Vesti – 23.01.2020.

Sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje Srbije i Nemačke do kraja  2021. godine

            Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) usvojili su listu za finansiranje 25 projekata od ukupno 58 predloženih koji su ispunjavali uslove Konkursa za sufinansiranje naučne i tehnološke saradnje Srbije i Nemačke za period od 01. januara 2020.  do do 31. decembra 2021. godine. Lista projekata usvojena je polazeći od potrebe da se unapredi naučna i tehnološka saradnja uz poštovanje zajedničkih i uvažavanje nacionalnih interesa, a na osnovu Programa zajedničkog unapređenja razmene učesnika na projektima, zaključenog 19. aprila 2013. godine između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Nemačke službe za akademsku razmenu  (DAAD) i nakon razmatranja administrativno korektnih predloga projekata, a u skladu sa prioritetima definisanim u tekstu Konkursa i na osnovu sprovedenih procedura ocene projekata u obe države.

Lista odobrenih projekata  za 2020/2021. godinu na http://www.mpn.gov.rs/rezultati-konkursa-za-sufinansiranje-naucne-i-tehnoloske-saradnje-srbije-i-nemacke-za-period-do-31-decembra-2021-godine/ Za detaljne informacije možete se obratiti: Milici Golubović Tasevska, e-mail: milica.g.tasevska@mpn.gov.rs, Ministarstvu prosvetete, nauke i tehnološkog razvoja, tel:   + 381 11 36 16 589, faks: + 381 11 36 16 589

Sombor: Više stipendista, manje deficitarnih struka

Nastavljajući tradiciju stipendiranja svojih studenata za čijom strukom postoji povećana potreba, somborska lokalna samouprava je krajem protekle godine potpisala ugovore sa 35 mladih Somborki i Somboraca koji se spremaju za ulazak u akademsku zajednicu. Tako je uoči praznika gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović uručila ugovore studentima koji su ispunili kriterijume na konkursu za dodelu gradskih stipendija u školskoj 2019/2020. godini. – Odlučili smo da se broj stipendista poveća, pa umesto dosadašnjih 25, ove godine dodeljujemo 35 stipendija i sasvim sigurno, ako bude prostora, biće ih i više u narednim godinama. Naši kriterijumi nisu toliko fleksibilni i sigurna sam da ste vi među najboljima i da ste ovu stipendiju potpuno zaslužili. Nadam se da će te je koristiti onako kako to vama treba, pre svega u svrhu svog daljeg obrazovanja kao nešto što je za svakog pojedinca najvažnije – istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Somborski stipendisti primiće 11.741 dinara, za svaki od devet meseci školske godine. Na konkurs o dodeli stipendija u školskoj 2019/2020. godini javilo se 96 studenata, nakon čega je izvršeno bodovanje po osnovu deficitarnosti struke i po osnovu ostvarenog uspeha. Svi studenti kojima je odobrena stipendija imaju prebivalište na teritoriji grada Sombora, studiraju na nekom od fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, i na režimu su finansiranja iz republičkog budžeta.+ Devetoro od 35 stipendista ostvarilo je bodove po osnovu deficitarnosti struke

Zanimljivost ovogodišnjeg konkursa je svakako činjenica da je samo devet prvorangiranih somborskih studenata ostvarilo bodove po osnovu deficitarnosti zanimanja, pa su tako po tom osnovu 30 bodova dobila samo dva studenta novosadskog Fakulteta tehničkih nauka sa smera mehanizacija i konstrukciono mašinstvo dok su na 25 bodova zbog deficitarnosti mogli da računaju budući socijalni radnici sa beogradskog Fakulteta političkih nauka i novosadskog Filozofskog fakulteta, logopedi sa Medicinskog fakulteta novosadskog Univerziteta i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i jedna buduća profesorka matematike sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Kako su na izbor preostalih 24 stipendija uticale samo ostvarene prosečne ocene u aktuelnoj školskoj 2019-2020 godini na finansijsku pomoć grada, pored budućih elektroinženjera, farmaceuta, pravnika, lekara…mogu da računaju i bankari, pravnici, računovodstveni revizori ali i po jedan muzički pedagog, učitelj i solo pevač.

Turistički smer ostaje u krsturskoj gimnaziji

Srednjoškolski smer turistički i hotelijerski tehničar ostaje u Gimnaziji „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu, iako je krajem prošle godine bila aktuelizovana ideja da taj smer preuzme Srednja-ekonomska trgovinska škola u Kuli. Međutim, usledila je reakcija iz Krstura uz isticanje da se na taj način ugrožava opstanak jedine škole na rusinskom jeziku na svetu. Gimnazija u Ruskom Krsturu dobila je podršku lokalne samouprave i argumenti su prevagnuli u korist ove škole. Prema rečima direktorke Gimnazije Helene Pašo Pavlović vođeni su razgovori da o tome da bi sličan profil mogao biti otvoren i u Ekonomskoj školi u Kuli, ipak zaključeno je da im je ista ciljna grupa učenika, što bi naštetilo školi u Krsturu. Uoči novogodišnjih praznika zajedničkom sastanku prisustvovali su direktorke obe škole, predsednik kulske opštine Damjan Miljanić, prosvetni inspektor Zoran Rakić, predstavnici sindikata i drugi. Zaključeno je da škola u Ruskom Krsturu ima desetogodišnje iskustvo, dovoljan broj učenika i značajne uspehe, ali i jedinstvenost krsturske škole koja je zbog Gimnazije na rusinskom jeziku, škola od posebnog značaja, te je treba čuvati i podržavati. Smer turističkog tehničara, za koji vlada veliko interesovanje otvoren je pre deset godina umesto jednog od dva gimnazijska odeljenja na srpskom jeziku Smer turističkog tehničara otvoren je umesto jednog od dva odeljenja Gimnazije na srpskom jeziku i škola prima po 30 učenika po ovom smeru, kao i gimnazijskim smerovima na srpskom i rusinskom jeziku. Broj upisanih učenika u odeljenju Gimnazije na srpskom jeziku kreće se od 15 do 17, a na rusinskom oko 20, dok je za smer turističkog tehničara veliko interesovanje. Direktorka Srednje-ekonomske trgovinske škole u Kuli Marina Džakula rekla je da su predložili da ovaj profil bude u dualnom sistemu obrazovanja, ali inicijativa nije podržana.

Najbolji na bilbordima: Rahel Delić, Ivona Adžić, Jovana Šupica

Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn” u protekloj školskoj godini imala je mnogo učenika koji su na takmičenjima osvajali prestižne nagrade. Ove godine iz te škole pet učenica je promovisano na bilbordima u okviru bilbord-kampanje „Učim + Znam = Vredim” zbog izuzetnih rezultata. Danas predstavljamo tri učenice te škole.

Rahel Delić učenica je trećeg razreda. U protekloj školskoj godini osvojila je prvo mesto na testu znanja iz tekstilnih materijala, na 25. republičkom takmičenju tekstilnih i kožarskih škola.

Ivona Adžić učenica je drugog razreda te škole. Osvojila je prvo mesto na Republičkom takmičenju s međunarodnim učešćem za urađeni likovni rad na temu „Svetosavlje”. – Volim crtanje i slikanje. Bilo je nas više koji su radili taj rad, ali sam ja izabrana – kaže Ivona. – O budućnosti ne mogu još da govorim, rano mi je da kažem šta ću, ali mislim da ću birati zanimanje u kojem se traži crtanje i slikanje

Jovana Šupica upisala je Fakultet u Zrenjaninu, Smer odevno inženjerstvo. U prošloj školskoj godini, kao učenica četvrtog razreda Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn”, osvojila je prvo mesto u izradi odevnog predmeta od tekstilnog materijala, na 25. republičkom takmičenju tekstilnih i kožarskih škola. – Dobili smo gotov odevni predmet i morali smo sami da ga sašijemo, što preciznije i lepše za određeni period – navodi Jovana. – Ja sam to uradila i osvojila prvo mesto. U budućnosti bih volela da budem dizajner, zato sam i upisala Smer odevno inženjerstvo u Zrenjaninu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Majstori iskoristili raspust za radove u titelskoj školi

U osnovnoj školi „ Svetozar Miletić“, u objektu Gornje škole u Titelu intenzivno se radilo dok su đaci  bili na raspustu, kako bi sve što je predviđeno bilo gotovo do početka drugog  polugodišta. Ova škola inače radi u pet objekata u četiri naselja, a direktor mr Petar Kojić, kaže da se pođednaka pažnja posvećuje svim delovima, u smislu – da se uradi ono što je najneophodnije i proporcionalno dodele nastavna sredstva. – Ponosni smo što smo među prvima u Srbiji počeli korišćenje elektronskog dnevnika, koji je za nas sada već rutina. Svaka učionica ima i računar i internet. Građevinskih radova i projekata je bilo mnogo i svuda. Trenutno se radi adaptacija krova u izdvojenom odeljenju Gornja škola, gde se ujedno radi adaptacija i fasade i fiskulturne sale.

Sledi nam  adaptacija izdvojenog odeljenja škole u Vilovu. Izdvojeno odeljenje u Gardinovcima je već prošlo ove adaptacije. Adaptaciju izdvojenog odeljenja škole u Loku počinjemo polovinom marta. Postoje projekati za proširenje objekata do izgradnje fiskulturnih sala tamo gde ih nema – kaže Kojić i dodaje da svi objekti imaju projekte energetske efikasnosti. Jedan od najvećih projekta je adaptacija i sanacija centralne škole u Titelu, što će finansirati lokalna samouprava i Kancelarija za javna ulaganja Republike Srbije. Vrednost ovih radova je preko 300 miliona dinara. Kojić potvrđuje da je za školu izuzetno bitna saradnja sa opštinom i ističe posvećenost predsednika opštine Dragana Božića da se deci obezbede bolji uslovi. – Jedan od prioriteta ubuduće biće nam stvaranje uslova za jednosmenski rad, koji donosi niz pogodnosti i ušteda – kaže Kojić. -U narednom periodu formiraćemo učeničku zadrugu, a planiramo i da ponovo radimo na obrazovanju odraslih.

Zimska škola veronauke na Tari za učenike iz Nove Crnje

Učenici četiri osnovne škole sa područja opštine Nova Crnja učestvovali su u Zimskoj školi veronauke, koja je održana na Tari. U Zimskoj školi veronauke učestvovali su đaci osnovnih škola „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje, „Branko Radičević“ iz Aleksandrova, „4. oktobar“ iz Vojvode Stepe i „Stanko Krstin“ iz Radojeva. Učili smo o našoj veri, bogatstvu pravoslavlja, družili se, šetali i slavili Gospoda. Učenici su imali priliku da se kroz radionice, filmove i predavanja upoznaju sa osnovama i lepotom vere u vaskrslog Gospoda. Pored mnogobrojnih aktivnosti, obišli smo manastir Rača, kao i metoh manastira Rača na Tari. Takođe, u velelepnoj crkvi na Zlatiboru učenike je dočekao starešina hrama, otac Nenad Ivanović, kazao je veroučitelj Dragan Stojišin. On se zahvalio direktorici Branki Milankov na podršci i trudu oko organizovanja Zimske škole veronauke. Posebnu zahvalnost uputio je predsedniku opštine Nova Crnja Vladimiru Brakusu na finansijskoj podršci.

Foto-konkurs Kancelarije za mlade Bečeja:  Pobednik Filip Đukić

Treći foto-konkurs, s temom ljubavi, bečejske Kancelarije za mlade završen je proglašenjem pobednika. Po drugi put to je mladi Bečejac Filip Đukić. Drugo mesto u konkurenciji pedesetak prijavljenih pripalo je Klaudiji Nemet, a treće Arminu Budimliću. – Ove godine su, pored petočlane Komisije u kojoj je bio i pobednik prvog konkursa Daniel Rauški kojem smo nedavno orgaizovali prvu samostalnu izložbu fotografija, svoje mišljenje putem listića dali i mladi tri bečejske srednje škole. Odlukom Komisije, umesto da namenjena sredstva koristimo za štampanje fotografija i organizovanje izložbe, odlučili smo da pobedniku obezbedimo vikend za dvoje na Zlatiboru, Kopaoniku ili u Budimpešti. Drugi i treći počastiće se u piceriji „Burger tajm“. Bilo je učesnika koji su se zaista potrudili, a bilo je i onih koji su promašili temu – rekla nam je koordinatorka Kancelarije za mlade opštine Bečej i članica Komisije foto konkursa Diana Peter. – Ljubav je večita inspiracija u brojnim umetničkim stvaralaštvima, a ja sam ovekovečio baku i deku i time dokazao da je ljubav večna – rekao je pobednik Filip Đukić.

Vratimo dug Mihajlu Pupinu

Piše: Miroslav Stanković*

Posle sto godina, nažalost, došlo je i krajnje vreme da se podigne pravi spomenik Mihajlu Pupinu, čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda i države Srbije. Ideološki razlozi su bili presudni što Beograd na svojoj turističkoj mapi još nema spomenik Mihajla Pupina. Hram Svetog Save koji se nalazi na Svetosavskom platou i dominira Beogradom pravo je mesto gde bi trebalo da se nalazi spomenik Pupinu. Time bismo vratili naš veliki dug koji imamo prema njemu.

Pupin je znao da je Srbe Vojvođane iz osamnaestog veka jačao ne samo duh pravoslavlja, već i panslavizam – da se održe u svojoj veri i u svom narodu, a i da ne podlegnu unijaćenju. Pupin u svojoj autobiografiji piše o panslavizmu, ali i izuzetno značajan tekst o Svetom Savi kojeg je dobar deo sveta upoznao preko Pupinove autobiografije „From Immigrant to Inventor” prevedene na sve svetske jezike. Pupinu je bilo jasno da arhitektura i slikarstvo Srpske pravoslavne crkve predstavljaju najznačajnije nasleđe i bogatstvo Srbije. To je bio i razlog da 1918. godine u Londonu objavio knjigu „Serbian Ortodox Church”, koja govori o srpskim crkvama i manastirima u Srbiji, Kosovu i Metohiji i u Makedoniji.

Ličnim primerom Pupin je izuzetno pomogao ne samo podizanju, već i održavanju manastirskog hrama Sveti Sava u Libertvilu. Za Pupina je najlepši čin bio kada su Srbi iz Amerike i Kanade dobili svog prvog episkopa, a danas Svetog Mardarija Libertvilskog. U Libertvilu je 27. maja 1927. godine održan narodni crkveni sabor za Ameriku i Kanadu. Mihajlo Pupin je tada rekao da „bez pravoslavnog duha nema ni srpske narodnosti”. Iz Pupinovog privatnog pisma profesoru dr Pavlu Miljaniću vidi se da ne bi bilo moralno ni danas da mu se podigne spomenik kod Ekektrotehničkog fakulteta pored spomenika Nikole Tesle, ne zbog samog Tesle, nego zbog svega onoga šta je Pupin doživeo u nesvakidašnjoj ulozi kao prvi srpski generalni konzul Srbije u Njujorku, posebno tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. A da i ne govorimo o njegovom značajnom istorijskom udelu tokom Mirovne konferencije u Parizu 1919. godine. Nažalost, Beograd ni tada, a ni kasnije, nije prihvatio Pupinovu veliku moralnu, finansijsku i medijsku pomoć srpskom narodu i Srbiji u toku oba rata, ali i kasnije.

A evo šta je pisao Mihajlo Pupin prof. dr Pavlu Miljaniću: „Godine 1919. pozove me beogradska vlada da, kao gost države, proputujem Srbiju i proučim stanje ratne siročadi Kad sam se sa moga puta kroz Srbiju vratio u Beograd, u junu mesecu te godine, dobijem poziv da održim predavanje pred đacima Beogradskog univerziteta. Istog dana kad sam trebao da održim to predavanje dođe mi u posetu rektor univerziteta, pokojni profesor Đoka Stanojević, i izvesti me da se među nekim đacima priprema demonstracija protiv mene. Prihvatim njegov savet i odustanem od zakazanog predavanja. Bojao sam se da bi ta demonstracija učinila ružan utisak na amerikanskog poslanika u Beogradu, pa i na moj Kolumbija univerzitet. I na ceo amerikanski narod, čije je dobro raspoloženje prema Srbiji bilo tada vrlo potrebno srpskoj ratnoj siročadi. Ja sam lako razumeo neprijateljsko raspoloženje đaka prema meni jer, zavedeni od nekih srpskih  novinara, oni su u meni videli samo jednog okorelog tehničkog materijalistu koji nije nikad zavirio u idealni svet apstraktne nauke.”

A kako je Pupin zaista predstavljao Srbiju, vidi se iz njegovog odgovora jednom novinaru u toku Velikog rata: „… Ipak, drago mi je što ste došli, jer slučaj Srbije do sada nije predstavljen američkoj javnosti kako treba. Znamo da imamo vaše razumevanje i zahvalni smo na tome, ali trebalo bi da saznate više o nama. Ovde samo ja mogu da pričam o Srbiji, a nemam vremena da pišem. Ovaj rat me je naterao da zapostavim čak i svoj naučni rad, svoja predavanja na Kolumbiji. S druge strane, šta je to sve kada ima toliko humanog posla koji čeka i kada se moja zemlja suočava sa pitanjem života i smrti?” („Bruklin dejli igl”, 21. februar 1915)

Sjedinjene Američke Države 1916. godine još nisu bila ušla u Veliki rat, a republikanac Teodor Ruzvelt, bivši predsednik Sjedinjenih Država, pozvao je Mihajla Pupina na poseban sastanak i, tada mu je između ostalog rekao i ovo: „Ja vam zavidim što ste Srbin!”

Kao profesor, naučnik, pronalazač, javna ličnost i prvi srpski konzul u SAD, Pupin je stvarao pravu sliku o srpskom narodu i Srbiji, koju su prihvatili i američki predsednici: Teodor Ruzvelt, Vudro Vilson, Voren Harding, Kalvin Kulidž i Herbert Huver. Za razliku od Vudroa Vilsona, svi ostali predsednici bili su republikanci, kao i sam Mihajlo Pupin. U knjizi „The Citizen’s Almanac” (2011, namenjenoj novim useljenicima, predstavljena je istorija SAD. Najznačajniji naučnici koji nisu rođeni u SAD su: Aleksandar Bel, Albert Ajnštajn i Mihajlo Pupin.

*filmski snimatelj

Budućnost zavisi od mladih ornitologa

Srpski ornitolozi nedavno su obeležili 30 godina postojanja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U tri decenije predanog rada, Društvo je prepoznato kao stručno udruženje, bez čijeg se delovanja ne bi mogao zamisliti sistem zaštite prirode u našoj zemlji. Vredni članovi učestvovali su u prikupljanju podataka u svrhu uspostavljanja novih zaštićenih područja, praćenju stanja ptica i prirode u postojećim zaštićenim područijima, ali i u uspostavljanju mreže Međunarodno značajnih područja za ptice. Zahvaljujući njihovim naporima, od iščezavanja su spasene brojne ugrožene vrste, poput orla krstaša, sive vetruške, stepskog sokola i modrovrane, dok su desetinama drugih vrsta ptica povećali šanse za opstanak. – Novembar smo posvetili osvrtu na dinamičan rad Društva u protekle tri decenije – kazao je izvršni direktor Milan Ružić. – Ponosni smo na ostvareno, ali i svesni da je pred nama velika borba za očuvanje prirode i divljih ptica, kako u Srbiji, tako i u svetu. Naši članovi i volonteri su naša najveća snaga, bez kojih Društvo ne bi opstalo i postiglo toliko značajnih rezultata. Naše suštinsko opredeljenje jeste jačanje naših kapaciteta, povećanje broja aktivnosti, pojedinaca i institucija sa kojima sarađujemo.

Po njegovim rečima, na inicijativu grupe ornitologa i ljubitelja ptica osnovano je prvobitno Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, a vremenom je društvo raslo, osavremenilo rad i povećalo broj aktivnosti. Vizija razvoja udruženja bila je pristupanje najvećoj globalnoj mreži za zaštitu ptica i prirode “BirdLife International”, što su postigli kroz uspostavljanje nove upravljačke strukture i promenu imena u Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. – Kroz obrazovne aktivnosti koje se sprovode na predavanjima i istraživačkim kampovima i izletima, prošle su hiljade ljubitelja prirode svih uzrasta – kaže Ružić i dodaje da su članovi posebno posvećeni obrazovanju mladih, jer na njima svet ostaje i u zavisnosti od njihovog angažovanja, zavisiće i budućnost zaštite ptica i prirode u Srbiji.

Kako kaže, od samog početka, Društvo je izdavalo stručni časopis “Ciconia”, koji je bio i ostao jedini ornitološki časopis u Srbiji. Od 2009. godine izdaju i popularni magazin za ljubitelje ptica i prirode “Detlić”, koji je i jedini prirodnjački magazin takvog tipa u našoj zemlji. Nakon toga su se nizala brojna stručna i popularna izdanja, monografije, a kruna izdavačke delatnosti je “Crvena knjiga ptica Srbije” iz ove godine. Poslednju deceniju Društvo je učestvovalo u stvaranju popularnih televizijskih serijala i dokumentarnih filmova koje je pogledalo više miliona ljudi u Srbiji i regionu.  

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 23. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u desetak vojvođanskih gradova. Elem, u sredu 15. januara te 1997. godine počeo je Veliki štrajk, i pre i posle  nezabeležen i neponovljen u Srbiji, tako što su sve osnovne i srednje škole u Somboru i okolini (njih 28 ukupno), članice tek osnovanog (Nezavisnog) Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine opštine Sombor tada članice SPRV prve u Srbiji stupile u generalni štrajk, sa potpunom obustavom nastave  u koje su istrajavale, i pored nečuvenih pritisaka, sa svih nivoa vlasti i drugih državnih službi i organa  uz medijsku blokadu državnih medija i sredstava informisanja,  potpuno same dve pune nedelje (u to vreme u srpskim kućama znanja još uvek je trajao tzv. klizni zimski školski raspust (u tri različita termina)), dok se štrajk, sa početkom drugog polugodišta, nije zahuktao  i u drugim sredinama Srbije  kada su gotovo sve škole u Srbiji prekinule nastavu.

Uvod u štrajk  bila je (obavezujuća) odluka IO SPRV doneta 10. januara kojom je najavljen Veliki štrajk. Odluka je doneta “zbog katastrofalnog materijalnog i pravnog položaja zaposlenih u školama, koji se i dalje pogoršava i zbog drakonskog novog Zakona o radnim odnosima”. Sinidikat je pozvao sve škole u Vojvodini i Srbiji da se pridruže štrajku. Formiran je centralni štrajkački odbor u sastavu: Dragan Karlavaris, profesor iz Novog Sada, predsednik, Radovan Pavlović, profesor iz Vršca, Zdravko Kovač, profesor iz Sombora, Vesna Litričin, profesor iz Novog Sada, Sava Marinković, profesor iz Sečnja, Gordana Kusalo, profesor iz Zrenjanina i Mišo Aleksić, profesor iz Sombora.

Vremeplov: Umro  Teodor Taranovski

Na današnji dan 23. januara 1936. godine umro je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Dela: “Enciklopedija prava”, “Uvod u istoriju slovenskih prava”, “Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo”, “Majestas Carolina i Dušanov  zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi”.

Vremeplov: Srbi otišli da se bore protiv Franka

Prva grupa od tridesetak građana Kraljevine Jugoslavije otišla je na današnji dan 23. januara 1937 u Španiju kako bi se borila protiv snaga generala Franka. Ukupno tamo ih je otišlo oko 1.300, a poginulo je 670.

Vremeplov: Rođena Žana Moro

Na današnji dan 23. januara 1928. godine  rođena je francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog “novog talasa” posle Drugog svetskog rata. Filmovi: “Lift za gubilište”, “Ljubavnici”, “Opasne veze”, “Moderato kantabile”, “Noć”, “Žil i Džim”, “Proces”, “Eva”, “Dnevnik jedne sobarice”, “Viva Marija”, “Falstaf”, “Katarina Velika”. Prema sopstvenom scenariju režirala je film “Svetlo”.

Vremeplov: Počelo sahranjivanje u “Plavu grobnicu”

U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je na današnji dan, 23. januara 1916. godine sahranjivanje srpskih vojnika u “Plavu grobnicu”. Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.

Vremeplov: Mehmed aga Fočić pogubio Birčanina

Na današnji dan 23. januara 1804. godine oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, u sklopu seče knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.

Vremeplov: Umro Đambatista

              Italijanski filozof, istorigraf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike umro je na današnji dan 23. januara 1744. godine. Rođen je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. godine  postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi “opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste”. Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je – prema “zakonu istorijskih ciklusa” – posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog uma. Dela: “Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija”, “Univerzalno pravo”, “Autobiografija”.

Bebac: Potreban nam je pravedan Zakon o finansijskoj podršci porodici

Roditeljski portal Bebac zahtevao je da se posveti dužna pažnja najavljenom ponovnom razmatranju Zakona o finanijskoj podršci porodici na sednici Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati i o republičkom budžetu. Bebac je u saopštenju za javnost ocenio da su tom zakonu potrebne ključne izmene, jer su prilikom poslednjih izmena tog zakona u decembru 2018. godine oštećene brojne porodice u Srbiji. “Najavljene su brojne izmene ali u formi nepreciznih obećanja, bez javne diskusije i obećanog sastanka sa nevladinim sektorom. Ukoliko izmene koje niko nije video dođu u skupštinsku proceduru, moguće je ponavljanje scenarija od prošle godine. Nećemo podržati izmene koje ne rešavaju problem roditelja”, poručio je Bebac.

Naveli su da je, prema procenama, zbog prošlogodišnjih izmena zakona 13.000 majki dobilo manju platu na porodiljskom bolovanju u periodu od prvih 11 meseci primene zakona. “Nižu platu od one koju su mame imale pre odlaska na porodiljsko bolovanje imaju sve mame koje su radile manje od 18 meseci i to: 5.311 mame koje su radile između 12 i 18 meseci pre otvaranja bolovanja, 4.463 mame koje su radile između šest i 12 meseci pre otvaranja bolovanja, 3.373 mame koje su radile manje od šest meseci pre otvaranja bolovanja. Dakle, ukupno 13.147 mama”, naveo je Bebac.

Ocenili su da su majkama smanjene plate po zakonu koji je nepravedan, diskriminativan i ne podržava roditeljstvo. Predložili su da se zakon izmeni tako da se period obračuna plata na porodiljskom vrati na nekadašnjih 12 meseci umesto sadašnjih 18 meseci. “Ni jedan mesec u kojem žena nije dobila platu u tih 12 meseci ne sme se obračunavati sa 0 dinara, već, kao u slučaju obračuna trudničkog bolovanja, treba da se računa minimalna zarada. Tako ni jedna porodilja ne bi dobila platu ispod minimuma. Gornja granica naknade za porodiljsko treba da bude pet prosečnih plata, umesto tri”, piše u saopštenju.  Dodaje se da je, pored umanjenja plata porodiljama, zakon donet i na štetu roditelja dece sa smetnjama u razvoju, a mame-preduzetnice dovedene su u diskriminativan položaj u odnosu na mame koje su u radnom odnosu. “Podsetimo i na to da dok čekamo izmene spornog zakona, mame i dalje dobijaju mizerne iznose zarada koje čak idu i ispod 1.000 dinara, a da država ne garantuje da će se mamama vratiti novac ukoliko do izmena zakona uopšte i dođe”, upozorio je Bebac.

Edukativne video-igre i aplikacije za decu i od dece

Hteli mi to ili ne, ceo svet je postao „mobilan”, u čemu ne zaostaje ni najmlađi naraštaj, te je uobičajeno da se sa udžbenicima, priborom i užinom u školsku torbu pakuje i – telefon. Da li ih treba potpuno zabraniti jer remete čas ili nastavnici, svrsishodnim korišćenjem, ipak mogu navesti vodu na svoju vodenicu? Prednost današnjih džepnih sokoćala, koja dostižu kapacitete personalnog računara, te pružaju pristup raznim izvorima podataka bilo gde na planeti, mogla bi se iskoristiti u izvođenju nastave. Posebno kada se ima u vidu da Ministarstvo prosvete, u eri digitalizacije školstva, to ne bi koštalo ni dinara – navodi se u naučnom radu „Korišćenje mobilnog telefona u nastavi” Gabora Korošija i Petera Esteleckog, nastalom na temelјu istraživanja u opštinama Senta, Kanjiža, Bečej, Sombor, Subotica, Apatin, Kovačica, Bačka Topola i Novi Sad. Hotimični uzorak od 455 učenika i 49 nastavnika ukazao je na osetnu razliku u mišlјenju između onih koji sede za klupom i katedrom, te pokazao da naši nastavnici istinski ne prepoznaju mogućnosti novih tehnologija. Dok su prosvetari ocenili da učenici svoje pametne telefone koriste za hvatanje beležaka u tek 27 odsto slučajeva, 72,2 odsto mladih od 15 do 18 godina ih je demantovalo, smatrajući u sličnom procentu da je to dobra baza za prikuplјanje korisnih informacija, ali, na žalost nastavnika, i za korišćenje umesto puškica. Preko 40 odsto učenika svrhu je našlo u širenju znanja i istraživanju, a nešto više od 50 odsto u utvrđivanju gradiva tokom pauza između časova.

Prema rečima Radoslave Konjević, osnivača prvog letnjeg kompjuterskog kampa za decu u Srbiji „Komp kamp”, kombinacija predavanja i upotrebe mobilnih uređaja, iz aspekta razvoja i motivisanosti učenika, uz inventivnost prosvetnog kadra, može sigurno dati dobre rezultate. – I kod nas su dostupne edukativne video-igre i aplikacije za različite predmete: za srpski jezik „Vučilo – Dolina magičnih reči”, za upoznavanje sveta oko sebe i savladavanje čitanja i pisanja „Zabavno učenje za decu”, te više njih za engleski i nemački jezik – navodi ona. – U našem kampu deca prave edukativne video-igre za geografiju, biologiju i matematiku, te čine prve korake u kreiranju sopstvenih mobilnih aplikacija. Cilј rada je da ovladaju novim alatima i softverima kako bi računar upotreblјavali u korisne svrhe, a ne samo za igranje, odlazak na Džoutube ili za četovanje. Sa svojih 65 godina, mogu reći da razumem i mlađu i stariju generaciju. S tim u vezi, veoma cenim rad na pobolјšanju i usavršavanju novih mogućnosti u obrazovanju koje sprovodi „Obrazovno-kreativni centar”. Nјihovi seminari pomažu kadrovima u prosveti ne samo da razumeju potrebne alate, tok rada i praksu koja se traži u savremenom dobu, već se osvrću i na psihološke aspekte onog što čini uspešnog edukatora. 

Pošto 12 godina radi u neformalnom obrazovanju sa decom uzrasta od 8 do 15 godina, naša sagovornica uradila je kratku anketu među poznanicima-profesorima, koja je pokazala njihovu kreativnost i obučenost da decu uvedu u svet gde će tehnologija biti obavezna za svaki posao koji budu radili u životu. – Kao primer dobre prakse u srednjoj muzičkoj školi pokazala se aplikacija Metronom, kao i druga, za snimanje koju, dok sviraju, koriste sami učenici radi naknadnog preslušavanja. Kada se obrađuje digitalna komunikacija na časovima informatike, mobilni su i te kako korisni jer je jedan deo plana i programa nemoguće odraditi na starim školskim računarima. Nјima nije mesto u učionici prilikom provere znanja, ali za diktat iz srpskog ili engleskog jeste. Zaklјučak je da ga svakako treba uvrstiti u nastavu jer su tada časovi daleko interesantniji i produktivniji, a učenici motivisaniji. – U našem kampu, pored ostalih, postoji i pravilo „unplug”, tj. telefoni su isklјučeni, osim na predavanjima o specijalnim softverima za mobilne uređaje. Nikada nije bilo zloupotrebe, atmosfera je opuštena, a deca želјna da naprave korisne aplikacije. Primer iz poslednjih nekoliko meseci, na koji smo ponosni, jeste da su naši bivši kamperi, nakon osvojenih značajnih nagrada, pozvani u Šangaj na svetsko takmičenje, gde će predstaviti svoju VR aplikaciju koja kvadriplegičarima omogućava upravlјanje mašinama i kućnim aparatima isklјučivo pogledom.

Na pitanje na koji način današnji đaci najbolјe i najradije uče, dala je konvencionalno-nekonvencionalni odgovor.– Najbolјe uče kada dobro zagreju stolicu, to se vekovima ne menja. A najradije danas uče uz muziku, tj. obavezne „sluške” u ušima. I to im treba dozvoliti, bez pogovora. Kome prija, naravno. Moj sin Teodor je pravi primer: posle završene Jovine gimnazije, stipendista Univerziteta Ryerson u Torontu, Ontario, na studijama kompjuterskih nauka, asistent na istom Univerzitetu za predmet Data Structures Course Management Form, a istovremeno mentor u privatnoj školi matematike i fizike za osnovce i srednjoškolce – zaklјučila je.        

Mobilni svakako odvraća pažnju ukoliko se ne koristi uz saradnju i nadzor profesora, smatra naša sagovornica, dodajući da ograničenja upotrebe istih postoje i u mnogo savremenijim i uređenijim društvima. – U Kanadi su dozvolјeni ukoliko se koriste u zdravstvene ili pak obrazovne svrhe, koje dopušta instruktor. Mnogim evropskim školama data je opcija da same donesu odluku, dok u našem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (član 83) stoji da je teža povreda obaveza učenika upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja.

Jurić: Ukoliko mi se nešto desi, dokazi o zlostavljanju dece od strane moćnika idu u javnost

Dokaze i fotografije koje posedujemo, a tiču se ljudi poznatih javnosti koji zlostavljaju decu, nisu samo kod mene. Imaju ih i moja dva prijatelja, i ukoliko mi se nešto desi, oni će ih pustiti u javnost – kaže, za “Novosti”, Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, koji je nedavno obelodanio da je pet moćnika iz Beograda, Novog Sada i Subotice zlostavljalo maloletnike. Objava koja ostavlja bez reči, prema rečima Juriću, jeste “javna tajna” koju do sada niko nije imao smelosti da objavi.

“Znao sam da to postoji, tačnije svi u društvu, pa i vi, novinari, posebno znate da je to, kako se popularno naziva, “javna tajna”. Prvi put su nam ljudi koji poštuju rad Fondacije i koji nam veruju dostavili i određene dokaze”, ističe Jurić. “Konkretno, radimo već dugo na ovome, teško je doći do ovih ljudi, teško je dokazivao sve o čemu pričam. Ljudi koji su uključeni u borbu protiv trgovine ljudima znaju o čemu govorim. Prijave ćemo podneti onda kada bude dovoljno dokaza da ih pošaljemo tamo gde im je i mesto. Imamo materijal da ih javno obelodanimo, ali meni to nije cilj. Želim da ih vidim u zatvoru. U razgovoru sa našim pravnim timom, složili smo se da moramo doći do još nekoliko ključnih stvari. Svesno sam ovo obelodanio, da ti ljudi znaju da mi znamo za njih. Hvala i hrabrim ljudima koji mnogo rizikuju time što nam pomažu.

Jurić: Оhrabruju me i govore da se čuvam

Fondacija “Tijana Jurić” se od svog osnivanja bori za bezbednost dece, a slogan koji naglašava da je to odgovornost svih nas, za nju nije samo mrtvo slovo na papiru. “Iskreno, strašno mi je uopšte pomisliti da se takvi ljudi šetaju slobodno, a još mi je strašnije što veliki broj njih ima određeni uticaj u društvu. Sa tim se treba boriti, veliki broj ljudi me ohrabruje, a istovremeno mi govori da se čuvam. Dakle, gotovo svi građani zemlje znaju da to postoji, ali takođe da su ti ljudi opasni”, dodaje Jurić.

About the Author

admin