31.01.2020.

NAT: Validnost diploma iz Srbije nije upitna

Direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT) prof. Jelena Kočović kaže da se validnost fakultetskih diploma stečenih u Srbiji ni na koji način ne dovodi u pitanje i da ne zavisi od članstva Srbije u Evropskoj asocijaciji agencija za akreditaciju i proveru kvaliteta u  visokom obrazovanju ENQA. Srbija je 2012. godine izabrana za punopravnog člana ENQA, a 2017. godine stavljena “pod praćenje”, i dat nam je rok od dve godine za ispravljanje nedostatke. “NAT je u oktobru, prošle godine, imao spoljašnju proveru od četvoročlane komisije recenzenata ENQA i uvereni smo da je NAT tom prilikom dobro predstavio svoje dosadašnje rezultate. U proteklih godinu i po dana urađeno je mnogo na formiranju nove metodologije za akreditaciju i spoljašnju proveru kvaliteta”, navela je Kočović za Tanjug.

Ističe da su promenjeni pravilnici i standardi da bi se otklonile primedbe zbog kojih je bivši KAPK stavljen u status člana pod nadgledanjem. Ključna promena koja je urađena je nazavisnost petočlanih recenzentskih komisija (tri profesora, stručnjak iz prakse i student) u formiranju mišljenja da li neka visokoškolska ustanova ili studijski program treba da se akredituje ili ne. “Prilikom donošenja odluke Komisija za akreditaciju ne bi trebalo da promeni mišljenje recenzenata osim ako je u pitanju kršenje zakona. Mi do sada nismo imali takve slučajeve”, navela je ona. Dodaje da je NAT uložio velike napore da postane punopravni član Asocijacije agencija za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju ENQA, kako bi u potpunosti integrisali sistem visokog obrazovanja u Srbiji sa sistemom u evropskom prostoru, a poštujući propisane standarde od strane ENQA.

Pojedini mediji preneli su da su prof. Neda Bokan, bivša predsednica KAPK, i članica te Komisije prof. Verka Jovanović prekršile etički kodeks i omogućile da Jovanovićeva, iako zaposlena na jednom privatnom univerzitetu, bude izvestilac u procesu akreditacije tog univerziteta, a zatim i predloži članove recenzentske komisije za isti univerzitet. Kočović kaže da je zatražila “pisana izjašnjenja” dve profesorke o konkretnom predmetu “kako bi se utvrdile činjenice”, a tek nakon toga “postupaće se u skladu sa propisima”.

Udovičić i Harčenko o saradnji u oblasti sporta i omladine

Ministar omladinе i sporta Rеpublikе Srbijе susrеo sе u sredu 29. januara sa ambasadorom Ruskе Fеdеracijе u Srbiji, Nj. E. Alеksandrom Bocan-Harčеnkom, i srdačno i otvorеno razgovarao o intеnziviranju bilatеralnе saradnjе u oblastima omladinе i sporta. Vеliki korak u tom pravcu jе i Mеmorandum o saradnji u oblasti sporta izmеđu rеsornih ministarstava Ruskе Fеdеracijе i Rеpublikе Srbijе, o čijеm potpisivanju su konstruktivno razgovarala dva zvaničnika. Razmotrеnе su i drugе opcijе i potеncijali za produbljivanjе prijatеljskih odnosa dvе zеmljе, poput razmеnе znanja, iskustava i primеra dobrе praksе u oblastima sportskе mеdicinе, primеnе naukе i tеhnologijе u sportu, obučavanja sportskih stručnjaka, stratеškog planiranja u razvoju sportskе infrastrukturе, organizacijе sportskih događaja i borbе protiv nеgativnih pojava u sportu. Srbija vеć ima potpisan sporazum o saradnji sa Fеdеralnom agеncijom za mladе Ruskе Fеdеracijе, pa jе obostrano izražеna žеlja za još širom rеalizacijom projеkata u oblasti omladinskih kampova i razmеni mladih, kao i razmеni iskustava u omladinskom prеduzеtništvu i povеćanju zapošljivosti mladih, volontеrizmu i aktivizmu mladih.

Rade se normativna akta za sekretara ustanova

Radna grupa za izradu predloga normativnih akata za radno mesto sekretara ustanove douniverzitetskog obrazovanja i bliže uređenje rada zajedničke stručne službe otpočela je sa radom. Na teritoriji grada Beograda zakazani su sastanci sa sekretarima ustanova, a u narednom periodu biće održani sastanci sa sekretarima ustanova  u nekoliko većih gradova u Republici Srbiji.

Sastanci na teritoriji grada Beograda održaće se u: Tehničkoj školi Novi Beograd Omladinskih brigada 25,  u 12 časova, 01.2020. godine, opštini Novi Beograd, Zemun i Surčin; OŠ „Bora Stanković“, Paunova 19a, Voždovac, u 13 časova, 30.01.2020. godine, opštine: Voždovac, Savski venac, Mladenovac, Sopot, Lazarevac; OŠ „NH Siniša Nikolajević“, Timočka 24, Vračar, u 12 časova,01.2020. godine, opštine: Vračar, Palilula, Zvezdara, Stari grad, Grocka, XIII beogradskoj gimnaziji, Lješka 47, Čukarica, u 12 časova, 3.02.2020. godine opštine: Čukarica, Rakovica, Barajevo, Obrenovac.

Koordinator radne grupe je Slavica Đorđević. Bliže informacije o radu Radne grupe, organizaciji i načinu rada mogu se dobiti na  broj telefona: 011/3616-293  i mail adresu: slavica.djordjevic@mpn.gov.rs.

Univerzitet: Čist račun (duga ljubav) s Bogoslovskim fakultetom

Mandat novog dekana Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF) prof. dr Zorana Rankovića nije verifikovan na  sednici Senata Univerziteta u Beogradu (UB) održanoj 22. januara. Ova verifikacija je bila deo prve tačke dnevnog reda zasedanja u Rektoratu, ali je odatle izbrisana na predlog rektorke prof. dr Ivanke Popović, koji su saglasno uvažili učesnici sednice. Dan uoči zasedanja Senatu je, kaže rektorka, stigao dopis dr Vladana Perišića, redovnog profesora PBF, u kome se iznose primedbe na način kako su izabrani članovi saveta ovog fakulteta, čijom je odlukom Ranković i imenovan za dekana. – Bez namere da otvorimo raspravu, ali s očiglednom situacijom u kojoj postoji određeni nesklad, i možda nemamo sve informacije koje su potrebne da bi se Senat izjasnio, mislim da je za UB i Pravoslavni bogoslovski fakultet najvažnije da se ovo ispita i razreši do kraja transparentno. Očekujem da će PBF prevazići situaciju u kojoj se našao i takođe da će UB, sve njegove stručne službe i članovi akademske zajednice, biti na raspolaganju da pomognu fakultetu da poštuje sve odrednice sopstvenog statuta, statuta univerziteta i Zakona o viskom obrazovanju – pojasnila je Popovićeva.

Profesor Ranković nije se javljao za reč. Ni tad, ni malo kasnije kad je predočeno mišljenje Odbora za statutarna pitanja prema kome pojedine odredbe Statuta PBF, kao i Pravilnika o uslovima, načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika i saradnika ove visokoškolske ustanove, nisu u saglasnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i statutom univerziteta.

Diskutabilne odredbe koje treba usaglasiti odnose se na „davanje saglasnosti (blagoslova) za upis studenata na fakultet i za konkurisanje za izbor nastavnika, na povlačenje saglasnosti (blagoslova) nadležnog episkopa, kao i na odobrenje Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve za službu učenja”. – Davanje i oduzimanje saglasnosti i odobrenja na način na koji je to sada propisano direktno utiče na status zaposlenih i studenata na PBF i nije u saglasnosti sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju i odredbama statuta i opštih akata Univerziteta u Beogradu – mišljenje je Odbora za statutarna pitanja.

Imajući u vidu specifičnu ulogu koju PBF ima u našem društvu, rektorka Popović, kako je rekla, smatra da je neophodno odrediti radnu grupu koja će naći odgovarajuće rešenje. Radna grupa radiće u duhu konstruktivnog razgovora koji će trajati onoliko koliko je potrebno jer je ovaj fakultet izuzetno važan član Beogradskog univerziteta i od presudnog obrazovnog značaja za SPC. – Ovo je izuzetno važan zadatak od društvenog značaja koji prevazilazi akademske okvire i zahteva našu veliku pažnju. U ranijim dogovorima sa predstavnicima PBF, SPC i Ministarstva prosvete došli smo do ideje da bi ovim trebalo da se pozabavi jedna radna grupa i, kad bude spremna, da na odgovarajući način zaključke predstavi Senatu, pa da se i urade adekvatne izmene statuta fakulteta – objasnila je rektorka i zamolila članove Senata za strpljenje i razumevanje jer bilo kakva ishitrena odluka nikome ne bi koristila. Optimistično je dodala da veruje da sa svih strana postoji dobra volja da se ova situacija reši, te zato nije predložila dalje izjašnjavanje članova Senata o ovom pitanju.

Odbor za statutarna pitanja sugerisao je da se od uprave Filološkog fakulteta zatraži pisano izjašnjenje povodom primedaba da statut te visokoškolske ustanove nije u saglasnosti sa Zakonom o visokom obrazovanju i statutom univerziteta. Na to je rektorka pojasnila da je do sada UB nailazio na saradnju po svim tačkama gde je uočeno da ovaj fakultet treba da usaglasi svoj rad s univerzitetskim propisima, ali i upitala prof. dr Ljiljanu Marković da li kolektiv Filološkog ima energije da dođe do rešenja. –  Radimo predano. Obeleženo je mnoštvo primedbi koje su katedre dale. Ogromni smo. Imamo 450 zaposlenih, 34 strane i tri srpske filologije, tako da smo univerzitet jezika i kultura u malom. Katedre su molile za produžetak roka. Sve primedbe su unete u tekst. Trebalo bi da sledeće srede izaberemo tri nova člana statutarne komisije, jer toliko nam ih nedostaje, otišli u penziju, pa da nakon toga vrlo brzo ovom Senatu na izjašnjavanje damo novi predlog Statuta Filološkog fakulteta – pojasnila je Markovićeva.

PKS: Poziv PKS kompanijama da se uključe u dualno obrazovanje

Privredna komora Srbije objavila je poziv kompanijama da se uključe u model dualnog obrazovanja u školskoj 2020/2021. godini i da do 10. februara dostave Izjavu o spremnosti poslodavaca za uključivanje u dualno obrazovanje, kako bi mogla da utvrdi predlog liste profila prema potrebama privrede. “Privredna komora Srbije ovih dana organizuje sastanke sa privrednicima širom Srbije sa ciljem razmatranja njihovih potreba za kadrovima i sagledavanja kapaciteta i mogućnosti za učešće u dualnom obrazovanju”, kaže Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje PKS.

U toku naredne dve nedelje, kako dodaje, u Beogradu će biti održani sastanci sa privrednicima iz građevinarstva, saobraćaja i telekomunikacija i grafičke industrije, dok će u regionalnim privrednim komorama sastanci pokriti sve privredne sektore. “Na osnovu prikupljenih izjava kompanija, Komora će napraviti Predlog o potrebama privrede za budućim kadrovima i dostaviti ga Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na osnovu našeg predloga biće doneta odluka o strukturi upisa u srednje škole za dualni model obrazovanja – broju učenika i odeljenja za svaku opštinu i grad u Srbiji”, objašnjava Kovačević. Podseća da će konačnu odluku doneti krajem aprila resorno ministarstvo objavljivanjem Konkursa za upis učenika u srednje škole.

Formulari i dokumentacija za zainteresovane kompanije dostupni su na sajtu www.dualnoobrazovanje.rs Dokumenta je neophodno dostaviti do 10. februara 2020. godine i u elektronskom obliku i u originalu. Elektronska verzija dokumenata se može dostaviti na e-mail adresu: obrazovanje@pks.rs, a štampana verzija na adresu: Privredna komora Srbije, Služba za dualno obrazovanje i obrazovne politike, Kneza Miloša 12, 11000 Beograd.

U školskoj 2019/2020. godini, dualni model primenjuje se u 72 škole i čak 880 kompanija. Oko 6.100 učenika se u tekućoj školskoj godini školuje za jedan od 35 obrazovnih profila počev od modnog krojača, industrijskog mehaničara, mehaničara motornih vozila, preko tehničara za digitalnu grafiku i internet oblikovanje i elektrotehničara informacionih tehnologija do tehničara mehatronike.

Dualno obrazovanje trenutno čini 10 odsto ukupnog srednjeg stručnog obrazovanja, a dualni profili 16 odsto ukupnog broja profila, dok 18 procenata škola ima dualne profile u svojoj ponudi. Dualno obrazovanje podrazumeva učenje u školi i kompaniji tako da učenik ovlada praktičnim veštinama još tokom školovanja. Dualno obrazovanje inicirala je Privredna komora Srbije. Ono se sprovodi u Srbiji od 2013. godine, u početku u formi pilot projekta, a od septembra 2019. godine uz punu primenu Zakona o dualnom obrazovanju.

Pripreme za upis na fakultete do 500€

Pripreme za prijemni ispit na prestoničkim fakultetima uveliko su u toku i za njih budući brucoši moraju da izdvoje od 20.000 do 40.000 dinara, u privatnim edukativnim centrima i do 500 evra. Najpovoljnija je cena pripremne nastave na Mašinskom fakultetu, gde 65 časova košta 20.000 dinara, a najskuplja na Elektrotehničkom fakultetu, gde 60 časova, plaćenih na rate, iznosi 40.000 dinara. Na Eleketrotehničkom fakultetu izvodi se nastava iz Matematike i Fizike. Fond časova po predmetu je 60 u grupama od najviše 20 polaznika. Nastava se održava subotom ili nedeljom, svakog vikenda po 2 časa ili svakog drugog vikenda po 4 časa, po izboru. “Cena po predmetu je 36.000,00 ako se plaća ođednom ili na rate 40.000 dinara. U tom slučaju uplaćuje se odmah 16.000, pa druga rata 12.000 i treća 12.000 dinara”, objasnili su iz te ustanove.

Na Matematičkom fakultetu organizatorka pripremne nastave Marija Mikić rekla je da se kod njih mogu pripremati svi budući studenti koji će na prijemnom polagati matematiku. “Fond časova za prvi krug je 60, odnosno 20 termina po 3 časa i cena je 36. 000 dinara, odnosno 33. 000 dinara ukoliko se otplati u celosti, postoji mogućnost isplate na tri rate od po 12. 000 dinara. Drugi krug traje nešto kraće i stoga je cena niža i iznosi 23.100 za ulatu u celosti i 25.100 dinara za plaćanje na dve rate”, rekla je Mikić i dodala da će Matematički fakultet održati probni prijemni ispit iz matematike 17. juna ove godine, na koji mogu da izađu svi maturanti koji žele da utvrde svoje znanje iz matematike, ukoliko plate 2.500 dinara.

Na fakultetu Organizacionih budući brucoši za 40 časova iz Matematike, trebaju da izdvoje 28.000 dinara. U slučaju da plaćaju na rate, prva rata iznosi 18.000 a druga 12.000 dinara. Pripremna nastava iz nastavnih predmeta Hemija i Biologija za polaganje prijemnog ispita na Stomatološkom fakultetu u Beogradu održavaće se, 3 časa po predmetu, ukupno 50 časova biologije i 50 časova hemije. Cena jednog časa po predmetu iznosi 500 dinara, te ukupno za pedeset časova hemije kandidat uplaćuje 25.000 dinara i isto toliko za časove biologije. Pripremna nastava istih predmeta za polaganje prijemnog ispita na Medicinskom fakultetu u Beogradu održava se takođe subotom tri časa po predmetu. Cena za Hemiju iznosi za ukupan fond od 60 časova 33.000 dinara, a isto toliko i za predmet Biologija.

U privatnim edukativnim centrima pripreme su takođe krenule, gde individulani časovi koštaju od 10 do 30 evra, a roditelji na kraju za pripremnu nastavu izdvoje i do 500 evra za ceo kurs. “Pripreme traju do juna i uglavnom se održavaju vikendom. Kada završe oblast kandidati imaju test na kojem je poželjno da imaju prosek iznad 95 procenata, u suprotonom obrađuju ponovo tu istu oblast”, rekli su u jednom privatnom edukativnom centru.

Talentovani učenici ponovo na bilbordima širom Srbije

Na 38 lokacija širom Srbije Ministarstvo prosvete je postavilo bilborde na kojima su prikazani mladi talentovani učenici koji su osvojili brojne nagrade na internacionalnim takmičenjima. Bilbordi sa fotografijama uspešnih učenika su postavljeni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Užicu, Kragujevcu i Čačku. U Ministarstvu prosvete su za Tanjug rekli da je cilj postavljanja bilborda da se ukaže na rezultate izuzetnih učenika, kako bi oni postali vidljivi u društvu. Na bilbordima su osvajači medalja iz oblasti informatike, robotike, hemije, fizike, matematike… Tako su na fotografijama učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Jelena Ivančić, Jovan Toromanović i Miloš Milićev, koji su na Međunarodnoj olimpijadi iz matematike u Velikoj Britaniji osvojili zlatnu, bronzanu i srebrnu medalju. Među izuzetnim učenicima su i Luka Carević i Aleksa Đorđević, koji su na 15. Juniorskoj naučnoj olimpijadi u Bocvani osvojili bronzane medalje, kao i Igor Eskić, osvajač bronzane medalje na Svetskoj geografskoj olimpijadi u Hong Kongu. Na bilbordima su i Vojin Ivković, Aleksandra Petković i Dušan Igić, Momčilo Tošić, Maja Cvetković, osvajači bronzanih medalja na međunarodnim takmičenjima iz fizike u Poljskoj, Mađarskoj i Italiji. Tu su i učenici Kragujevačke gimnazije i Osnovne škole „Kralj Petar II” iz Užica, Mihailo Šundović,Vuk Lazović i Dušan Tenjović, koji su osvojili 2. nagradu iz robotike u Šangaju, kao i Luka Majkić, Andrej Stevanović i Dragica Gavrilović, koji su na istom takmičenju osvojili 3. nagradu. Među istaknutim učenicima su nagrađeni i mladi sportisti, učenici muzičkih i baletskih škola, prenosi Tanjug.

NHC i Savetovalište za mlade organizuju grupne terapije

Novosadski humanitarni centar i Savetovalište za mlade organizuju grupne terapije, na kojima će učesnici moći da sa stručnim licima porazgovaraju o raznim problemima iz njihovog života. Učešće na terapijama je besplatno, a prijave su u toku.

Centralna tačka svakog susreta su aktuelni sadržaji, koje su članovi grupe voljni da podele sa drugima. Na taj način, učeći o drugima i njihovim životnim izazovima, snagama, slabostima i dilemama, polaznici grupnih terapija naučiće kako da lakše prihvate druge, a i sebe. “Odlučili smo se prosto za ovaj korak u nadi da pre svega možemo pomoći ljudima koji su nažalost na listi čekanja, a sa druge strane ljudima koji zaista žele da pomognu sebi i da krenu, i koji nemaju problem da tako kažem s obzirom na osetljivost teme, da o takvim stvarima pričaju u grupi”, kaže Mira Novaković Ilin, Novosadski humanitarni centar

Terapije obuhvataju rad u grupama koje broje od šest do deset učesnika oba pola, starosti od osamnaest godina pa naviše. Susreti su planirani dva puta nedeljno u trajanju od 120 minuta, a završavaju se nakon 5 meseci. “U poslednjih nekoliko godina se smanjila ta stigma, da tako kažem da je sramota ići, da je sramota potražiti pomoć ukoliko imati problem sa mentalim zdravljem, sa prosto nekim veštinama koje su vam potrebne da prevaziđete neke krize sa kojima se suočavate, i sve je veći broj mladih ljudi koji nema problem da se nama obrati, što je nama i drago”, kaže Mira Novaković Ilin, Novosadski humanitarni centar.

Svi zainteresovani mogu se prijaviti na savetovaliste.nshc@gmail.com. https://www.youtube.com/watch?v=fa3UGUmv_A4&feature=emb_logo

Inđija: Uskoro bez liste čekanja za upis u vrtiće

Opštine u Sremu rade na tome da se ukinu liste čekanja i da vrtići budu dostupni za svu decu pod jednakim uslovima. Jedna od njih je opština Inđija. Do sada su dva vrtića obnovljena, neki su i prošireni, a najvažnije od svega jeste najavljeno polaganje kamena temeljca za izgradnju još jenog vrtića u Inđiji. Nadležni se nadaju da će izgradnjom novog objekta biti ukinute liste čekanja u Inđiji.         https://www.youtube.com/watch?v=1Q0SoBSY4jE&feature=emb_logo

Otkrivena info-tabla posvećena Jeleni Kon

Poslednjeg dana manifestacije „Ledena tišina – sećanje na žrtve Novosadske racije“, a povodom obeležavanja 78. godišnjice od ovog tragičnog događaja, u ulici Sonje Marinković 24. januara otkrivena je info-tabla posvećena Jeleni Kon. Reč je o dobrotvorki i osnivaču najznačajnijeg ekumenskog humanitarnog udruženja u Novom Sadu „Kora hleba i dečje obdanište“.

Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva grada Novog Sada, podsetio je da se ova velika žena doselila u naš grad i utkala u sve pore društvenog života pomažući onima kojima je pomoć bila potrebna. “Posle Prvog svetskog rata naša zemlja zapala je u veliku ekonomsku krizu i mnogi su se našli u situaciji da im je bila potrebna pomoć. Zahvaljujući Jeleni Kon, u Novom Sadu počelo je da radi društvo „Kora hleba i dečje obdanište“ koje se staralo o svim Novosađanima i pomagalo im u toj velikoj muci”, rekao je Đurđev naglasivši da na tom primeru dobročinstva treba svi da učimo, jer ako je dobro drugima, dobro je i nama. Đurđev se zahvalio KCNS i Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“, jer su obnovili sećanje na ovu značajnu Novosađanku. Deci u vrtiću „Čarolija“ o Jeleni Kon, njenom humanitarnom radu i životu, kao i pogibiji u Novosadskoj raciji tokom Drugog svetskog rata, govorila je Gordana Todorić, profesorka srpskog jezika i književnosti u gimnaziji „Svetozar Marković“.

Pomoćnik direktora KCNS, Sunčica Marković, rekla je da je ova inicijativa za postavljanje info-table u znak sećanja na Jelenu Kon realizovana u saradnji sa PU „Radosno detinjstvo“. Na tabli, na srpskom i engleskom jeziku, stoji tekst: „Ovu zgradu podigla je dobrotvorka Jelena Kon da služi deci Novog Sada. Jelena Kon ubijena je u Novosadskoj raciji 1942. godine“. http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otkrivena-info-tabla-posvecena-jeleni-kon_1087320.html

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 31. januara 1997. godine nastavljena je, 15. januara u somborskim školama započeta, obustava rada. Štrajk je 21. i  22. januara 1997. godine  krenuo i u Zrenjaninu i Apatinu, i u još desetak gradova u Vojvodini.  Zatim se nastavlja  i širi – nakon skupa prosvetara u Skupštini grada Novog Sada i aklamacijom donete odluke  o stupanju u štrajk, 28. januara počeo je štrajk i u Novom Sada, a dan ranije i u Vršcu.

U Beogradu u Domu sindikata poslednjeg dana tog januara – u petak,  31.01. 1997. godine   je održan Zbor predstavnika škola i svih prosvetnih radnika iz Srbije, koji je trebao da okonča štrajk u ekspanziji. Međutim, nakon obraćanja okupljenim prosvetarima od strane tada potpredsednika Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zdravka Kovača, i nakon što je izviždano i salu napustilo rukovodstvo samostalnog sindikata i predstavnici Vlade Srbije, uz  podršku svih prisutnih aklamacijom doneta je odluka o generalnom štrajku na teritoriji čitave Srbije, usvojeni su zajednički zahtevi i oformljen je zajednički pregovarački tim sastavljen od predstavnika „državnog“ i alternativnih sindikata („Nezavisnost“ i SPRV)  kao i sindikata u nastajanju (Inicijativnih odbora foruma i Asocijacije prosvetnih radnika Pančeva i Kovina, prim HZMK). I ništa više neće  biti kao pre.

U tom trenutku u štrajku je već preko 1.000 škola. I tako umesto da prosvetne  i druge vlasti toga dana „ugase“  štrajk, on će se proširiti na celu zemlju. Tada i  više nikada – nakon toga ali i dan-danas  prosvetarima je suspendovano pravo na obustavu rada i  oni nemaju pravo na štrajk, već im je zakonom propisan minimum procesa rada.

Vremeplov: Umro Zmaj od Noćaja

Na današnji dan 31. januara 1870. godine  umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda “Čupićeva zadužbina”, kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rođen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja. Sredstvima njegovog fonda pokrenut je jedan od najboljih srpskih časopisa iz oblasti humanističkih nauka – “Godišnjica Nikole Čupića”. Ta publikacija uživala je veliki ugled, zbog retko kvalitetne sadržine, sve do poslednjeg broja 1941. godine.

Vremeplov: Rođen Dušan Džamonja

Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB rođen je na današnji dan 31. januara 1928. godine. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

Vremeplov: Rođen Norman Majler

Na današnji dan 31. januara 1923. godine rođen je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera “Goli i mrtvi”. Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i međunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom “Goli i mrtvi” koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman “Armije noći” o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

Vremeplov: Umro Dragiša Nedović

            Dragiša Nedović, tekstopisac i kompozitor umro je na današnji dan 31. januara 1966. Rođeni Kragujevčanin, zanatlija po zanimanju, kao samouki muzičar i tekstopisac stvorio je stotine pesama, među kojima su pojedine toliko prihvaćene da se doživljavaju kao izvorne. Pesme: ” Stani, stani Ibar vodo”, “Obraše se vinogradi”, “Lepe li su nano gružanke devojke”, “Kad si bila mala Mare”, “O lipa ti neznanko”, “U lijepom staru gradu Višegradu”, “Prođoh Bosnom kroz gradove”.

Vremeplov: Rusija prešla na Gregorijanski kalendar

Na današnji dan 31. januara 1918. godine  u Rusiji (tada pod vlašću Boljševika) je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po Julijanskom kalendaru. Sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru, koji je od tada postao službeni.

Vremeplov: Prestala da postoji Dubrovačka Republika

Dubrovačka Republika i formalno je prestala da postoji na današnji dan 31. januara 1808.  godine. Gotovo dve godine prethodno grad je bio pod okupacijom Francuza (maršal Marmon, tada general). Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vremeplov: Rođen Franc Šubert

Na današnji dan 31. januara 1797. godine rođen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama “Lepa mlinarica”, “Zimsko putovanje”, “Labudova pesma”, scenska muzika za “Rozamundu”, simfonije “Sedma u c-molu”, “Osma u h-molu” (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije “Muzički trenuci”, “Impromptija”, opera “Alfonso i Estrela”, operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

Martinoviću još jedna funkcija i … sedma plata

Administrativni odbor Skupštine Srbije odobrio je 28. januara Aleksandru Martinoviću da obavlja još jednu funkciju – ovoga puta člana Saveta Univerziteta u Prištini. Na primedbu poslanika radikala – da bi mu to bila sedma plata, Martinović kaže da ta nova funkcija nije plaćena. Pred administativnim odborom različiti zahtevi poslanika za davanje saglasnosti za obavljanje i druge funkcije, među njima i zahtev predsednika odbora.  “I radi se o mom zahtevu za obavljanje funkcije člana Saveta Univerziteta u Prištini sa p rivremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici”, rekao je Martinović.

Imovinska karta Aleksandra Martinovića govori da po tri osnova prima naknadu na Univezitetu u Novom Sadu, zatim paušal od Skupštine Srbije, nadoknadu za odborničko mesto u Skupštini opštine Rume i naknadu za rad u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. I baš zbog takve imovinske karte radikali kritikuju Martinovića. “Gospodine Martinoviću, ja sam brojao nekoliko puta. Bio sam veoma začuđen. Vi već primate šest apanaža, šest… Više puta sam brojao. Šest apanaža već primate. I to vam nije dosta… nego vam treba i sedma”, rekao je poslanik SRS Nemanja Šarović.

Martinović kaže da ga je na mesto člana saveta imenovala Vlada, a da se i za njegova druga angažovanja svakako ne može koristiti reč apanaža. “Funkciju člana saveta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici obavljam besplatno, kao i svi drugi članovi saveta, dakle to je neplaćena funkcija. Čini mi se da te apanaže niste dobro prebrojali, jer ako neko prima platu, onda to nije apanaža, ako neko radi i u radnom je odnosu onda to nije funkcija nego je to radni odnos”, kaže Martinović. Ostali naprednjaci veruju da ima poslova koje isključivo može da radi šef njihove poslaničke grupe. “Suština je da ne postoji u Srbiji mnogo ljudi koji su kredibilni, kvalietni i kompetentni, da se nađu na mestu predsednika ili člana saveta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici”, kaže Darko Laketić.

Podržavaju i koalicioni partneri jer, kažu, ko radi i treba da prima platu. “Ja se lično uvek zalažem da oni koji rade da primaju ili platu, ali svakako nikad ne podržavam one koji ne rade, a primaju platu”, rekao je Vojislav Vujić iz Jedinstvene Srbije. O svojim angažmanima, broju funkcija i plata Aleksandar Martinović nije želeo da govori za N1.

Prof. Zec: “Društvo propada kad mu se raspadnu škola i crkva”

Osvrćući se na situaciju u vezi sa doktoratom ministra finansija Siniše Malog,  univerzitetski prof Miodrag Zec kaže da se lično “čudi da je Siniša Mali to sebi dozvolio”. “Mislim da je on jedan od ministara koji nije čovek bez znanja, on je prosto bio krupan, pa se to pojavilo”, kaže on. Ističe da u ovoj zemlji imamo mali broj institucija za koje se možemo uhvatiti da nešto predstavljaju, a to je Beogradski univerzitet. “Ti si sada upregao sve sile da to malo digniteta koji ima BU, da ti to razvališ, e to ja ne mogu da shvatim. Da jedno društvo nema odnos, pa Milanković je tu predavao, pa po njemu se na mesecu nešto zove. Jedno društvo propada onog momenta kad mu se raspadnu dve kapitalne institucije – škola i crkva”, kaže on.

Kako kaže, kada je studirao, to je bilo drugačije. “Ti si imao neto priliv kapitala, Srbija je bila mala Amerika. Početkom veka Srbija je bila najveće imigraciono područje u Evropi, a Amerika u svetu. Amerika je to ostala, a Srbija je danas migrantska zemlja”, kaže on.

Ipak, smatra da ljudi ne odlaze samo zbog ekonomskih prilika. “Društvo je više od ekonomije. Znam mnogo ljudi koji odlaze, a nemaju elementarnih ekonomskih problema. Međutim, vi da biste živeli u jednom društvu, morate imati čitav niz drugih stvari – pravo na slobodu, na javnost, na dostupnost informacija, kao elementarno ljudsko pravo. Ovo što ja vidim je zaptivanje svih mogućih trasa komunikacije, nemaš mogućnost da čuješ razne ideje. Senzori za požar postoje, a ovde niko ne bi smeo da kaže da gori nešto, dok predsednik ne kaže da gori”, kaže on.

Zaštitnik o slučaju otete devojčice: Pojedinci krše zakon

U zaštiti podataka o ličnosti u slučaju devojčice M. K. (12) koju je oteo Ninoslav Jovanović bilo je propusta zbog čega je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja podneo krivičnu prijavu protiv NN lica nadležnom javnom tužilaštvu. Poverenik Milan Marinović izjavio je u utorak 28. januara da ne misli da državni organi krše zakon, ali da ga krše pojedinici. Kako kaže, službena lica ne postupaju sa dovoljno pažnje pri ovakvim slučajevima. “Ne mogu da kažem da je neko dostavio podatke neovlašćenom licu, ali činjenice koje smo utvrdili ukazuju na to. Stoga smo i podigli krivičnu prijavu protiv NN lica nadležnom javnom tužilaštvu. Nema dokaza i ne želim da tvrdim da je iznošnje podataka bilo zlonamerno i da je to sve bilo u cilju sticanja koristi. Posebno, ne u cilju nanošenja štete”, izjavio je Marinović. Prema njegovim rečima, radi se neobazrivo i ne misli se o posledicama. “Onaj koji je to uradio, trebalo bi da razmisli da li bi tako lako odao podatke u slučaju da je to bila njegova ćerka ili sestra”, istakao je poverenik.

Utvrđeno je da se podaci sa saslušanja osumnjičenog Ninoslava Jovanovića i podaci iz zapisnika podudaraju, kako kaže, u dobroj meri, sa onim što su mediji objavili. “Na tom saslušanju su prisustvovali, osim tužioca koji je vodio saslušanje, i predstavnici MUP-a i branilac po službenoj dužnosti. To su sve osobe koje su mogle dati informacije i dostaviti neovlašćenim licima”, objasnio je Marinović.

Hoće li zbog trobojke  i “Veliki Štrumpfa” stradati učiteljica?

Rada Višnjić, učiteljica Osnovne škole “Jugoslavija” iz Bara, čiji su đaci na času likovnog crtali Štrumpfove i proskribovanu “trobojku”, suspendovana je dok protiv nje traje disciplinski postupak. Rada Višnjić, učiteljica osnovne škole “Jugoslavija” iz Bara, protiv koje je pokrenut disciplinski postupak zbog toga što su deca na času crtanja naslikala trobojku, izjavila je da ne brine, da njene odgovornosti nema i da će sve ubrzo biti razjašnjeno, jer deca su, kaže, to radila po svom nahođenju.

Reč je, ističe, o nesporazumu. “Imali smo nastavnu jedinicu ‘crtanje ukrasa’. Objasnila sam im da mogu da nacrtaju šta god žele, a da to može da posluži kao ukras. Jedna devojčica se dosetila i pitala da li mogu da nacrtaju Štrumpfa sa društvene mreže”, ispričala je Višnjićeva za podgoričku Pobjedu. Ističe da nije bilo razloga da kaže da ne mogu da crtaju šta hoće, a što bi moglo da bude ukras. “Radim već 30 godina, zakon poštujem i ne igram se sa takvim stvarima, pa još od prvog razreda imam dozvolu od roditelja da, pošto volim da se pohvalim sa dečjim crtežima, tekstovima, pesmama, objavljujem sve to na svom Fejsbuk profilu”, rekla je ona. Dodala je i da je fotografija uklonjena sa Fejsbuka.

Uvek se, kaže, trudi da ispoštuje želje dece. “Direktorka je trebalo da objasni da ideja nije potekla od mene, već da su učenici predložili šta da crtaju. Javnost treba da zna da učiteljica nije zadala da se nacrta Štrumpf, već crtanje ukrasa. Protiv mene je pokrenut disciplinski postupak. Nemam nikakvu bojazan, to će se lako rešiti, jer je u pitanju nesporazum”, navela je. Smatra da direktorka škole samo radi svoj posao, kao i ministar. “Suspendovana sam, ali, iako ima koleginica koja me menja, ja dolazim na posao. Pitanje je dana kada će to biti rešeno. Ne plašim se, jer smo mi samo hteli da se zabavimo i poigramo”, rekla je Višnjićeva.

“Dok traje postupak, neću moći da se viđam sa svojom decom na časovima. Odluka me nije iznenadila. Trenutno je jedini problem u tome što nemam odgovor na pitanje koliko bi suspenzija mogla da traje, a za to vreme neću primati platu”, izjavila je Višnjićeva za Sputnjik. Radovi su nastali u ponedeljak na redovnom času likovnog, na temu crtanje ukrasa. Veliki Štrumpf, koga su deca crtala na trobojkama, postao je novi simbol borbe za očuvanje srpskih svetinja u Crnoj Gori. Nakon što su Štrumpfovi postali hit na društvenim mrežama, direktorka škole Biljana Vukmanović je izjavila da ta institucija nije mesto na kome će se otvoreno ili prikriveno demonstrirati političko delovanje.

About the Author

admin