Vesti – 21.01.2020.

Šarčević: Automatima za kafu i energetska pića nije mesto u školi

Postavljanje automata za kafu, energetska pića i slatkiše u holu Osnovne škole “Sveti Sava” u Novoj Pazovi predstavlja samovolju direktora i čist biznis, kaže za “Kurir” ministar prosvete Mladen Šarčević. Ministar smatra i da nije u redu da se u osnovnoj školi postavlja aparat za kafu i slatkiše. Šarčević kaže da povodom ovog slučaja nije nadležno Ministarstvo prosvete već Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, pa samim tim ne može ništa da preduzme kako bi odgovorni za ovaj propust snosili posledice. On je objasnio da Vojvodina ima autonomiju u obrazovanju i da imaju svoje sekretare, kao i da je za ovaj slučaj nadležna njihova pokrajinska inspekcija. Za tako nešto bi odluku trebalo da donese učenička zadruga i Savet roditelja, koji u ovom slučaju nisu konsultovani, napominje ministar. Prema pisanju lista, cene proizvoda su četiri puta skuplje nego u prodavnicama.

Sastanak Radne grupe za rešavanje problema vršnjačkog nasilja

U Vladi Srbije  u petak 17. januara je održan prvi sastanak Radne grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama, kojim je predsedavala premijerka Ana Brnabić. Ona je insistirala da u radu te grupe učestvuju i organizacije direktora škola, kako zbog važnosti svoje uloge i odgovornosti koju nose, tako i zbog boljeg uvida u realno stanje u školama, što su članovi Radne grupe prihvatili. Na sastanku je dogovoreno unapređenje Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, koji propisuje postupanje škola u slučajevima nasilja.

Izneto je niz predloga za rešavanje problema vršnjačkog nasilja, istakavši da digitalno doba u kome živimo zahteva promenu pristupa prevenciji ovog problema. U skladu s tim dogovoren je razvoj inovativnih metoda, uključujući i razvoj aplikacije za prevenciju, zaštitu i prijavljivanje nasilja. Potvrđeno je i da će Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja biti usvojena narednog meseca.

Sastanku su prisustvovali i potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, predstavnici drugih ministarstava, kao i predstavnici UNICEF, Fondacije “Tijana Jurić”, reprezentativnih sindikata, Udruženja “Drug nije meta” i drugi. Učestvovala je i predstavnica SRPS-a  u Radnoj grupi Sofija Mandarić, defektološkinja iz Sombora.

(→Saopštenja)

“Mali CERN” u Srbiji – izgradnja centra Verokio krajem 2020.

Izgradnja centra “Verokio” u kome će se izvoditi najsavremeniji eksperimenti u oblasti fizike i visoke tehnologije u saradnji sa CERN-om, počeće krajem 2020.godine, a završetak objekta u okviru Instituta za fiziku u Zemunu očekuje se za dve godine, kaže direktor Instituta Aleksandar Bogojević. On ističe da je reč o jednom od prioritetnih projekata Vlade Srbije u oblasti inovacija u čiju gradnju će biti uloženo pet miliona evra. Ideju za izgradnju “Verokia”, koji bi okupljao naučnike iz celog sveta, podržali su Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), Mreža nacionalnih instituta Italije (INFN) i najveće naučno postrojenje u Nemačkoj (DESY). “Izgradnja tog centra, kao malog dela CERN-a, idealan je način da jedna mala zemlja uskoči i da se takmiči u prvoj ligi u nauci”, kaže Bogojević za Tanjug o izgradnji objekta nazvanog po firentinskom renesansnom slikaru Andreu del Verokiu, čiji su učenici bili Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti…

Jedna od dve zgrade, ukupne površine oko 4.000 kvadratnih metara, koje će biti izgrađene u dvorištu Instituta, biće namenjena za rad oko 50 najboljih studenata završnih godina i postdiplomaca različitih profila – inženjera, fizičara, biologa, dizajnera – okupljenih oko određenih projekata. Zamisao je, kaže Bogojević, da “Verokio” bude inkubator razvoja “škole budućnosti” i koncepta kvalitetnog obrazovanja za 21.vek. “Naš obrazovni sistem je pravljen za 19.vek i industrijsko doba. Međutim, mladi danas treba da imaju mnogo šire obrazovanje, da budu fleksibliniji, celog života uče i nauče da cene različite kreativnosti, a to će pružiti naš centar”, ističe Bogojević.Podseća da se u zemunskom Institutu nalazi najveći superračunarski centar u regionu i dodaje da će “Verokio” podstaći i razvoj visoko tehnološkog sektora u Srbiji. “Poslednjih godina u našem IT sektoru je bilo neočekivanih prodora, a sada treba kreirati ambijent da i genetičari i istraživači iz drugih oblasti dolaze u Srbiju i osmišljavaju rešenja ne samo za naše tržište, već i za tržišta SAD-a, Švajcarske…”, navodi Bogojević.

Istraživači sa Instituta za fiziku duži niz godina sarađuju sa CERN-om, ali je, prema rečima Bogojevića, saradnja sa tom naučnom institucijom podignuta na viši nivo kada je Srbija pre pet godina postala pridružena članica, a od ove godine i punopravna članica CERN-a. Srpski fizičari angažovani su u tri velika projekta u CERN-u, u kolaboracijama ATLAS i CMS, dve najveće međunarodne istraživačke grupe koje koriste CERN-ov akcelerator Veliki sudarač hadrona (LHC), kao i u projektu Grid vezanim za superračunarstvo. “Naši istraživači učestvuju u projektima vezanim za akceleratore, koji otkrivaju čestice manje od atoma, služe da se proveravaju postojeći i otkrivaju novi zakoni fizike, ali i primenjuju u lečenju bolesti, posebno tumora, kao i u arheologiji. Članstvo u toj organizaciji je važno za razvoj inovacionih delatnosti i novih tehnologija koje mogu da se komercijalizuju i razvijaju nove privrede. “U CERN-u je mnogo zaštićenih patenata koje članice mogu da besplatno koriste, kao i njihovu opremu, a naš Institit to radi već nekoliko godina,

Član Komisije za saradnju sa CERN-om Aleksandar Belić, koji je sa istraživačima Instituta angažovan na CERN-ovoj računarskoj mreži Grid, ocenjuje da je ponovno učlanjenje Srbije u tu međunarodnu organizaciju jedan od najznačajnijih događaja za našu zemlju u 2019.godini i da donosi brojne benefite za našu naučno-istraživačku zajednicu. Dodaje da istraživači koji se bave fizikom visokih energija i elementarnih čestica imaju priliku da se lakše uključuju eksperimente CERN-a i da se njihov rad bolje vrednuje. Kako kaže, članstvo u CERN-u donosi i nove linije finansiranja istraživanja i otvara mogućnosti za saradnju u oblasti akceleratorske, mikrotalasne i drugih tehnologija, kao i tehničarima i inženjerima. Od članstva u CERN-u i obrazovanje će imati benefita jer kroz tu instituciju prolazi mnogo nastavnika i profesora fizike. Koristi će imati i industrija, jer CERN na međunarodnim tenderima nabavlja sve što se koristi u istraživanjima, od superprovodnih supermagneta do sapuna. “Srbija kao zemlja članica sada ima pravo da učestvuje po jednakim uslovima na tim tenderima. To ima trenutni ekonomski efekat, ali se na taj način unapređuje i sam brend jer je saradnja sa CERN-om značajna referenca u visokim tehnologijama”, objašnjava Belić.

Koliko su knjige važne i da li mladi čitaju danas?

Iz godine u godinu istraživanja pokazuju da naša populacija sve manje čita. U Srbiji tek osam odsto ljudi navodi čitanje kao slobodnu aktivnost. Koliko su knjige važne i da li mladi čitaju danas. https://www.youtube.com/watch?v=v8nibuCW-M0&feature=emb_logo

Najbolji na bilbordima: Luka Davidović i Luka Lehotski

Luka Davidović i Luka Lehotski u protekloj školskoj i takmičarskoj godini kao učenici Osnovne muzičke škole “Josip Slavenski” ostvarilu su brojne nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima iz sviranja saksofona. Luka Davidović je, između ostalog, bio najbolji takmičar u pretkategoriji saksofona na Republičkom takmičenju muzičkih škola, ali i osvojio prvu nagradu kao deo duvačkog tria na Festivalu solfeđa “Slavenski”. – Volim muziku, ali nemam neki poseban žanr koji mi je omiljeniji od drugih – kaže Luka Davidović. – Najviše volim da sviram saksofon. Dnevno vežbam pola sata do 45 minuta.

Luka Lehotski osvajao je prve nagrade i prva mesta na više takmičenja kako iz saksofona, tako i iz teorije muzike. Bio je, između ostalog, najbolji takmičar u drugoj kategoriji saksofona na Republičkom takmičenju muzičkih škola, ali i osvajač prve B nagrade iz teorije muzike  na Republičkom takmičenju iz sofleđa i teoretskih predmeta. – Volim da sviram sve vrste zabavne i klasične muzike, ali volim i džez i bluz – navodi Luka Lehotski. – Nisam još siguran čime ću se baviti u budućnosti, jer sam završio muzičku školu i nisam nastavio u srednjoj, ali voleo bih da radim neki samostalan posao i paralelno da se bavim muzikom.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta je i ove godine Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Za nadogradnju i obnovu OŠ „Ivan Gundulić” 70 miliona

Grad Novi Sad će s 783.171.078 dinara finansirati radove u osnovnim i srednjim školama, a od te sume za osmoletke biće izdvojeno 173.319.078 dinara dok je za srednje škole namenjeno znatno više – 609.852.000. Kada je reč o osnovnim školama, najviše novca, 70 miliona dinara, biće izdvojeno za nadgradnju zgrade i rekonstrukciju prizemlja OŠ „Ivan Gundulić”. U OŠ „Đorđe Natošević” biće obnovljena hidrantska mreža, elektroenergetske i hidrotehničke instalacije i adaptiran prostor, a za te radove namenjeno je 28.184.863 dinara. Za energetsku sanaciju OŠ „Nikola Tesla”, koja podrazumeva zamenu stolarije i oblaganje fasade kamenom vunom, biće opredeljeno 23.616.000 dinara, dok će upola manje novca, nešto više od 12 miliona, biti izdvojeno za izolaciju dela fasada OŠ „Miroslav Antić” u Futogu.

Za kupovinu klima-uređaja, laptop-računara, kuhinjskog pribora u OŠ „Prva vojvođanska brigada”, „Kosta Trifković” i „Jovan Popović” izdvojeno je oko 1.200.000 dinara, dok će dva gasna kotla za fiskulturnu salu u OŠ „Dušan Radović” biti plaćena 8.700.000 dinara. Za opremu za obrazovanje, nauku, kulturu i sport, odnosno za nabavku računarske opreme, uz budžeta biće izdvojeno 8.100.000 dinara.

Budžetska izdvajanja za srednje škole i gimnazije su veća, a novac će biti namnjen za izgradnju i održavanje zgrada, projektno planiranje, nabavku administrativne opreme i one za obrazovanje, nauku kulturu i sport, kao i za bezbednost.

Najviše novca iz gradske kase, kao i ranijih godina, predviđeno je za izgradnju Muzičke i Baletske škole s koncertnom dvoranom na Limanu – 488.273.000 dinara. U okviru te sume biće plaćeno i projektno planiranje, ali i nabavka administrativne opreme i one za obrazovanje, nauku, kulturu i sport, kao i za bezbednost. Osveženu fasadu u vrednosti od šest miliona dinara dobiće i Gimnazija „Svetozar Marković”. Osim toga, Gimnazija „Isidora Sekulić” biće adaptirana i nadgrađen sprat, a vrednost tih radova, s projektnim planiranjem, procenjena je na 107.867.000 dinara. Za nabavku opreme za obrazovanje, kulturu i sport, te kancelarijske i račuinarske opreme u srednjim školama ove godine namenjeno je nešto više od šest miliona dinara.

Onlajn video-čet za mlade obolele od raka

Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanje, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se leče od raka ili su završili sa lečenjem. Kako bi im se pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta on-lajn vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja. Udruženje “Čika Boca” i “MladiCe” – mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su onlajn platformu za pružanje vršnjačke podrške i video-grupe podrške „MladiCe pričalice” na sajtu www.mladice.org. Podrška koju “MladiCe” pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem, jednim klikom moći da odaberu da li će se dopisivati mejlom mladice¬mladice.org ili korišćenjem aplikacija votsap i mesinyer. Privatnost i tajnost razgovora je zagarantovana. Podrška je dostupna svakim radnim danom od 17 do 21 sat, bez obzira na to gde živite. Čitav projekat prezentovan je na tribini „Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom”, koja je održana juče u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Tribina je deo projekta „Život posle raka”, koje finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj suicida jednog člana udruženja “Čika Boca”, rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja “Čika Boca”, na tribini u Institutu za mentalno zdravlje. – Jedne zimske večeri zazvonio je telefon i glas sa druge strane je rekao: “Vaš broj mi je ostavio Milanče. Znate, on je pokušao da se ubije!”, i tako kreće naša priča da se nađemo Milančetu, da ga sačuvamo, pričamo s njim i smestimo ga u bolnicu. Trenutak kada sam postala odgovorna osoba za njegov život, do smeštanja na psihijatriju, bio je snažan motiv da iskoristimo naše kapacitete i da uradimo nešto više, da u budućnosti ne dozvolimo da stvari eskaliraju toliko daleko. Tada smo i uvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno – objašnjava Dragana Radulović, dodajući da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.

Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest “MladiCa” koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Obučeni su da odgovore na potencijalna pitanja i da pri tome mogu sami da se zaštite od izgaranja. Kako je ovaj vid podrške u našoj zemlji inovativan, REBT centar će obezbediti i superviziju tokom rada ovog oformljenog tima. Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma, tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina. – U “MladiCa” sam od početka, jer mi je tokom lečenja nedostajalo da razgovaram s nekim ko je završio lečenje pre nego što sam ga ja započela. A kada se moje lečenje završilo, shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume – ispričala je Milkica Dimitrijević. Kako je navela, uz “MladiCe”, razgovore s njima, radionice koje su prošli, projekte koje su realizovali za pružanje podrške, volontiranje na kampovima “Mi možemo sve”, ona se oslobodila većine strahova i shvatila kakve pozitivne promene joj je to iskustvo donelo. – Kako se priča o raku ne završava s lečenjem, jer može dovesti i do mnogih posledica, važno je da pričamo o tome, da se ne pretvaramo da je sve u redu i da ne ignorišemo probleme. Zato sam tu, da pričam o tome i pružim drugima podršku u rešavanju njihovih problema – ispričala je Milkica Dimitrijević.

U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napomenula je v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje profesorka dr Milica Pejović Milovančević, – Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju, da pripadaju nekoj grupi i da mogu da im se obrate i ispričaju ono što ih tišti, brine, što im stvara problem, bez straha od osuđivanja, a sve uz podršku iskusnih stručnjaka. U tome smo prepoznali značaj ovog projekta i odlučili da ga podržimo omogućavajući prostor u okviru Instituta da se ova tribina održi – istakla je dr Pejović Milovančević.

Više od 300 mališana prošlo kroz kampove

„Čika Boca” je udruženje roditelja dece, adolescenata i mladih lečenih od raka u detinjstvu, nastalo 2011. godine. “Čika Boca” se od svog nastanka bavi organizovanjem aktivnosti, projekata i programa za pomoć, podršku i osnaživanje dece i mladih lečenih od raka. Više od 300 dece je prošlo kroz naše kampove, a 300 “MladiCa” je prošlo desetine edukacija i radionica da bi postali danas vršnjački edukatori. Kroz aktivnosti s mladima slušali smo njihove probleme i zajedno dolazili do rešenja. Mladi su imali potrebu da pričaju o svom iskustvu i želeli i da pomognu onima koji se trenutno leče. Nastala je baza mladih ljudi koji su se redovno okupljali i svoju grupu nazvali “MladiCe”, spajajući reč mladi i slovo C iz šifarnika bolesti, C je oznaka za kancer. Prateći njihove potrebe smo kreirali aktivnosti, programe s ciljem njihovog osnaživanja, većeg samopouzdanja, socijalnu inkluziju u školu i društvo.

Kroz lekciju o požarima u Australiji osnovci iz Kovina uče ekologiju

Projekat “Australija u plamenu” učenika kovinske “Zmajeve” osnovne škole, realizovan je odmah nakon zimskog raspusta. Učenici starijih razreda su korišćenjem IKT na  časovima tehnike i tehnologije došli do relevantnih i upozoravajućih podataka o kataklizmi požara, a sada i poplava, koja je opustošila teritoriju veličine Nemačke i nenadoknadivim gubicima ljudskih života, životinja i biljaka od kojih mnogima preti izumiranje. Kako naučnici tvrde požari u Australiji su samo nagoveštaj onoga što će svet doživeti sa porastom temperatura, u čemu je od presudnog značaja upravo održivi razvoj i primena ekološke tehnike i tehnologije, zaključili su učenici. “Rezultate svog rada đaci su prezentovali u formi kratkih video radova koje su postavili na internet platformi čime su ih učinili dostupni svima sa nadom da će imati uticaja na ekološku odgovornost. Aktuelnost događaja, posebno u danima kritičnog zagađenja vazduha kod nas, bili su veoma provokativna tema projekta čijom obradom se kod učenika razvija empatija, što je imalo poseban vaspitno – obrazovni uticaj na đake”, kaže njihov nastavnik Dejan Kreculj.

Udžbenici na albanskom “izgubljeni” u prevodu i prekograničnoj saradnji

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa smatra da se do dobrog i trajnog rešenja problema vezanih za udžbenike na albanskom jeziku za škole u opštinama Preševo, Bujanovac i Medvedja može doći samo uz pomoć prekogranične saradnje sa Republikom Albanijom. Saradnja izmedju ministarstava obrazovanja dve zemlje je postojala i ranijih godina, ali je 2019. godine po prvi put ikada, albanska ministarka obrazovanja Besa Šahini, zajedno sa srpskim ministrom obrazovanja Mladenom Šarčevićem, u maju posetila Bujanovac, a jedna od tema razgovora bili su upravo udžbenici na albanskom.

Nakon te posete najavljeno je potpisivanje memoranduma o razumevanju izmedju dve zemlje, što bi omogućilo da djaci iz opština Bujanovac, Preševo i Medvedja deo udžbenika dobijaju i iz Albanije. Zahvaljući saradnji izmedju ministarstava obrazovanja Srbije i Albanije od pre nekoliko godina albanski prvaci u Bujanovcu, Preševu i Medvedji u nastavi koriste najmoderniji, digitalni bukvar, koji dolazi iz Tirane.

Ali, ostalih udžbenika nema dovoljno. Prethodnih godina bilo je pokušaja i da se udžbenici prevode sa srpskog na albanski jezik, ali se pokazalo da prevodjenje oduzima toliko vremena da takvi udžbenici nakon nekoliko godina upotrebe jednostavno više nisu pratili plan i program nastave koji bi se u medjuvremenu promenio. Bilo je predloga i pokušaja i da albanski autori iz Bujanovca, Preševa ili Medvedje sami napišu udžbenike iz nekih predmeta. Ove dve varijante za obezbedjivanje udžbenika na albanskom jeziku nisu uspele pre svega zbog nedostatka naučnog kadra, koji je trebalo da odlično govori i srpski i albanski jezik.

Prema svedočenju samih profesora, iz nekih predmeta u srednjim školama su se do nedavno koristili udžbenici stari i do 30 ili 40 godina, u delovima koji su bili upotrebljivi po novim planovima i programima. Za predmete za koje nema nikakvih udžbenika koriste se skripte, ili se hvataju beleške na časovima.

Nedostatak udžbenika na albanskom jeziku je problem sa kojim se svakodnevno suočavaju prosvetni radnici, učenici a i njihovi roditelji poslednjih 20-tak godina, jer uprkos različitim pristupima za obezbedjivanje neophodnih udžbenika do konačnog rešenja nikako da dodje. Problem je nastao nakon 1999. godine, kada su škole na albanskom jeziku iz Bujanovca, Preševa i Medvedje prestale da dobijaju udžbenike od Zavoda za udžbenike iz Prištine.

Od tada škole u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku nisu bile u mogućnosti da gotovo nikako, a svakako nedovoljno dobro, prate reforme i nove planove i programe nastave, koji su važili za sve ostale škole u Srbiji. “Prema svim medjunarodnim konvencijama, koje su usvojene i u Srbiji, sva deca imaju pravo na obrazovanje, to je osnovno ljudsko i dečje pravo, a Republika Srbija treba da obezbedi svakom svom gradjaninu pravo na osnovno obrazovanje. Nacionalni savet Albanaca je vrlo angažovan na obezbedjivanju udžbenika a ovaj problem možemo prevazići preko memorandma o razumevanju čije su potpisivanje najavila dva ministra obrazovanja (Srbije i Albanije) prilikom posete Bujanovcu”, kazao je Mustafa.

Mustafa kaže da je do sada obezbedjen najveći broj udžbenika za drugi, peti i šesti razred, a da se očekuje da do kraja godine bude obezbedjeno još 18 udžbenika. Što se tiče srednjih škola, učenici za sada imaju samo jedan udžbenik koji prati poslednji plan i program nastave, a to je albanski jezik i književnost za prvi, drugi, treći i četvrti razred. Iz predmeta za koje nema udžbenika uglavnom profesori iz srpskih udžbenika prevedu deo koji bi trebalo da predaju, i to diktiraju na času, učenici napišu, a narednog časa na osnovu diktata profesor ispituje učenike. “Učenje po diktatu ne koriste čak ni u zemljama trećeg sveta, a kamoli u zemljama koje su adaptirale digitalnu verziju učenja. To stvarno ne liči na 21. vek ni na unapredjenje brazovanja kakvo bi i u Srbiji trebalo da postoji. Svakom detetu treba obezbediti ravnopravni položaj i uslove za učenje. Ne može deo Srbije da uči na jedan način, a deo populacije na drugaciji način, samo zato što ima drugačiju nacionalnu pripadnost”, rekao je Mustafa.

Na pitanje da li problem oko obezbedjivanja udžbenika na albanskom jeziku predstavlja i to što Srbi i Albanci imaju različite poglede na istorijske dogadjaje ali i na geografiju, Mustafa odgovara da takavih različitih gledišta ima, ali u svega nekoliko udžbenika koji mogu da budu sporni, dok nedostaje ogroman broj udžbenika sa kojima takvih problema nema. Prema njegovim rečima samo jedan deo istorije i geografije može biti problem i to deo koji se tiče najnovije istorije i dogadjaja oko Kosova, kao i pitanje kada su i odakle su došli Albanci, dok druga istorija ne predstavlja problem. Isto je i kod geografije, nije problem geografija sveta nego, opet, sve što se tiče Kosova, da li je Kosovo država ili nije.

“Sa reformom školstva Albanija je otišla mnogo dalje prema cilju prema kome ide i Srbija. Dok je u Srbiji sačuvana struktura četiri plus četiri razreda osnovne škole, plus četiri razreda srednje škole, u Albaniji su otišli do kraja sa reformom i imaju 12 godina preduniverzitetskog školovanja, a planovi i programi su im po najnovijim standardima Evrope, odnosno prema Bolonjskoj konvenciji u obrazovanju. Moglo bi da bude problema u geografiji, jer u udžbeniku za peti i šesti razred se kaže da su ‘naši prethodnici Sloveni’, a za Albance prethodnici su Iliri. Onda imamo problema kako vidimo 90-te godine.

Ali ako su Francuzi i Nemci nakon svih ratova mogli da dodju do zajedničke knjige o istoriji, zašto ne bi mogli i Albanci i Srbi? Što se tiče istorije ali i drugih stvari ima mnogo više toga što nas spaja a ne što nas razdvaja”, kazao je Mustafa.

Mustafa kaže da na pitanje ko je kriv zato što deca nemaju udžbenike neki iz republičke vlasti krive lokalne albanske političke lidere, jer je u proteklih 20 godina bilo različitih predloga kako da se ovaj problem prevazidje, ali uvek je bilo nekoga kome ponudjeno rešenje nije odgovaralo. Jedno od takvih ponudjenih rešenja u prethodnom periodu, koje nije uspelo, bilo je i najjednostavnije prevodjenje udžbenika sa srpskog na albanski jezik. Za takvo rešenje, pokazalo se, nije bilo dovoljno stručnog kadra iz Bujanovca i Preševa, da adekvatno prevedu stručne izraze u udžbenicima egzaktnih nauka. “Ceo sistem obrazovanja (u Bujanovcu, Preševu i Medvedji) bio je povezan sa Zavodom za udžbenike u Prištini, a posle rata na Kosovu imali smo veliki problem. Onda je tadašnje ministarstvo obrazovanja Srbije 2006. godine dozvolilo da se u školama koriste udžbenici sa Kosova, ali to je trajalo samo do proglašenja nezavisnosti Kosova. Dolazili smo u situaciju da 10.222 udžbenika (koji su bili donacija ministarstva obrazovanja Kosova) ne mogu da prodju carinu i da se posle osam meseci vrate (u Prištinu). Imali smo velike greške u prevodima (udžbenika sa srpskog na albanski), kada su magnetna polja prevodili kao magnetne pašnjake a sfere kao lopte. To su nedopustive greške u prevodu”, kazao je Mustafa.

Mustafa je rekao i da Nacionalni savet Albanaca od saradnje izmedju ministarstava obrazovanja Srbije i Albanije očekuje i da na dnevni red za rešavanje dodju i pitanja nostrifikacije diploma, kao i priznanja o pohadjanju seminara, koje prosvetni radnici iz ovih opština pohadjaju u Albaniji.

Pirot: Prvi do časnog krsta doplivao profesor fizičke kulture Filip Filipović

Profesior fizičke kulture  i zamenik direktora Sportskog centra Pirot  četrdesetogodišnji Filip Filipović u nedelju  je na Bogojavljenje u Pirotu prvi doplivao do časnog krsta i poneo titulu krstonosca na Gradskom kupalištu u Pirotu pred velikim brojem građana. – Ovo nije prvi put da doplivam do časnog krsta. Prvi put sam učestvovao 2013. godine i tada sam prvi stigao do časnog krsta takođe na kupalištu. Sada se to desilo opet. Veoma sam srećan zbog toga. Nije važno ko je prvi stigao do krsta, važno je da nas ima u ovako velikom broju i da obeležimo ovaj veliki praznik. Hvala svima koji su učestvovali i građanma koji su došli na kupalište. Voda u njemu je biloa dosta hladna- rekao je Filipović po izlasku iz vode. Za titulu krstonosca nadmetalo se sedamdesetak odvažnih plivača, među kojima je bila i jedna dama. Filip Filipović  je nagrađen ikonom , majicom i peškirom a prigodnim poklonima nagrađeni su i svi učesnici plivanja.

Filipoviću i ostalim učesnicima čestitali su sveštenik Živko Milović  koji je sve učesnike blagoslovio i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić. – Čestitam Filipoviću koji je prvi doplivao do časmog krsta ali i svim učesnicima, Nadam se da ćemo ovu tradiciju nastaviti i dalje i da će iduće godine biti još više plivača- rekao je Vasić , koji je svima koji sutra slave Svetog Jovana čestitao slavu. Po sedamnaesti put je na Bogojavljenje  organizovano plivanje za časni krst u Pirotu. Manifestaciju su i ovoga puta organizovali  Sportski centar Pirot i Crkvena oština Pirot uz pomoć Gradske uprave Pirot. Pre  nadmetanja za časni krst  iz obe pirotske crkve – “Rođenje Hristovo“ u Pazaru i “Uspenije Presvete Bogorodice“ u Tijabari krenule su litije koje su se srele na Pešačkom mostu na Keju kraj Nišave i zajedno došle do Kupališta.

Vremeplov: Rođen Đorđe Jovanović

  Srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu rođen je na današnji dan 21. januara 1861. godine. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika: Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.

Vremeplov: Umro Petar Krstić

Na današnji dan 21. januara 1957. godine umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola “Stanković” i “Mokranjac” u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik “Muzičkog glasnika”. Dela: muzika za komade “Ajša”, “Koštana”, “Dorćolska posla”, “Kosovska tragedija”, opera “Zulumćar”, “Ženidba Janković Stojana” (nedovršena), orkestarski “Skerco d-mol”.

Vremeplov: Umro Sesil de Mil

Američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, autor mnogih vesterna, melodrama, komedija i pseudoistorijskih grandioznih filmova s desetinama hiljada statista, obavezno prema nekom biblijskom motivu umro je na današnji dan 21. januara 1959. godine. Filmovi: “Virdžinijanac”, “Devojka za zlatnog zapada”, “Karmen”, “Mala Amerikanka”, “Ne menjaj svog muža”, “Deset zapovesti”, “Trijumf”, “Burlaci sa Volge”, “Kralj kraljeva”, “Čikago”, “Božanske devojke”, “Dinamit”, “U znaku krsta”, “Kleopatra”, “Avanture Bufalo Bila”, “Pacifik ekspres”, “Samson i Dalila”, “Najveća predstava na svetu”.

Vremeplov: Umro Kemal Monteno

Na današnji dan  21. januara 2015. godine preminuo je Kemal Monteno, jedan od najpoznatijih kantautora i šansonjera bivše Jugoslavije. Upamćen je po pesmama: Lidija, Sviraj mi o njoj, Spavaj cvijete moj, Sarajevo ljubavi moja, Putovanja, Zaboravi, Nije htjela, Daleko daleko, Stari, Dušo moja, Sinoć pod prozorom njenim…

Vremeplov: Giljotiniran Luj XVI

Francuskom kralju Luju XVI – kojeg je u septembru 1792. godine revolucionarni Konvent svrgao s prestola, a zatim zbog “veleizdaje” osudio na smrt – u Parizu je na današnji dan 21. januara 1793. godine na giljotini odrubljena glava. Na presto je stupio 1774. godine. a ostao je na tronu još tri godine po izbijanju Francuske revolucije.

Vremeplov: Umro Vojislav Ilić

Na današnji dan 21. januara 1894 umro je srpski pisac Vojislav Ilić, osnivač moderne srpske lirike i tvorac verističkog izraza u srpskoj poeziji. Njegova lirika označila je raskid s romantičarskom poezijom i obeležena je misaonim skepticizmom. Pisao je elegične, setne pesme u kojima preovlađuju motivi prošlosti i samoće (“Zimska idila”, “Jesen”, “Ja ništa više ne verujem”, “Tamara”, “Istok”). Radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu, pisar ministarstva unutrašnjih poslova, učitelj u Turn Severinu i diplomatski činovnik u Prištini i Solunu. Dela: dva izdanja “Pesama” objavljena za života i sabrana dela posthumno.

Vremeplov: Umro Lenjin

  Vladimir Iljič Lenjin, vođa boljševika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. godine prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistem umro je  je na današnji dan 21. januara 1924.godine Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon što je njegov brat streljan od strane vlasti zbog terorističke aktivnosti. Dela: “Šta su ‘prijatelji naroda’ i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?”, “Razvitak kapitalizma u Rusiji”, “Zadaci ruskih socijaldemokrata”, “Šta da se radi?”, “Korak napred, dva koraka nazad”, “Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji”, “Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije”, “Materijalizam i empiriokriticizam”, “Socijalizam i rat” (s Grigorijem Zinovjevom), “Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma”, “Aprilske teze”, “Država i revolucija”, “Proleterska revolucija i renegat Kaucki”, “Dečja bolest ‘levičarstva’ u komunizmu”.

Vremeplov: Umro Džon Adams

Na današnji dan 21. januara 1892. godine  umro je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams, profesor Univerziteta u Kembridžu, koji je 1845, na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, prvi odredio putanju i približan položaj do tada nepoznate planete Neptun. Otkriće nije blagovremeno objavio, pa je slava za otkriće Neptuna 1846. pripala francuskom astronomu Irbenu Žan Žozefu Leverjeu.

Đaci nakon ekskurzija pišu referate

“Uspeli smo da objedinimo vesele neprospavane noći druženja i dane ispunjene upoznavanjem italijanske, španske i francuske kulture”, poručuju učenici u svojim referatima koje su po novim pravilima obavezni da pišu po povratku sa ekskurzije. Naime, prema novom pravilniku o ekskurzijama, domaći đaci imaju obavezu da nakon povratka sa putovanja napišu referat o onom nešto su videli i nauičili kako kako bi se podsetili da je cilj učeničkog putovanja 

Međutim, iako pravilnik počinje da se primenjuje od ove godine, referata neće biti verovatno pre naredne. Naime, kako nam je predočilo nekoliko direktora beogradskih gimnazija i srednjih škola, u trenutku u kome su raspisivani tenderi na kojima se odlučivalo oko destinacija na koje će deca putovati, važila su druga pravila, i sada moraju da se pridržavaju njih.  Po svemu sudeći, referata neće biti barem do proleća, kada na ekskurzije pođu oni koji su ih odabrali sada, na početku ove školske godine.

Ipak, direktor beogradske gimnazije “Patrijarh Pavle”, Jasmin Nikolovski, inicijalno profesor srpskog jezika i književnosti, oduvek je imao ovu praksu: njegovi učenici praktikuju da pišu referate o onome što su saznali na putovanju, o mestima koje su videli i o tome kako  su proveli vreme, i pre nego što je to bilo obavezno pravilo. Tako smo imali priliku da vidimo izveštaje sa jednog od putovanja koje podrazumeva obilazak španskih, italijanskih i francuskih, gradova, a deca su dokazala da nisu na ekskurziju išli neozbiljno, već sa istinskom željom da vide barem delić drugih kultura. “Mesecima smo s uzbuđenjem očekivali matursku ekskurziju. Mi mladi volimo da putujemo i radovali smo se činjenici da ćemo obići Milano, Nicu, Barselonu …” piše u jednom radu, sada već bivših maturanata ove gimnazije. “Naše prvo odredište bio je Milano. Na milanskom trgu s oduševljenjem smo posmatrali velelepnu katedralu. Na ulicama Milana smo uživali u melodiji uličnih svirača. Posle Milana smo obišli tipičan italijanski gradić San Remo. Videli smo rusku crkvu i pozorište. Imali smo priliku da upoznamo mlade Italijane, koji su nam približili italijansku kulturu, a koji su izrazili želju da upoznaju i sa srpskom tradicijom.” Izveštaj se nastavlja: kuda su se uputili trećeg dana, kako ih je očaralo plavetnilo Azurne obale, a i Ljoret de Mar je bio sunčan. “Španski ritam je vladao peščanom plažom, a ulicama se širio miris paelje i belog vina”, romansirano piše dalje ova učenica.

Dakle, napisano korektno, pomalo naivno, dečjim stilom i rukopisom, ali svakako dokazuje da učenica koja je referat napisala, zna tačno šta je obilazila, šta je videla, a opisi odaju utisak i da može da prizove mentalnu sliku situacija u kojima se našla na određenim mestima. Dakle, putovanje će pamtiti, što je i suština, a sam referat joj je pomogao da misli organizuje, pobroji sve što je doživela, tako da se na osnovu ovog primera čini da celokupna ideja ima smisla.

I drugi referat koji smo pročitali, takođe, sadrži opise i tačna nabrajanja gde su sve šetali, šta su videli… A završava se ovako: “Povratak u Srbiju i osećaj zadovoljstva. Uspeli smo da objedinimo vesele neprospavane noći druženja i dane ispunjene upoznavanjem italijanske, španske i francuske kulture.”

Ali, potkrao se i poneki “biser”. Deci je u povratku s ekskurije dat anketni listić kako bi se izjasnili koliko su zadovoljni kvalitetom određenih usluga koje su imali na putovanju. Veoma visoke i najviše ocene dobili su i smeštaj i hrana, program, prevoz, turistički vodič… A jedan oduševljeni učenik je, na pitanje koja je konačna ocena putovanja, napisao: “Bog vas blagoslovio!”

About the Author

admin