Skupština o amandmanima na set “školskih zakona”

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su  sednicu raspravom o amandmanima na set zakona iz oblasti obrazovanja, među kojima su izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, na koji je podneto 18 amandmana, od kojih je resorni odbor prihvatio jedan. Na predložene izmene Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija podneto je ukupno osam amandmana, na Predlog zakona o žigovima 18 amandmana, na Predlog zakona o srednjem obrazovanju 11 amandmana, o dualnom obrazovanju 12 amandmana. Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nije prihvatio nijedan amandman.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je ranije u parlamentu da se izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaze pred poslanicima zbog usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podatka o ličnosti. Kada je reč o izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Šarčević je naveo da se on usaglašava sa dva zakona koja je skupština već usvojila – o dualnom srednjem obrazovanju koji se već primenjuje, kao i o dualnim studijama koji još nije u primeni.

Grupa profesora zahteva  promenu uređivačke politike RTS

Zahtev za promenu uređivačke politike Radio-televizije Srbije (RTS), koji je potpisalo više od 140 pripadnika akademske zajednice, predat je 22. januara toj medijskoj kući, saopštio je novinarima naučni savetnik Instituta za fiziku Slobodan Prvanović. Tim dokumentom, između ostalog, zahtevaju da RTS na svom prvom programu, u udarnom terminu, emituje novu emisiju koja će na „objektivan način razmatrati sve afere: od afera Krušik, Jovanjica, Beograda na vodi, rušenja u Savamali, rampe u Doljevcima, tetke iz Kanade, plagiranih i falsifikovanih diploma i doktorata i ekološke katastrofe, pa do afera ‘Đilasovih miliona’ i odnosa Boška Obradovića prema ljotićevoj ideologiji, ali i sve druge postojeće i buduće afere koje se pre svega vezuju za stranke na vlasti, ali i za one u opoziciji“. Prvanović je ocenio da RTS ne sprovodi zakon o javnom informisanju i javnom servisu, te da ta medijska kuća obmanjuje i dezavuiše javnost i dodao da zemlja ne može da bude civilizovana dok se ne suoči sa problemima poput cenzure. „Ovi zahtevi ne predstavljaju podršku strankama, već štite interese građana. Pozivamo sve stranke da kažu da li podržavaju naše zahteve, a ako prećute smatraćemo da zahteve ne podržavaju. Takođe, pozivamo novinarska udruženja da izjasne, kao i novinare javnog servisa. Znamo da među njima ima profesionalaca“, istakao je Prvanović. Naveo je da očekuje da, nakon što se akademska zajednica konkretnije angažovala, građani stanu na njihovu stranu.

Docent Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković ocenio je da su medijske slobode u Srbiji loše i podsetio na izveštaj Reportera bez granica, prema kojem je Srbija zabeležila pad od 14 mesta i, pored Crne Gore, najlošije je rangirana na Balkanu. „Pre pet godina gledao sam prilog na RTS-u u kojem ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović otvara most i smeška se. Posle nekog vremena taj snimak je izašao sa tonom u kojem se čuje kako narod skandira: ‘lopovi, lopovi’“, rekao je Tošković. Dodao je da se na javnom servisu prave liste nepoželjnih ličnosti koje su učestvovale na protestima, među kojima su glumci i aktivisti Branislav Lečić i Branislav Trifunović.

“1 od 5 miliona” podržao zahteve profesora

Pokret 1 od 5miliona saopštio je da podržava zahtev za promenu uređivačke politike Radio televizije Srbije koji je danas predala grupa građana, a iza koga je svojim potpisom stalo više od 140 pripadnika akademske zajednice. „Slobodni mediji jesu nužno oruđe demokratije, a po pitanju Javnog servisa Pokret #1od5miliona je na većini protesta isticao važnost objektivnog izveštavanja. Sa više desetina hiljada građana ispred zgrade RTS-a pozivali smo zaposlene na objektivno i savesno novinarstvo. Zajedno sa građanima smo lepili nalepnice, dobijali batine u zgradi RTS-a, krečili ulazna vrata u RTS u PINK boju nakon čega smo dobili krivične prijave od Dragana Bujoševića“, navodi pokret 1 od 5 miliona u saopštenju. Dodaju da podržavaju i predlog nove emisije koja bi se emitovala u udarnom terminu, a koja bi obrađivala sve važne teme i afere svih političkih aktera. „Pozivamo sve savesne novinare RTS-a za koje znamo da ih ima, da se odazovu pozivu naših profesora i stanu u odbranu svoje profesije“, poručili su u saopštenju.

UB: Rektorka pod pritiskom crkve i politike?

Senat Univerziteta u Beogradu u sredu je  trebao da verifikuje mandat novog dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF) jereja Zorana Rankovića. Kako je ranije  najavljeno iz Rektorata, na dnevnom redu te sednice Senata je, između ostalog, i usvajanje mišljenja Odbora za statutarna pitanja UB o nezakonitosti odredbi Statuta PBF koje se tiču crkvenih blagoslova – saglasnosti Svetog arhijerejskog sinoda i episkopa SPC za upis studenata i rad zaposlenih u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Jerej Ranković potvrdio je u utorak   da je pozvan na sednicu Senata na kojoj bi trebalo da bude verifikovan njegov manadat. On tvrdi da nema ničeg spornog između PBF i Univerziteta, iako je rektorka UB Ivanka Popović poslednjih meseci u više navrata zvanično upozoravala upravu ovog fakulteta o nelegalnom izboru članova njegovog Saveta iz redova Nastavno-naučnog veća, a samim tim i njegovih odluka. Odbor za statutarna pitanja UB, na sednici održanoj 17. decembra, ocenio je da su odredbe Statuta PBF koje se tiču crkvenih blagoslova u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i zatražio mišljenje Senata.

Reč je o „odredbama koje se odnose na davanje saglasnosti – blagoslova za upis studenata na Fakultet I za konkurisanje za izbor nastavnika, na povlačenje saglasnosti – blagoslova nadležnog episkopa, kao i na odobrenje Sinoda SPC za službu učenja, što na način kako je to sad propisano, utiče na status zaposlenih i studenata PBF i nije u saglasnosti sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju i Statuta i opštih akata UB, koje propisuju uslove za upis, sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika i saradnika na Univerzitetu“ navodi se u zvaničnom saopštenju Odbora.

Odbor za statutarna pitanja je još početkom novembra 2019. najavio da će se pozabaviti „usaglašavanjem Statuta PBF i UB“ povodom slučaja smena dvojice predavača ovog fakulteta na zahtev Sinoda SPC. Članovi ovog univerzitetskog tela su tada, na zahtev Odbora za visoko obrazovanje SANU i predsednik Saveta UB, jednoglasno su ocenili da je „uticaj Sinoda na status zaposlenih na PBF u suprotnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta“. To nije „spasilo“ prethodnog dekana vladiku braničevskog Ignatija (Midića), koji se sam povukao sa te dužnosti pod pritiskom Sinoda, koji je tražio i njegovu smenu jer nije bio saglasan da po cenu kršenja zakona da otkaz redovnom profesoru episkopu zapadnoameričkom Maksimu (Vasiljeviću) i docentu Marku Vilotiću, sekretaru episkopa diseldorfskog Grigorija (Durića). Oba episkopa su duhovna deca jedinog počasnog profesora PBF vladike Atanasija (Jevtića), a sva trojica su poznata kao kritičari aktuelnog režima u Srbiji.

U vrhu UB, Danasu je nezvanično potvrđeno da postoje saznanja i dopisi sa PBF koji ukazuju da je samo jedan od 15 članova Saveta iz NNV – Ivana Knežević, izabrana sa potrebnom apsolutnom većinom glasova, koju nije imao čak ni aktuelni predsednik Saveta mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić). Uoči izbora novog dekana „utvrđeno“ je, iako se u zapisniku, prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, ne navodi broj dobijenih glasova, da je legalno izabran i Srboljub Ubiparipović. On je dao prostu „legalnu“ većinu Savetu zajedno sa predstavnicima studenata i Vlade Srbije, koja je posle više od jedne godine imenovana svoje članove u Savetu dan uoči sednice NNV na kojoj je biran novi dekan. Vlada Srbije je prvi put u istoriji PBF u Savet ovog fakulteta imenovala jednog člana Sinoda – episkopa bačkog Irineja (Bulovića), koji je i u ime „crkvene vlade“ zadužen za ovu visokoškolsku ustanovu.

Iako PBF, prema saznanjima Danasa, nije odgovarao na zvanična upozorenja rektorke o nelegalnosti Saveta, uprava ovog fakulteta 31. decembra 2019, zvanično je obavestila UB o odluci o izboru novog dekana Zorana Rankovića, koji je u roku od nekoliko meseci napredovao i u crkvenim činovima, kao i trojice prodekana – za nauku – Vladimira Vukašinovića, nastavu – Srboljuba Ubiparipovića i finansije – Dragana Karana. U crkvenim i univerzitetskim krugovima spekuliše se da je dan pre toga održan sastanak ministra prosvete Mladena Šarčevića, rektorke Ivane Popović, predstavnika članova Sinoda i PBF – patrijarha Irineja, njegovog imenjaka vladike bačkog i mitropolita Porfirija. Kako se priča, predstavnici fakulteta i SPC tvrdili su da je u radu PBF sve legalno, dok je rektorka navodno upozoravala da će iskoristi zakonsko pravo da ne potpisuje diplome svršenih studenata i odluke o akademskom napredovanju zaposlenih na PBF. Isti izvori tvrde i da je i tokom januara bilo još susreta ministra Šarčevića, rektorke Popović sa zvaničnicima PBF i vladikom bačkim Irinejem, za kog se na zna da li je predstavljao Sinod, vladinog čoveka u Savetu fakulteta ili je bio na „dvostrukom“ zadatku. Pojedini univerzitetski krugovi nezvanično pričaju o velikom pritisku na rektorku Ivanku Popović kojoj je, kako se spekuliše, „predočena“ i mogućnost navodnog protesta studenata PBF sa ikonama i svećama pred Rektoratom UB.

Rektorka: Videćemo šta će odlučiti Senat

Rektorka Ivanka Popović potvrdila je za Politiku da je novi dekan PBF pozvan na sednicu Senata i da su vođeni razgovori sa ministrom Šarčevićem, predstavnicima PBF i SPC. Ona nije želela da govori o detaljima tih sastanaka, niti da komentariše spekulacije da bi u slučaju istrajavanja PBF u nepoštovanju zakona Univerzitet mogao da odgovori nepotpisivanjem diploma i odluka o napredovanju zaposlenih na ovom fakultetu. „Videćemo šta će Senat odlučiti“, poručila je rektorka Ivana Popović, koja je sredinom decembra najavila za naš list da će se „uprava UB angažovati i nastaviti da u okviru svojih nadležnosti, radi na prevazilaženju problema koji postoje na PBF“.

Prezauzeti dekan PBF

Dekan PBF Zoran Ranković zamerio je novinaru Danasa što ga zove preko mobilnog telefona i što mu se ne obraća zvanično preko Dekanata. Na pitanje da li ne želi da sa Danasom ima direktan kontakt, što je najbrži put do informacija, jerej Ranković je odgovorio da „nije to rekao“. On je ponovo odbio intervju za naš list, pravdajući se obavezama za pripremu proslave Svetog Save na PBF.

Mitropolit Porfirije: Nepostojeći problem

Mitropolit Porfirije nedavno je izjavio da je problem na PBF „u suštini nepostojeći, već je namenski i svrhovito proizveden i predstavljen iako zato što je u jednom delu elektronskih i štampanih medija tokom dužeg vremena sistematski stvarana takva slika“. „Zakonska i regulativna akta PBF i BU su od samog povratka Fakulteta na Univerzitet usklađena, što je više puta potvrđeno od strane nadležnih organa samog Univerziteta. Određene posebnosti koje postoje u Statutu PBF, a kojih nema u regulativnim aktima drugih fakulteta, zasnivaju se na drugačijem statusu najviše prosvetne institucije SPC na Univerzitetu“, rekao je mitropolit Porfirije za Novosti. Iako je sadašnji spor Univerziteta i PBF oko statutarnosti, a ne ustavnosti, mitropolit Porfirije je naglasio da je „Ustavni sud 2014. potvrdio pravnu zasnovanost i legitimnost ovakvog načina funkcionisanja PBF“. On je najavio razgovore „nove uprave PBF sa nadležnim licima na Univerzitetu kao i Ministarstvu prosvete“.

Last News: Mandat dekana Bogoslovskog skinut sa dnevnog reda

Senat Univerziteta u Beogradu dao je u sredu mandat upravi Univerziteta da odredi članove radne grupe koja će se baviti usaglašavanjem Statuta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF) sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB. Rektorka tog univerziteta Ivanka Popović rekla je na jučerašnjoj sednici Senata da ovo pitanje „prevazilazi akademske okvire“ i da je to važan zadatak, s obzirom na važnu ulogu PBF za Beogradski univerzitet, SPC i celo društvo. Popović je zamolila Senat za „strpljenje i razumevanje“, napominjući da „ishitrene odluke nikom ne bi koristile“. Ona je rekla i da postoji „dobra volja svih strana da se cela stvar razreši“.

Rektorka je prethodno pročitala mišljenje Odbora za statutarna pitanja UB koji je zaključio da odredbe Statuta PBF i Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika PBF nisu u saglasnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom UB i da ih je neophodno usaglasiti.

Prva tačka dnevnog reda te sednice bila je verifikacija mandata novog dekana PBF Zorana Rankovića, ali je na predlog rektorke skinuta, jer kako je rekla, Senat nema dovoljno informacija da bi se izjasnio. Popović je pomenula da je dekanima upućen dopis redovnog profesora PBF Vladana Perišića, u kome on iznosi primedbu na pomenutu tačku dnevnog reda i ocenjuje da izbor dekana na PBF ne može biti verifikovan zato što nije izvršen u skladu sa zakonom. „Postojeći Savet ovog fakulteta nije izabran na način propisan Statutom fakulteta. Od 15 članova Saveta koje bira Nastavno-naučno veće samo je jedan izabran tako što je imao dovoljan broj glasova (većinu od onih koji imaju pravo glasa). Ostalih 14 izabrano je u drugom krugu glasanja tako što su imali više glasova od ostalih (ali ne i apsolutnu većinu kako propisuje Statut). Prema tome, Savet PBF je zbog toga nelegalan. Zato svaka odluka nelegalnog Saveta mora biti nelegalna“, navedeno je, između ostalog u Perišićevom dopisu. On je napomenuo i da prilikom izbora Saveta „verovatno niko od članova NN veća nije bio svestan da se čini prestup“, ali da je „problem nastao od trenutka kada je Fakultetu saopšteno da je time načinjen ozbiljan prestup“, te da se izbor mora ponoviti uz poštovanje pravila propisanih Statutom. O ovoj temi na Senatu nije otvorena rasprava, a svi rektorkini predlozi su usvojeni jednoglasno. Sednici je prisustvovao i v. d. dekana PBF Zoran Ranković.

Objavljene zbirke zadataka za završni ispit osmaka

Zbirke zadataka za pripremu osmaka za završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovanog testa, sa zadacima iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije, objavljene su 22. januara, na srpskom i jezicima nacionalnih manjina. Svaka zbirka sadrži po 450 zadataka, raspoređenih na osnovni, srednji i napredni nivo, a na kraju publikacija nalaze se rešenja. Zbirke su zajedničko izdanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i “Prosvetnog pregleda”.

U izradi zbirki, koje će đacima približiti model zadataka koji će se naći na završnom ispitu u junu i omogućiti im da samostalno vežbaju i proveravaju znanje, učestvovalo je oko stotinu nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i sa fakulteta, čime je osiguran njihov kvalitet. Zadaci su usklađeni sa nastavnom praksom i obrazovnim standardima. Sve publikacije mogu da se kupe u knjižarama “Prosvetnog pregleda” u Beogradu i Novom Sadu i knjižarama širom Srbije ili pouzećem. Sve tri zbirke zajedno koštaju 790 dinara. Pojedinačno, cena zbirke za srpski ili maternji jezik je 340 dinara, zbirka za matematiku košta 230 dinara, a kombinovana zbirka 220 dinara. Za one koji žele da vežbaju zadatke i van ovih zbirki, u prodaji su i testovi sa završnih ispita prethodnih godina.

U još 480 škola širom Srbije stiže 17.500 mikrobit uređaja

U još 480 škola širom Srbije uskoro stiže 17.500 mikrobit uređaja za rad po obrazovnom programu “Škole za 21. vek” British Council-a i britanske Vlade, radi osnaživanja nastavnika za podsticanje kritičkog mišljenja kod učenika i njihovo osposobljavanje za IT sferu. Čak 93 odsto nastavnika, koji su prošli obuku kažu da im Mikrobit uređaji, džepni računari koje su đaci dobili u okviru programa “Škole za 21. vek”, postaju važno nastavno sredstvo u radu sa decom, dok 86 odsto đaka kažu da im uređaji omogućavaju da ovladaju digitalnim veštinama i osnovama programiranja na zabavan i interaktivan način, saopštio je British Council. “Samo godinu dana nakon što je mikrobit uveden u školama u Velikoj Britaniji kao nastavni alat, započeta je njegova primena i na Zapadnom Balkanu, u početku kao pilot projekat, a zatim i kao obavezni program za sve osnovne škole. Vlada Velike Britanije je želela da što pre pokrene ovaj program širom Zapadnog Balkana jer smatra da će to biti odskočna daska u borbi protiv nezaposlenosti mladih”, stoji u saopštenju. Kako su dodali, bez obzira na to čime će se u budućnosti ti učenici baviti, bilo da postanu IT stručnjaci ili budu radili u poljoprivrednoj ili kreativnoj industriji, oni će moći da koriste ove veštine i znanja koja će steći kroz program. “Tokom svih tih godina rasla je kulturna razmena između dva naroda, ali u poslednjih pet godina doživljava vrhunac kroz izložbe trenutno najvažnijih savremenih britanskih umetnika i snažne napore da se doprinese reformama u obrazovanju u celom regionu”, ističe Kler Sirs, zamenica regionalnog direktora za Širu Evropu i direktorka kancelarije British Council u Srbiji.

Program “Škole za 21. vek” se u Srbiji realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Akreditovan je i na spisku programa koji čine “Okvir digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba 2019”. Zbog svog jedinstvenog doprinosa nastavnoj praksi, našao se na listi strateški važnih projekata za Srbiju, kao deo reforme obrazovanja i biće uveden u svih 1.150 osnovnih škola u svim gradovima.

Zajedno sa Fondacijom “Petlja” radi se i na osvežavanju nastavnog plana i programa za 7. razred, tako da mikrobit uređaj može da se koristi kao nastavno sredstvo ne samo za IT nastavu, već i na drugim časovima, pomažući deci da imaju multidisciplinarni pristup učenju.

Kako su dodali u saopštenju, zahvaljujući investiciji britanske Vlade vrednoj 10 miliona funti, milion učenika od petog do osmog razreda u regionu biće spremno za savremeno tržište rada. “Verujem da ukoliko se projekat dosledno sprovodi može inicirati neophodne promene u našem obrazovnom sistemu. Svesni smo da se promena neće desiti preko noći, ali će vremenom učenici biti osposobljeni za celoživotno učenje, imati dovoljno kreativnog potencijala i dovoljno razvijene neophodne ključne kompetencije da se uspešno suočavaju sa svim izazovima u današnjem svetu”, ističe Dalibor Todorović, nastavnik informatike i računarstva u OŠ “Sreten Mladenović Mika” u Nišu i voditelj obuke nastavnika za rad po programu “Škole za 21. vek”.

British Council je međunarodna organizacija Ujedinjenog Kraljevstva za kulturne odnose i obrazovne prilike, koja sarađuje sa više od 100 država u oblastima umetnosti, kulture, Engleskog jezika, obrazovanja i građanskog društva. Ove godine British Council slavi 80 godina svog postojanja u Srbiji.

U Jasenovac ide više đaka iz Slovenije i Italije nego iz Srbije

Spomen-područje Jasenovac danas posećuje skroman broj ljudi, školske ekskurzije su malobrojne, dok je i broj ostalih grupnih poseta veoma mali, piše Blic. Mesto najvećeg ustaškog logora u Drugom svetskom ratu, prema podacima Javne ustanove Spomen-područje “Jasenovac”, prošle godine posetila je 121 organizovana grupa. Od toga, 33 su bile iz Hrvatske, a 88 iz okolnih zemalja, najviše 19 iz Slovenije, 17 iz Italije, 12 iz Amerike i tek na četvrtom mestu – 10 iz Srbije, navodi list.

O Jasenovcu bi se svakako moralo znati više, ali ne da bi smo se zbog toga svađali jedni sa drugima, nego da znamo šta se događalo i da se to nikada ne ponovi, kaže za Blic Dušan Nikodijević, istoričar i autor knjige “Jasenovac između broja i žrtava”. Nismo mi toliko zaboravili Jasenovac, navodi on i ukazuje da su raspad Jugoslavije i činjenica da se Jasenovac sada nalazi u drugoj državi uticali na smanjenje poseta. “Sada učenici idu na neke druge destinacije, poput Grčke, Češke, Španije ili Italije. Ali trebalo bi da se razmišlja da, ako deca idu na zapad, recimo u Italiju, da se odvoji vreme i usput obiđe Jasenovac”, rekao je Nikodijević. On smatra da bi saradnja morala krenuti od ministarstava svih zemalja u okruženju, jer poseta Jasenovcu ne bi trebalo da bude važna samo đacima iz Srbije, nego svim mladima u regionu, kako se to nikada više ne bi ponovilo.

Studenti iz Srpske otvorili kancelariju u Novom Sadu

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je u sredu otvaranju novosadske kancelarije Udruženja studenata Republike Srpske u Srbiji u okviru JP SPC “Vojvodina”, a prisutne studente su takođe pozdravili direktor Ustanove studentsko odmaralište ”Beograd” Nenad Borovčanin i šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović.”Novi Sad kao veliki univerzitetski centar, kao grad koji ima preko 50.000 studenata iz raznih gradova i država, teži da svoja vrata uvek drži otvorena, da bude atraktivan i time privlači nove ljude, snagu i energiju u grad. Oko 7.000 studenata na novosadskom univerzitetu su mladi ljudi iz Republike Srpske, a od njenog nastanka do danas u pitanju je više desetina hiljada akademskih građana koji su sticali svoje obrazovanje u Novom Sadu. Kao Grad smo podržali inicijativu studenata iz Republike Srpske da u Novom Sadu dobiju kancelariju na SPENS-u, da imaju svoj prostor gde će moći da se okupljaju, dobijaju informacije i ispolje dodatni angažman pored redovnih studijskih obaveza. Oni su i do sada organizovali mnogobrojne akcije, a sada će sigurno, sa još boljim uslovima za rad, biti efikasniji u svojim aktivnostima”, rekao je Vučević.

Direktor Ustanove studentsko odmaralište ”Beograd” Nenad Borovčanin istakao je da su studenti iz Republike Srpske sigurna budućnost i jedan od temelja dobrih odnosa Srbije i Republike Srpske.

“Ustanova studentsko odmaralište ”Beograd” studentima otvara svoja vrata na Avali i na Zlatiboru, a od 1. marta i na Paliću gde će moći da realizuju svoje projekte, studentske konferencije i sve aktivnosti koje podržavaju Vlade dve zemlje. Mislim da će partnerstvo studenata, u ovom slučaju sa Gradom Novim Sadom i Republikom Srbijom, rezultirati samo dobrim stvarima i svežim idejama koje će biti u funkciji opšteg napretka”, rekao je Borovčanin.

Nakon svečanog početka rada Kancelarije i obraćanja zvaničnika u okviru prigodnog programa, studenti su uručili Zahvalnicu gradonačelniku Vučeviću za sve što je svojim zalaganjem uradio za Udruženje. U ime studenata, obratio se Dejan Pudar koji se zahvalio Gradu Novom Sadu na pruženoj mogućnosti da se Udruženje osnuje, radi i razvija.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović rekao je da otvaranje te Kancelarije ima poseban značaj zbog činjenice da su Udruženje osnovali mladi ljudi koji će sutra biti budućnost i Republike Srpske i Srbije, koji će biti uključeni u razvoj društva, i da je najvažnija uloga Udruženja očuvanje nacionalnog identiteta, tradicije i kulture.

Udruženje studenata Republike Srpske u Srbiji osnovano je 16. aprila 2019. godine, od strane studenata, na čelu sa inicijatorima Milanom i Dejanom Pudarom. Razlog osnivanja je organizovanje studenata koji dolaze iz Republike Srpske, kao i razvijanje odnosa sa ostalim organizacijama u zemlji. Udruženje trenutno broji preko 2000 članova, a cilj mu je podizanje nacionalne svesti i očuvanje identiteta, organizovanja humanitarnih, kulturnih, sportskih i zabavnih manifestacija radi boljeg međusobnog povezivanja i povezivanja sa studentima iz Srbije, kao i pomoći socijalno ugroženim porodicama i pojedincima.

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu ostalo 2.447 nepopunjenih mesta

Na fakultetima Univerziteta u Beogradu (UB) ostalo je 2.447 upražnjenih mesta za osnovne i integrisane studije u ovoj školskoj godini. Na osnovnim studijama nije popunjeno 7,5 odsto budžetskih mesta i 28 odsto samofinansirajućih. Na master studijama ostalo je upražnjeno 54 odsto samofinansirajućih mesta i pet odsto budžetskih, dok je na doktorskim ostalo 11 odsto budžetskih mesta i 62,78 samofinansirajućih.

Prodekan UB prof. Petar Bulat kaže da je Ministarstvo prosvete formiralo Komisiju koja će raditi na pripremi upisa za narednu školsku godinu, 2020/21. “Ideja je da se budžetska mesta ubuduće dodeljuju po studijskim programima, a ne po fakultetima”, rekao je Bulat na sednici Senata.

Bira se prevoznik za prevoz učenika u Požarevcu

Gradska uprava Požarevca pokrenula je postupak javne nabavke za autobuski prevoz učenika osnovnih i srednjih škola.  Procenjena vrednost ove nabavke, bez uračunatog PDV-a, za prevoz osnovaca iznosi 38,9 miliona, a za prevoz srednjoškolaca 6,8 miliona dinara. Osnovni kriterijum kojim će se rukovoditi gradska komisija, biće najniža ponuđena cena. Rok za podnošenje prijava je 14. februar do 12 sati, a pola sata kasnije uslediće otvaranje ponuda. Gradska uprava ima rok od 10 dana od otvaranja ponuda da donese odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača, koji će učenike prevoziti do 28. februara naredne godine. 

Vremeplov: Veliki štrajk       

Na današnji dan 24. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u školama u desetak vojvođanskih gradova. Veliki štrajk počeo je 15. januara te 1997. godine kada je 28 somborskih škola obustavilo rad. Još na osnivačkoj Skupštini Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine za opštinu Sombor, 12. decembra 1996. godine, moglo se naslutiti da drugo polugodište neće početi onako kako su prosvetne vlasti u Beogradu naložile. Konsolidovanjem svojih redova, „slobodni   strelci“, jedinstveni i principijelni, ne odustajući od svojih zahteva, još tada su jasno i glasno poručili: „Računajte s nama. Mi smo izuzetno jaka intelektualna snaga, kojom više niko neće manipulisati…“Odluci  Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika opštine Sombor, prethodila je odluka IO istog sindikata na pokrajinskom nivou, u Novom Sadu. Zahtevi su istovetni i jednoglasno su ih podržali svi prosvetari koji su pristupili ovom sindikatu.

Elem, zaposleni u školama tražili su “isplatu svih zaostalih zarada” (u većini škola u tom momentu nije bio  isplaćen ni drugi deo novembarskih primanja, prim. HZMK). Sama Vlada Republike Srbije u pregovorima čvrsto je obećala (i garantovala) da će zarade u školama biti isplaćivanje do 20. u tekućem i 5. u narednom mesecu (odredba iz tada važećeg PKU, prim HZMK). Prema podacima kojima raspolaže Nezavisni sindikat, imajući u vidu kvalifikacionu strukturu, plate zaposlenih u školstvu zaostaju za oko 80 odsto, a osnovna cena rada u prosveti, i pored svih obećanja republičkih vlasti, nije korigovana u protekla tri-četiri meseca, ili je to činjeno u promilima”.  Starijeg datuma je i zahtev “o hitnim izmenama zakona o osnovnoj i srednjoj školi, posebno onih članova kojima bi se i prosvetnim radnicima omogućio pravi štrajk, a ne, kao do sada, samo uz obezbeđivanje minimuma procesa rada (čitaj: časovi od 30 minuta, pa su u svim dosadašnjim pokušajima zaposlenih u školama istovremeno držali nastavu i štrajkovali)”.

Ovim zahtevima Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, Somborci su pridodali još jedan – neopozivu ostavku načelnice Ministarstva prosvete  – odeljenja u Somboru, Božane Tomić, zbog nekorektnog stava prema prosvetnim radnicima od majskih zbivanja u somborskim srednjim i osnovnim školama. Naime, ovaj odžački kadar SPS na privremenom radu u Somboru  poznata po zlu u redovima prosvetnih radnika između ostalog i  po čuvenoj izjavi,  izrečenoj u vreme Velikog štrajka, novinarima koje je pozvala da prisustvuju pregovorima  sa somborskim štrajkačima rečima “Dođite, da vidite kako ću da ih razbijem”,  a što joj somborski prosvetari nikad nisu oprostili.

Naravno, ništa nije bilo od razbijanja ni štrajka ni štrajkača, već će se  štrajk nešto kasnije proširiti iz Sombora na Vojvodinu i celu Srbiju, a imenovanu načelnicu “oduvati” sa mesta načelnice područne jedinice ministarstva školskog, kao  i  što će Veliki štrajk “oduvati” ministra Ganeta Mladenovića, koji je uspeo, u onome što nije niti jedan Dositejev naslednik – da protiv sebe udruži sve prosvetare i  sve nivoe obrazovanja (od predškolaca do univerzitetskog).

Vremeplov: Protest intelektualaca protiv moralno-političke podobnosti

Na današnji dan 24. januara 1978. godine deset istaknutih intelektualaca-disidenata, među kojima i sedam profesora izbačenih sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u otvorenom pismu jugoslovenskom rukovodstvu protestovali su protiv diskriminacije onih koji nisu članovi Partije pri zapošljavanju i ispitivanja “moralno-političke podobnosti”.

Vremeplov: Osnovan Institut “Vinča”

Na današnji dan 24. januara 1948  godine osnovan je Institut za nuklearne nauke “Vinča”, u prvo vreme kao Istraživački centar za realizaciju nuklearnog programa tadašnje FNRJ. Od aprila 1953. preimenovan je u “Institut za nuklearne nauke”.

Vremeplov: Umro Modiljani

Italijanski  slikar i vajar Amadeo Modiljani, čija su dela jedinstvena po prepoznatljivoj izduženosti figura umro je na današnji dan 24. januara1920. U Parizu je živeo od 1906. i jedan je od najznačajnijih predstavnika “Pariske škole”. Najviše je slikao ženske aktove i portrete, a u mladosti se bavio i skulpturom u kojoj se osećao uticaj afričke umetnosti.

Vremeplov: Rođen vojvoda Putnik

Na današnji dan 24. januara 1847. godine rođen je srpski vojskovođa vojvoda Radomir Putnik. U dva srpsko-turska rata od 1876. do 1878. komandovao je Rudničkom brigadom i Veterničkim odredom, koje su se istakle na Javoru, Krevetu, Velikom Šiljegovcu, Đunisu, oko  Pirota, prilikom oslobađanja Niša, Vranja i Gnjilana. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik Štaba Dunavske divizije, a 1890. postavljen je za pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba. U program obuke starešina uveo je rešavanje taktičkih zadataka na Višoj školi Vojne akademije, u kojoj je predavao taktiku i generalštabnu službu. Komanda nad Šumadijskom divizijskom oblašću poverena mu je 1893. ali mu je 1895. oduzeta i 1896. penzionisan je pod sumnjom da sarađuje s Radikalnom strankom. Reaktiviran je 1903. i od tada se nalazi na mestu načelnika Glavnog generalštaba kao i ministra vojnog 1904, od 1906. do 1908. i 1912. U Prvom balkanskom ratu kao načelnik Štaba Vrhovne komande znatno je doprineo pobedi srpskih armija u Kumanovskoj, a zatim u i Bitoljskoj bici oktobra i novembra 1912. U Drugom balkanskom ratu 1913. pravovremeno je rasporedio i pripremio vojsku, predvidevši bugarski napad, što je bilo odlučujuće za trijumf u Bregalničkoj bici. U Prvom svetskom ratu 1914. veštim manevrisanjem i grupisanjem glavnine srpskih snaga doprineo je slamanju nadmoćnih austrougarskih trupa u Cerskoj i Kolubarskoj bici. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. osujetivši nizom manevara nameru nemačke Vrhovne komande da je u sadejstvu s bugarskim i austrougarskim trupama opkoli i uništi. Saveznici su ga prethodno onemogućili da preventivnim udarom spreči Bugarsku da stupi u rat na strani Centralnih sila. Tokom povlačenja srpske vojske teško je oboleo i upućen je u Francusku na lečenje, gde je umro 1917.

Vremeplov: Umro Čerčil

            Vinston Čerčil, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. godine  umro je na današnji dan 24. januara 1965 godine. Član parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je državni podsekretar  za kolonije, ministar trgovine, unutrašnjih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar za municiju i ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norveškoj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vođa Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim štabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Poražen je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: “Lord Rendolf Čerčil”, “Moje afričko putovanje”, “Liberalizam i socijalni problem”, “Istorija svetskog rata”, “Marlboro, njegov život i doba”, “Korak po korak”, “U borbu”, “Neumoljiva borba”, “Početak kraja”, “Memoari iz Drugog svetskog rata” (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim stručnjaka).

Vremeplov: Demonstracije albanskih studenata na Kosovu

Na današnji dan 24. januara 1990. godine počele su masovne demonstracije albanskih studenata na Kosovu sa zahtevom da se ukine vanredno stanje i obustavi sudski proces protiv Azema Vlasija.

Vremeplov: Komemoracija u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora

Generalna skupština UN održala je na današnji dan 24. januara 2005. godine prvu komemorativnu sednicu u znak sećanja na oslobađanje nacističkih koncentracionih logora i tako podsetila da masovna ubistva i genocidi još uvek predstavljaju pretnju u svetu.

Vremeplov: Hapšenje članova “Crvenih brigada”

Na današnji dan 24. januara 1983. godine u Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije “Crvene brigade” pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.

Skup u znak sećanja na Mihajla Sporića na Univerzitetu Kembridž

Skup u znak sećanja na jednog od najboljih mladih fizičara Mihajla Sporića u subotu 18. januara je održan na Triniti koledžu Univerziteta Kembridž. Svi koji su poznavali Mihajla mogli su u biblioteci Triniti koledža da se upišu u knjigu žalosti koja će na sutrašnjoj komemoraciji biti predata njegovim roditeljima. Sporić, student treće godine fizike na Triniti koledžu, preminuo je 7. novembra u 22. godini posle duže bolesti. Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, nosilac je Vukove diplome i Svetosavske nagrade. Osvojio je brojne nagrade na domaćim i medjunarodnim takmičenjima iz fizike, astronomije i astrofizike, uključujući zlatne medalje na Medjunarodnoj olimpijadi iz fizike u Švajcarskoj, 2016. godine, i na takmičenjima u Kazahstanu i Rumuniji. Jedini je učenik Matematičke gimnazije koji je u jednoj školskoj godini osvojio zlatne medalje na tri medjunarodna takmičenja.