Vesti – 25/26.01.2020.

Počela isplata stipendija za nadarene učenike i studente

Isplata prve, druge i treće mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim učenicima, za školsku 2019/2020. godinu počela je u petak, 24. januara 2020. godine. Istog dana, počela je i isplata prve mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, za školsku 2019/2020. godinu. Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene učenike je 15.000 dinara, dok je mesečni iznos stipendije za studente osnovnih i master studija 24.000 dinara.  Za studente doktorskih studija, mesečni iznos stipendije je 30.000 dinara.

Podeljena sredstava za nabavku interaktivnih tabli za škole u APV

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice 23.01.2020, a  po sprovedenom Konkursu za finansiranje nabavke opreme – interaktivnih tabli sa projektorom za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i učeničkog standarda sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine u 2020. doneo je  Rešenje o raspodeli sredstava za nabavku opreme – interaktivnih tabli sa projektorom za ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i učeničkog standarda sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine u 2020. godini. 

Za sve nivoe obrazovanja ukupno se dodeljuje 70.400.000,00 dinara,  a u okviru toga za ustanove osnovnog obrazovanja 58.700.000,00 dinara, za ustanove srednjeg obrazovanja 10.900.000,00 dinara i za ustanove učeničkog standarda 800.000,00 dinara. Više na http://www.puma.vojvodina.gov.rs/etext.php?ID_mat=10358

Uručene nagrade u okviru svečanosti „Energija je svuda oko nasˮ

Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Milan Kovačević uručio je  u četvrtak 23. januara diplome i nagrade najuspešnijim školama, mentorima i učenicima u okviru završne manifestacije „Energija je svuda oko nas 2019ˮ. Cilj projekta jeste da na interesantan način zainteresuje i aktivira mlade i da ukaže na  to da energije nema u izobilju, ali da oko nas postoje razni izvori, kao i razne mogućnosti – koje do sada nismo koristili – da se do nje dođe. „Ove godine prijavilo se više od osamdeset vaspitno-obrazovnih ustanova. Neki će reći da je to mali, a neki da je to dovoljan broj učesnika. Apelujem na to da se sledeće godine prijavi još više učesnika, da se uključe u borbu za našu planetu. Velika prednost jeste slobodno vreme koje učenici kvalitetno iskoriste kako bi saznali šta su obnovljivi izvori energije. Veoma mi je drago što u okviru ovog projekta učestvuju i naši najmlađi, jer je vaspitanje i obrazovanje za racionalno korišćenje energije efikasnije ako se počne od najranijeneg doba.ˮ – izjavio je Milan Kovačević, pozdravljajući učesnike u holu Pokrajinske vlade.

Projekat „Energija je svuda oko nasˮ odvija se od školske 2009/2010. godine, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Organizator manifestacije jeste Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, dok su sponzori za 2019. godinu Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – FIMEK, Tehnološki fakultet Novi Sad i građevinska industrija „Simprolitˮ iz Beograda.

Spisak dobitnika možete preuzeti sa sajta pokrajinskog seekretarijata;  http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/projekat/ucesnici_i_nagradjeni/Energija/dobitnici_energija_2019.pdf

Kikinda: Konkurs za zapošljavanje prosvetnih radnika

Prema najavama iz Ministarstva prosvete, do kraja januara trebalo bi da bude raspisan prvi konkurs za zapošljavanje prosvetnih radnika. Na tom konkursu, šansu za posao dobiće svi oni koji su do kraja 2015. godine počeli da rade u prosveti, ali uz angažman na određemo vreme, odnosno na ugovor. Naredni konkursi, kako je nagovešetno, trebalo bi da budu raspisani u februaru, pa potom i u martu. Nakon zabranje zapošljavanja krajem 2013-te i godina rada na određeno, prosvetari će konačno dobiti mogućnost zaposlenje. Škole su dužne da Ministarstvu prosvete dostave adekvatne analize i zahteve za takva radna mesta. “Svaka školska uprava ima svoju radnu grupu, u čiji su rad uključeni predstavanici Ministarstva, sindikata. Oni će razmotrioti da li su to opravdani zahtevi škola za raspisivanje konkursa i samo uz odobrenje radne grupe konkuzresi će biti raspisani”, rekao je Tihomor Farkaš, direktor OŠ “Žarko Zrenjanin” Kikinda.

“Ono slobodnih mesta što trenutno ima na čitavoj teritoriji Srbije, ali napominjem 100 posto, puna norma, to su radna mesta koja će biti obuhvaćena konkursom”, izjavio je Tomislav Bartolić, direktor Ekonomnsko-trgovinske škole Kikinda.

Da je bio krajnji trenutak da se u prosveti ukine zabrana zapošljavanja, pokazuje i primer iz kikindskih škola. “U kikindskim školama sada treba 9 ili 10 punih normi matematičara. Taj konkurs je mogao biti raspisan odvno, profesora nema, pa nema. Konkursi će biti raspisani i ti ljudi će biti primljeni u radni odnos”, zaključio je Tomislav Bartolić.

Najavljeni konkursi daju mogućnost da prosvetari, pre svega oni koji su u sitemu, regulišu svoj status. “I sada će to biti dobro razmatrano da se ne bi desilo da dođemo u situaciju da imamo priliv radnika, odnosno zapošljavanje koje nema opravdanosti. Mi moramo zaštiti ljude koji su usistemu”, rekao je Tihomor Farkaš.

Naredni konkursi za zapošljavanje u prosveti trebalo bi da budu raspisani u februaru, pa potom i u martu. Kako je naglasio ministar Šarčević, bilo kakve eventualne zloupotrebe prilikom zapošljavanja neće biti dozvoljene.

Opada interesovanje za osnovne studije

Predstavljajući analizu o upisu studenata na fakultete UB, prorektor UB Petar Bulat je rekao da opada interesovanje za osnovne studije, ali ne drastično, ilustrujući to podatkom da je na budžetu ostalo nepopunjeno 7,5 odsto mesta, a 28 odsto za samofinansirajuće studente. Na master studijama prazno je ostalo pet odsto budžetskih i 54 odsto mesta na samofinansiranju dok na doktorskim studijama na budžetu nije popunjeno 11 odsto budžetskih i 62,78 odsto mesta za samofinansirajuće akademce.

Bez „prelivanja“ budžetskih mesta

Prorektor UB Petar Bulat je obavestio Senat da je Ministarstvo prosvete formiralo komisiju koja priprema upis za narednu školsku godinu i da je planirano da se budžetska mesta ne dodeljuju fakultetima već po studijskim programima. To znači da će „prelivanje“ budžetskih mesta sa jednog na drugi studijski program biti zaustavljeno. Bulat kaže da će to voditi ka promenama u načinu finansiranja, ali da će uprava UB insistirati da se zadrže studijski programi od važnosti za državu, bez obzira na interesovanje studenata za upis. Rektorka Ivanka Popović je kazala da ne očekuje da će fakultetima biti smanjeni prihodi koje dobijaju od države i dodala da sa predstavnicima Ministarstva prosvete ima konstruktivne razgovore.

Najbolji na bilbordima: Mia Pješčić i Jelena Palačković

Tehnička škola „Mileva Marić Ajnštajn” u protekloj školskoj godini imala je mnogo učenika koji su na takmičenjima osvajali prestižne nagrade. Ove godine iz te škole pet učenica je promovisano na bilbordima u okviru bilbord kampanje „Učim + Znam = Vredim”, zbog izuzetnih rezultata. Danas predstavljamo dve. Mia Pješčić je prošle školske godine, kao učenica četvrtog razreda, osvojila prvo mesto u obrazovnom profilu Tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda na 24. republičkom takmičenju učenika iz područja rada hemije, nemetala i grafičarstva za Grupu grafičarstvo. – Zadatak je bio da napravimo plakat za određene teme – kazala je Mia. – Mislim da je dizajn doneo nagradu. Vežbale smo u školi na praksi i to mi je pomoglo. Želja mi je da se bavim grafičkim dizajnom. Najviše me zanimaju plakati i ambalaža.

Jelena Palačković takođe je u protekloj školskoj godini, kao učenica završnog razreda te škole, osvojila prvo mesto iz oblasti dekorativne dendrologije i cvećarstva na 22. republičkom takmičenju iz području rada šumarstva i obrade drveta. – Lep je poziv i smer, a za rad i učešće na takmičenju bila sam inspirisana profesorima koji su me bodrili konstantno – kazala je Jelena. – Upisala sam psihologiju, ali to je veoma lep poziv i možda ga jednog dana nastavim.

Svetosavska svečanost u Kulturnom centru u Pećincima

Tradicionalna Svetosavska svečanost pod nazivom “Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte“ biće održana u nedelju 26. januara u sali Kulturnog centra sa početkom u 17.00 časova, a ulaz za posetioce je slobodan. Manifestaciju organizuje Kulturni centar Pećinci i ove godine pod pokroviteljstvom opštine Pećinci u saradnji sa Arhijerejskim namesništvom pećinačkim, U bogatom kulturno-umetničkom programu posvećenom Svetom Savi, učestvuju studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu Bojana Radivojević i student Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu Nedeljko Anđelić koji će svečanost otvoriti izvedbom Himne Svetom Savi, učenici sve tri osnovne i srednje škole sa teritorije opštine Pećinci, članovi Dečjeg orkestra Gradskog tamburaškog orkestra u Rumi, studentkinja književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i pesnikinja Kristina Arsenijević, članice Etno grupe “Kolevka“ u Staroj Pazovi i Društvo za negovanje narodne tradicije “Pećinci“ u Pećincima.

Bečejski gimnazijalci u naučnom projektu Evropske unije

Dvadeset četvoro đaka Gimnazije Bečej od prvog do trećeg razreda, raspoređenih u ekipe od po šestoro, ove i naredne godine boraviće u Španiji, Poljskoj, Turskoj i Finskoj u sklopu dvogodišnjeg “Erazmus plus” projekta međunarodne razmene “Voda – obilazak resursa planete Zemlje” koji je finansijski podržala Evropska unija sa 27.000 evra. Bečejska Gimnazija jedna od prvih škola u Srbiji u kojoj se realizuje ovaj program čiji je cilj da proširi znanja đaka o zaštiti životne sredine, o klimatskim promenama i o društveno odgovornom ponašanju prema okolini. “Osim sticanja novih poznanstva, radujem se što ću raditi na ekološkom projektu koji se bavi vodom. U okviru tog projekta, mi smo istraživali temu mini hidroelektrana na Staroj planini i otkrili mnogo različitih stvari koje do sada nismo znali. Utvrdili smo da postoji dosta prednosti i mana tih mini hidroelektrana i sve smo ih uključili u našu prezentaciju koju ćemo prikazati našim drugarima iz četiri inostrane države”, objasnila je učenica Gimnazije Bečej Mirjana Kolundžija.

Bečejski gimnazijalci će u maju nedelju dana boraviti u Finskoj, u oktobru u Poljskoj, a sledeće godine u Turskoj i Španiji. Početkom februara ugostiće đake te četiri države sa kojima će zajednički istraživati vodene resurse naše okoline. “Unutar vode kao teme, naša centralna tema karakteristična za Bečej. Bavićemo se žutom, arteškom vodom. Planiramo da sa našim gostima posetimo Palićko jezero i Novi Sad, a u okviru konkretnih projektnih aktivnosti analiziraćemo dva uzorka – jedan iz arteških bunara u Bečeju, a drugi iz bečejskog vodovoda”, pojasnio je profesor u Gimnaziji Atila Galfi, ujedno koordinator projekta.

Gimnazija Bečej osam godina unazad učestvuje u projektima međunarodnih učeničkih razmena, a kako je Srbija prvi put ove godine dobila pravo da kao partnerska zemlja učestvuje u projektima Evropske unije i koristi njene fondove, ova srednja škola odlučila je da proširi svoje i vidike svojih učenika. “Međunarodne razmene su nešto čime se zaista ponosimo. One opisuju slogan naše ustanove – “škola nisu samo zidovi, škola je ceo svet”. Mislimo da učionica daje određena znanja, ali su iskustva koja naši učenici steknu kada izađu iz ove škole, ako ne vrednija onda makar jednako vredna kao i znanja stečena iz udžbenika”, ponosno ističe direktor bečejske gimnazije Miodrag Basarić.

Iako će jubilarnih 95 godina postojanja Gimnazija Bečej zvanično proslaviti 27. oktobra, škola će tokom čitave godine organizovati brojne aktivnosti i manifestacije u čast velikog jubileja. Prva takva je Svetosavska akademija u petak 24. januara čiji je ovogodišnji domaćin upravo bečejska gimnazija. Program će biti održan u Gradskom pozorištu Bečej sa počekom u 17.30. Nakon ove svečanosti, u Gimnaziji Bečej biće prikazana izložba fotografija koja će ilustrovati 95 godina postojanja ove škole.

Škola nudi svoj servis – SMS obaveštenje kada dete stigne u školu

Iz Osnovne škole „Desanka Maksimović“ iz Čokota pored Niša već dve godine obaveštavaju roditelje kada dete ne dođe na prvi čas.  Nakon nedavne otmice devojčice na putu do škole u Brzom Brodu, žele da pomognu i ostalima da naprave ovakav servis, jer smatraju da će učenici tako biti bezbedniji, a roditelji mirniji. Kako pišu Južne vesti, „Desankin SMS servis“ radi već dve godine – roditeljima stiže poruka kada dete ne dođe u školu.

Osmislio ga je profesor informatike i računarstva Filip Klain, a funkcioniše tako što roditelji u roku od pola sata od početka časa dobijaju SMS sa obaveštenjem. Nakon nedavne otmice 12-godišnjakinje Monike Karimanović, koja je nestala na putu do škole, a roditelji su to saznali i prijavili tek kada se nije vratila kući na kraju smene, odlučili su da pozovu i druge da uvedu ovakav servis i nude im pomoć. Jedan od bitnih razloga za uvođenje ovog servisa je činjenica da mnogi učenici putuju iz okolnih sela do škole. Takođe, roditelji se osećaju sigurnije kada znaju da će ih škola automatski obavestiti ukoliko su dete poslali u školu, a ono se tamo nije pojavilo. „Desankin SMS servis“ treba da obezbedi da i škola i roditelji u svakom trenutku znaju gde su im deca kako bi ona bila zaštićenija od svih opasnosti i izazova savremenog društva – poručuju.

Direktor Miljan Bojanić kaže da su do sada pomogli školi u Novom Pazaru da uvede ovakav sistem, kao i da je zainteresovana niška škola „Carica Jelena“. „Apelujemo da mogu da nas kontaktiraju i druge škole i mi ćemo im pomoći u realizaciji. Procedura je veoma jednostavna i traje dvadesetak minuta, posebno ako škola ima samo jednu zgradu“, dodaje. Roditelji čija deca idu u školu u Čokotu su veoma zadovoljni što uvek znaju kada dete nije tu, a direktor kaže da je to posebno važno jer ima mnogo đaka putnika.

Na lečenje u inostranstvo lane upućeno oko 800 dece

Zahvaljujući pre svega sredstvima koja su izdvojena iz budžeta Srbije na lečenje u inostranstvo tokom prošle godine upućeno je 649 dece iz Srbije, za još pedesetoro njih sredstvima je obezbedio Budžetski fond Ministarstva zdravlja, a 143 bolesna mališana potražila su pomoć u inostranstvu zahvaljujući sredstvima koje su prikupile humanitarne organizacije, putem donacija i sms poruka.

Najčešća oboljenja zbog kojih je odobravano lečenje u inostranim centrima su, kako je rečeno Tanjugu, neurološke bolesti, cerebralna paraliza, teška oboljenja krvnih sudova mozga, bolesti lokomotornog sistema, hemato-onkološka oboljenja, stečena oboljenja očiju kod prevremeno rođene dece… “Republički fond zdravstvenog osiguranja je u toku 2019. godine odobrio 649 zahteva radi lečenja dece u inostranstvu i u navedenom periodu u te svrhe isplatio iznos od oko 419 miliona dinara”, navedeno je iz Fonda Tanjugu.

Predsednik lekarske komisije Budžetskog fonda , koji je osnovan 2014. godine za lečenje bolesti koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, Vladislav Vukomanović naveo je da je lane, ovaj fond poslao oko 50 dece na lečenje i da je za to izdvojeno oko 330 miliona dinara. On kaže da postepeno raste broj bolesnika čiji su slučajevi upućuju budžetskom fondu i za to je, kaže, zaslužna bolja informisanost, pre svega lekara, zdravstvenih ustanova, a i roditelja. “Javnost sada zna da može da se osloni na našu instituciju i komisiju RFZO”, rekao je Tanjugu Vukomanović. On je poručio da roditelji bolesne dece treba da imaju poverenje u zdravstveni sistem Srbije, lekare i zdravstvene ustanove.

Objašnjava da je administracija veoma jednostavna i da je dovoljno mišljenje stručnjaka da je li je potrebno uputiti nekoga na lečenje u inostranstvo. Zahtev se prvo upućuje u RFZO, ako tamo dobije negativno mišljenje onda sledi Budžetski fond. “Ukoliko je potrebno, lekarski konzilijum referentne zdravstvene ustanove doneće odluku da je neophodno dete uputiti na lečenje u inostranstvo. Taj tročlani konzilijum upućuje svoj dopis budžetskom fondu zajedno sa molbom roditelja”, objašnjava Vukomanović

On dodaje da se dešavalo se da se deca šalju na lečenje u inostranstvo za nešto što može ovde da se leči i da je zbog toga neophodno stručno mišljenje da li je potrebno lečenje u inostranstvu. Odlazak dece na lečenje u inostranstvo, pomažu i fondacije koje sredstva obezbeđuju putem donacija i SMS poruka, a menadžer fondacije “Podrži život” Katarina Danojlović kaže da su oni tako prošle godine finansirali lečenje pedeset dvoje mališana. “Za razliku od prethodnih godina, možemo se pohvaliti činjenicom da je broj dece koju smo poslali na lečenje udvostručen. Izdvojeno je 20.196 miliona dinara, 423.515 evra i 71.197 dolara, od toga je deo sredstava obezbeđen od sredstava koja su građani uplatili putem 4,5 miliona SMS poruka na humanitarni broj 5757”, istakla je Danojlović.

Humanitarna fondacija “Budi human – Aleksandar Šapić” je pokrila prošle godine troškova lečenja za 91 obolelo dete. “U 2019. godini poslato je ukupno 1,1 miliona SMS poruka na podbrojeve Fondacije 3030 otvorene za decu. Uplaćeno je oko 400 miliona dinara donacija na račune fondacije”, naveli su iz ove fondacije. Fondacije nisu prihodovale samo od SMS poruka, već je većinski broj donacija od fizičkih i pravnih lica pristigao uplatama na njihove dinarske i devizne račune.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 25. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u školama u desetak vojvođanskih gradova. Veliki štrajk počeo je sa početkom nastave u II polugodištu 15. januara te 1997. godine kada je 28 somborskih škola obustavilo rad. Na taj način somborci su potpalili fitilj nezadovoljstva svih srpskih prosvetara koje je eksplodiralo početkom 2. polugodišta u vidu najvećeg i nezabeleženog štrajka u istoriji srpske prosvete, doduše do špica  štrajka je  potrajalo je zbog toga što su drugi delovi Srbije bili još na raspustu, pa su somborski, a potom i drugi vojvođanski prosvetari su bili pred izazovom da istrpe brojne pritiske, vlasti, prosvetnih vlasti, neobjektivnih medija,  roditelja, javnosti, …

Ali nisu posustali. „Ćerali smo se do sada, a ćeraćemo se i dalje… na duhovit i ironičan način obratio se kolegama na proširenoj sednici Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata predsednik profesor Zdravko Kovač. „Zbog katastrofalnog, mizernog položaja zaposlenih u školama, koji se i dalje pogoršava, kao i zbog drakonskog novog Zakona o radnim odnosima (koji direktorima daje gotovo neograničena ovlašćenja ) prekidamo rad. Jesmo prvi, ali očekujemo da će nam se i u drugim sredinama širom Republike pridružiti kolege, koje su, zbog kliznog raspusta, još uvek na odmoru“, rekao je tada Kovač.

„Opštinskoj vladi prosvetni radnici su se takođe obratili sa nekoliko zahteva. Na prvom mestu traže urgentnu finansijsku pomoć za sve zaposlene u školama. Nezavisni sindikat je beskućnik, i da se sednice više ne bi održavale pod vedrim nebom, prosvetni radnici očekuju da će im opštinska vlada pomoći u rešavanju i ovog, za dalji rad Sindikata i te kako važnog pitanja“, prenele su Somborske novine.

Vremeplov: Umro narodni učitelj Vasa Pelagić

Na današnji dan 25. januara 1899. godine  umro je srpski socijalista Vasa Pelagić. Ideju socijalizma u njenoj utopijskoj verziji prihvatio je u Rusiji, gde je boravio od 1864. do 1866. Na Moskovskom univerzitetu studirao je medicinu, istoriju i političku ekonomiju. U Brčkom, gde je  bio učitelj, osnovao je srpsku čitaonicu, jednu od prvih u Bosni. Bio je arhimandrit i upravnik Srpske pravoslavne bogoslovije u Banja Luci, odakle ga je 1869. turska vlast prognala u Malu Aziju. Odatle se uz rusku pomoću spasao 1871. i tada dolazi u Srbiju. Učestvovao je u Hercegovačkom ustanku 1875. Raščinjen je, a zbog širenja socijalističkih ideja proterivan je i iz Srbije. Izvesno vreme proveo je i u psihijatrijskoj ustanovi a umro je u Požarevačkom zatvoru. Njegove knjige, popularne u svim srpskim krajevima, štampane su još za njegovog života u neverovatnih 250.000 primeraka. Dela: “Istorija bosansko-hercegovačke bune”, “Odgovor na četiri društvena pitanja”, “Spas Srbije i srpstva”, “Socijalizam i osnovni preporođaj društva”, “Nauka i radni narod”, “Blagodatnik”, “Preobražaj škole i nastave”, “Nova nauka o javnoj nastavi”, “Umovanje zdravog razuma”, “Poslanica Bogu”, “Koliko nas košta Bog i gospodar”, “Narodni učitelj”, “Rukovođa za srpsko-bosanske, hercegovačke, starosrbijanske i makedonske učitelje”.

Vremeplov: Prvi put korišćena reč “robot”

Reč “robot” prvi put se javno čula na  današnji dan 25. januara 1921. godine  u Narodnom pozorištu u Pragu na premijeri izvođenja komada “RUR” Karela Čapeka, gde je označila likove radnika koji se pojavljuju u predstavi, a potekla je od stare češke reči “robota”, koja je nekad označavala ropski rad, a sada samo rad ili posao.

Vremeplov: Rođen Robert Bojl

Na  današnji dan 25. januara 1627. godine rođen je irski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi je utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

Vremeplov: Rođen  Luj Lagranž

Na  današnji dan 25. januara1736 godine rođen je francuski matematičar, mehaničar i astronom Luj Lagranž, koji je s 19 godina postao profesor matematike na Artiljerijskoj školi u Torinu, a potom je radio u Akademiji nauka u Berlinu i na Politehničkoj školi u Parizu. Objavio je niz radova iz oblasti teorije brojeva, varijacionog računa, teorije parcijalnih jednačina, nebeske mehanike, sferne astronomije. Mnoga Lagranžova otkrića nose njegovo ime. Dela: “Analitička mehanika”, “Teorija analitičkih funkcija I-II”, “O libraciji Meseca”, “O teoriji Jupiterovih satelita”.

Vremeplov: Rođena Virdžinija Vulf

Engleska književnica Virdžinija Vulf rođena je na  današnji dan 25. januara 1882 godin. Primenjivala je tehniku unutrašnjeg monologa i pisala je veoma istančanim intelektualnim stilom. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Osetljiva, zgrožena ratom 1941. je izvršila samoubistvo. Dela: romani “Izlet na svetionik”, “Gospođa Delovej”, “Godine”, “Talasi”, “Orlando”, eseji “Sopstvena soba”, “Između činova”, “Smrt moljca”, “Običan čitalac”.

Vremeplov: Veliki štrajk       

Na današnji dan 26. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u školama u desetak vojvođanskih gradova. Veliki štrajk počeo je sa početkom nastave u II polugodištu 15. januara te 1997. godine kada je 28 somborskih škola obustavilo rad. Na taj način somborci su potpalili fitilj nezadovoljstva svih srpskih prosvetara koje je eksplodiralo početkom 2. polugodišta u vidu najvećeg i nezabeleženog štrajka u istoriji srpske prosvete.

Zbog pritisaka i u Somboru  štrajk je načet, “ispala” je škola OŠ “Petar Kočić” Riđica, a iz zaposleni  Tekstilno-kožarske škole bi da pređu na nastavu sa minimumom procesa rada. U Apatinu lokalna vlast “kupuje” prosvetare – dobijaju prvi deo januarske plate, kredit od 1.200 dinara, 700 dinara regresa i 300 dinara za paketiće (poređenja radi prosečna plata bila je te godine u novembru 741,00 dinar, a u decembru (koji je inače “mesec sa najdebljim kovertama” – zbog bonusa i drugih nagrada,  843,00 dinara, prim HZMK).

Vremeplov: Karlovački mir

Na današnji dan 26. januara 1699. godine potpisan je Karlovački mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okončan Veliki bečki rat (1683-1699). Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zaleđe) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).

Vremeplov: Rođen Kirilo Savić

  Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik rođen je na  današnji dan 26. januara 1870  godine. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjeriski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut “Kirilo Savić”.

Vremeplov: Umro Nikolaus Oto

Na  današnji dan 26. januara 1891. godine umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao “Oto motor”.

Vremeplov: Rođen general Makartur

Američki general Daglas Makartur rođen je na  današnji dan 26.. januara 1880.  godine. U Drugom svetskom ratu bio je komandant američkih trupa na Dalekom istoku i u ime SAD u septembru 1945. bio je sapotpisnik kapitulacije Japana. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u toj zemlji a na početku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine.

Vremeplov: Umro Edvard Džener

Na  današnji dan 26. januara 1823 godine umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv boginja. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih boginja.

Popović: Jedna neovlašćeno preuzeta rečenica iz tuđeg teksta predstavlja plagijat

Obaveza je da sve doktorske disertacije pre odbrane idu na proveru originalnosti teksta, a samo tri fakulteta Beogradskog univerziteta imaju program kojim može da se otkrije da li smo prepisali delove nečijeg rada, rekla je u četvrtak  ujutro za RTS rektorka Ivanka Popović. Ona je za RTS pričala o tome koliko je u Srbiji rasprostranjeno plagiranje diplomskih, master i doktorskih radova i koja su moguća rešenja za taj problem. Kako je Popović objasnila, obaveza po Zakonu u celoj zemlji je da sve doktorske disertacije pre odbrane idu na proveru originalnosti teksta. „Što se tiče nižeg nivoa studija, ja mogu da Vam kažem samo za Univerzitet u Beogradu, trenutno ga imaju tri fakulteta i mnogi fakulteti razmišljaju da to nabave, ali isto tako moram da kažem da je to dosta skupo i za mnoge fakultete nepristupačno. Država je već u okviru razgovora Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Konusa dogovorila da zapravo država finansira pregledanje svih doktorskih disertacija na nivou Republike Srbije, sada možemo polako da pregovaramo za dalje, ali kažem vam to su vrlo ozbiljna sredstva“, navela je Popović.

Svaka neovlašćeno preuzeta rečenica iz nečijeg tuđeg teksta je sama po sebi plagijat, istakla je rektorka. „Bilo kakvo kvanitatvino definisanje šta je plagijat, šta nije, je potpuno bespredmetno. Zapravo, već jedna rečenica ako je ključna, ako je preuzeta neovlašćeno iz tuđeg teksta predstavlja plagijat, tako da ne možete to na administrativni način rešiti. Dužnost je mentora i nastavnika da utvrdi u kojoj meri preuzimanje tuđih rezultata i teksta predstavlja prekršaj“, objasnila je Popović.

Rektorka Popović je za RTS objasnila i proceduru kako se postupa ako mentor ne radi svoj posao na adekvatan i odgovoran način. „U smislu etičkog ponašanja može se pokrenuti postupak protiv mentora ili nastavnika, da li je postupio na etički način i to se radi u okviru, makar u Univerzitetu u Beogradu, našeg kodeksa profesionalne etike, dakle procedure postoje“, kazala je ona. Za plagiranu doktorsku disertaciju ministra Siniše Mlaog, rektorka je rekla da će se oni povinovati odluci Upravnog suda, ali da da su dokazi o plagijatu čvrsti. „Upravni sud može da donese određene odluke koje može proceduralno da utiče na tu celu proceduru, ali što se tiče sadržaja, verujte, taj nalaz je prilično konačan za akademsku zajednicu. Mi ćemo se naravno povinovati odluci Upravnog suda, to se ne dovodi u pitanje, ali činjenice i dokazi su prilično jasni i dostupni svima“, istakla je Popović.

Burne reakcije u Šapcu nakon postavljenja naprednjačke direktorke

U Šapcu uzburkala se šira javnost nakon postavljanja za v.d. direktora OŠ „Jevrem Obrenović“ Svetlane Stanković, učiteljice iz druge škole i odbornice SNS u Gradskoj skupštini. Pred Novu godinu Ministarstvo prosvete nakon vanrednog inspekcijskog nadzora smenjuje direktorku Jelenu Jevrić navodno zbog lažnog prikazivanja broja učenika, netačnog i neblagovremenog vođenja evidencije. Roditelji učenika ove škole su ogorčeni ovakvim potezom Ministarstva, pojedini od njih nisu dozvoljavali svojoj deci da idu na nastavu, a neki najavljuju da će ispisati decu iz škole. Nastavnici su listom stali uz bivšu direktorku, a časovi se održavaju u skraćenom obimu za prezentovanje gradiva. Jelena Jevrić se javno oglasila putem šabačkih medija i najavila tužbu Pravnom sudu protiv zaposlenih u odeljenju Ministarstva prosvete u Valjevu.

Kako je navela, vanredni inspekcijski nadzor sproveden je nezakonito, a sam Zapisnik sadrži niz falsifikata. Inspektorka nikad nije izvršila kontrolni nadzor, a nije donela ni rešenje o izvršenju mera čime je uskraćena mogućnost žalbe. Uvećanje broja zaposlenih jeste nezakonito, ukazuje Jevrić, i time je oštećen budžet države, ali za to su odgovorne tadašnja i sadašnja savetnica za finansije u Školskoj upravi Valjevo kao i prethodna direktorka, jer je to urađeno za vreme njenog mandata. Navedene nezakonitosti Jelena Jevrić prijavila je Ministarstvu prosvete, u martu prošle godine, ali ništa nije preduzeto. Neistina je, kaže ona, i tvrdnja inspekcije o lažnom broju učenika, što se lako dokazuje školskom dokumentacijom. Nalazi u vezi zapisnika i školskog programa doneti su na osnovu falsifikata i netačno i protivzakonito utvrđenih činjenica u zapisniku.

O političkim pritiscima dovoljno govori i to što su u oktobru i novembru zaposlenima u školi protivzakonito obustavljene zarade, a isto to desilo se i pred Božić. Takođe vrši se i pritisak na zaposlene anonimnim telefonskim pozivima.

U otvorenom pismu u šabačkim medijima roditeljka Nataša Jovanović, inače prosvetni radnik, navodi se da je v.d. direktora Svetlana Stanković osmog januara pretila đacima da će zvati policiju ako ne uđu u školu. O njenim prevelikim ambicijama govori i to da je prilikom konkurisanja za direktora u svojoj školi „Stojan Novaković“, dobila svega pet glasova zaposlenih. Takođe, postavlja se i pitanje sukoba interesa jer ona obavlja i dužnost odbornika. S druge strane Jelena Jevrić je Filozofski fakultet u Beogradu završila sa prosekom 9,83, autor je i koautor brojnih udžbenika i priručnika iz istorije. Pored svega OŠ „Jevrem Obrenović“ beleži vredne uspehe učenika, i jedna je od najboljih škola u Srbiji.

Tri predstavke roditelja inspekciji

Gradskoj prosvetnoj inspektorki Šapca dostavljene su tri potpisane predstavke roditelja učenika OŠ „Jevrem Obrenović“ zbog, kako se navodi, nezakonite smene Jelene Jevrić i nezakonitog postavljanja za vršioca dužnosti direktora škole Svetlane Stanković. Prosvetna inspektorka obavestila je školu o predstojećem inspekcijskom nadzoru, koji će početi u utorak.

Škola u Poljskoj zabranila đacima žalbe i kukanje

Osnovna škola br. 143 u Varšavi odlučila je da po svaku cenu nauči Poljake optimizmu i kao prvi korak, u nadi da će njen primer slediti i druge škole, zvanično je zabranila bilo kakve žalbe, negativne primedbe i kukanje. “Zabrana da se đaci žale obavezuje od praga škole. Podsećamo sami sebe da treba da gledamo ono što je dobro, pozitivno, a ne da kukamo”, objasnila je poljskoj privatnoj televiziji TVN24 bizarnu zabranu učiteljica te škole u Varšavi Aneta Puhala.

Direktorka škole Kristna Jakubovska veruje da će na taj način naučiti đake, učitelje i roditelje da se zamisle da li vredi samo kukati ili je bolje primetiti šta je pozitivno, a takav način učenja optimizmu od malih nogu uslediće nakon raspusta i u jednoj osnovnoj školi i obdaništu u mestu Tihi na jugu Poljske. “Poljaci vekovima vole da pišu o sebi kako su prljavi, neuredni, ne poštuju pravila. Svi znamo te stvari. To je trajna poljska slika vlastite zajednice. Ali kukamo manje nego pre 30 godina”, kazao je TVN24 sociolog Adam Leščinski.

Poljski psihijatar Marek Jurašek upozorio je da su o toj sklonosti Poljaka da kukaju, žale se i s pesimizmom gledaju na svet i društvo napisane i knjige, a da se takav tip junaka pojavljuje često i u literaturi. “Postoji zaraza kukanjem koje izaziva stres. U društvu sa više simpatija gledamo na onog ko se žali. A ako neko priča – super, kupio sam kola, idem na letovanje, na takve osobe se gleda sa antipatijama i ne volimo ih”, kazao je psihijatar Marek Jurašček. Eksperiment učenja optimizmu od malih nogu u te dve poljske škole za sada ima jednu manu – ne predviđa nikakve kazne za onog ko zabranu prekrši.

About the Author

admin