Vesti – 22.01.2020.

Spisak lepih želja: Sindikati traže korekciju plata, stanove, nagrade…

Tri reprezentativna sindikata (Unija je opet po strani i tera po svome, prim, ured.) u obrazovanju u ponedeljak su zatražila od Vlade i nadležnih ministarstava(!) hitnu korekciju koeficijenata u obrazovanju od drugog do šestog stepena, izjednačavanje cene rada za sve zaposlene u tom sektoru, isplatu novogodišnjih nagrada i izgradnju stanova pod povoljnijim uslovima.

U obrazloženju potpisnici ovih zahteva Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS “Nezavisnost” i Sindikat radnika u prosveti Srbije navode da su plate zaposlenih od drugog do šestog stepena na nivou minimalca, a da je cena rada u visokom obrazovanju i studentskom standardu niža od one u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i u učeničkom standardu, zbog čega traže da one budu izjednačene. Takođe, tri sindikata podsećaju da je pravo na novogodišnju nagradu garantovano posebnim kolektivnim ugovorima.

Pred poslanicima set zakona iz oblasti obrazovanja

Poslanici Skupštine Srbije započeli su u ponedeljak 20. januara 2020. godine novu vanrednu sednicu na kojoj će razmatrati set zakona iz oblasti obrazovanja. Na dnevnom redu sednice su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Srbije, Predlog zakona o žigovima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju, koje je podnela Vlada Srbije.

Skupština će razmatrati i Predlog zakona o potvrdjivanju Sporazuma izmedju vlada Srbije i Francuske o statusu Francuske škole u Beogradu, Predlog zakona o potvrdjivanju Marakeškog ugovora za omogućavanje pristupa objavljenim delima od strane lica koja su slepa, slabovida ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale, kao i Predlog zakona o potvrdjivanju Sporazuma izmedju vlada Srbije i Makedonije o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, koji je takodje podnela Vlada.

Šarčević: Usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti

Ministar prosvete nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je u Skupštini Srbije da se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao krovni zakon, menja pre svega zbog uskladjivanja sa odredbama novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. To se pre svega odnosi na Jedinstveni informacioni sistem u kojem učenici još u predškolskom uzrastu dobijaju poseban broj koji ih prati do kraja školovanja, podaci se čuvaju u jedinstvenom registru i sada su brojne procedure pojednastavljene, rekao je ministar.

Obrazlažući pred poslanicima Zakon o nacionalnom okviru o kvalifikacijama, Šarčević je pohvalio rad državne Agencije za kvalifikacije i rekao da su u njenu nadležnost prešlo i priznanje stranih visokoškolskih diploma, kao i da će procedure nostrifikacije diploma biti ubrzane. „Izjednačeni su modeli neformalnih i formalnih vidova obrazovanja i sticanje sertifikata podrazumeva da se formiraju posebni centri za takozvano doživotno učenje“, rekao je Šarčević.

Ministar prosvete je istakao da su formirani srednjoškolski resurs centri u deset gradova u kojima poslodavci lakše nalaze kadrove koji su im potrebni.

Govoreći o izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, ministar je rekao da se on usaglašava sa dva zakona koja je skupština već donela – o dualnom srednjem obrazovanju koji se već primenjuje, kao i o dualnim studijama koji još nije u primeni. Šarčević je pohvalio sistem dualnog obrazovanja kao onaj koji nudi više prakse učenicima i rekao da poslodavci shvataju da što pre treba da potpišu ugovore sa školama. Ministar je kratko obrazložio izmene Zakona o žigovima kojim se nacionalni model uskladjuje sa svetskim, kao i potvrdjivanje sporazuma sa Francuskom i Severnom Makedonijom u oblasti obrazovanja. Ministar prosvete predložio je i potvrdjivanje Marakeškog ugovora koji će omogućiti pristup slepim i slabovidim licima iz više zemalja da pristupe materijalima štampanim Brajevim pismom.

Vlada potvrdila Konvеnciju o mеđunarodnom ostvarivanju izdržavanja

Vlada jе na sеdnici održanoj u petak 17. januara utvrdila Prеdlog zakona o potvrđivanju Konvеncijе o mеđunarodnom ostvarivanju izdržavanja dеcе i drugih članova porodicе, kako bi sе unaprеdila saradnja izmеđu država u poglеdu mеđunarodnog ostvarivanja izdržavanja dеcе i drugih članova porodicе, kao i zbog potrеbе da sе na еfikasniji način postignu rеzultati koji bi bili dostupni, brzi, dеlotvorni i еkomični. Primеnom Konvеncijе obеzbеdićе sе standardizovan i modеrniji sistеm saradnjе izmеđu država u ovoj oblasti, jеdinstvеn cеntralni organ koji prima i šaljе zahtеvе, prеcizni i razumni rokovi za obavеštavanjе o statusu zahtеva i uspostavićе sе obavеza nadlеžnih organa da postupaju еfikasno u svim postupcima koji sе vodе.

Kako do ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama?

– Ideja pametne specijalizacije veoma je privlačna, značajna i interesantna ne samo za naše univerzitete, nego i za čitavo društvo, a zahvaljujući nacrtu strategije o kojoj počinjemo javnu raspravu, ona dobija i vidljivu formu – rekao je juče u Novom Sadu rektor Novosadskog univerziteta profesor dr Dejan Jakšić.

Rektor Univerziteta u Nišu profesor dr Dragan Antić podsetio je na to da je ovu strategiju tri godine pripremala radna grupa Vlade Srbije kojom je koordiniralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, te da bi ona trebalo da doprinese kvalitetnijem razvoju saradnje nauke i privrede. Po rečima rektorke Beogradskog univerziteta profesorke dr Ivanke Popović, ova strategija je još jedna od koristi uključivanja naših univerziteta u Erazmus programe, a još značajnija je u svetlu činjenice da je naša zemlja poslednja u Dunavskom regionu koje je donosi.

Direktorka Tehnološkog parka Beograd Gordana Danilović Grković ocenila je da će ova strategija pomoći da se od Novog Sada, koji već ima veliko iskustvo, preko Beograda do Niša, uz uključivanje svih drugih  univerzitetskih centara, uspostavi “pametna kičma” Srbije.

– Između pametne specijalizacije i ekonomije zasnovane na znanju je znak jednakosti, a deviza Vlade Srbije je društvo zasnovano na znanju – rekao je ministar prosvete Mladen Šarčević. – I do sada smo puno uradili da se nauka u Srbiji razvija kvalitetnije i brže a ova strategija je još jedan od koraka u tom smeru.

Strategija pametne specijalizacije je, po oceni njenih kreatora, važan instrument za poboljšanje inovacionog i istraživačkog ekosistema u Republici Srbiji, kao i za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama. Prioritetne oblasti, identifikovane kroz proces izrade ovog dokumenta, a u kojima naša zemlja ostvaruje konkurentne prednosti i u koje je potrebno dalje investirati su informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, kreativne industrije, mašine i proizvodni procesi budućnosti.

Nacrt koji je upravo  ušao u javnu raspravu, za svaku identifikovanu oblast, predviđa sveobuhvatni paket mera kojima se će se uticati na poboljšanje konkurentskog položaja srpskih kompanija na globalnom tržištu i ostvariti pozitivan efekat na društveno-ekonomski razvoj.

Javna rasprava o Nacrtu strategije pametne specijalizacije u Republici Srbiji održana je juče istovremeno u Novom Sadu, Beogradu i Nišu zahvaljujući novoj opremi za komunikaciju na daljinu, instaliranoj na univerzitetima u ova tri grada. Ova oprema stigla je zahvaljujući projektu Erazmus+ KA2 – Interdisciplinarni program kratkih ciklusa u oblasti Kreiranja i analize javnih politika.

Najbolji na bilbordima: Njegoš Katanić, Teodora Tomić, Sara Korica, Kosta Đermanov

Škola za dizajn „Bogdan Šuput” u protekloj školskoj godini imala je mnogo učenika koji su na takmičenjima osvajali prestižne nagrade. Ove godine iz te škole četiri učenika je promovisano na bilbordu u okviru bilbord kampanje „Učim + Znam = Vredim”, zbog izuzetnih rezultata postignutih na „Danima ćirilice”.

Njegoš Katanić osvojio je prvo mesto za ilustraciju na temu „Zemlja”. – Nacrtao sam bojno polje i vojnike – kaže Njegoš. – Poruka koju sam hteo da pošaljem tim radom je da su ljudi za svoju zemlju spremni da se bore da je odbrane, ne žaleći ni svoj život. Voleo bih da se u budućnosti bavim dizajnom video-igara.

Teodora Tomić učenica je četvrtog razreda škole „Bogdan Šuput” i osvojila je drugo mesto za literarni rad. – Tema rada bila je „Moja zemlja” – navodi Teodora. – To nam je, zapravo, bio domaći koji isprva nisam znala kako da uradim, ali sam  napisala iz duše i ispalo je najbolje.

Sara Korica, učenica je četvrtog razreda. – Osvojila sam prvo mesto iz veza na „Danima ćirilice”– ističe Sara. – Planiram da upišem arhitekturu i da se u tom smislu bavim umetnošću.

Kosta Đermanov ide u treći razred i osvojio je prvo mesto na Međunarodnom takmičenju iz ilustracije. Učestvovao je i na takmičenju iz fotografije, gde je prošao u finale.

– Dobio sam nagradu za ilustraciju inicijala – kaže Kosta. – Mi učimo kaligrafiju, ali ovo je bilo više apstraktno viđenje kako bih sebe likovno predstavio. U budućnosti bih voleo da se bavim dizajnom, još nisam odredio kojim, ali bih voleo da to bude grafički ili modni dizajn. Voleo bih da se se bavim i fotografijom. Mada me zanimaju i dizajn enterijera, slikanje, crtanje… Planiram da upišem fakultet u inostranstvu. Za početak, planiram da upišem likovnu akademiju.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Povratak školskim menzama za zdraviji podmladak

Dan kada će đaci u Srbiji, kada doručkuju, užinaju i ručaju u svojim osnovnim školama, na meniju imati organski proizvedenu hranu, na prvom mestu voće i povrće, ne bi morao preterano dugo da se čeka. Prethodno je potrebno dosta da se uradi: da se naprave zakonske izmene kojima bi se to omogućilo, da se uspostavi veza porizvođača i škola bez posrednika, da lokalne samouprave reše da dotiraju razliku u ceni koju nosi korišćenje potpuno zdrave hrane, do toga da se razvije svest, kako roditelja, tako i dece, o važnosti zdrave ishrane. Sudeći po onome što se čulo na nedavno održanom forumu u Novom Sadu, u Osnovnoj školi „Đorđe Natošević“: “Mogućnost snabdevanja osnovnih škola u Srbiji organskim voćem i povrćem“ sve strane nadležne i uključene u ovaj, za zdravlje podmlatka važan poduhvat, jesu za ove izmene. I škole i proizvođači organske hrane, i, kada je reč o gradu Novom Sadu, lokalna zajednica. Proizvodi već uveliko postoje tu, u okolini, Grad i Pokrajina delom subvencionišu njihovu proizvodnju, kako su sami i istakli na ovom skupu, a i rukovodioci škola spremni su da učine dodatni napor za dobro svojih đaka.Načelnica Gradske uprave za obrazovanje dr Lidija Tomaš za „Dnevnik“ kaže da se Grad Novi Sad, kao drugi po veličini u Srbiji, ovom temom već duže bavi – još dok je Pravilnik o bližim uslovima načina organizovanja ishrane u osnovnim školama bio u proceduri donošenja.

Ovaj projekat je tada krenuo paralelno i na neki način je i uticao na formiranje tog Pravilnika. U njegovoj izradi učestvovali su i Institut za javno zdravlje Republike Srbije, nutricionisti i drugi stručnjaci. Prema Pravilniku, svaki dan u ishrani trebalo bi bude zastupljeno sveže voće i povrće i namirnice koje su neprerađenog porekla. Odnosno, zabranjuje se upotreba prerađevina od mesa, i drugih proizvoda s aditivima, koncentrati, prerađeni sokovi, emulgatori… Ide se praktično na industrijski neprerađenu i svežu hranu. Školama to komplikuje stvar, s obzirom na to da je mnogo lakše obezbediti ponudu koja se sastoji od lisnatog testa, pomfrita ili raznih testenina, nego nabavljati sveže proizvode i termički ih obrađivati.

U sve to treba da se uključi i grad, ističe Lidija Tomaš i kaže da Centralnoj kuhinji, koja je najmodernija u regionu novosadska deca predškolskog uzrasta već imaju ishranu po standardima Pravilnika. Međutim, još uvek ne govorimo o organskoj hrani jer nismo našli pravi način i zakonski uvedemo organsku hranu i da njena cena bude subvencionisana. U to svakako treba da se uključe i drugi resori. Nastojaćemo da pokrenemo tu inicijativu kako bi se ova vrsta proizvoda mnogo lakše našla u školama. Potrebne su i izmene u sistemu javnih nabavki, kako bi organski proizvedeno voće i povrće bilo izuzeto od određenih procedura. Tako bi se proizvođači organskog voća i povrća direktno ili preko svojih zadruga javljali školama da im isporučuju svoje proizvode. I nije samo ponuditi obroke, treba kroz edukaciju razvijati i svest i navike devce o upotrebi organaske i zdrave hrane, navodi Tomaševa.

U projektu uvođenja organski proizvedenog voća i povrća u ishranu đaka u Srbiji učestvuje 30 škola koje je izabralo Ministarstvo prosvete. Jedna od naših osnovnih uloga je da se brinemo o deci, o zdravlju dece, a jedan ovakav projekta nam omogućava da stupimo u kontakt s proizvođačima organeske hrane. Da stvari uredimo tako da imamo sigurnu dostavu i sgurno zdravu hranu, takođe i standardizovanu cenu. Jer, kada znaju da imaju gde i kome da plasiraju svoje proizvode, proizvođači će držati i dogovorenu cenu i kvalitet. Znaju da bi u suprotnom ispali iz posla, kaže direktor Osnovne škole „Đorđe Natošević“ Nedeljko Đorđić koja ima mogućnosti i sama sprema obroke za svoje đake. Kada je reč o aktuelnom stanju, po rečima Đorđića, većina škola, jer nije u mogućnosti sama da priprema obroke, prinuđena je da za ishranu dece anagažuje privatno ketering snabdevanje. To je dovelo do pada kvaliteta ishrane. Uglavnom se radi o ugljenohidratnoj hrani: raznim testeninama, picama… Deca to vole, ali, što se tiče nutritivnih i kalorijskih vrednosti, to svakako nije zadovoljavajuće. On ističe i da se već 15 godina ne menja iznos od 2.760 dinara po detetu koji se obezbeđuje iz lokalnog budžeta, a treba da pokrije 60 obroka mesečno u školama koje imaju organizovanu ishranu, odnosno produženi boravak. Kroz ovaj projekat stekli smo uvid u to kakvo je stanje i sagledali smo šta možemo da unapredimo, pošto cena ishrane ostaje ista. Naišli smo na razumevanje gradskih čelnika, da vidimo šta može da se uradi u okvirima te cene. Da li možemo da izbegnemo velike dobavljače koji su se ugradili svojom cenom, a na čiji kvalitet često ne možemo da utičemo. Ideja je da lokalni proizvođači snabdevaju namirnicama škole, što pojeftinjuje ceo postupak. Načelnica je dala lepu ideju da se školama, koje koriste organsku hranu, razlika u ceni pokriva dotacijama. To bi bila lepa podrška, kaže Đorđić.

Za kvalitetnu, ne samo najjeftiniju hranu

Jedan smo od 30 partnera na velikom evropskom Streng2Food projektu. U njemu je pet partnera iz Srbiji, među kojima je i Ministarstvo prosvete. Reč je o projektu unapređenja ishrane u osnovnim školama, kroz saradnju s lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, zatim unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale kvalitetniju, ne samo najjeftiniju hranu, kaže Ratko Bojović, direktor Evropske trening akademije koja je nosilac ovog projekta. Školama pomažemo, dodaje naš sagovornik, kroz razne aktivnosti, kao što su standardizacija i unapređenju postojećih menija, merimo kvalitet postojeće hrane, pratimo koliko preostane neisokrišćene hrane, radili smo s kuvarima u školama na unapređenju njihovih veština. Pravili smo ankete sa decom i roditeljima, o tome šta deca vole da jedu, kakvi su stavovi roditelja i navike vezane za ishranu, kako bismo sutra znali da adaptiramo menije, kako bi deca imala nutritivniju hranu koja bi se racionalno koristila, kazao je Bojović.

Neguju istraživački pristup nastavi: Igrom do nauke i novih znanja

U osnovnoj školi „Miroslav Antić” u Futogu godinama se neguje istraživački pristup nastavi, stoga su nastavnici pre šest godina došli na ideju da pokrenu projekat na nivou škole, da bi učenici samostalno, na njima zanimljiv i interesantan način, a primenom naučnih metoda, dolazili do određenih saznanja. Projekat je organizovan tako da su đacima na mesečnom nivou nuđeni jednostavni ogledi koje su rešavali, a svoje rezultate su prezentovali na završnoj manifestaciji „Festival nauke”, koji se tradicionalno realizuje u školi.

Po rečima nastavnice hemije te škole i koordinatora predmeta Igrom do nauke Adrijane Sarić, nakon šest godina su otišli korak dalje ne bi li ispunili svoj cilj da se učenici naučno opismene i proširili delovanje projekta i na slobodne nastavne aktivnosti, te se od ove godine đaci mogu opredeliti i za predmet Igrom do nauke. – Kroz taj predmet učenici rade jednostavne oglede, a bavili smo se raznim temama, poput zagađenja bukom, obnovljivim izvorima energije, klimatskim promenama, dakle svim onim što praktično utiče na našu životnu okolinu – rekla je za naš list Adrijana Sarić. – Uključeni su učenici od petog do sedmog razreda, koji prolaze kroz sve faze naučne metode, s ciljem da se naučno opismene kroz naučnoistraživački rad. Praktično, radeći svoje oglede, oni moraju da prođu od postavke ogleda preko realizacije, a svaki deo ogleda mora da se dokumentuje, izvede zaključak i na osnovu toga učenici naprave vord dokument ili „power point” prezentaciju i prikažu svoje rezultate.

Po njenim rečima, đaci petih razreda se bave temom koja je u vezi sa zagađenjem bukom, šestaci se bave izučavanjem i uzročnicima klimatskih promena, dok sedmaci rade na obnovljivim izvorima energije. Upustva i sam ogled pripremi Adrijana, dok deca na času realizuju zadatak. Svaki ogled je praktičan i radi se po principu eksperimenta. – Predmet je vrlo lepo prihvaćen od učenika i u sva tri razreda imamo grupu od 30 učenika, s tim što u petom imamo dve takve grupe – priča nastavnica. – Tokom rada, đaci su podeljeni u manje grupe od po dva do tri učenika, da bi svako od njih mogao učestvovati u realizaciji ogleda. Na sledećem času obrađujemo rezultate koje su dobili, dok poslednji čas oni prezentuju šta su postigli i iz toga naučili. Tako već sad budimo ekološku svest kod njih i nadam se da će se ona održati i kada budu odrasli ljudi.

Kako kaže, sada rade na izučavanju zvuka kao uzročnika buke, ispituju vibracije, i to su sve jednostavni ogledi, koji se izvode s jednostavnim materijalima, dostupnim svima u kući. – Izučavanje vibracija smo radili tako što smo uzeli dva štapića od sladoleda, špatule koje se koriste u Domu zdravlja i uzeli smo slamčice koje su isekli, povezali su ih gumicom, spojili s dve špatule i duvali u njih – kaže naša sagovornica. – Ukoliko sve dobro odrade, gumica počinje da vibrira, a oni su sami morali da dođu do zaključka o tome kako se zvuk pomera u zavisnosti od rastojanja. U planu je na samom kraju, kada sve savladaju i potpuno se obuče, da koriste aplikaciju na telefonu ili školski bukomer koji imamo, te ćemo ići po Futogu i meriti nivo buke na raskrsnicama u frekventnom i manje frekventnom delu dana, zatim u školi, u zatvorenom ili otvorenom prostoru i slično, da bismo imali dovoljno materijala za upoređivanje rezultata.

Po njenim rečima, učenici koji idu na predmet Igrom do nauke takođe će biti deo završnog „Festivala nauke”.

Inđija nagrađuje vukovce

Opština Inđija javno je pozvala mlade koji su stekli Vukove diplome u srednjim školama van teritorije opštine Inđija, da se jave do kraja januara. Ova sremska opština već godinama nagrađuje vukovce laptop računarima, a od ove godine nagradiće i one mlade sugrađane koji su srednje škole završili u nekoj od srednjih škola Republike Srbije. Na šalteru 8 Opštinske uprave potrebno je priložiti ličnu kartu i fotokopiju Vukove diplome, uz original na uvid.

Talentovani učenici i  na bilbordima širom Srbije

Na 38 lokacija širom Srbije Ministarstvo prosvete je postavilo bilborde na kojima su prikazani mladi talentovani učenici koji su osvojili brojne nagrade na internacionalnim takmičenjima. Bilbordi sa fotografijama uspešnih učenika su postavljeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu i Čačku. U Ministarstvu prosvete su za Tanjug rekli da je cilj postavljanja bilborda da se ukaže na rezultate izuzetnih učenika, kako bi oni postali vidljivi u društvu. Na bilbordima su osvajači medalja iz oblasti informatike, robotike, hemije, fizike, matematike… Tako su na fotografijama učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Jelena Ivančić, Jovan Toromanović i Miloš Milićev, koji su na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Velikoj Britaniji osvojili zlatnu, bronzanu i srebrnu medalju. Među izuzetnim učenicima su i Luka Carević i Aleksa Đorđević, koji su na 15. Juniorskoj naučnoj olimpijadi u Bocvani osvojili bronzane medalje, kao i Igor Eskić, osvajač bronzane medalje na Svetskoj geografskoj olimpijadi u Hong Kongu. Na bilbordima su i Vojin Ivković, Aleksandra Petković i Dušan Igić, Momčilo Tošić, Maja Cvetković, osvajači bronzanih medalja na međunarodnim takmičenjima iz fizike u Poljskoj, Mađarskoj i Italiji. Tu su i učenici Kragujevačke gimnazije i Osnovne škole “Kralj Petar II” iz Užica, Mihailo Šundović,Vuk Lazović i Dušan Tenjović, koji su osvojili 2. nagradu iz robotike u Šangaju, kao i Luka Majkić, Andrej Stevanović i Dragica Gavrilović, koji su na istom takmičenju osvojili 3. nagradu. Među istaknutim učenicima su nagrađeni i mladi sportisti, učenici muzičkih i baletskih škola.

MOS: Kompleti sportske opreme za tri škole u Beogradu

Ministarstvo omladine i sporta (MOS) nastavilo je  akciju podele kompleta sportske opreme u tri Osnovne škole u Beogradu. Nove sportske rekvizite 16. januara dobili su osnovci u školama “Ljuba Nenadović” u Žarkovu i “Stefan Dečanski” i “Braća Jerković” u Železniku.

Kompleti sportske opreme opreme i rekvizita za fiskulturne sale sadrže nove rukometne golove, koševe, mreže i španere za odbojku, kao i po 40 lopti za navedene sportove – za najbolje uslove za školski sport i stvaranje zdravih navika kod dece.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na jučerašnji dan 21. januara  1997. godine štrajk sa potpunom nastavom koji je započeo 15. januara  u Somboru i okolini  se proširuje na još desetak gradova u Vojvodini, koji su u taj ponedeljak trebali započeti nastavu u drugom polugodištu. U isto vreme  ministar Dragoljub Gane Mladenović ponašao se  kao da je sve u najboljem redu. Prosvetari mu, neđutim, nisu opostili njegovu,  sada već po zlu čuvenu, izjavu datu pred profesorima gimnazija Srbije  “trpeli ste mnogo – istrpite još malo”, a koju je za istoriju sindikalizma i prosvetarskog besčašća  ranije zabeležila “Naša borba” (22. decembra 1995.godine) i prosvetari  polako ali sigurno iskazuju svoje  hronično nezadovoljstvo  koje  će kulminirati  početkom drugog polugodišta te  školske 1996/97. godine i dovesti do Velikog štrajka. Veliki štrajk je “oduvaće” i ministra Mladenovića, a na “Dositejev tron” dovešće Jovu Todorovića, ni krivog ni dužnog, a sve zbog toga što se slučajno našao na čelu kolone nezadovoljnih studenata koji su ga izvikali, a tada svemoćni  Slobodan Milošević to protumačio kao da ga studenti podržavaju.

Vremeplov: Rođen Toma Rosandić

Na današnji dan 22. januara 1878 rođen je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je više javnih spomenika, uključujući veliku grupu “Igrali se konji vrani” ispred zdanja doma Skupštine Srbije u Beogradu kao i skulpturu “Umorni borac” na Kalemegdanu.

Vremeplov: Rođen Sava Šumanović

  Srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema rođen je  na današnji dan 22. januara 1896. godine. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije “Doručak na travi” i “Pijana lađa” među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji “Sava Šumanović” u Šidu.

Vremeplov: Umro  Šah Džehan

Na današnji dan 22. januara 1666.  godine umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

Vremeplov: Izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta

U Novom Sadu  izgorela je, na današnji dan, 22. januara 1928. godine  zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reprezentativno zdanje srpskom teatru u Novom Sadu podario je 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovanao je jula 1861. (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom “Srbskom dnevniku” o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stevan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

Vremeplov: Rođen Džordž Bajron

            Engleski pisac Džordž Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma rođen je na današnji dan 22. januara 1788. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: “Čajld Herold”, “Kain”, “Manfred”, “Don Žuan”. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

Vremeplov: Rođen Frensis Bekon

Na današnji dan 22. januara 1561 godine rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika “Francuska enciklopedija”. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano “Učeno društvo”, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: “Unapređenje nauke”, “Novi organon”, “Nova atlantida”, “Eseji ili saveti etički i politički”.

Preporuka školama i vrtićima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uputilo je preporuku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da prate informacije o zagađenosti vazduha u okruženju koje objavljuju relevantne ustanove i da rad organizuju na najbolji način i u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih. U dopisu obrazovnim ustanovama navodi se da je potrebno posebno voditi računa o vremenu i dužini boravka na otvorenom prostoru, pre svega, u ranim jutarnjim i večernjim časovima.ž “Polazeći od opštih principa obrazovanja i vaspitanja, a u skladu sa propisanom autonomijom ustanova, ukazujemo da vaspitno-obrazovni odnosno obrazovno-vaspitni rad može da se ostvaruje, između ostalog, kroz planiranje i ostvarivanje odgovarajućih aktivnosti, programa i projekata poštujući specifičnosti lokalne sredine”, navedeno je dopisu. Dodaje se da je u slučaju izmene školskog kalendara potrebno obavestiti nadležnu školsku upravu.

Lončar: Zagađenja ima, ali nema razloga za paniku

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da zagađenja vazduha ima, ali da nema razloga za paniku, jer, kako navodi, to ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica. On je za TV Pink rekao da zagađenja ima svake godine, ali da je prethodnih godina javnost bila okupirana nekim drugim problemima kao što su posao, plate. “Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje”, rekao je Lončar.

Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha. Ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh. “Provodite manje vremena napolju. Vrtići i škole ne moraju decu da izvode napolje, mogu da osmisle nešto drugo dok se ne promeni vreme. Ovo stanje ne može da dovede do ozbiljnih akutnih ili bilo kojih drugih posledica”, naveo je on. Lončar kaže nije povećan broj dece koji ostaju u bolnici zbog zagađenja vazduha i da te podatke proveravaju na svakih nekoliko sati. “Mi smo možda pogrešili što nismo na vreme izašli da to ljudima saopštimo, jer nije bilo ništa alarmantno”, naveo je on. Dodaje da je napravljen tim koji će se baviti pitanjem zagađenja vazduha. Ministar je ukazao da su veliki zagađivači vazduha automobili i individualna ložišta.

Šarčević: Mnogo propusta u radu Visoke medicinske škole u Ćupriji

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je inspekcija tog ministarstva četiri puta kontrolisala Visoku medicinski školu u Ćupriji i da je utvrđeno mnogo propusta u njihovom radu. On kaže da je u toku vanredni nadzor Nacionalnog tela za akreditaciju u ovoj obrazovnoj ustanov,i kako bi se utvrdilo da li državni sekretar MInistarstva državne uprave Ivan Bošnjak, može da predaje u toj školi, pošto je po zanimanju veterinar.

Visoka medicinska škola u Ćupriji našla se na meti kritike pojedinih političara i medija, jer su u toj ustanovikao predavači angažovani poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić, a da je osamprofesorki ostalo bez posla. Šarčević kaže da je slučaj Ćuprije neko želeo da politizuje i naglašava da angažman Martinovića i Orlića nema veze sa profesorkama koje su ostale bez posla. “Njima je istekao ugovor. Kada vam istekne ugovor ne možete više da radite. Činjenica je da se niko od njih nije žalio ustanovi, ni sudu”, naveo je ministar.

Propust škole, kako kaže Šarčević, bio je taj što nije tražili saglasnost od matične ustanove u kojoj rade profesori Martinović i Orlić, koje su angažovali za dopunski rad. Zakon kaže da zaposleni koji radi u jednoj ustanovi 100 odsto i želi dopunski da radi u drugoj, može to da uradi sa 30 odsto radnog vremena, ali uz saglasnost matične ustanove. Dodaje da on ne može da vrati na posao “nekoliko žena” koje su tako ostale bez posla, ali da može “svojim autoritetom da zamoli upravu” da, kada budu analizirali kadrove da vide da li neka od njih, kojoj je istekao ugovor, ispunjava uslove i može da se vrati na posao.

Naučnici na korak od beskonačne energije

Kineski naučnici s Instituta za fiziku Hefei objavili su da su u fuzijskom reaktoru EAST postigli temperature veće od 100 miliona stepeni Celzijusovih, što je šest puta viša temperatura od one u Suncu. Time su ostvarili novi rekord u fuzijskoj tehnologiji i približili nas novom dobu komercijalno isplative energije. Naime, za razliku od fisijskog reaktora, fuzijski ne bi zagađivao okolinu radioaktivnim materijalima, a bio bi jeftin i gotovo neiscrpan izvor energije, piše Science Alert. 

Međutim, proces fuzije je veoma nezgodan. Kako bi se dobila energija iz atoma postupkom fuzije, potrebne su izuzetno visoke temperature i pritisci.  Duboko u unutrašnjosti Sunca, fuzija se dešava tako što se atomi vodonika sjedinjuju jedni s drugima zbog snažnog uticaja gravitacije i temperature od 15 miliona stepeni Celzijusovih.  “Ako želimo da postignemo isti rezultat na Zemlji, moramo, a s obzirom na to da ne možemo da proizvedemo gravitaciju Sunca, da stvorimo temperature skoro sedam puta veće nego što su one na Suncu i pritom održavamo plazmu stabilnom. Ona ni u jednom trenutku ne bi smela da dođe u dodir sa skladištem u kojem se odigrava fuzija. Kada bismo to uspeli, nastala bi energetska revolucija, novo doba u fizici. Za razliku od fisijskog reaktora, fuzijski reaktor gotovo uopšte ne bi zagađivao okolinu. “Otpad” takvog reaktora većinom bi bio helijum koji nije štetan za floru i faunu”, naveli su naučnici. https://www.youtube.com/watch?v=TLI9TDEy7Y0    

Nemački naučnici nisu uspeli

Pre nekoliko godina, naučnici nemačkog Instituta Maks Plank za fiziku plazme uspešno su testirali eksperimentalni reaktor Vendelstajn 7-X, najnapredniji model fuzijskog reaktora tipa stelaratora. Uskoro su potvrdili da su uspeli da održe plazmu stabilnom unutar magnetskih navoja, a početkom ove godine uspeli su da zagreju helijum na impresivnih 40 miliona stepeni Celzijusovih. Napredak nemačkih naučnika na području razvoja procesa fuzije je u poslednjih nekoliko godina bio munjevit i hvale vredan, ali oni ipak nisu uspeli da se približe temperaturama koje su potrebne za proces fuzije.  Kineski fuzijski reaktor koristio je manje stabilnu zaštitu tj. za stabilnost plazme upotrebio je magnetsko polje koje stvara sama plazma, ali je time uspeo da postigne visoke temperature koje su potrebne za proces fuzije.

About the Author

admin