Proslavljen Savindan, školska slava

Srpska pravoslavna crkva juče je proslavila dan svog utemeljivača. Od polovine 19. veka Savindan se slavi kao školska slava. Sveti Sava je slavljen i kao zaštitnik više zanata. U srpskim pravoslavnim hramovima 27. januara se proslavlja spomen na osnivača Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je svoju otadžbinu preporodio i prosvetio, bio učitelj pobožnosti i čestitosti. Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika, svetkuju ga mnoge zanatlije, a proglašen je i za školsku slavu.

Svečanom arhijerejskom liturgijom na čelu sa patrijarhom srpskim Irinejem, sečenjem slavskog kolača, Svetosavskom akademijama u zemlji i inostranstvu, kao  i priredbama učenika u školama širom Srbije obeležena je ovogodišnja školska slava.

Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova. Prvi pisani trag o školskoj proslavi Svetog Save datira iz 1734. godine i nalazi se u Austrijskoj narodnoj biblioteci u Beču. To je udžbenik za treći i četvrti razred Srpsko-latinske škole u Sremskim Karlovcima. Istoričari su zabeležili i da je zemunski protojerej Jefta Ivanović još 1. novembra 1812. uveo pravila o školskoj proslavi na dan svetog Save, kada je  Ustavom o ustanovljenju  Srpskog crkveno-školskog fonda naglašeno da se Savindan u srpskim školama u Zemunu ima uvek i na isti način proslavljati i obeležavati: spominjanjem svih priložnika, živih i mrtvih, kratkom besedom u kojoj će jedan učenik izreći zahvalnost svim „fundatorima“, a u korist „nauke i prosveštenija“.

Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. Odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog i iste godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu. U odluci Popečiteljskog presvještenija predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada mora svečano proslavljati Savindan se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih vlasti. Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, 1990. godine ponovo se vraća kao školska slava.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova. Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Odrekao se svetovnog života i zamonašio kao veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj gori u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju. Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.

Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine. U vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Saborna Svetosavska beseda u Matici srpskoj

Muzičkim programom hora Saborne crkve Sveti Georgije svečano je u nedelju 26. januara otvorena Saborna Svetosavska beseda. “Savršeni zakon slobode” je izraz koji je Sveti Sava upotrebio u Hilandarskom tipiku. Beseda je posvećena mladom čoveku koji ima svest o slobodi i zna kako uprkos svim okolnostima da dođe do nje. “Ispostavilo se da je taj njegov skok u slobodu u stvari spasao ne samo državu Nemanjića, nego je i uzdigao i napravio je ravnopravnom u dijalogu sa drugim Rimom i ostalim osvajačima, nego da i dan-danas deluje nesmanjenom snagom”, kazao je dr Aleksandar Petrović. Govori se o delotvornosti slobode i njenom uticaju na čvrsto utemeljenje srpske države  “Sveti Sava je, u stvari, neko veliko uputstvo, neki veliki putokaz i vreme tu ništa ne čini da se to uputstvo i taj svetionik koji je on zapalio ne potamni i ne postane nevidljiv”, dodao je Petrović.

Svojim prisustvom proslavu su uveličale mnoge uvažene ličnosti iz kulturnog i naučnog života, članovi, dobrotvori i prijatelji Matice srpske, predstavnici Srpske pravoslavne crkve. https://www.youtube.com/watch?time_continue=16&v=btWfPFKi-Rs&feature=emb_logo

Šarčević: Zašto sam podržao Sinišu Malog

Piše: Vesna Andrić*

Prema prvim podacima iz škola, oko 5.000 ljudi je zaposleno do 31. decembra 2015. na određeno vreme sa punom normom. Ne mogu da licitiram koliko će Vladina komisija dati saglasnosti za raspisivanje konkursa za prijem u radni odnos na neodređeno. Ova cifra je i za mene iznenađenje, jer je 2015. tek prva godina zabrane.

U februaru ćemo imati podatke za ljude koji su zaposleni po ugovoru tokom 2016. i 2017, i možda će ih biti više od pet hiljada – kaže za Danas ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

Kazali ste da će se pri odlučivanju ko će dobiti stalan posao gledati kvalitet i posvećenost, što su vrlo rastegljive kategorije. Očekujete da će biti pokušaja zloupotrebe. Kako ćete to sprečiti? – Zakon daje direktorima ekskluzivno pravo izbora i oni će naći silna opravdanja zašto jedan kandidat, a ne drugi. Ako imate slične kandidate po godinama staža odlučuju nijanse. Pretpostavka je da u većini slučajeva neće biti zloupotreba. Očekujemo da će toga biti u manjem broju, ali zato imamo filtere – radne podgrupe pri školskim upravama i centralnu radnu grupu. Sa njima ćemo rešavati sve specifične situacije, kao što je to bilo pri zbrinjavanju tehnoloških viškova. Prošle godine bilo je samo tri sporna slučaja pred centralnom radnom grupom. Valjda su ljudi iz toga nešto naučili.

Kako komentarišete tvrdnje da otvaranje konkursa pred izbore služi da se zbrinu oni koji pune autobuse i odlaze na stranačke skupove vladajuće stranke? – Ko želi takve naočare da stavi, tako gleda, dok neko gleda istorijat. On se vezuje za zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Da sam tada bio ministar, verovatno bih se trudio da prosveta bude izuzeta, jer je ona u nastavnom delu tu pogrešno upala. Ako nastavnik ode, i na njegovo mesto dođe drugi, to nije nova zaposlenost. U obrazovanju je sve normirano i to pokušavam da objasnim više od godinu dana.

Direktorova reč će biti poslednja pri odlučivanju koga će primiti za stalno. A kažete da imamo loše direktore. U jednom trenutku ste rekli da ne možete da se odbranite od poziva lokalnih funkcionera koji „guraju“ svoje kandidate. – Tačno, ali verujte da smo uspeli da u ogromnom broju slučajeva isteramo priču po kvalitetu kandidata. Generalno, ako govorimo o direktorima, oni jesu loši, čiji god da su, jer se sa njima nije radilo. Oni moraju da prođu obuke, kao što se sad rade obuke za licence, i moraju nešto da nauče da bi vodili školu.

Koji direktor može da bude izabran a da nema saglasnost vlasti, bilo koje? – U poslednje tri godine je bilo vrlo malo slučajeva da je to prevagnulo. Ali i dalje se gleda kako je glasao kolektiv, ako je tu tesna većina, gleda se većina u školskom odboru. Meni je to jedini kriterijum.

Potpisivali ste više puta saglasnost kandidatima koji nisu imali većinu na nastavničkom veću… – Nemojte davati odgovor umesto mene. Ovo što sam rekao je samo prvi deo odgovora. Lično sam tražio mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije i svako ko je zapošljavao rođake, sinove, kćeri… ne može da bude direktor. Mnogo puta sam od sindikata dobio impuls da neke slučajeve proverimo i to sam i radio.

Imamo primer škole u Šapcu, gde je inspekcija utvrdila da je sada već bivša direktorka prekršila zakon i to nije sporno. Ali je na njeno mesto postavljena v. d. koja je istaknuta članica SNS. – Povezujete stvari u pogrešan sistem. Inspekcija je utvrdila da je bivša direktorka izmislila dva odeljenja više, povećala je broj izvršilaca, čime je oštetila budžet države, manipulisala je sa IOP-om… Potkradanje sistema je jako prisutno u školama, a kontrolom smo uspeli da ostvarimo uštede. Svako ko potkrada sistem, ko ne reaguje na nasilje, neće biti postavljen za direktora, bez obzira čiju većinu ima. Tu smo, po mom mišljenju, položili ispit.

Zašto mora za vršioca dužnosti da se postavlja stranačka ličnost? – Nije fer da namećemo nekog iz kolektiva i zato privremeno postavljamo za vršioca dužnosti osobu sa strane. U slučaju koji pominjete ja sam tražio nekog neutralnog iz druge škole. Ne znam ni kako se ta žena zove, nikad je nisam video. Kada bude raspisana redovna procedura za izbor direktora, sigurno će biti nekoliko kandidata pa ću videti ko ima najveću podršku u kolektivu i u školskom odboru.

Zašto su nam potrebni PISA zadaci na maloj maturi, i to samo na kombinovanom testu? Verujemo da ste čuli ocene stručnjaka da je logično da se na kraju školovanja proverava ono što su đaci učili tokom osnovne škole, a to nije u skladu sa konceptom PISA istraživanja. – Delimično ste u pravu, delimično niste. Poznato vam je da je započela reforma u osnovnom obrazovanju, a deca koja će polagati malu maturu po novom modelu će proći ceo reformisani ciklus. Sa nastavnicima će se raditi drugačije, uključujući i nastavnike srpskog, ali ćemo o tome govoriti kada bude predstavljena nova strategija obrazovanja. Na kombinovanom testu će i dalje biti pitanja iz raznih nauka, ali će ona biti postavljena na drugačiji način.

Gde vidite sebe posle izbora ako ne budete ministar? – U privatnom obrazovanju, u onome što sam ranije radio. Dobio sam mnogo poziva iz raznih zemalja da budem savetnik u raznim ministarstvima.

Kako ste razumeli reči predsednika Aleksandra Vučića da će većina ministara biti zamenjena? Da li morate još više da radite da biste ostali na ovom mestu? – Radim koliko mogu, a da li je to dovoljno ili neko može bolje od mene, o tome ja ne prosuđujem. Ja prosuđujem o svojim ekipama i mnogo puta sam ih menjao iz razloga što skrenu na stranu ili se ne bave svojim poslom kako treba. Jako sam zadovoljan svojim timom, trebalo mi je tri godine da nađem dobrog pomoćnika za finansije. Imam odličan tim u nauci i to govore njihovi rezultati. Usvojili smo strategije pametne specijalizacije i razvoja veštačke inteligencije, osnovana su nezavisna tela – Nacionalno akreditaciono telo, Inovacioni fond, Fond za nauku, uveli smo Agenciju za kvalifikacije što je veliki napredak. Te institucije su značajno promenile mnogo toga lošeg i tek treba da promene.

Nemate uvek dobar odnos sa medijima. Šta mislite o svom imidžu u javnosti? – Nisam političar, ne trudim se da se dopadnem, kažem ono što mislim i ne može neko da me kritikuje, a da o tome ne zna ništa. To nije fer. To što se nekom ne sviđa što mi je Vučić šef, pa udaraju na njega preko mene, to je dozvoljeno. Ali ne dam na sebe zato što dobro znam šta radim. Ne dam na svoj tim, jer izgaraju. Nemam nameru da se učlanim ni u jednu političku stranku, niti da se bilo gde kandidujem. To mi daje slobodu da se ponašam spontano i normalno. Mislim da će mi više verovati i roditelji, i deca, i nastavnici. I u Skupštini Srbije ću da repliciram svakom poslaniku i vodim dijalog. Uvek imam svoj stav, a da li se nekom sviđa ili ne, u to ne ulazim. Svako ima pravo da kritikuje, a ja imam pravo da branim ono što radim. I kada sam nešto rekao, a nismo uradili, to je zato što su nas skrenuli ili nismo dobili novac.

Vaša izjava o hologramskim nastavnicima je predmet pošalica u javnosti. Da li je to zaista realno ili daleka budućnost? I kako ocenjujete komentare da škole imaju čučavce, a govorite o digitalizaciji? – Teško je narodu ugoditi. Ne znam zašto neko misli da našoj deci ne treba da bude bolje. To je bio moj cilj kada sam prihvatio da budem ministar. Sve o čemu sam govorio apsolutno nije daleka budućnost, niti će nastavnici postati višak. Oni će dobiti drugačiju ulogu. Potpisali smo ugovor sa NetDragonom, to je najveća kineska kompanija iz oblasti veštačke inteligencije za procese nastave. U zgradi koja pripada Učiteljskom fakultetu ćemo otvoriti prvi od tri centra za promociju nauke, koji će služiti za obučavanje nastavnika za rad sa novim tehnologijama. Za mesec dana očekujemo da stigne oprema, koju će donirati pomenuta kompanija. Projektujemo još dva centra, u Novom Sadu i Trsteniku. U drugoj fazi je planirano da se radi istraživački centar za robotiku i veštačku inteligenciju. Podelili smo dosad više od 20 dronova školama, a preko donatora je poručeno još 680. Dakle, nije sve iz budžeta. To je valjda neka veština ministra.

Bili ste dobar student, zamerali ste starim studentima što dugo studiraju, dakle cenite obrazovanje. Ali to pada u vodu kad kažete da biste zadržali ministra finansija Sinišu Malog da ste mu šef, a dokazano je da je plagirao doktorat. – Mešate babe i žabe. Kada govorimo o starim studentima, predlagao sam da se vidi koliko ih ima, koliko im je ostalo ispita i da se za njihovu dobrobit nađe modalitet kako da što pre završe studije, jer ovako se zakon ne poštuje. Siniša Mali je dobar na mestu ministra finansija i ja sam samo to rekao. Da li mu je za to trebao doktorat? Verovatno nije. Da li je njegovo pravo da tri puta doktorira ili da šest puta ne doktorira? Jeste.

Ali Vi ste ministar obrazovanja. Ovde govorimo o pitanjima etike i morala. – Tako je, govorimo samo o etičnosti te priče. Nije jedini, ali ga to ne opravdava. Ja sam pre nekoliko dana u Skupštini Srbije rekao da ne prihvatam ničiju lažnu diplomu. Siniši je cela Srbija rekla da to što je uradio nije dobro. Ja sam menadžer u obrazovanju i sa tog stanovišta sam govorio da bi mi dobro došao takav čovek koji dobro poznaje finansije, a njegovo moralno pravo je da bude šta god hoće. Slažem se sa mnogim ljudima u visokom obrazovanju koji pitaju gde su njegovi mentori. Kad je direktor škole kriv, pitamo gde mu je bio sekretar da ga upozori da ne radi kako treba. Podsetiću vas da mene niko od kolega nije branio kada su ukrali testove za malu maturu, a nadležne su bile druge institucije, BIA i štamparija. Niko nije ustao i rekao: „Šarčević dobro radu, nije njegova krivica“. Ja sam bar rekao šta mislim o radu Siniše Malog. Sa njim nisam ni lični, ni partijski prijatelj. A u moju odbranu je stala samo premijerka.

 *Danas, 27. januar 2020.

Šarčević: Zemlja ne može bez ciljeva

Na pitanje novinarke Danasa:”Ima li smisla donositi novu strategiju obrazovanja u izbornoj godini, kada postoji mogućnost da neko drugi bude ministar?” ministar Šarčević kaže: – Meni se zalomilo da to uradim, jer je to u mom mandatu, ne može zemlja da postoji bez nekih ciljeva. Ako neko drugi preuzme ovaj posao, moći će da sagleda šta je urađeno, ali to sa nečim mora da poredi. Ako odluči da počne iz početka, vrlo brzo će ovo što je malo podignuto da splasne.

Šarčević: Ništa preko noći

Na konstatciju novinarke Danasa Vesne Andrić da je “kroz dosadašnje obuke prošao veliki broj nastavnika” i da  “Oni predaju deci koja uče po reformisanom programu, ali i onima koji rade po starom. Međutim, u učionicama se ništa nije suštinski promenilo” ministar Šarčević odgovara: “Naš obrazovni sistem je erodiran decenijama i za kratko vreme ne može da se podigne, toga sam svestan. Imate problem inicijalnog obrazovanja nastavnika, selektivnosti kadrova, plaćanja kadrova… iz svega toga morate da izađete tako što ćete se uhvatiti za nešto zdravo i to nadograđivati. Pokušaćemo da napravimo još jedna model obuke koji je bliži nastavniku, gde ćemo imati jasan uvid da li se on dobro priprema i dobro realizuje nastavu. Ne mogu da objasnim ljudima oko sebe da ništa ne može da se promeni preko noći”.

Takmičenje izviđača u Pančevu okupilo decu iz 20 gradova Srbije

U Pančevu je organizovano takmičenje izviđača na kojem su učestvovala deca iz 20 mesta iz Srbije. Organizator je Odred izviđača “Crne rode” iz OŠ “Miroslav Antić – Mika”. Oni već drugu godinu organizuju memorijal Aleksandar Stanković – u sećanje na bivšeg izviđača koji je nakon bolesti preminuo u dvadeset i četvrtoj godini. Mnogi ne znaju da postoji na desetine različitih čvorova, šifrovanih pisama, putnih znakova – nešto od toga su prikazali najmlađi izviđači iz dvadesetak mesta koji su doši u Pančevo. Biti izviđač za njih je briga o prirodi, snalaženje ali i dobro druženje.

“Mika Antić” je jedina pančevačka škola sa izviđačkom sekcijom koja postoji četiri godine. Veliku podršku deci u izviđačkim aktivnostima pružaju roditelji koji su takođe dobro organizovani. “Deca su presrećna, svakim danom ih ima sve više i više, vole prirodu, slobodu, druženje i taj timski rad. Putujemo skoro svakog vikenda u neki drugi grad gde se organizuje ovako nešto”, objašnjava Lejla Žugić Marić, roditelj i osnivač Izviđačkog odreda “Crne rode” Pančevo.

“Izviđači nam pomažu da kod dece razvijemo humanost, empatiju, građanski duh i oni zaista učestvuju u svakoj našoj školskoj manifestaciji”, kaže Zorana Lepedat, pomoćnica direktora OŠ Miroslav Antić.

U savezu Izviđača Srbije je oko 60 odreda, imaju brojne ekološke akcije i okupljanja. I trude se da deci otkriju svet van učionica. “Zbog čega je bitno biti izviđač, jer je to neformalno obrazovanje koje je dopuna formalnom obrazovanju, a takođe bavimo se i informalnim obrazovanjem, odnosno oni stiču neke veštine, znanja i stavove koji će im biti potrebni u životu”, ističe Marko Ivošević, načelnik Saveza izviđača Srbije. Iako su izviđačima najinteresantniji kampovi, boravak u prirodi, i takmičenje u Pančevu će im, kažu, ostati u lepom sećanju pre svega po druženju. https://www.youtube.com/watch?v=2EkawaBUHF0&feature=emb_logo

Čas istorije na Starom sajmištu

Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, koji se širom sveta obeležava 27. januara, na Starom sajmištu na Novom Beogradu održan je svojevrstan čas istorije za građane. Ester je rođena u logoru Staro sajmište, prevremeno sa samo 900 grama. Nije bilo mnogo nade da će preživeti, ali je krišom, u kutiji, izneta iz logora. Niko od rođaka po majci nije preživeo. Ubijeni su u Topovskim šupama i na Sajmištu. “Ne znam da li me je mama videla i kako je to bilo. ‘Jeste, jeste videla te je, pokazali su te’, i kazali rodila si devojcicu, ali moramo brzo da je sklonimo. Onda je ona zplakala. Onda sam i ja zaplakala. To je bio moj prvi emotivni, da sam to doživela, inače nikad nisam pre ni plakala, ja sam smatrala da u život moram da koračam hrabro i čvrsto”, kaže Ester Bar Albahari.

Na ovom mestu gotovo ništa ne podseća na veliko stradanje. Tamo gde je bila mrtvačnica i bolnica, gde su bili paviljoni, danas se nalaze restoran, obdanište, stanovi… “Za osamdeset godina mi, sem spomenika, velikog tamo i jedne ploče iza ove kupole nemamo ništa. Nemamo ništa od obeležja. Znači, čovek dođe ovde, ljudi žive, idu u vrtić, u teretanu i ništa drugo”, naglasio je Davor Salom, član Jevrejske opštine u Beogradu.  A u tom najvećem logoru na teritoriji okupirane Srbije, stradalo je oko 6.500 Jevreja i hiljade Roma i Srba. Na hiljade ljudi ugušeno je u gasnom kamionu koji je kružio gradom.

Komandant logora, SS oficir, osuđen je tek sredinom šezdesetih godina prošlog veka, na 20 meseci zatvora zbog učestvovanja u zločinu. “Treba da se setimo svih žrtava ali treba da se setimo kako je do toga i došlo i na taj način mi treba da reagujemo ako eventualno danas bi se pojavila neka slična situacija. Holokaust je u tom smislu genocid najvećih razmera. Upravo govoreći o tome o onome što se delilo tada mi edukujemo sebe i druge”, kaže Milovan Pisari, istoričar i direktor Centra za primenjenu istoriju.

Preživelih logoraša je sve manje, a sa njima nestaju i direktna svedočenja. Fotografije i filmovi nisu dovoljni da se sećanje na stradanje sačuva i da traje, i zato je opravdan zahtev da Staro sajmište konačno postane Memorijalni centar.

Strahinja umesto poklona tražio novac da bi pomogao drugu iz klupe

Osmogodišnji Užičanin Strahinja Gogić već je položio sa najvišom ocenom ispit iz humanosti. Umesto rođendanskih poklona zamolio je drugare da donesu novac koji su nameravali da potroše za poklon, a potom ga je darivao Udruženju invalida cerebralne i dečje paralize. U tom udruženju je i njegov drug iz klupe. Kada je po ko zna koji put Strahinja došao u Udruženje, domaćini su mislili da je opet doneo čepove, zatečeni novcem u šarenoj rođendanskoj kutiji. “Oni su otvorili tu kutiju i malo su rekli, eto mi smo toliko skupili, mi ne znamo koliko to ima, bilo je zalepljeno. Ja sam onako bio u grču, nisam mogao da reagujem u prvi mah, kad je on kasnije otišao meni su suze pošle na oči”, kaže Predrag Bakić iz užičkog Udruženja invalida cerebralne i dečije paralize.  “On je naš od kada je prvi put došao zato što je to njegovo opredeljenje. Ovo jeste neki, nije tračak svetlosti, ovo je možda celo jedno sunce za nas ovde i u lokalnoj zajednici”, poručuje Čedomir Cicović iz Udruženja.

A Strahinja kaže da je to najmanje što je mogao da uradi za svog druga iz klupe i sve drugare sa invaliditetom. “Meni je žao što on onako stoji i hteo sam da mu pomažem tako što sam skupio ovaj novac i za druge ljude… zbog njih je ovo najbitnije, zato što oni su isti mi, samo drugačije malo hodaju, a ja hoću da budu isti mi…”, priča Strahinja. Ne krije da obožava bej blejda, puške i autiće, ali mu je draže što je osmi rođendan obeležio donacijom Udruženju. “Nije mi žao, zato što sam shvatio da su važniji ljudi nego igračke, da su živa bića…”, kaže Strahinja. Odjurio je iz Udruženja na časove, i ne shvatajući da je rođendanskom proslavom održao svima lekciju ljubavi i čiste emocije.

Kaona: Škola mala, savremena i vek i po stara

Malo je seoskih škola u Srbiji koje se mogu podičiti dugom tradicijom i uspešnim neprekidnim radom dužim od veka. Jedna takva je Osnovna škola “Vuk Karadžić” u dragačevskom selu Kaoni. Radi još od 1868. godine. Smeštena na više od pet stotina metara nadmorske visine, škola na glavnom seoskom putu, duže od veka i po, prima đake pod svoje okrilje. U zgradi iz 1904. godine je većina učionica. One su savremeno opremljene. Učenici i nastavnici školu su uredili sa posebnom pažnjom. Zidovi su oslikani, a svuda su okačeni zanimljivi panoi i dečje rukotvorine Na času, zajedno sa đacima nižih razreda i predškolci.ž „Škola je mala, svi se međusobno družimo, nastavnici su odlični stvarno se trude da nam sve objasne“, kaže učenik Nemanja Marković.

Poslednjih godina sredstvima lokalne samouprave i Ministarstva prosvete škola je uređena i savremeno opremljena. Ima 48 učenika i izdvojeno odeljenje u Milatovićima. Nastavnica srpskog jezika i književnosti Nataša Glavonjić ukazuje da se nastava u ovoj maloj školi ne razlikuje nešto previše od škola koje imaju više učenika. „Trudimo se da učenicima uvek damo dovoljno zadataka da oni stignu da sve urade i uvek im dajemo i dodatno nešto ako je potrebno i učenici se zaista trude da ispune sve zahteve“, dodaje Glavonjićeva. Obogaćen jednosmenski rad, od ove školske godine, deci nudi razne dodatne aktivnosti. Uče tkanje, kuvanje, a fizičkih aktivnosti im ne manjka. Već nekoliko decenija, blizu škole je uređena skijaška staza.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 28. januara 1997. godine u štrajk je stupilo preko 200 škola u Vojvodini, veći broj škola u Beogradu i jedan broj škola u ostalim gradovima Srbije. Bio je to 14. dan potpune obustave nastave u somborskim školama, odnosno 12. radni dan, bez đaka i profesora u somborskim kućama znanja. Somborci su konačno mogli da predahnu – pritisak se preneo i na druge sredine.  Međutim i oni su imali one koji su poklekli – OŠ „Petar Kočić“ iz Riđice je toga  28.01. 1997. godine počela da radi.

„Krajnje je vreme da sindikat prosvetnih radnika odustane od zahteva koje je nemoguće ispuniti pri sadašnjem ekonomskom stanju Srbije, a krajnje je vreme i da vlast pokuša da obezbedi ono što je moguće u zahtevima prosvetnih radnika“, tražio je od štrajkača Opštinski odbor SDS Sombor. „Krajnje je i vreme da deca pođu u školu. Ovoliko dugo trajanje štrajka, koji ima i politički karakter, nije dozvoljiv jer prosvetni radnici imaju posebnu obavezu spram dece koja su budućnost ove zemlje“, pritiskali su iz ove partije. „Krenite u škole, a pregovore nastavite i brzo okončajte, uz obostrano dobre namere. Naša deca ne mgou više čekati nerazum rukovodstva štrajka i nerazum rukovodstva štrajka i nerazum vlasti“, tvrdili su iz  somborskog SDS. „Pozivamo učitelje da  počnu sa nastavom, u skraćenom vremenu, a roditelje da pošalju decu u školu“, apelovali su iz ove partije.

Prosvetare su, očekivano, napali i članovi SPS: „Izvršni odbor SPS u Somboru, razmatrajući aktuelnu političku situaciju u opštini nastalu povodom štrajka prosvetnih radnika, zaključio je da posledice takvog prekida rada najviše pogađaju našu decu. Takođe je činjenica da ogromna većina roditelja svoju zabrinutost za trenutnu situaciju traži u uspostavljanju redovne nastave i prekidu štrajka“. „IO insistira da svi učesnici u traženju rešenja za nastalu situaciju pokažu maksimalnu odgovornost, kooperativnost, efikasnost i razumevanje za objektivne mogućnosti društva. Prioritet treba da ima isplata zaostalih plata prosvetnih radnika i stvaranje realnih uslova za njihovo povećanje. Izlazak iz opšte društvene krize i poboljšanje položaja prosvete i svih delatnosti moguće je samo ukoliko svi rade najviše što mogu i najbolje što znaju“, pisali su tada članovi ove organizacije, koji su pozdravili  izdaju kolega iz Riđice odnosno „zajednički napor roditelja, nastavnika i đaka u osnovnoj školi „Petar Kočić“ u Riđici i njihov doprinos redovnom održavanju nastave“. „Apelujemo na sve prosvetne radnike na članove školskih odbora, direktore škole, da krenu primerom Riđice i otpočnu sa nastavom“, rečeno je u saopštenju SPS-a.

Vremeplov: Rođen Mocart

Na današnji dan 28. januara 1756. godine rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji. Bio je “čudo od deteta”: u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom “Jednostavna prevara”. Napisao je oko 600 dela: opere “Figarova ženidba”, “Čarobna frula”, “Otmica iz Saraja”, “Don Đovani”, “Tako čine sve”, “Idomeneo”, “Jednostavna prevara”, simfonije “Hafner simfonija”, “Lincerska simfonija”, “Praška simfonija”, “Simfonija u g-molu”, “Jupiter simfonija”, “Rekvijem”, “Mala noćna muzika

Vremeplov: Rođen  Ilija Garašanin

Na današnji dan 28. januara 1812. godine rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo “Načertanije” (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

Vremeplov: Prvi put  izveden “Srpski kvadril”

Na Srpskom balu u Beču, na današnji dan 28. januara 1846. godine, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden “Srpski kvadril” Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovića.

Vremeplov: Rođen Stojan Protić

Na današnji dan 28. januara 1857 godine rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis “Delo” i list “Ođek”. Dela: “O Makedoniji i Makedoncima”, “Srbi i Bugari u Balkanskom ratu”, “Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska”, “Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske”.

Vremeplov: Umro Duško Trifunović

Srpski književnik Duško Trifunović umro je na današnji dan 28. januara 2006. Trifunović je jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama “Zlatni kuršum”, “Pobednički krug”, “Šarena laža”, “Slobodni pad”, “Jetke pripovetke”, “Tumač tiranije”, “Bukvalno tako”, “Poezija”, “Šok soba”, romani “Gola seča”, “Kazneni prostor”, “Anđel do anđela”, “Davno i daleko”. Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na Trifunovićeve stihove: “Ima neka tajna veza”, “Šta bi dao da si na mom mestu, “Pristao sam, biću sve što hoće”, “Ti si mi bila u svemu naj, naj”, “Glavo luda”.

Vremeplov: Umro  Henri VIII

Na današnji dan 28. januara 1547 godine umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

Vremeplov: Umro Karlo Veliki

Franački car Karlo Veliki umro je na današnji dan 28. januara 814 godin. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

Bio odlikaš, postao diler: Droga u dvorištu VI beogradske gimnazije

Nakon što je u četvrtak policija zaplenila heroin zakopan u dvorištu Šeste beogradske gimnazije i privela trojicu maloletnika zbog sumnje da su tu skrivali drogu, u ovoj školi, kako saznaju “Novosti”, poošterene su mere nadzora. Učenicima za vreme odmora više nije dozvoljeno da izlaze iz škole na ulicu. Mogu samo u dvorište, u kojem se u tom periodu nalazi čuvar, koji nadgleda šta se dešava. Kako su “Novosti” nezvanično saznale, maloletni dileri su uhvaćeni kada je školska uprava prijavila policija da se u večernjim časovima okolo kreću sumnjive osobe. Inspektori su, potom, nadgledali taj kraj nekoliko nedelja. U međuvremenu su, priveli nekoliko tinejdžera, a njihove izjave su ih “dovele” do trojice maloletnika koji su prodavali narkotike. Policija ih je pratila neko vreme i uhvatila na delu, kada su u četvrtak uveče u gimnazijskom dvorištu iskopavali kesice skrivenog heroina. Saznajemo da se radi o grupi sa beogradskog Liona, koja rastura drogu u tom kraju i čiji pripadnici do sada nisu privođeni. Procenjuje se da je vrednost zaplenjenog opijata oko 300.000 dinara, a najmlađi od trojice maloletnih dilera, koji ima 16 godina, preuzeo je svu krivicu na sebe. On je, kako saznajemo, rekao da je sam sakupio novac za kupovinu narkotika. Dečak je, kako saznaje ovaj medij, ranije bio odličan đak. Pretpostavlja se da se pomenuta grupa sa beogradskog Liona već neko vreme bavi preprodajom droge i da su je prodavali i učenicima Šeste beogradske gimnazije.

Iz razgovora sa nekoliko đaka, novinari su saznali da su učenici iznenađeni što je u dvorištu njihove škole pronađena tako jaka droga kao što je heroin. Tvrde da je javna tajna da su se u tom kraju mogli kupiti marihuana ili ekstazi, naročito kada neko iz starijih razreda, trećeg ili četvrtog, pravi žurku. Nije, međutim, bilo priča među učenicima da neko kupuje heroin.

Zašto nema reakcije na optužbe za pedofiliju?

I tužilaštvo i policija mogu da reaguju na navode Igora Jurića, osnivača Fondacije „Tijana Jurić” o seksualnom iskorišćavanju dece, iako se on još nije obratio nijednom istražnom organu. Ovakav zaključak, prema rečima „Politikinog” sagovornika iz pravosuđa, proističe iz odredaba Zakonika o krivičnom postupku. Iako tužilaštvo rukovodi predistražnim i istražnim postupkom, policija ne mora uvek da čeka „mig” tužioca, ali obavezno treba da ga obavesti o svakoj preduzetoj radnji. – Policija ima mogućnost da preduzme takozvane potražne ili istražne radnje, ali je dužna da o tome bez odlaganja obavesti tužioca. Sa druge strane, tužilac može da sprovede niz radnji, ako, kako je navedeno u zakonu, iz same krivične prijave ne može da oceni da li su verovatni njeni navodi ili oni ne pružaju dovoljno osnova, da bi se odlučilo da li se na osnovu nje može sprovesti istraga. Takođe, tužilac radnje može da sprovede i ako je na drugi način saznao da je izvršeno krivično delo. Tako on, na osnovu ove zakonske odredbe, može sam da prikupi potrebne podatke o slučaju koji istražuje, da podnese zahtev državnim i drugim organima i pravnim licima da mu ih dostave ili da ispita građane za koje veruje da imaju informacije o tom događaju – navodi sagovornik našeg lista.

Iako je Jurić javno rekao da trenutno ima dokaze protiv petorice moćnika, među kojima su političari, biznismeni i modni kreator i da su oni, prema dosadašnjim saznanjima fondacije, decu zlostavljali u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, on nije imenovao te osobe, niti opisao način na koji su ona zlostavljana. Zbog toga, za sada, ne može da se govori o tome koje bi tužilaštvo bilo nadležno za pokretanje postupka, niti za koje bi delo počinioci, eventualno, odgovarali. – Ako pođete od njegove izjave, vidite da on nikoga konkretno nije odredio. Iako je sadržina njegove izjave jasna, ne znamo gde je delo izvršeno, niti koje bi tužilaštvo bilo nadležno, niti za koje bi krivično delo potencijalni osumnjičeni odgovarao. Gospodin Jurić je kazao da će, kada prikupi dokaze, podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu. Činjenicom da se on obratio javnosti ne zasniva se nadležnost višeg tužilaštva. Može da bude nadležno bilo koje tužilaštvo u Srbiji. Iz njegove izjave ne može da se zaključi ko su ljudi o kojima govori, šta podrazumeva kada ih definiše kao „moćnike”, u kom smislu oni vrše krivično delo, da li su ga počinili zloupotrebom funkcije ili na neki drugi način – objašnjava drugi „Politikin” sagovornik. Jurić je, govoreći o žrtvama zlostavljanja, kazao da je uglavnom reč o siromašnoj deci i mališanima iz socijalnih ustanova poput domova za nezbrinutu decu. Već duže vreme fondacija, kako navodi Jurić, ima osnovane sumnje i da muškarac iz Subotice podvodi decu, a političar iz centralne Srbije ih seksualno zlostavlja. Kako bi obezbedio dokaze da se oni koji su zloupotrebljavali decu nađu tamo gde im je mesto, fotografije i druge dokaze koje poseduje, kaže, prosledio je i dvojici svojih prijatelja, u slučaju da se njemu nešto dogodi.