Sv. Sava Srpski – najznačajnija ličnost svog vremena

Danas je Savindan, školska, ali i slava mnogih porodica i institucija. Najboljim učenicima, nastavnicima i prosvetnim institucijama biće dodeljene i Svetosavske nagrade. Iako decenijama  obeležavamo ovaj praznik, o pravoj zaoštavštini Svetog Save, njegovom doprinosu u razvoju vere i obrazovanja čini se da i dalje malo znamo. Diplomata, prosvetitelj, osnivač autokefalne srpske crkve, zakonodavac, književnik, hodočasnik, svetac, neiscrpno blago koje se isto toliko vekovima neiscrpno istražuje.

Princ Rastko Nemanjić bio je najkreativnije dete u istoriji srpskog naroda. Želeo je da promeni i osmisli istoriju na jedan drugačiji način i uspeo je u tome.  “Zbog njega je svetorodna loza Nemanjića. On je poručio svima nama – bez sukoba, bez mržnje, samo ljubavlju možemo sve pobediti. On je zavoleo Hrista na pravi način, a ko voli Hrista ne može da mrzi druge ljude. To je bilo njegovo opredeljenje i on je Jevanđeljski evropejac”, kaže protojerej Ljubomir Stojanović.

Da je najznačajnija ličnost svog vremena saglasni su ne samo naši istoričari, čiju neiscrpnu zaostavštinu vekovima istražuju. To potvrđuje i dr Radivoj Radić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. “Bio je kratko vreme upravnik oblasti, prvi pravi pisac svoje epohe, veliki diplomata, stručnjak za kanononsko pravo, zakonodavstvo, bio je poštovan u vreme turkokratije iako su Turci spalili njegove mnošti, a poštovali su ga i muslimani. U Jugoistočnoj Evropi samo je Aleksandar Makedonski imao veći uticaj”, rekao je prof. Radić. Ono o čemu se u razumevanju Savinog dela spori jeste da li je ikada izgovorio da smo istok zapadu i zapad istoku. “Dvededesetih godina prošlog veka, pojavila se ta navodno Savina izreka da su Srbi istok na zapadu i zapad na istoku, a da poštuju iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Nijedan hrišćanin pogotovo ne kakav je bio Sveti Sava nikada ne bi rekao da smo sudbinom preodređeni. Sudbina to je kod pagana, hrišćanima je bog gospodar naših života”, kaže Radić.

U Srbiji deca i najmlađeg školskog uzrasta već dosta znaju o Svetom Savi. Danas  đaci osnovnih i srednjih škola širom Srbije obeležavaju Savindan kao školsku slavu i to je prilika da se nešto o svetom Savi i nauči. Veliki broj škola u Srbiji nosi njegovo ime, a Hram Svetog Save u Beogradu najveći je pravoslavni hram na Balkanu. „Kroz lik Svetog Save, otkriveno nam je lice božje“, kaže protojerej Stojanović, a ideje svetosavlja su „vodilja ka životu u ljubavi i slozi“.

Školarcima, njihovim roditeljima i nastavnicima, kao i svim posetiocima našeg sajta koji slave Savindan srećnu Slavu želi redakcija NSPRV vesti!

Školska slava među „prečanima“ od 1734. godine, u matici od 1823.

Prvi pisani trag o školskoj proslavi Svetog Save datira iz 1734. godine i nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču. To je udžbenik za treći i četvrti razred Srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima. Istoričari su zabeležili i da je zemunski protojerej Jefta Ivanović još 1. novembra 1812. uveo pravila o školskoj proslavi na dan svetog Save, kada je  Ustavom o ustanovljenju  Srpskog crkveno-školskog fonda naglašeno da se Savindan u srpskim školama u Zemunu ima uvek i na isti način proslavljati i obeležavati: spominjanjem svih priložnika, živih i mrtvih, kratkom besedom u kojoj će jedan učenik izreći zahvalnost svim „fundatorima“, a u korist „nauke i prosveštenija“.

Knez Miloš je 1823. godine doneo naredbu da se Dan svetog Save slavi kao školska slava, a knez Mihajlo Obrenović je to ozakonio Ukazom Praviteljstvujuščeg sovjeta Knjaževstva Srbskog 1840. godine.

Posle Drugog svetskog rata Sveti Sava se u školama proslavljao, ali sve tiše i tiše, da bi sećanje na njega vlast ubrzo proterala iz škola. Međutim, pre nešto više od dve decenije ponovo je ušao u škole. Prvih godina bio je to dan sećanja na njegovu državničku i prosvetiteljsku ulogu u mladoj srednjovekovnoj srpskoj državi, a od 2003. godine Savindan se proslavlja kao školska slava, te u proslavi u školi važno mesto zauzimaju sveštenik i crkveni obred s kumom i slavskim kolačem.

Protest protiv ataka na predstavnike akademske zajednice u Narodnoj skupštini

Poslanik Atlagić napada po nalogu partije

Poštovani građani i građanke Srbije,

Stanje srpskog društva svakodnevno se pogoršava. Autokratija jača, a netrpeljivost vlasti prema svima koji drugačije misle ogleda se u njihovom javnom omalovažavanju i optuživanju.

Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije 20. 1. 2020. narodni poslanik Marko Atlagić je ponovio napade na profesore Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Ognjena Radonjića i Dubravku Stojanović. Pokušao je da ospori Radonjićev pedagoški rad, optužio ga da „sprovodi teror nad studentima“, kao i da krije podatke o prolaznosti na ispitima – iako ove informacije poseduje uprava Filozofskog fakultet i oni nisu nikakva tajna.

Atlagić je ponovio ranije izrečene zloslutne optužbe protiv profesorke Dubravke Stojanović optužujući je za izdaju Kosova, pravdajući se da je „samo uputio na članove zakona od 305 do 321, pa da vidi. Normalno da bi u zatvoru završila zbog toga, to stoji u našem Krivičnom zakoniku i dodao sam za knjaza Miloša i ništa drugo“.

Narodni poslanik Atlagić optužuje sve koji drugačije misle, pa je tako i profesora Nikolu Samardžića okarakterisao kao „antisrbina“, koji je „pelcovan od osećaja patriotizma“.

Tokom skupštinske rasprave poslanik Marijan Rističević je napao profesore Jovu Bakića, Danicu Popović i Dušana Teodorovića, dokazujući da je prava meta napada čitava akademska zajednica, koja sebi uzima slobodu da kritički misli.

U toku svog obraćanja poslanik Atlagić je izneo niz pohvala savremenim obrazovanim procesima, zaobišavši sve probleme akademskog i naučnog rada u Srbiji. Uz iznošenje brojnih provizornih ocena o stanju pre i posle aktuelne vlasti i primitivno sagledavanje uloge školskih psihologa, propagirao je i problematične odluke poput uvođenja dualnog obrazovanja. Pokušao je i da unese razdor u akademsku zajednicu deleći je na manju grupu kritički orijentisanih pojedinaca i većinu koja „izuzetno dobro“ sarađuje sa Ministarstvom.

Narodni poslanik Marko Atlagić je osoba sa retkom političkom karijerom u savremenoj Srbiji. Teško da će se naći neko ko je poput njega bio učesnik 14. kongresa Saveza komunista Jugoslavije, poslanik Socijalističkog saveza – Saveza socijalista Hrvatske u prvom sazivu Hrvatskog sabora i predsednik Republičke zajednice za nauku Republike Hrvatske, predsednik opštine Benkovac, ministar u vladi Srpske Krajine, član Srpske radikalne stranke, svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću i sadašnji član i poslanik Srpske napredne stranke.

Politička biografija Marka Atlagića jasno pokazuje da on nije improvizator i bahati pojedinac koji vodi svoje privatne ratove, već jasno profilisani vojnik partije trenutno zadužen za diskreditaciju kritičara aktuelne vlasti. Napadi Marka Atlagića na akademsku zajednicu obavljeni su po nalogu partije i imaju za cilj zastrašivanje svih kritičara vladajućeg režima i ućutkivanje Univerziteta u Beogradu. Oni istovremeno pokazuju sunovrat demokratije u savremenoj Srbiji, gde je parlament postao mesto obračuna sa neistomišljenicima, a ne prostor za demokratsku razmenu mišljenja.

Osuđujemo napade Marka Atlagića i očekujemo da se poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ponašaju u skladu sa civilizacijskim i demokratskim normama, jer ovakvim ponašanjem oni ne manifestuju samo sopstvenu moć, agresivnost i netoleranciju, već i snažno doprinose destabilizaciji srpskog društva.

Profesori i saradnici Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu / Inicijativa Nije Filozofski ćutati,  24. januara 2020.

Sporazumi o sprovođenju projekta „Tehnopark Srbija2“

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u petak 24. januara su potpisani sporazumi o sprovođenju projekta “Tehnopark Srbija 2 – podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, kojim se predviđa prenos modela, znanja i iskustva Naučno-tehnološkog parka Beograd (NTP Beograd) u Niš i Čačak. Sporazume su potpisali ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i gradonačelnici Niša i Čačka Darko Bulatović i  Milun Todorović. Ministar Šarčević ocenio je da je reč o značajnom događaju i podsetio je da je Vlada Srbije posvećena stvaranju uslova za razvoj ekonomije zasnovane na znanju. Obaveza svih nas je da stvorimo  uslovi da mladi ljudi u svojim gradovima mogu da ostvare svoje ideje i razvijaju svoje startap kompanije. Mladi će kroz projekat dobiti potrebna znanja i veštine za ubrzan razvoj inovacija i izlazak na svetsko tržište. Očekujemo da tehnološki parkovi u Nišu i Čačku imaju jednako dobre rezultate kao ovaj u Beogradu, kazao je ministar.

Sporazumi su deo Memoranduma, potpisanog krajem 2019. godine između Vlade Švajcarske Konfederacije i Vlade Republike Srbije o implementaciji ovog projekta, kojim će švajcarska vlada u naredne četiri godine donirati 3,75 miliona švajcarskih franaka za podršku daljem razvoju inovacija i širenje mreže naučno-tehnoloških parkova u Srbiji. Projekat se nadograđuje na prethodni, koji je, takođe, finansirala švajcarska vlada,  a uz čiju podršku je uspostavljen i razvijen prvi funkcionalni naučno-tehnološki park u Srbiji – Naučno-tehnološki park Beograd, u kome se sada razvija više od 70 startap i tehnološko razvojnih kompanija.

Zahvaljujući postignutim rezultatima, prenos modela NTP Beograd u Niš i Čačak za razvoj naučno-tehnoloških parkova u ovim regionima, doprineće unapređenju inovacionog ekosistema Srbije stvarajući uslove za razvoj novih tehnoloških kompanija, nova zapošljavanja i povećanje izvoza inovativnih proizvoda i usluga iz Srbije. U okviru novog projekta, biće uspostavljena i posebna šema pre-seed finansiranja (obezbeđivanje početnog kapitala) za startapove u najranijoj fazi razvoja, što će rezultirati osnivanjem i razvojem 100 novih startap kompanija u Beogradu, Nišu i Čačku. Staratapovima će tokom projekta, takođe, dodatno biti pružena i podrška u oblasti prava intelektualne svojine, zahvaljujući saradnji Švajcarskog saveznog instituta za intelektualnu svojinu (IPI) i Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije.

Kroz različite obuke i podršku mentora, te jačanje podrške u ranoj fazi razvoja, projekat će doprineti daljem povećanju broja startapova i inovativnih tehnoloških kompanija podržanih od naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Nišu i Čačku.

Nove kvote za upis: Ideja – budžetska mesta dodeliti  studijskim programima, ne fakultetima

Ministarstvo prosvete formiralo je komisiju koja će pripremiti upis na studije za školsku 2020/21. godinu, a ideja je da se budžetska mesta dodeljuju po studijskim programima, a ne po fakultetima. Više neće biti prelivanja mesta sa jednog studijskog programa na drugi u okviru istog fakulteta. Ovo je u sredu rečeno na sednici Senata Univerziteta u Beogradu. Prema izveštaju za tekuću školsku godinu, koji je predstavio prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu, na osnovnim studijama ostalo je upražnjeno 2.447, odnosno 7,5 odsto budžetskih mesta, dok je praznih samofinansirajućih mesta ostalo 28 odsto. Slobodnih mesta na master studijama na budžetu je ostalo pet odsto, a samofinansirajućih 54 odsto. Na doktorskim studijama na budžetu je ostalo prazno 11 odsto mesta, a samofinansirajućih čak 62,78 odsto.

Bulat je naveo i da je iz godine u godinu sve manje studenata i preporučio fakultetima da smisle nove programe kako bi privukli nove akademce. – Državni fakulteti teško se mogu boriti sa onima koji za male pare nude lake sadržaje, ali tu bitku ćemo dobiti ako ponudimo kvalitetne programe bez obzira na to koliko su oni bili teški, jer će studenti prepoznati svoj interes u tome – uveren je Bulat.

Rektorka Ivanka Popović je istakla da se u Ministarstvu prosvete pripremaju izmene načina finansiranja visokog obrazovanja, ali je istakla da fakulteti neće dobiti manje novca zbog toga što upisuju manje studenata. Senat je produžio radni odnos profesorima Ekonomskog fakulteta Branislavu Boričiću i Jeleni Kočović na dve godine, prvi put.

Radna grupa za Bogoslovski

Senat UB skinuo je sa dnevnog reda tačku kojom je bilo predviđeno da se verifikuje mandat člana Senata prof. dr Zorana Rankovića, dekana Bogoslovskog fakulteta. Takođe, Senat je odlučio da formira radnu grupu koja će raditi na usaglašavanju Statuta Bogoslovskog fakulteta sa Statutom Univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju.

Grip i virusi ispraznili škole i vrtiće: Čekaonice kod pedijatara pune

Sezona je virusa i gripa, o čemu najbolje svedoči i danas uvedena zabrana poseta u Kliničkom centru Srbije, a to nekako uvek najviše pogađa najmlađe, te se često dešava da veliki broj njih izostaje iz vrtića i škola, kako zbog bolesti, tako i iz preventivnih razloga. – U ovo doba su uobičajene pojave više bolesne dece i odsustva iz vrtića – kažu iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu i podsećaju da je, na primer, iz tog razloga lane bio čak i produžen zimski raspust. Ipak, ima i nekih “ekstremnih” slučajeva, gde je u grupama poslednjih dana bilo prisutno manje od četvrtine mališana. U vrtiću “Lipa” na Starom gradu, na primer, u jednoj grupi od 26 dece, došlo je samo dvoje, ali kako saznajemo, različiti su razlozi: neki su bolesni, neki nisu došli iz preventivnog razloga, dok su neki otputovali.

U nekim vrtićima na Vračaru ima sporadičnih slučajeva varičela i respiratornih infekcija, dok se u Sopotu pojavio virus sa visokom temperaturom u nekim grupama. U Zemunu je došlo do odsustva većeg broja dece, a prema informacijama iz Doma zdravlja “Zemun”, ona su dolazila sa visokom temperaturom, bez ikakvih drugih simptoma, što pokazuje da je u pitanju – grip.

Još više bolesnih ima među školskom decom, ali se smirivanje situacije očekuje kad poslednjeg januarskog dana počne drugi deo zimskog raspusta.

Održan protest podrške Srbima i SPC u Crnoj Gori

U organizaciji Studentskog kluba Pravnog fakulteta u petak uveče je ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu održan novi protest u znak podrške i solidarnosti sa Srbima i Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Organizatori su na skupu, koji je blagoslovio patrijarh Irinej, naveli da je država Srbija neadekvatno reagovala nakon usvajanja spornog zakona u crnogorskom parlamentu i ukazali na neaktivnost državnih organa.

POKS: Organizovati đačke ekskurzije u Jasenovac

Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) predložio je 25. januara da škole uvedu obavezne đačke ekskurzija na Spomen-područje Jasenovac, kako bi mladi znali za jedan od najvećih zločina u istoriji koji je zadesio naš narod.  Po zvaničnim podacima, kako se podseća, danas više đaka iz Slovenije i Italije ide u Jasenovac, nego iz Srbije, iako su Srbi najviše stradali u tom logoru.

Dimić: Sadašnjost da postavlja pitanja prošlosti, a zbog budućnosti

Akademik Ljubodrag Dimić smatra da je za negovanje kulture sećanja na žrtve i stradanje svog naroda odgovorna država, njene političke i intelektualne elite i da ih na to obavezuje što je srpski narod u 20. veku položio neverovatno velike žrtve, koje su ga, kaže, vodile do same ivice uništenja i egzistencijalnog opstanka. Razlog, što se kod nas pitanje kulture sećanja sporadično aktuelizuje, poput obeležavanja godišnjica, recimo ovih dana Novosadske racije, ili Međunarodnog dana sećanja na Holokaust u Jerusalimu, Dimić vidi u tome što smo, kako kaže, kao društvo skloni da haotično interpretiramo prošlost, na koju država ima jedno sećanje, društvo svoje, političke partije svoje, pojedinci svoje..

Niški žandarmi podelili 100 paketića mališanima na dečijim klinikama

Pripadnici niškog odreda Žandarmerije obradovali su stotinu mališana koji se leče na dečjim klinikama Kliničkog centar u Nišu, uručivši im novogodišnje paketiće koje su sami pripremili. Koliko su se niški žandarmi pripremali za ovaj humanitarni zadatak svedoči i to da je svaki paketić ponaosob prilagođen polu i uzrastu deteta, kako bi im se dopao što više. Zahvaljujući niškom odredu Žandarmerije imamo ovu akciju već šestu godinu za redom. Ovi divni ljudi i dame pokazali su da osim toga što obavljaju svoje poslove kao policija i žandarmerija, i da su svi oni očevi i majke, braća i sestre. Sakupili su snage i sredstva da se kupe paketići za decu na hirurgiji, pedijatriji i hematokonologiji i napravili smo sa njima tačan plan tako da je svako dete je dobilo paketić prema godištu i uzrastu. To znači da ova akcija nije usputna nego tradicionalna koja pokazuje pravu vrednost ovih ljudi koji stoje iza nas. Svima se zahvaljujem, želim da imaju što manje posla i da što više posećuju decu, ne ovde nego kod kuće, rekao je direktor KC Niš prof. dr

Potpukovnik policije Ivan Valjarević, pomoćnik komandanta odreda žandarmerije u Nišu, kaže da je inicijativa potekla od samih pripadnika ove elitne policjske jedinice. -Svake godine svi se odazivaju, čujemo se sa nadležnima i dogovorimo datume kada možemo da akciju sprovedemo u delo. Ove godine smo bili malo sprečeni zbog službenih obaveza i zadataka ali nismo zaboravili, setili smo se najmlađih kao što ćemo da se setimo i sledeće godine i svake naredne dokle god bude postojala žandarmerija. Nismo išli da kupujemo paketić kao paketić, nego smo znajući šta deca vole da imaju, kupovali prema uzrastu i polu. Nekada smo i mi bili deca, tako smo se i upravljali. I naredne godine, zdravlje Bože, bićemo ovde, istakao je Valjarević.

Prof. dr Anđelka Slavković, direktorka Klinike za dečju hirurgiju i ortopediju na kojoj je paketiće dobilo oko 20 mališana, rekla je da jejanuar mesec darivanja i da se uvek obraduju žandarmeriji koja se svake godine seti dece. -I prošle godine i ove godine su pripadnici žandarmerije učinili ovaj mesec još lepšim. Imamo puno dece svi su se jako obradovali, videli smo da su ovog puta paketiće sami osmislili. Očekujemo da se sretnemo sa njima i u drugim akcijama, vezano za stvaranje nekih novih jedinica na Dečjoj klinici, pre svega mislim na Urgentni centar i Centar za perinatalnu hirirgiju koji su u fazi pripreme, rekla je prof. dr Slavković.

Niški žandarmi već šestu godinu donose paketiće deci u niški Klinički centar Na Dečjoj internoj klinici, prema rečima direktorke prof. dr Emilije Golubović paketiće je primilo 80 mališana od kojih su njih desetak na odeljenju hematoonkologije. -Ja se u ime te dece zahvaljujem ovim mladim ljudima koji svake godine odvoje jedan radni dan i posvete dečjim bolnicama, obraduju nas ne samo paketićima nego i tom jednom energijom i snagom koju unesu u ovaj prostor. Deca će se sigurno radovati i ostvarati ove paketiće sa osećajem zadovoljstva a današnji dan će im biti drugačiji. Hvala i na toj želji da ova donacija bude nešto što je uobičajeno, i mi ih već očekujemo i sledeće godine, navela je prof. dr Golubović.

Radojičić: Tiršova 2 – potpuno novi pristup lečenju dece

U budućem zdanju Univerzitetske dečije klinike “Tiršova 2” deca će se lečiti po najnovijim svetskim standardima, a lekari će moći da se uz pomoć telemedicine konsultuju s najpoznatijim stručnjacima iz celog sveta, izjavio je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

“Kroz umreženost uređaja unutar sale biće obezbeđen prenos podataka i digitalna kontrola. Nova klinika za decu imaće sasvim nov koncept operacionih sala”, rekao je Radojičić za današnju “Politiku”.

Vremeplov: Umro Sveti Sava

Na današnji dan 27. januara  1236. godine umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države i najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) – Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su “Zakonopravilo” (Krmčija od krma-upravljanje) – što je prevod Justinijanove “Šeste novele”. Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda.

Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima – 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu “Život Gospodina Nemanje” (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, između ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 27. januara 1997. godine nastavljena je obustava rada u školama u desetak vojvođanskih gradova. Bio je to 13. dan potpune obustave nastave u somborskim školama, odnosno 11. radni dan, bez đaka i profesora u somborskim kućama znanja.

Nažalost desila se i prva izdaja „državnog“ sindikata (Samostalnog sindikata zaposlenih u obrazovanju, nauci i kulturi, danas SOS-a, prim. HZMK) na pokrajinskom nivou. Naime Gradski odbor „državnog“ sindikata, iako i sam donosi odluku o štrajku, počevši od 28.01.1997. godine, ipak 27.01.1997. putem emisije „Vojvođanska hronika“ TV Novi Sad obaveštava decu da će škole raditi, mada se zna da je jedan deo škola već u štrajku.

Bio je to pokušaj da se ova proslava iskoristi kao opstrukcija štrajka i povratak štrajkača u školske klupe. Sindikat to nije prihvatio, već je organizovao proslavu u crkvi, a onda opet nastavio sa štrajkom. Iz Ministarstva prosvete stiglo je više uputstava za „obeležavanje ovog značajnog datuma“. Međutim, u dopisu ministra prosvete koji je potpisao pomoćnik ministra Vojislav Braunović, a datirano 15.01.97. godine, sugerisano je da se „veća pažnja treba posvetiti zaslugama Rastka Nemanjića za razvoj Srpske države, prosvete i kulture“, a manje duhovnoj ulozi Svetog Save. Na sreću, u međuvremenu se sve to promenilo.

Vremeplov: Umro Petar Dobrović

Srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža umro je na današnji dan 27. januara 1942. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

Vremeplov: Sovjeti  oslobodili Aušvic

Na današnji dan 27. januara 1945 godine sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 građana Jugoslavije.

Vremeplov: Javno prezentovana televizija

Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je na današnji dan 27. januara 1926. godine  prvi put javno demonstrirao televiziju.

Vremeplov: Umro Verdi

Na  današnji dan 27. januara 1901. godine umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere “Nabuko”, “Travijata”, “Trubadur”, “Rigoleto”, “Bal pod maskama”, “Moć sudbine”, “Don Karlos”, “Aida”, “Otelo”, “Falstaf”.

Vremeplov: Knez Mihajlo ukinuo Društvo srbske slovesnosti

  Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je na današnji dan 27. januara 1864. godine Društvo srbske slovesnosti (preteču današnje SANU), zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i Hercena.

Zbog đaka koji je izazvao seriju incidenata zabranili deci da idu u školu

 Skoro 200 đaka OŠ “Vladislav Petković Dis” u Velikom Mokrom Lugu nisu u petak  imali nastavu, a razlog je neprimereno ponašanje jednog učenika šestog razreda. Dvorište škole bilo je poluprazno, a u učionicama su se nalazili samo đaci od prvog do četvrtog razreda. Oni stariji su bili kod kuće. Kako je istakla direktorka škole Lidija Nikolić “traži se rešenje za novonastalu situaciju”. – Grupa roditelja nezadovoljna brzinom rešavanja slučaja do kojeg je došlo u njihovom razredu, organizovala se i na neki način sprečila ulazak đaka starijih razreda, zbog čega oni nisu mogli da pohađaju nastavu – rekla je direktorka za Beogradsku hroniku RTS. Kako je ispričala, bojkotu nastave je prethodilo nekoliko incidenata u kojima je učestvovao “sporni” učenik, a na slučaju su radili i Centar za socijalni rad, policija… – Reč je o fizičkom nasilju, drugog i trećeg stepena, fizičkog kontakta jačeg intenziteta, verbalnog nasilja, povreda, vređanja na verskoj i nacionalnoj osnovi – dodala je direktorka Nikolić.

Tokom četvrtka u školi je održan sastanak sa roditeljima na kojem je bio prisutan i pomoćnik ministra prosvete. – Dogovoreno je da u drugoj nedelji drugog polugodišta ponovo sednemo i vidimo šta je urađeno – zaključila je direktorka. Prema pisanju pojedinih medija “sporni” učenik je navodno prethodnih dana doneo pištolj u školu i njime mahao po učionicama i dvorištu.

Fakultet bez grejanja:  Studenti eksperimente rade u jaknama 

Studenti Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nastavu slušaju u ledenim učionicama i laboratorijama, a problemi sa grejanjem, prema rečima dekana fakulteta prof. dr Ivana Gržetića, traju decenijama. Iako bi u 21. veku grejanje trebalo da postoji u svakoj javnoj ustanovi, pa i u univerzitetskim prostorijama, to ne važi za Hemijski fakultet u Beogradu. Studenti ovog fakulteta svakoga dana, nastavu slušaju u jaknama. Bar dok ne stigne ispitni rok.

– Neke vežbe nam traju od četiri do šest sati, a onda dođu ispiti i profesori nam kažu da moramo da skinemo jakne. U amfiteatru postoji jedan kalorifer koji se čuje kao traktor, što većini profesora smeta jer onda moraju da viču dok predaju, pa ga gase. U laboratorijama kako gde, u onima gde provodimo najviše vremena uglavnom nema grejanja – žale se studenti hemije.

A da problem datira još odranije, potvrdila je i D. G., koja je studirala na Hemijskom fakultetu. – Sećam se da su prostorije bile večito hladne, sedelo se u jaknama, naročito u velikom hemijskom amfiteatru. Grejalo se na neku grejalicu koja nikako nije mogla da zagreje toliki prostor – rekla je za Blic D. G.

Usled hladnoće u prostorijama ovog fakulteta, pored studenata, i zaposleni neretko sede u kaputima i jaknama.ž – Grejanje u zgradi fakulteta bolno je pitanje koje se proteže poslednjih 60 godina. Zgrada je građena 50-ih godina prošlog veka po standardima iz tog vremena sa ogromnim hodnicima, visokim plafonima i sa više od 1.000 prozora. Tada postavljeno parno grejanje za površinu od 36.000 kvadrata, od čega samo hodnici čine 17.000 kvadrata, odavno ne radi jer je ta tehnologija prevaziđena i nepopravljiva. Iako smo priključeni na gradsku toplanu i uz to dogrevamo šta se može na struju, efekti su slabi – naglašava prof. dr Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta.

Samo za prošlu, 2019. godinu, Hemijski fakultet, koji je odgovoran za 60 odsto površine zgrade, izdvojio je 27 miliona dinara za energente. – Kao državni fakultet dobijamo sredstva od države za energente – nedovoljnih 17 miliona dinara, za ostalo se snalazimo. Osim toga, prošle godine struja je poskupela za neke članice Univerziteta u Beogradu za čak 27 odsto i pored činjenice da nije bilo inflacije i da se kurs dinara nije godinama bitno menjao. Kad je u pitanju plaćanje grejanja, tu nema kašnjenja, kašnjenje vuče skupe kamate, a kvadrati nas ubijaju. Iako se hodnici ne greju, dakle 17.000 kvadrata, mi moramo da plaćamo te kvadrate za grejanje toplani jer takav je propis – objašnjava prof. dr Gržetić.

Posledice zimske hladnoće i letnjih vrućina su vidne zbog čega je, dodaje, zgrada zatrpana grejalicama i klima-uređajima, ali i velikim računima za struju.

Pritužbe ne stižu samo od studenata, već i od zaposlenih i to najčešće posle novogodišnjih praznika. – U mom kabinetu prvog dana posle novogodišnjih praznika dočekala me je temperatura toliko niska da sam i sam sedeo u kaputu. Ovaj problem je bio prisutan i kad sam ja studirao hemiju, a to je bilo 70-ih godina prošlog veka – priseća se prof. Gržetić. Prema njegovim rečima, Prirodno-matematički fakulteti već godinama traže od resornog ministarstva sredstva da se optimizuje energetska efikasnost zgrade, za izmenu interne toplovodne instalacije, radijatora, kao i prozora. – Ukupno to prelazi sumu od tri miliona evra, što je za nas suma da se uplašimo. Istina, u nedavnoj usmenoj komunikaciji između ministra Šarčevića i mene, ministar je najavio da je zgrada PMF-a predviđena za 2020. da bude infrastrukturno sanirana. Videćemo šta to znači – kaže prof. dr Gržetić.

Ubio profesora u Staroj Pazovi, pa pucao sebi u glavu ispred Skupštine

Ubistvo profesora Dejana Ilića iz Stare Pazove povezano je sa samoubistvom ispred Skupštine Srbije. Muškarac koji je ubijen hicem u glavu iz vatrenog oružja i čije je telo sinoć pronađeno kod Stare Pazove bio je profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Dejan Ilić. Ubistvo je počinio V. Š. (1978) iz Stare Pazove hicima iz pištolja, kojim je sinoć oko 18.40 sati izvršio samoubistvo ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu, saopštio je MUP.

Muškarac koji je ubijen hicem u glavu iz vatrenog oružja i čije je telo sinoć pronađeno kod Stare Pazove bio je profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Reč je Dejanu Iliću (48) koji je predavao fizičko vaspitanje. Protiv njega je inače prošle godine izrečena javna osuda zbog plagiranja doktorske disertacije, nakon čega mu je Senat Univerziteta u Beogradu poništio diplomu.

Moskovska “Novogodišnja jelka za decu” okupila i srpske mališane

Svake godine u Moskvi uz učeće velikog broja talentovanih ljudi odigrava se jedinstveni zimski performans za najmlađe, na kome su bila i deca naših ljudi koji žive i rade u prestonici, ali i širom Rusije. Na desetodnevnoj manifestaciji u sedištu organizacije “Noćni vukovi” protekloj pod sloganom “Nogogodišnja jelka – bajke za decu” jedan dan bio je posvećen Srbiji. Na poziv “Noćnih vukova” i njihovog osnivača i vođe Aleksandra Zaldastanova “Hirurga”, čoveka koji važi za osvedočenog prijatelja Srbije i srpskog naroda, u organizaciju se uključio i prvi čovek ALK ++ Company iz Sočija Adnan Bajramović sa svojim Centrom za srpsko rusku saradnju.

U Moskvi je bio i direktor Centra Miloš Kovačević kome je ovo deo velikog angažmana na jačanju srpsko – ruskog prijateljstva, odnosa i sveukupne saradnje. – Popularni ruski motorciklisti predvođeni “Hirurgom” i mi iz Centra okupili smo u sedištu “Noćnih vukova” veliki broj srpske dece, ali i njihovih ruskih drugara. Bila je to izuzetna manifestacija prijateljstva, ali i zabave za najmlađe. Sva naša deca su dobila i novogodišnje poklone i bila deo prave zimske bajke, kaže Kovačević.

Ove moskovske čarolije bile su u znaku predstava sa muzičkom pratnjom, izabranim književnim tekstovima i pesmama, a sve u duhu ruske narodne priče. To je ona pripovest u kojoj zlo želi da pobedi dobrotu, ali snage dobra su uvek jače, ujedinjuju se i spašavaju svet. – Deca su živo učestvovala bodreći pobedu dobra dok su ih glumci, heroji predstave učili da se zalažu za prave vrednosti, za dobrotu, prijateljstvo, solidarnost, kao o ljubav prema domovini, primećuje Kovačević. Uz glumace ogromna količina bajkovite tehnike učinile su da ovo budu dani spektakla za decu. -To su čuda od metala koja buvlano izražavaju emocije, razgovaraju, lete, gore, gutaju plamen… Sve to prate svetlosni efekti i neverovatna scena puna prirotehnike-vatrometa koji ostavlja bez daha. Naravno, tu su i nezaobilazni motori “Noćnih vukova”, koji pokazuju svoja kaskaderska umeća, dodaje Kovačević. Saradnja Centra sa “Noćnim vukovima” započeta je u okviru projekta “Slovenski svet” koji organizuju ruski motociklisti obilazeći sve slovenske zemlje. Tu je i balkanska ruta u kojoj posećuju srpske srednjevekovne manastire.