javne rasprave o Nacrtu strategije pametne specijalizacije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je 17. januara u Naučno tehnološkom parku Beograd da je Strategija pametne specijalizacije značajan instrument za poboljšanje i razvoj inovacija i istraživanja u Srbiji, kao i za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Na početku konsultacija u okviru Javne rasprave o Nacrtu strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji  Šarčević je rekao da su prioritetne oblasti, identifikovane kroz proces izrade ovog dokumenta. Reč je o oblastima u kojima naša zemlja ostvaruje konkurentne prednosti i u koje je potrebno dalje investirati. To su: informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti, rekao je on. Prema njegovim rečima, cilj je da obrazovanje u Srbiji ide ka industrijama koje donose zaposlenje i velike zarade.

Ministar je naveo da ministarstvo intenzivno radi na novoj Strategiji razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke do  2030 godine čiji je moto „Društvo zasnovano na znanju“, kao i da je poslednjih godina urađeno mnogo toga kako bi se stvorio ambijent da se nauka razvija kvalitetnije i brže.

Državni sekretar Vladimir Popović istakao da se Strategije pametne specijalizacije pominje i u članovima Zakona o Fondu za nauku. Rezultate ove strategije ćemo koristiti i prilikom definisanja novih poziva Fonda za nauku, naveo je on. Popović je kazao da je u 2020. godini planirano da se objavi program koji je, između ostalog i baziran na Strategiji pametne specijalizacije. Mi ćemo neke od rezultata ove Strategije koristiti prilikom definisanja tema za te pozive. Ministarstvo je bilo nosilac i Strategije veštačke inteligencije koja je doneta. Radićemo strategiju otvorenih inovacija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. I sve te tri strategije će biti osnova za veliku strategiju o kojoj je govorio ministar – Strategiju razvoja obrazovanja, vaspitanja i nauke do  2030 godine, naveo je on.

Ministar Mladen Šarčević i državni sekretar Vladimir Popović istakli su veliku angažovanost pomoćnika ministra Viktora Nedovića u procesu izrade nacrta Strategije pametne specijalizacije. Nedović koji je i koordinatora 4S procesa istakao je da je tri godine rađeno na toj Strategiji. Trudili smo se da uključimo što više ljudi iz svih segmenata društva. Urađena je opsežna analiza stanja kako bi se definisalo koje su to oblasti privrede u kojima Srbija ima potencijala i u koje treba dalje investirati kako bi brže razvijale. Definisane su prioritetne oblasti, rekao je on.

Nakon identifikacije prioritetnih oblasti izrađen je nacrt Strategije sa sveobuhvatnim paketom mera za svaku identifikovanu oblast, kojima se će se uticati na poboljšanje konkurentskog položaja srpskih kompanija na globalnom tržištu i ostvariti pozitivan efekat na društveno-ekonomski razvoj. Nedović je kazao da je važna saradnja privrede i nauke i da su definisane mere i aktivnosti koje treba da daju podršku tim merama, kao i budžeti za implementaciju. On je rekao da očekuje da kroz javnu raspravu stignu predlozi i sugestije kako bi se unapredio nacrt strategije.

Javna rasprava je trajala do danas 20. januara. Javne rasprave 17. januara su istovremeno održane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Učesnici konsultacija mogli su putem video linka da prate obraćanje ministra i rektora univerziteta iz Novog Sada, Niša i Beograda Dejana Jakšića, Dragana Antića i Ivanke Popović.

Održano Deveto zasedanje srpsko-francuskog Mešovitog komiteta

U okviru Ugovora o saradnji kojim je ustanovljen Program integrisanih aktivnosti „Pavle Savić” („Partnerstvo Hubert Curien” – PHC), potpisanog u Beogradu 16. juna 2003. godine od strane Ministarstva inostranih poslova Republike Francuske i Ministarstva za nauku tehnologiju i razvoj Republike Srbije (sadašnji naziv Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) održano je Deveto zasedanje srpsko-francuskog Mešovitog komiteta u Beogradu 14. januara 2020. godine.

 Mešoviti komitet je ustanovio da je na Javni poziv za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje između Republike Srbije i Republike Francuske za period 2020-2021, prijavljeno 72 predloga projekta koju su zadovoljili uslove konkursa. Nakon razmatranja pristiglih predloga, te u skladu s utvrđenim prioritetima i pravilima Javnog poziva, odobreno je za finansiranje 20 projekata, koji će biti realizovani počev od 15. januara 2020. godine do 31. decembra 2021. godine.

Srpskom stranom Mešovitog komiteta iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je predsedavao pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije prof. dr Viktor Nedović,  a članovi su bili pomoćnik ministra za nauku dr Marina Soković,  samostalni savetnik mr. Svetlana Bogdanović i savetnik Nada Milošević. Francuskom stranom Mešovitog komiteta je predsedavao Manuel Buar, direktor Francuskog instituta u Srbiji, a članovi su bili Bertran Mije, ataše za saradnju Ambasade Francuske u Srbiji Vesna Adamović, savetnik u Francuskom institutu u Srbiji i Arno Odreši, ekspert i univerzitetski profesor na Univerzitetu  Rems Šampanj-Arden.

Prvi sastanak Radne grupe za sekretare

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević doneo je rešenje o formiranju radne grupe čiji zadatak je da razmotri, analizira i  izradi predlog akata kojima se bliže uređuje  rad, obaveze i odgovornosti, sticanje i oduzimanje licence, stručno usavršavanje i napredovanje sekretara ustanova  do univerzitetskog obrazovanja  i  razmotri,  analizira i  izradi predlog akata kojima  se bliže uređuje rad zajedničke stručne službe. Prvi sastanak Radne grupe održan je 16.01.2020. godine.  Ministar je svojim prisustvom članovima radne grupe u izlaganju ukazao na značaj rada sekretara u obrazovno-vaspitnim ustanovama i grupi poželeo uspešan rad. Radna grupa će se u narednom periodu, baviti analizom poslova, a pre svega, obavezama i odgovornostima sekretara, sticanjem i oduzimanjem licence, stručnim usavršavanjem i napredovanjem sekretara.

Razvoj otvorene nauke u Srbiji u skladu sa incijativama u Evropi

Odlukom Ministra Mladena Šarčevića formiran je Tim za Otvorenu Nauku u Srbiji (TONuS), a prvi radni sastanak održan je 16. januara 2020. godine. Na sastanku su definisane osnovne teme kojima će se TONuS baviti, kao i njihovi koordinatori. Otvorena nauka je postala stvarnost i potreba svih disciplina u istraživačkoj zajednici u Republici Srbiji. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je donošenjem Platforme za otvorenu nauku (2018) i Zakonom o nauci i istraživanjima (2019) iskazalo opredeljenost za primenu otvorene nauke u Srbiji. U prethodne dve godine prepoznate su i brojne promene i aktivnosti koje treba preduzeti radi efikasne implementacije principa otvorene nauke u Srbiji ( APC, bodovanje deponovanja podataka, edukacija na svim nivoima, uključivanje Srbije u EOSC)

Sastav TONuS-a čine državni sekretar zadužen za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Vladimir Popović i svi resorni pomoćnici ministra prof. dr Viktor Nedović, dr Marina Soković, dr Saša Lazović, kao i šira grupa istraživača i eksperata iz ove oblasti. Zadatak TONuS-a je da u narednih nekoliko godina definiše, prepozna i uredi sve promene koje otvorena nauka donosi, kao i da iste što ranije uvede u istraživačku zajednicu Srbije.

Najbolji na bilbordima: Marina Cvetkova, Nikola Bukvić i Marko Moićević

Marina Cvetkova, Nikola Bukvić i Marko Moićević u prošloj školskoj godini pohađali su Osnovnu školu „Jovan Popović”. Na bilbordu su se ove godine našli zbog uspeha na republičkim takmičenjima iz više predmeta.

Marko Moićević učenik je sedmog razreda. U protekloj školskoj godini osvojio je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz fizike. Marina je bila najbolja u svojoj kategoriji na Republičkom takmičenju iz ruskog jezika, ali je osvojila i treće mesto na međunarodnom takmičenju iz likovne kulture. Školovanje nastavlja na Smeru fizioterapeutski tehničar u Medicinskoj školi „7. april“ u Novom Sadu. – Volim jezike, ali sam htela da upišem Smer fizioterapeuta – kaže Marina Cvetkova. –  Želim da nastavim školovanje na Medicinskom fakultetu i budem hirurg. Nikola Bukvić učenik je osmog razreda. U protekloj školskoj godini osvojio je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz istorije. – Volim istoriju, zato sam i odlučio da svoje znanje proverim na takmičenjima – navodi Nikola. – Još se nisam opredelio za životni poziv, ali planiram da upišem gimnaziju i sebi „kupim” još malo vremena do odluka o tome kuda i šta dalje.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Novi Sad: Treći dečiji sajam u Sokolskom domu

Treći dečiji sajam okupio je mališane koji su tri dana u Sokolskom domu živali u lutkarskoj radionici, predstavi i društvenim igrama. Prva aktivnost – lutkarska radionica – održana je u subotu, kada su deca uz pomoć Slavice Bogdanović, koja je vodila radionicu, pravili lutke za pozorišne predstave. Mališani su lutke, koje su sami izabrali, pravili od sunđera, dok je specijalni gost bio lutkar i reditelj iz Zrenjanina Jovan Caran Denis. Kako je navela Slavica Bogdanović, on je deci pomagao u izradi lutaka, da bi nakon toga odigrao dve lutkarske predstave, čime su deca imala priliku da vide kako njihovi radovi izgledaju i na sceni.

Nedelja je bila predodređena za društvenu igru „Bez straha do šaha”, a organizatori su obezbedili deset šahovskih tabli na kojima su tu igru igrala, ali i učila, radoznala deca. – Mališani su bili potpuno neupućeni u šah, međutim, vrlo brzo su savladali pravila: konj jede seno, ali ga ne zanima brod koji može da potopi top, dok lovca jedino zanima soko… dakle, radi se o kombinaciji šahovskih figura i sličica koje se koriste u društvenim igrama – objasnio je idejni tvorac tih programa Radmilo Mulić, i dodao da je ovogodišnji Dečji sajam najbogatiji baš u vreme raspusta, kad deca imaju više slobodnog vremena. – Počeli smo u oktobru, programom „Uhvati zvezdu”, kad smo uz pomoć astronoma i pravih teleskopa gledali nebo. Treća aktivnost bila je mnogima i omiljena jer se radilo o lutkarskoj predstavi „Tri praseta” u kojoj su učestovali Jelena Bursać, Dušan Đuričin, Veljko Jovanović, Dragiša Babin, Vera Vujanov i drugi.

Dečiji sajam, u organizaciji Udruženja „Slovo”, Sokolskog kulturnog centra i knjižare „Mala velika knjiga” podržala je Gradska uprava za kulturu.

Studenti PMF-a organizovali  humanitarne večeri o Holandiji i Argentini

„Hladno je za Štrand – idemo u Nederland“ i „Tango zapleši – Argentini se nasmeši!“ su dva nova humanitarna projekta koje u okviru predmeta Animacija i logistika u turizmu, pripremaju studenti treće godine Hotelijerstva Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta. Naime, praktični deo ispita se sastoji od organizovanja tematskog događaja i do sada je priređeno gotovo 50 takvih manifestacija u okviru kojih su studenti predstavljali razne narode i države, odnosno njihove turističke vrednosti i u isto vreme pomogli udruženjima, institucijama ili onima kojima je u tom periodu pomoć bila potrebna. Obe manifestacije se održavaju u restoranu „Ribarac” na Ribarskom ostrvu. Tematsko veče „Hladno je za Štrand – idemo u Nederland“ zakazano je za 28. januar, od 20 sati. Cilj projekta je da prikaže Nizozemsku/Holandiju kao izuzetnu turističku destinaciju, s posebnim akcentom na njen turistički potencijal i kulturno-istorijsko nasleđe. Prikupljeni novac će se preko Fondacije „Tate Novosađani“ usmeriti za Nikolinino i Kostino lečenje. Devojčica i dečak boluju od leukemije i potrebna im je pomoć.

Veče „Tango zapleši – Argentini se nasmeši!” biće održano u utorak, 4. februara, od 20 časova. Cilj te tematske večeri je da gosti kroz celovečernji program upoznaju Argentinu kao izuzetnu turističku destinaciju, kroz njene specifične običaje, s posebnim akcentom na ples tango. Prikupljeni novac će se usmeriti Udruženju „Hanina nada” koje je osnovano 2004. godine s ciljem da pomogne i pruži podršku porodicama s decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. 

Siromašnim đacima uručeni paketići

Deci iz socijalno ugroženih porodica, koja pohađaju osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici i „Sveti Sava” u Rumenki, uručeno je 150 paketića u kojima su se našle igračke i slatkiši. Dodeli je prisustvovao i načelnik Južnobačkog upravnog okruga Milan Novaković, koji je podsedio na to da taj okrug svake godine posvećuje posebnu pažnju najmlađim sugrađanima. – Ove godine, u dogovoru i saradnji s Aktivom direktora osnovnih škola, obišli smo OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” u Sremskoj Kamenici i „Sveti Sava” u Rumenki i učenicima skromnijeg materijalnog stanja uručili paketiće – kazao je Novaković, i dodao da je u toku priprema za veliku akciju prikupljanja školskog pribora za decu na Kosovu i Metohiji, koja se organizuje sedmi put. – Akcija je izuzetno značajna jer nam pruža mogućnost da poklonimo pažnju najmlađim sugrađanima koji će nakon završenog školovanja, nadam se, postati lekari, profesori, inženjeri, učitelji, sportisti. Sve opštine Južnobačkog okruga, kao i Novi Sad, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu, nastoje da misle o najmlađim članovima društva, da im pomažu, a da se nadležne institucije bave decom.

Direktor OŠ „Jovan Jovanović Zmaj” Dejan Merdanović rekao je da je 100 đaka u toj školi dobilo paketiće koji će im sigurno izmamiti osmeh na lica. On je pojasnio da su razredne starešine, koje najbolje poznaju i decu i roditelje, dale predloge kojim mališanima da se pomogne. Merdanović se zahvalio načelniku Okruga što je izdvojio vreme da učestvuje u podeli, Aktivu direktora  koji je odlučio da baš u tu obrazovnu ustanovu stignu paketići, kao i Gradu, a učenicima poželeo da u novoj godini marljivo uče, slušaju nastavnike i roditelje i da školsku godinu završe uspešno.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 20. januara 1997. godine GSPRS „Nezavisnost“ je dostavio zahtev ministru prosvete i sporta, prof. dr Dragoslavu Mladenoviću. Zahtev je u ime „Nezavisnosti“ potpisala Jelena Hristodulo. „Nezavisnost“ je tražila da se cena rada utvrdi u  iznosu od 800 dinara, što je bio zahtev za najveće povećanje, koji je bilo koji od sindikata ispostavio Vladi. Tadašnja cena rada iznosila je 220 dinara, a koeficijenti za one koji su zainteresovani da izračunaju plate zaposlenih u to vreme, bili su: 7,267 za direktora, 5,59 za profesora, 4,68 za nastavnika, 4,16 za učitelјa do je domar imao koeficijent 3,12, a spremačica 2,015. SPRV je tražio cenu rada od 396 dinara, a Sindikat radnika obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti je tražio cenu rada od 60% prosečno isplaćene zarade u privredi Republike Srbije, što će se kasnije pokazati kao „kukavičije jaje“ budućih pregovora.  „Nezavisnost“ je još tražila da ministar podnese ostavku, ali i da se hitno izmene Zakon o osnovnoj i srednjoj školi, a prema predlogu, koji je  ranije dostavlјen od strane SPRV nadležnim organima.

Tri dana ranije 17. januara održan je sastanak načelnika Zapadnobačkog okruga Mileta Đapića, načelnice odelјenja Ministarstva prosvete u Somboru Božane Tomić sa direktorima škola opštine Sombor, a povodom potpune obustave rada svih škola u Somboru. Pismo u kome direktori ne podržavaju štrajk, niti poziv na potpunu obustavu u drugom polugodištu u drugim sredinama, upućen je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete. Okuplјeni na ovom skupu podržali su zahtev za redovnošću isplata zarada zaposlenih, zahteve za povišicama zaposlenima, založili se da u Budžetu prosveta dobije prioritet. Poslednji zahtev, koji je  potpisalo dvoje načelnika, a u ime direktora somborskih škola Mira Lončarević (direktorka Gimnazije), Mira Malivuk (direktorka OŠ „Ivo Lola Ribar“) i Đorđe Hristov (direktor Srednje polјoprivredno-prehrambene škole),  je bio da se mora obezbediti redovnost u isplati materijalnih troškova, iako je nejasno zašto je upućen Ministarstvu, pošto se radilo o obavezi opštine Sombor.

Vremeplov: Umro Nedeljko Čabrinović

Na današnji dan 20. januara 1916. godine umro je srpski nacionalni revolucionar Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, jedan od atentatora u Sarajevu 28. juna 1914. Atentat je poslužio kao izgovor za napad na Srbiju i početak Prvog svetskog rata. Čabrinović je umro od posledica torture u tamnici u Terezinu u Češkoj, oko 60 kilometara severno od Praga. Punoletni atentatori, učitelji Veljko Čubrilović i Danilo Ilić, osuđeni su odmah na smrt i obešeni, a maloletnici Princip, Čabrinović i gimnazijalac Trifko Grabež osuđeni su na robiju na kojoj su umrli od posledica torture ne dočekavši poraz i raspad Austro-Ugarske.

Vremeplov: Rođen Amper

Francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja rođen je na današnji dan 20. januara 1775. godine Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (skraćeno A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (skraćeno As) i amperčas (skraćeno Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

Vremeplov:Prvi put se sastao Parlament

Na današnji dan 20. januara 1265. godine prvi put se sastao engleski Parlament – čime je plemstvo uspelo da ograniči vlast monarha. Donji dom koji je sazvao Simon de Monfor – sačinjavala su dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo. De Monfor je sazvao Parlament u ime kralja Henrija III, koga je 1264. zarobio posle pobede nad njegovim snagama.

Vremeplov: Umro vojvoda Mišić

Na današnji dan 20. januara 1921. godine  umro je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougarske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909.

Vremeplov: Kenedi  postao najmlađi šef SAD

Demokrata Džon Kenedi inaugurisan je na  današnji dan 20. januara 1961. godine u 43. godini za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

Vremeplov: Umro vojvoda Bojović

Na današnji dan 20. januara 1945. godine umro je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad).

Kako ne sagoreti na radnom mestu?

Sindrom sagorelosti, odnosno “burnout”, predstavlja stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke i emotivne iscrpljenosti, kao i osećanju neefikasnosti uz nedostatak postignuća, rečeno je “Na kafi s psihologom”. Trenutno ne postoji studija sagorelosti u Srbiji, ali prema evropskim istraživanjima, procenti govore da je 25 odsto zaposlenih obololeo od ovog sindroma i da nakon toga nisu bili u mogućnosti da adekvtano obavljaju svoju delatnost. “Kada zaposleni dođe u takvo stanje, to ne znači da treba da menja posao ili da traži drugi, već da potraži pomoć psihologa, što je u Srbiji i dalje tabu tema”, rekla je sinoć “Na kafi s psihologom” psihološkinja i docentkinja na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Milica Vukelić.

Vodeća konsultantkinja Olga Svoboda objasnila je koji su to simptomi sindroma sagorelosti – zaposleni kasne, nisu u stanju da rade, ne dolaze na posao, uzimaju bolovanje i samim tim ne postižu da urade sve ono što je u opisu njihovog radnog mesta. “Pojavljuje se i osećaj manje vrednosti i dolazi do pada u svakom pogledu. Svaka kompanija kojoj je stalo do toga da bude uspešna, mora da zna da može da bude uspešna samo onda ako su zaposleni zadovoljni. Odatle kreće potreba da se radnicima ukaže stručna pomoć na vreme kako ne bi došlo do sagorelosti”, rekla je Svoboda.

Na radnom mestu je najvažnija atmosfera saradnje, a ne traženja krivca i problema. Postoje primeri zaposlenih koji se na posao nakon sindroma sagorelosti, nisu vratili. Neki od njih i danas imaju ozbiljnih zdrastevnih problema i nisu u stanju da rade, dok su drugi morali da promene radno mesto. “Nažalost, u Srbiji opasnost od sagorevanja još nije prepoznata kao pojava koja nas obuzima. U inostranstvu, u velikim kompanijama jeste, jer su tamo zaposleni ključni resurs, pogotovo u vremenu gde se dobri radnici ne nalaze lako, a i ako se nađu, teško se zadržavaju”, kazala je Svoboda.

Kako bi se javnost ohrabrila da u ovakvim situacijama potraži pomoć stručnjaka, Hemofarm Fondacija je pokrenula projekat “Na kafi sa psihologom”. “Ovo je druga sezona, a teme koje smo do sada obrađivali su depresija, stres na poslu, zavisnost, jer smo shvatili da je su ovakve tribine velika društvena potreba. Svi razgovori su objavljeni na Jutjubu i one imaju veliku gledanost, neki čak i preko 100.000 pregleda”, navela je direktorka Hemofarm fondacije Suzana Đorđević.

“Na kafi sa psihologom” je projekat koji Hemofarm Fondacija realizuje u partnerstvu sa Udruženjem građana Dorćol Platz i uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Novi razgovor će biti u decembru mesecu, a tema je “Praznična euforija vs praznična depresija”.