Strategijom na  “odliv mozgova “: Sledi usklađivanje obrazovnih profila, bolji standard, …

Predlog strategije o ekonomskim migracijama Srbije za period od 2021. do 2027. usvojen je 27. januara u Beogradu, a neke od mera koje bi trebalo da uspore odlazak građana iz zemlje jesu usklađivanje obrazovnih profila sa tržištem rada, povećanje životnog standarda, jačanje saradnje između matice i dijaspore, kao i efikasnije upravljanje unutrašnjim migracijama. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je predsedavao sednicom Koordinacionog tela za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija, kaže da će taj Predlog za dve do tri nedelje biti poslat Vladi Srbije na usvajanje. Nakon toga, dodaje on, biće kreiran Akcioni plan, koji će, objašnjava ministar, dati konkretne zadatke svima u Vladi Srbije kako i na koji način da sprovode ciljeve iz Strategije za period od 2021. do 2027. godine.

Ističe da je najvažnije da Srbija nastavi da jača svoju ekonomiju i povećava životni standard građana i da ostvari plan zacrtan programom “Srbija 2025” da prosečna plata za pet godina bude 900 evra, a penzije 440 evra. Usporavanje odlaska radno-sposobnog stanovništva iz zemlje jeste još jedan u nizu prioriteta Vlada Srbije, kaže Đorđević i dodaje da se Srbija ozbiljno posvetila rešavanju tog problema. “Probaćemo da taj problem rešimo i da taj točak ne samo zaustavimo, već i da ga okrenemo u dugom smeru. Želimo da budemo zemlja koja je interesantna mladima i da oni žele da ostanu ovde, ali i da naša dijaspora dobije impuls da ih očekujemo da se vrate”, rekao je Đorđević. Ističe da je teško dati precizan podatak koliki je broj ljudi u poslednjih 10 godina otišao iz zemlje i dodao da će popis stanovništva sledeće godine dati tačnu brojku koliko je ljudi napustilo Srbiju.

Naveo je da je jedna od zemalja koja je uspela da se izbori sa problemom ekonomskih migracija jeste Izrael, dodajući da je Srbija u izradi Strategije koristila upravo iskustva te zemlje. Neke od mera koja su već sprovedene po uzoru na mere koje je sprovodio Izrael jesu bespovratna sredstava za mlade koji žele da osnuju svoja preduzeća, dodajući da su u Izraelu sa još manje administracije odobravali ta sredstva.

Po ministru Đorđeviću najvažnija mera iz Strategije koju treba sprovesti jeste obrazovanje dece, odnosno usklađivanje obrazovnih profila sa onim što se traži na tržištu rada.

“Imali smo dosta primera gde se u pojedinim sredinama školuje jedan kadar, a znamo da za taj kadar u toj sredini nema posla, što znači da je onaj ko završi školu osuđen na migraciju”, ukazao je Đorđević i dodao da je potrebno locirati sredine gde će se razvijati industrija ili poljoprivreda, a u skladu sa tim i obrazovni kadar i privlačenje investitora.

Profesorka Danica Šantić, koja je učestvovala u izradi strategije, kaže da je strategijom predviđeno šest mera koje bi trebalo da uspore ekonomske migracije. Prva je, navodi ona, jačanje institucionalnih kapaciteta, pre svega ljudskih koji se bave tim problemom. Zatim, dodaje, druga mera je pravljenje boljih analiza i baze podataka o iseljavanju stanovništva. “Svesni smo da se u medijima pojavljuju različite brojke, poslednji podatak koji imamo je EUROSTATA iz decembra 2019. da je oko 52.000 državljanima Srbije dobilo dozvolu boravka na teritoriji EU i oni ih smatraju kao novim stanovnicima”, podvukla je Šantić.

Treća mera je nastavak privrednog i društvenog razvoja zemlje, dok je četvrta usklađivanje obrazovnih profila sa tržištem rada. “Pre svega usklađivanje visokoobrazovanog stanovništva, odnosno kreiranje poslova za njih u Srbiji, jer smo utvrdili da su oni najmobilnije stanovništvo i da najviše razmišljaju o odlasku”, ukazala je Šantić.

Peta mera je podsticanje saradnje između dijaspore i matice, kroz materijalne i nematerijalne investicije, a šesta mera je efikasnije upravljanje unutrašnjih migracija. “Od sredine 20. veka imamo intenzivne migracije iz sela u gradove i da sela ostaju bez stanovnika, sada migracije idu iz manjih ili srednjih gradova u velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš i trebalo bi da se postiže ravnomerni regionalni razvoj”, istakla je Šantić.

Profesor Vladimir Grečić kaže da su ekonomske migracije u Srbiji poslednjih 10 godina intenzivirane, a opšti cilj Strategije je usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva iz zemlje i privlačenje stručnjaka iz inostranstva, a sve u funkciji ekonomskog i sveopšteg razvoja države.

Projekat „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš potpisao je u utorak 28. januara u Skupštini AP Vojvodine protokol o saradnji u vezi s realizacijom programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”. Protokol o saradnji potpisalo je pet sekretarijata Pokrajinske vlade i jedanaest partnera, kako iz javne tako i privatne sfere. „Ovom akcijom dajemo doprinos ne samo rešavanju problema zaštite životne sredine, već i stvaranju ekološke svesti kako kod dece, tako i kod odraslih. Planeta Zemlja nam je data na zajam od strane naših unuka, a mi smo odgovorni da istu očuvanu vratimo njima.” – izjavio je Njilaš.

Realizacija programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” na samom je ulasku u drugu deceniju. Ove godine prijavilo se 128 vaspitno-obrazovnih ustanova s teritorije AP Vojvodine. „Ovaj program je od velikog značaja za sve nas. Godine koje dolaze biće posvećene zaštiti životne sredine. Saradnja između sekretarijata pokazuje da smo se ujedinili u istom cilju, prepoznavši dečiju energiju i njihovu volju da uče.” – rekla je podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak.

Projektu ozelenjivanja škola ove godine, kao partner, priključila se i Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine, koja će aktivno izveštavati javnost o sprovođenju programa. Protokol o saradnji potpisalo je ukupno 16 partnera – pet sekretarijata Pokrajinske vlade (PS za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine ‒ nacionalne zajednice, PS za urbanizam i zaštitu životne sredine, PS za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, PS za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i PS za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo), zatim Grad Novi Sad, JMU Radio-televizija Vojvodine, JP „Vojvodinašumeˮ, Lafarge Beočinska fabrika cementa, Svetska organizacija za zaštitu prirode – WWF, udruženje „Čepom do osmehaˮ, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Pokret gorana Novog Sada i Sremske Mitrovice, RECAN – fond za reciklažu limenki, kao i Retro digital agency d.o.o. – Kreativna marketinška digitalna agencija.

Isplata rate učeničkih stipendija i kredita

Isplata treće mesečne rate učeničkih stipendija i kredita, učenicima srednjih škola u Republici Srbiji, za školsku 2019/2020. godinu počela jje u sredu, 29. januara 2020. godine. Mesečni iznos učeničke stipendije, kao i učeničkog kredita iznosi 5.400,00 dinara.

Iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za isplatu učeničkih stipendija izdvojeno je 62.839.800,00 dinara, a za isplatu učeničkih kredita 3.310.200,00 dinara.

Popović sa najvećim talentima srpske lego-robotike

Ministar za inovacijе i tеhnološki razvoj Nеnad Popović primio jе u ponedeljak 27. januara učеsnikе mеđunarodnog FALL takmičеnja u lеgo-robotici kojе jе održano u Slovеniji. Mladi inovatori iz Prijеpolja i Priboja u konkurеnciji 90 timova iz rеgiona uspеli su da obеzbеdе dirеktan plasman u finalе Evropskog prvеnstva kojе ćе biti održano u martu u slovеnačkom gradu Kopru. “Imamo sjajnu talеntovanu dеcu širom Srbijе. Zato i gradimo inovacionе startap cеntrе u gradovima i opštinama u rеgionima, jеr žеlimo da dеca i mladi u tim mеstima imaju jеdnakе uslovе za razvoj kao i njihovi vršnjaci u Bеogradu, Novom Sadu i Nišu”, izjavio jе ministar Popović koji jе talеntovanе i krеativnе inovatorе ugostio na Svеtog Savu, školsku slavu.

Ministar jе istakao da jе obrazovanjе što vеćеg broja inžеnjеra tеhničkih nauka stratеški cilj Srbijе.” Zbog toga ćе država nastaviti sa podrškom mladima širom Srbijе u razvoju njihovih inovacionih i prеduzеtničkih potеncijala”, rеkao jе Popović.  On jе navеo da ćе u Priboju ovе godinе biti izgrađеn Rеgionalni inovacioni startap cеntar površinе 518 kvadratnih mеtara, za čiju rеalizaciju jе njеgov Kabinеt izdvojio srеdstva u vrеdnosti od prеko 42 miliona dinara. “Cеntar ćе biti mеsto gdе ćе mladi imati svе uslovе za rad na najsavrеmеnijoj oprеmi i gdе ćе dobijati mеntorsku i svaku drugu podršku za osnivanjе učеničkih i stratap kompanija”, kazao jе Popović.

Škola ElеktRobot počеla jе sa radom u dеcеmbru 2017. godinе u Priboju, a vеć narеdnе godinе, uslеd vеlikе zaintеrеsovanosti učеnika, krеnuli su sa radom i u Prijеpolju. Na prеdlog profеsora sa Katеdrе za robotiku Elеktrotеhničkog fakultеta u Bеogradu ovi inovativni učеnici kandidovali su sе za učеšćе na takmičеnju First Lego League.

Takmičеnjе jе prilagođеno dеci osnovnoškolskog i srеdnjoškolskog uzrasta od 9 do 16 godina i ujеdno prеdstavlja i najеminеntnijе takmičеnjе na svеtskom nivou. Koncipirano jе tako da dеca uz pomoć mеntora rеšavaju zadatе problеmе, konstruišu robota, programiraju ga, tеstiraju, bavе sе odrеđеnim rеalnim problеmom u zadatoj oblasti, osmišljavaju prеzеntaciju i svе to na kraju prеzеntuju na samom takmičеnju. Priprеmе za mеđunarodno takmičеnjе FALL trajalе su od sеptеmbra prošlе godinе, a uz Prvu kragujеvačku gimnaziju bili su jеdini prеdstavnici Srbijе na ovom turniru mladih inovatora.

Šest novih izbornih programa za treći razred gimnazija

Od naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. Ponuđeni programi su: Primenjene nauke 1, Primenjene nauke 2, Osnove geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije, Savremene tehnologije. U ponudi su još i Obrazovanje za održivi razvoj i Umetnost i dizajn, izborni programi koji su bili u ponudi i prve dve godine. Programe za koje se đaci odluče u trećoj godini imaće i u četvrtoj. Nastava će biti projektna, zastupljena sa po dva časa nedeljno. Novi programi povezuju više predmeta i za njih nisu predviđeni udžbenici.

Zamenica direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Dejana Milijić Subić kaže da su profesorima dali predloge projekata koji mogu da se rade za izborne programe koji će im olakšati posao. “Učenici će birati dva izborna programa. To su četiri časa nedeljno. To jeste opterećenje, ali naglašavam da nije predviđeno da se časovi održavaju u školi, niti je predviđeno da to bude striktno 45 minuta”, rekla je Subić za Tanjug. Dodaje da nastava ne mora da bude u učionici, čak ni u školi, već da je dovoljno da nastavnik da temu koju će đaci da rade u grupama.

Učenici će i za izborne programe dobijati brojčane ocene koje ulaze u prosek, a Subić kaže da su nastavnici dobili jasne smernice za ocenjivanje. Ocena će zavisiti od angažmana đaka, grupnog rada i produkta istraživanja. Subić navodi da izborni programi treba da usmere učenika ka određenim naučnim disciplinama na fakultetima. Tako Primenjene nauke 1 vode ka medicini, biologiji, hemiji, dok Primenjene nauke 2 ka tehnici i tehnologiji i uvode učenika u polje mašinstva, tehnologije, elektrotehnike.

Osnove geopolitičke su za učenike koji žele kasnije da upišu političke nauke, geografiju, ekonomiju, jer se izučavaju uticaji različitih centara moći, migracije, meka moć.

Ekonomija i biznis će zainteresovati učenike koji žele da upišu ekonomiju, biznis ili menadžment. Ovaj izborni program će tretirati istoriju novca, ekonomske teme, biznis, menadžment, preduzetništvo.

Religija i civilizacije koji daje usmerenje ka FPN, filozofiji, istoriji, sociologiji, geografiji, koji je koncepcijski veoma nov. Potpuno je drugačiji od koncepta verske nastave. Dok verska nastava tretira dogmu i veru, dotle Vera i civilizacija pristupaju problemski, naučno, racionalno, tretirajući razvoj civilizacije.

Metodologija naučnog istraživanja tretira različite naučne pristupe od eksperimenata, preko empirijskim studija slučaja. Učenici će se upoznati koji su to načini da se naučno priđe istraživanju određenih pojava.

Savremene tehnologije obrađivaće teme kao što su pametni gradovi, kako se razvijaju savremene tehnologije, kako održati bezbednost na mreži, robotika, mobilna tehnologija.

Predviđeno je da nove programe predaju nastavnici koji već rade u gimnazijama. Jedino će za izborni program Ekonomija i biznis moći da predaju nastavnici koji rade u ekonomskim školama. Reforma gimnazija počela je u školskoj 2018/19 godini. Uvedeni su novi izborni programi, a učenici su birali jedan od šest ponuđenih – Jezik, mediji i komunikacija; Pojedinac, grupa, društvo; Zdravlje i sport; Obrazovanje za održiv razvoj; Primenjene nauke, Umetnost i dizajn. Učenici su te izborne programe imali prve dve godine.

Science Slam u Novom Sadu: Savremeni naučni izazovi u Svilari

Šta je “Science Slam” i kako izgleda, moći ćete da vidite u četvrtak, 30. januara u KC Svilara, od 18 časova, kada će naučnici sa PMF-a na zanimljiv i razumljiv način govoriti o savremenim naučnim izazovima, a publika će odabrati najuspešnijeg. “Science Slam” je osmišljen u Nemačkoj, pre više od decenije, ali je tek skoro počela primena ovog modela promocije i u drugim zemljama Evrope, ali i u SAD. Naime, cilj je da se pred širom publikom, naravno pojednostavljeno i dopadljivo, na šaljiv način, a opet uz zadržavanje statusa „eksperta“, prikaže neka naučna oblast ili problem koji izučavamo. Ovo dešavanje je osmišljeno da se ostvari u vidu takmičenja, u kojem publika bira pobednika (jačinom aplauza ili glasanjem-ocenjivanjem) i u kojem se dobijaju simbolične nagrade (pretplata za naučni časopis, neka interesantna knjiga, ulaznice za prirodnjačke muzeje i izložbe i sl.).

Savez Studenata PMF-a je prošle godine po prvi put organizovao Naučno-popularni forum i u okviru tog foruma odrađena je prva radionica ovog tipa u Srbiji (Make a Slam @ScienceGram). Kako su svi prisutni predavači bili veoma zadovoljni reakcijom studenata i načinom na koji su u kratkom vremenskom roku studenti osmislili i održali svoje prezentacije, odlučili su da organizuju ovaj tip manifestacije i za širu publiku. Za ovaj cilj dobili su podršku, pomoć i savete od jednog od osnivača Science Slam, Dr. Julia Offe iz Hamburga, koja je zvanično na svojoj veb stranici objavila da se Srbija, odnosno Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet priključio ovom vidu promocije nauke.

Konkursi za prijem u vojne škole od 1. do 15. februara

Konkurs za prijem učenika u vojne škole biće otvoren od 1. februara do 15. marta. Vojna akademija primiće 177 kadeta na šest studijskih programa, Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije upisaće 25 kadeta na studije medicine, Vojna gimnazija upisaće 105 dečaka i devojčica u prvi razred, 15 učenika u drugi razred i 10 učenika u treći razred. U Srednjoj stručnoj vojnoj školi izvršiće se prijem 50 učenika oba pola iz građanstva.

Konkursi za prijem u vojne škole sa svim detaljima o uslovima za konkurisanje biće objavljeni 1. februara u magazinu “Odbrana” i na veb sajtovima vojnih škola i Ministarstva odbrane. Predstavnici vojnih škola već su krenuli po školama sa upoznavanjem učenika o prednostima vojnog poziva i uslovima za upis.

Ministarstvo odbrane nizom aktivnosti promotivnog karaktera, na televizijama, radiju, u dnevnim novinama, na svojim veb sajtovima i profilima na društvenim mrežama, štampanim i video materijalom i gostovanjima predstavnika vojnih škola na televizijama, svakodnevno će obaveštavati učenike i njihove roditelje o tome šta donosi vojni poziv i kako dobiti mesto u nekoj od vojnih škola za koju su zainteresovani.

U akciji “Otvorena vrata”, učenici i roditelji mogu posetiti vojne škole svake subote tokom trajanja konkursa, gde će u razgovoru sa nastavnicima, kadetima i učenicima dobiti sve potrebne informacije, obići smeštajni prostor, i učionice i kabinete gde se odvija nastava.

Osnovni razlozi za tradicionalno veliko interesovanje mladih za upis u vojne škole je vrhunsko obrazovanje i odlični uslovi školovanja, besplatan smeštaj i ishrana u internatima, celokupna nastavna literatura i korišćenje savremenih kapaciteta za vannastavne aktivnosti. Po završetku vojnih škola polaznici dobijaju siguran posao sa mogućnošću stalnog stručnog i karijernog usavršavanja.

Upis u vojne škole ove godine odvijaće se pod sloganom “Čast, znanje, Srbija – Vojna akademija”. Biti vojnik u stroju otadžbine oduvek je bila čast. Njihova znanja i veštine posvećeni su uzvišenom cilju – odbrani Srbije, a Vojna akademija je i van naših granica prepoznata kao mesto gde se školuju i usavršavaju oficiri spremni za izazove 21. veka.

Školska slava Vojne gimnazije

U Vojnoj gimnaziji u Beogradu u ponedeljak 27. januara je obeležena školska slava Sveti Sava, a ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin je na skupu istakao da se na Savindan Srbi okupljaju da bi “još jednom podsetili i sebe i svet zašto postoje i na čemu je utemeljeno njihovo postojanje”.

Načelnik Vojne gimnazije kapetan fregate Miroslav Ćitić je istakao da “moramo slediti put svetosavski i hodati stazama Svetog Save, jer istorija nam njime započinje”, Naglasio je da je “svetosavlje naša univerzalna vrednost koja čuva naš srpski identitet i omogućava zajedničko duhovno disanje”. Posle obreda sečenja slavskog kolača, učenici Vojne gimnazije izveli su kulturno-umetnički program posvećen školskoj slavi u čast Svetog Save.

Obeležavanju Savindana u Vojnoj gimnaziji prisustvovali su i rektor Univerziteta odbrane general-potpukovnik Goran Radovanović, načelnik Vojne akademije general-major Bojan Zrnić, kao i profesori i učenici Vojne gimnazije.

Proslava Svetog Save u Kovinu

Školska slava Savindan, u kovinskoj “Zmajevoj” osnovnoj školi i ove godine, kao i u svim školama u Srbiji, bio je poseban svečani dan. Kao i uvek, svi učenici su se okupili da obeleže ovaj najradosniji praznik zajedno sa učiteljima i nastavnicima, roditeljima i prijateljima škole. Proslava je počela himnom Svetom Savi u izvođenju hora i orkestra škole, a potom je jerej Zoran Mumović osveštao slavski kolač i čestitao školsku slavu poželeći mnogo sreće, zdravlja i blagostanja. Svečanost je nastavljena prigodnim programom hora i orkestra i recitovanjem. Po običaju, domaćini slave bili su učenici završnog razreda sa svojim odeljenskim starešinama Bojom Paunović i Brankom Spirković, koji su lomili slavski kolač odajući poštu svetitelju Savi, utemeljivaču srpske crkve, države i školstva, prvom srpskom arhiepiskopu, začetniku srpske književnosti i pravne nauke, čija je duhovna i prosvetiteljska veličina tolika da se ne može sagledati ovozemaljskim očima.

Podsetimo, praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. U odluci tadašnjeg Popečiteljskog prosveštenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i od tada se najsvečanije proslavlja. Iako u to vreme još pod okupacijom Austrougarske, Savindan se slavio u srpskim školama na jugu Banata. Slavu su preuzeli učenici sedmog razreda, da je do naredne godine nose u srcima i da se trude da marljivim radim i duhovnim izgrađivanjem čestite ličnosti budu dostojni potomci velikog svetitelja čije delo predstavlja osnovu svih civilizacijskih tokova našeg društva, hodeći stazama svetosavlja. Na kraju, svi đaci i gosti dobili su kolač, žito i neizostavne perece.

Svetosavska priznanja uručena pirotskim prosvetnim radnicima

Brojnim svečanostima školsku slavu Svetog Savu obeležile su sve obrazovane ustanove u Pirotu a OŠ „Sveti Sava“ i Dan škole. Svečano je bilo i u Predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“. Na svečanosti u Gradskoj upravi, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić uručio je priznanja u oblasti obrazovanja „Sveti Sava“ sa zlatnikom, srebrnjakom i diplome za 2019. godinu.

 Čestitajući nagradjenim prosvetnim radnicima. Vasić je rekao da se lokalna samouprava trudi da sva deca, od vrtića do srednjih škola, pohađaju nastavu u dobrim i kvalitetnim uslovima. – Dugujem zahvalnost Kancelariji za javna ulaganja Vlade Srbije koja nam je mnogo pomogla u obnovi pirotskih škola, a ulaganja će se tek nastaviti. Rekonstruisana je škola Mladost u kojoj će se graditi i fiskulturna sala, radilo se mnogo i radiće se u OŠ “8. septembar”, potpuno je rekonstruisana OŠ “Sveti Sava”, a potpuno će se rekonstruisati i Gimnazija-rekao e gradonačelnik Vasić.

Dobitnici priznanja sa zlatnikom su Milkica Vlatković, vaspitačica PU “Čika Jova Zmaj“, Danijela Djordjević, profesor  razredne nastave OŠ “Vuk Karadžić“, Ljubiša Djordjević, nastavnik fizike OŠ “8 septembar“, Mirjana Elenkov, profesor fizike u Gimnaziji i Dušica Manić, psiholog u OŠ “Dušan Radović’’. .Priznanje sa srebrnjakom pripalo je Neveni Djordjević, vaspitačici PU “Čika Jova Zmaj“, Ireni Mančić, učiteljici OŠ “Sveti Sava“, Moniki Marinković, profesoru istorije OŠ “Vuk Karadžić, Bratislavu Pejčiću, nastavniku stručnih predmeta Tehničke škole i Sladjani Mitić, defektologu škole “Mladost“. Diplome su dobili Aktiv medicinskih sestara- vaspitača PU “Čika Jova Zmaj“, Stručno veće nastavnika razredne nastave OŠ “Dušan Radović“, Stručno veće nastavnika stranih jezika OŠ “8. septembar“, Projektni tim iz projekta mobilnosti OŠ “Vuk Karadži-ć“, Tim za obezbedjenje kvaliteta i razvoj ustanove OŠ “Sveti Sava“, Tim za projekte Tehničke škole i Ivana Bojkić, nastavnik engleskog jezika OŠ“8. septembar“.

Obnova zemunske gimnazije 442 miliona dinara

Zemunska gimnazija u ponedeljak je obeležila školsku slavu Sveti Sava, a tim povodom gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavio veliku rekonstrukciju te škole, za koju će biti opredeljeno 442 miliona dinara. Radojičić je rekao da je pri kraju tender za rekonstrukciju zgrade zemunske gimnazije i da će izvođaci radova imati zadatak da za 300 dana obave taj posao. Radojičić je istakao, saopštio je Beoinfo, da je Grad za Sekretarijat za obrazovanje i decju zaštitu opredelio 25 milijardi dinara, od kojih će 25 miliona dinara biti za stipendije, a 13,5 miliona za nagrade đacima generacije. Gradonačelnik je kazao da gimnazija za 140 godina nijednom nije bila rekonstruisana.

Obeležavanju školske slave u Zemunskoj gimnaziji prisustvovali su i gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, predsednik opštine Zemun Dejan Matić i direktor zemunske gimnazije Miloš Bjelanović. U kulturno-umetnickom programu učestvovali su đaci različitih sekcija gimnazije, a svečanosti su prisustvovali i sadašnji i nekadašnji nastavnici škole.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 30. januara 1997. godine nastavljena je, 15. januara u somborskim školama započeta,  obustava rada. U Vojvodini u štrajku je  oko 320 škola (od tri škole u Pokrajini dve su bile u obustavi), dok je u ostatku Srbije rad obustavilo 25 odsto obrazovno-vaspitnih kolektiva. Ni ovakva masovnost nije podstakla Vladu Srbije da pokuša naći rešenje. Bunt nezadovoljstva prosvetnih radnika širi se u druge krajeve Republike. Štampa piše da je potpuno neizvesno da li će i  kada će nastava uopšte i početi. 

U Apatinu lokalna vlast “kupuje” prosvetare – dobijaju prvi deo januarske plate, kredit od 1.200 dinara, 700 dinara regresa i 300 dinara za paketiće (poređenja radi prosečna plata bila je te godine u novembru 741,00 dinar, a u decembru (koji je inače “mesec sa najdebljim kovertama” – zbog bonusa i drugih nagrada,  843,00 dinara, prim HZMK).

Štrajkbreheri iz “državnog sindikata” (Samostalnog sindikata) i vlast nakon neuspešnih položaja da vrate profesore i đake u škole najavljuju za petak 31. januar 1997. godine  u beogradskom Domu sindikata skup sindikalnih predstavnika svih škola, ne sluteći da će se na tom skupu pojaviti i alternativni sindikati i da će se sve promeniti. Vojvođani se organizuju da i zvani i nezvani dođu na taj skup i da “potpale” štrajk  i u Beogradu i ostatku Srbije. 

Vremeplov: Rođen Frenklin Ruzvelt

Na  današnji dan 30. januara 1882 godine rođen je američki državnik Frenklin Delano Ruzvelt, predsednik SAD od 1932. do 1945. Četiri puta biran je za šefa države, jedini u američkoj istoriji. Bio je pravnik i član Demokratske stranke. Paralizovan je 1921, ali ga to nije omelo da 1928. postane guverner države Njujork i četiri godine potom prvi put predsednik SAD, u vreme velike privredne krize koju je ublažio politikom poznatom kao “Nju dil”. Politiku “velike batine” prema latinoameričkim zemljama zamenio je politikom “dobrog susedstva”, a sa Sovjetskim Savezom je uspostavio diplomatske odnose. Objavio je 1941. Povelju o četiri slobode: slobodu misli, slobodu od straha, slobodu od siromaštva i slobodu veroispovesti. Iste godine njegovom zaslugom usvojen je Zakon o zajmu i najmu, što je SAD pripremilo za ratne napore. Napustio je politiku izolacionizma i energično stao na stranu antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu. Drugi put je za predsednika izabran 1936, treći put 1940, a četvrti put 1944, ali taj mandat nije okončao pošto je umro u aprilu 1945.

Vremeplov: Ubijen Palme

Švedski državnik Ulof Palme, šef vlade i Socijaldemokratske radničke partije Švedske od 1969. do 1976. i od 1982. do februara 1986, kad je ubijen u atentatu rođen je na današnji dan  30. januara 1927 godine. U politiku je ušao kao studentski vođa, a u 42. godini postao je šef stranke i predsednik vlade. Odlučno se protivio vojnoj interenciji SAD u Vijetnamu. Od 1980. vodio je nezavisnu međunarodnu komisiju za unapređenje procesa razoružanja. Kao lider Socijalističke internacionale više puta je rukovodio mirovnim misijama UN, poput rešenja sukoba Irana i Iraka, ili Radne grupe o Južnoj Africi.

Vremeplov: Rođen fon Hindenburg

Predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg naimenovao je rođen je na današnji dan 30. januara 1933. godine Adolfa Hitlera za kancelara. U toj vladi nalazila su se još samo dvojica nacista, ali je on brzo uklonio neistomišljenike i prigrabio apsolutnu vlast. Time je otvoren put nacističkoj diktaturi.

Vremeplov: Ubijen Mahatma Gandi

Na današnji dan 30. januara 1948. godine ubijen je indijski državnik Mohandas Karamčand Gandi, nazvan “Mahatma” (velika duša), vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti zemlje, za koju se borio čitavog života. U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse, fanatik iz sekte “Hindu Mahasabha” koja se protivila njegovoj politici stišavanja antagonizama između Hindusa i muslimana. Gandi je završio prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo, često je štrajkovao glađu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska kolonijalna vlast bila nemoćna. Uživao je ogroman ugled i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te velike zemlje za nezavisnost.

Vremeplov: Pogubljen kralj Čarls I

Engleskom kralju Čarlsu I Stjuartu, čija je autoritarna vladavina izazvala građanski rat, odrubljena je na današnji dan 30. januara 1649 glava na osnovu presude revolucionarnog suda. Obrazloženje je bilo da je kriv zbog izdaje – odnosno tajnih pregovora sa Škotima. Pod pritiskom, on je 1628. objavio “Peticiju o pravima”, garantujući prava Parlamenta kao i lične slobode građana, ali tu obavezu nije poštovao. Parlament je 1640. odlučio da o poreskim pitanjima odlučuje to telo, a ne kralj, što je takođe bio predmet spora. Njegov režim srušila je revolucija pod vođstvom Olivera Kromvela, čije su snage potukle kraljevsku vojsku kod Marston Mura 1644. i kod Nezbija 1645. Čarls I je nakon tih poraza prebegao u Škotsku, ali su ga 1647. predali Kromvelovim snagama. Pogubljenje je ostavilo mučan utisak čak i na Kromvelove pristalice, a u Holandiji i Španiji ogorčena svetina pobila je poslanike nove republike. Posle obaranja Kromvela, monarhija je obnovljena 1660. Vreme republike (Kromvela) u istoriji Engleske zapamćeno je kao period strahovlade.

Vremeplov: Umro Orvil Rajt

Na današnji dan 30. januara 1948. godine umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Godine 1905. proizveli su avion koji je preleteo 39 kilometara. Braća Rajt su 1909. osnovala “Ameriken Rajt kompani” za proizvodnju aviona, i iste godine vojsci SAD isporučili su prvi borbeni avion “Signal Korps I”.

Školski projekat “Bezbednost i odgovornost” za sprečavanje nasilja

Fondacija “Tijana Jurić”, u saradnji sa Telenor fondacijom, počela je realizaciju projekta “Bezbednost i odgovornost” koji će obuhvatiti 5.000 učenika i učenica osnovnih i srednjih škola, kao i 1.000 roditelja, staratelja i stručnih radnika u edukaciju o bezbednoj upotrebi interneta i nenasilnim oblicima ponašanja kao alternativa rastućoj kulturi nasilja. Kako se navodi u saopštenju Fondacije “Tijana Jurić”, cilj projekta je da se kroz interaktivne radionice, predstave, tribine, kao i edukativnu igricu, deca, roditelji i stručni edukuju o bezbednoj upotrebi interneta.

Osnivač Fondacije Igor Jurić kaže da je pravilna i pravovremena edukacija najvažnija preventivna aktivnost, jer utiče na razvoj odgovornosti kod dece za sopstvene postupke, posebno u situacijama vršnjackog nasilja. “Tokom 2019, održali smo 300 edukativnih programa, i u 2020. nastavićemo sličnim tempom. Važnost teme prepoznala je Telenor fondacija, koja je pružila podršku našem radu i omogućila nastavak održavanja edukativnih programa širom Srbije”, naveo je Jurić.

Kako je objašnjeno, projektom se afirmiše korišćenje interneta i drugih informaciono-komunikacionih tehnologija i alata, ali naglasak se stavlja na pravilnu selekciju sadržaja i bezbednost. Cilj je da se mladima prikažu nenasilni oblici ponašanja, kao alternativa rastućoj kulturi nasilja, i da se u najranijem dobu “usadi” svest o korisnosti modernih tehnologija, ali i o bezbednosnim rizicima o kojima treba voditi računa. Naime, ovo nije prvi put da ove dve fondacije zajednički rade na edukaciji o bezbednosti dece na internetu. Tokom 2017. godine realizovan je projekat “Gledaj webinar – budi bezbedan” koji je obuhvatio više od 10.000 učenika i 1.000 roditelja i nastavnika.

Majka pok. dečaka Vuka traži odgovornost lekara i pokreće ifondaciju

Irena Popović, majka dečaka Vuka Ercega, koji je preminuo septembra prošle godine nakon operacije u Moskvi, ne odustaje od toga da se pred sudom utvrdi ko je sve odgovoran za tragediju njenog sina. Nakon što je novembra prošle godine pred Višim sudom u Beogradu, za pad njenog sina kroz oštećenu ogradu u Tašmajdanskom parku, odgovornim proglašen grad Beograd, ona podnosi krivičnu prijavu i protiv neurohirurga koji je Vuka lečio na klinici u Tiršovoj. Kobni pad u Tašmajdanskom parku desio se kad je dečak Vuk Erceg imao deset godina. Niz liticu visoku oko 10 metara, propao je kroz oštećenu zaštitnu ogradu. VIše od šest godina, porodica je čekala da se pred sudom utvrdi čija je to bila odgovornost. “Viši Sud je doneo presudu 26.11.2019. godine. Po toj presudi utvrđena je odgovornost grada, objektivna odgovornost grada, znači grad odgovara po osnovi objektivne odgovornosti”, kaže advokat Milan Kundačina.  “Grad i njegove službe koje su u tom momentu bile nadležne da vrše nadzor nad izvođenjem radova, u tom momentu, to je bilo 17.04.2013. nisu vršile nadzor nad izvođačem radova”, dodao je.

Odšteta koju je pred sudom dobila, za Vukovu majku ne znači mnogo. Novac će donirati bolesnoj deci. Sumnja, kaže, da grad Beograd nije jedini odgovoran za Vukovu tragediju.  “Inostrani lekari su potvrdili moju sumnju tj. lekari iz Rusije, sudski veštaci, jedan od tih lekara je prema referencama najbolji sudski veštak Rusije i najbolji neurohirurg, imala sam tu čast da budem sa njim i da odensem Vukova dokumenta, i zamolila sam ga samo da bude objektivan, da ne bude da sam ja subjektivna, da sam mama ili da želim da vratim ono što ne može da se vrati. Tako da sam želela da budu objektivni i posle dužeg vremena ja sam dobila potvrdu da bi Vuk sada bio sa mnom, samo da su određene prave stvari koje je trebalo odraditi ili pravilan pristup koji je trebalo da bude odrađen, onog momenta kada je moj sin primljen u Tiršovoj bolnici”, kaže majka Irena Popović.

Na pitanje “Šta vam je konkretno rekao ruski veštak?” Irena Popović kaže da je “Vukova povreda bila manja od noktne ploče, to je bio hematom koji je bio uočljiv posle par dana od povrede, koji je rastao i razvijao se i da je taj hematom mogao da bude sprečen odmah, jednom intervencijom koja se ne smatra ozbiljnom, rutinskom intervencijom”, kaže ona. Zbog toga je protiv neurohirurga u Tiršovoj podnela krivičnu prijavu. Dok čeka da se pred sudom utvrdi da li je lekar zaista napravio propust, ne sedi skrštenih ruku – pokreće humanitarnu fondaciju koja će se zvati “Vuk živi”. “Kroz mog sina će druga deca imati to što moj Vuk nije mogao da dobije, a to je pravo da živi”, rekla je Popović.

Uhapšen zbog dečje pornografije

Pripadnici MUP u Novom Sadu uhapsili su S. Š. (52), zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, saopštio je MUP. Pretresom stana osumnjičenog, policija je pronašla fotografije nastale zloupotrebom maloletnika u pornografske svrhe. S. Š. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu. Kako je objavio Blic, S.Š. je uhapšen pošto su se policiji javile maloletne žrtve. “Dečaci su policiji ispričali kako su kod S.Š. dolazili kao modeli. On je njih skidao, oblačio, a potom i fotografisao”, rekao je neimenovani izvor Blica upoznat sa istragom.