Vesti – 01/02.02.2020.

MASA: Poslanik SNS Atlagić „nepismeno nestručan“

Vrhunski naučni autoriteti ocenjivali radove Marka Atlagića

Napadi predstavnika vlasti na kritičku inteligenciju u Srbiji dostižu vrhunac poslednjih meseci. Za skupštinskom govornicom se preti smrću, vređaju se, ismevaju i ponižavaju najugledniji predstavnici naše akademske zajednice. U tome se ističe Marko Atlagić (1949),  penzionisani nastavnik Prištinskog univerziteta. Polemike koje, uz verbalnu agresiju i vulgarnost, iz skupštinske klupe vodi Atlagić ne sadrže ni minimum akademske argumentacije i integriteta za koje se zalaže Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).

Zbog toga smo pokušali da nađemo akademske reference poslanika Atlagića, koji samog sebe svrstava među vrhunske naučnike i predstavlja se kao vodeće ime epigrafike, heraldike, genealogije i istorijske geografije.

Da bi javnost mogla da proceni kredibilnost Atlagićevih akademskih diskvalifikacija usmerenih na profesore Univerziteta u Beogradu, ukazaćemo na reakciju na Atlagićeva naučna dostignuća od strane najkompetentnijih savremenika.

O čemu svedoče kritike Atlagićeve knjige objavljene na osnovu njegove doktorske disertacije?

U osvrtu akademika Slavka Gavrilovića, štampanom u Zborniku Matice srpske za istoriju 2000. godine (broj 61-62) na čak 15 strana, ukazuje se na Atlagićevo zapanjujuće neznanje, izmišljanje činjenica i površnost.

Podsetimo, prof. dr Slavko Gavrilović je bio jedan od najcenjenijih i najuticajnijih srpskih istoričara u 20. veku, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, redovni član SANU, autor brojnih naučnih monografija i više stotina naučnih radova, znalac više svetskih i latinskog jezika, te najtemeljniji istraživač srpske prošlosti u bečkim i drugim arhivima.

Gavrilović precizno dokazuje sve Atlagićeve promašaje, kao što su fiktivno citiranje i lažne reference, što je prekršaj prvog reda u nauci. Čitavu knjigu i reference u njoj označio je kao „besprimeran primer aljkavosti, površnosti, neodgovornosti i, naravno, neznanja“. Osim nepoznavanja elementarne faktografije o kojoj piše, akademik Gavrilović je bio užasnut, u svom prikazu, ne samo Atlagićevim neznanjem i nepoznavanjem osnovne literature, već i „plitkoumnošću“ njegovih zaključaka. Većinu Atlagićevih tvrdnji i zaključaka prof. Gavrilović je okarakterisao kao „neistine“, „falsifikate“, „neznanje“, „netačnosti“, „besmislice“, „nelogičnosti“, i „izmišljotine“. Ovaj, inače, odmereni srpski akademik je svoj prikaz završio netipičnom direktnošću: „Sve u svemu: reč je o jednoj od najslabijih, najnepismenijih, najpovršnijih knjiga iz oblasti srpske istoriografije u XX veku. Ipak, s takvom knjigom Marko Atlagić je došao do doktorata. Nečuveno!“.

Da svoju reakciju ne bismo temeljili na samo jednom (koliko god vrednom) izvoru, navešćemo i kritički osvrt priznatog heraldičara Dragomira Acovića u Istorijskom časopisu knj. XLV-XLVI (1998-1999). On o Atlagićevoj knjizi kaže: „U domenu heraldičke teorije i prakse, obim i objektivna težina stručnih grešaka i propusta daleko nadmašuju dozvoljeni, pa i zamislivi, kvantum koji bi bio primeren ili dopustiv za delo ovog sadržaja i ambicija. Poslednja, ali ne i najmanja, mana knjige dr Atlagića je nedopustivo nizak nivo pismenosti! (…) Taj problem se sastoji u odsustvu gotovo svih komponenata pismenosti: gramatike, rečnika i stila!“

Ocenjujući Atlagićevo delo kao prepuno „proizvoljnih tvrdnji“ i „nenaučne selekcije podataka“, koje karakteriše „opšta aljkavost“, Acović njegove domete po nauku u Srbiji određuje kao „tragično“. Na kraju, pravilo je u nauci da se bezvrednim knjigama autora koji su poznatiji po političkim funkcijama nego po akademskim dostignućima ne pridaje tako velika pažnja, posebno ne pažnja vrhunskih naučnih autoriteta kakvi su akademik Slavko Gavrilović u istoriografiji i Dragomir Acović u heraldici.

Njihovo reagovanje nema za cilj da pokaže samo bezvrednost rada Marka Atlagića nego i upozorava na štetu koju objavljivanje takvih radova čini po nauku u Srbiji. Ove reakcije ostaju kao svedočanstvo ranog otpora trendu koji je danas u uzletu – banalizaciji i obezvređivanju doktorskih teza i političkim zloupotrebama akademskih zvanja u Srbiji.

Marko Atlagić je paradigma. Uprkos svemu, poslanik Atlagić ističe svoj naučni autoritet i vrši vulgarno verbalno nasilje nad koleginicama i kolegama u cilju gušenja kritičkih i slobodoumnih glasova u našem društvu.Dužnost nam je da ukažemo na štetu koju nanose ovakvi istupi u Skupštini Srbije i da stanemo u zaštitu kritički nastrojenih koleginica i kolega koje ova vlast o(t)pisuje kao „kvaziakademsku elitu“, samo zato što kritikuju politiku vlasti i ne prihvataju načela neznanja, neetičnosti i bespogovorne poslušnosti.Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA odlučno se suprotstavlja ovim pritiscima i napadima.Zajedno i solidarno moramo stati na put obezvređivanju našeg rada, plagiranju i falsifikovanju diploma i zvanja, inače će se ostvariti zloslutna vizija parlamentarnih predstavnika o društvu neznanja i jednoumlja u kome neće biti mesta za one koji drugačije misle, a neće moći ni da rade na drugom mestu jer njihove diplome neće vredeti.Srbija rizikuje da bude stavljena na crnu listu zemalja sa sumnjivim diplomama što je samo uvertira u negativno pozicioniranje naših univerziteta koji su, do sada, bili cenjeni zbog kvalifikovanih kadrova koji su izlazili sa njih.

Čupić: Protest dok se ne uvede normalnost

„Institucija koja se u proteklih sedam godina izborila da pokaže da joj niko ne može dovesti u pitanje profesionalizam i poziv jeste Univerzitet u Beogradu. Univerzitet je ove jeseni preko sjajnih odvažnika među studentima i profesorima i rektorke odbranio svoju autonomiju. To je primer za ugled i tim primerom treba da krenu sve institucije, prevashodno pravosudne“, kaže univerzitetski prof u penziji  Čedomir Čupić. „Naravno, i Univerzitet još nije izašao na kraj sa pošastima koje dolaze spolja i pokušavaju da unutar njega naruše autonomiju i dostojno i časno ponašanje. Videli smo koliko je bilo potrebno vremena da se na kraju reši nešto što je bilo očigledno od samog početka. Nažalost, fakulteti, institucije koje treba da budu uzorne i ugledne i da se prema njima orijentišu i sve ostale institucije, ali i celokupno društvo, načete su upravo onim obrascima koji se nameću spolja preko sadašnje vlasti, odnosno načina na koje ona partokratski funkcioniše“, kaže prof Čupić.

„Na fakultetima su formirane klike koje interesno povezane unose strah i razaraju autonomiju pojedinaca, ali i institucije. Taj kukavički obrazac ponašanja na fakultetima treba dovesti u pitanje i izbaciti iz akademskog života. Na univerzitetu treba zaustaviti opasne kalkulante koji narušavaju dobre akademske običaje unoseći loša osećanja kao što su zavist, mržnja, pakost i osvetoljubivost. Nadam se da će se svi poslenici svetog profesorskog poziva otrezniti i neće dozvoliti da budu manipulisani, ucenjeni i ustrašeni. Taj način preporučujem svim državnim i javnim institucijama. Neka živi i traje ovaj protest dok se ne uvede normalnost u Beogradu i Srbiji!“, kaže Čupić.

Konkurs Ambasade Švajcarske za mlade umetnike

Treću godinu zaredom Ambasada Švajcarske u Srbiji uputila je otvoreni poziv mladim vizuelnim umetnicima i umetnicama iz Srbije, nastavljajući da neguje praksu raspisivanja godišnjeg konkursa pod nazivom “Privatna vrednost”. Najviše petoro autora dobiće priliku da dobiju finansijsku podršku za realizaciju svojih radova i učešće na kolektivnoj izložbi koja će se realizovati od sredine juna do kraja jula 2020. godine u rezidenciji ambasadora Švajcarske u Beogradu. Tema izložbe je, u kontinuitetu sa prethodnim izdanjima iz 2018. i 2019. godine, ponovo “Privatna vrednost” sa fokusom na “Lično angažovanje” u različitim oblicima.

Na konkurs se mogu prijaviti umetnici i umetnice rođeni između 1.1.1990. i 31.12.1997. godine, sa stalnim boravkom na teritoriji Srbije od najmanje tri godine. Umetnička dela sa kojima apliciraju mogu biti: slike, fotografije, video radovi, instalacije ili skulpture (u zatvorenom prostoru i na otvorenom). Svaki umetnik i umetnica koji budu izabrani da učestvuju na izložbi dobiće 60.000 dinara, kao pomoć za pripremu radova. Među učesnicima čiji radovi budu izloženi, stručni žiri će odabrati jednog umetnika ili umetnicu, koji će dobiti posebnu nagradu od 240.000 dinara.

Najbolji na bilbordima: Marina Šmit

Marina Šmit učenica je osmog razreda Osnovne škole „Ljudovit Štur“ u Kisaču. U prošloj školskoj godini osvojila je drugo mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika kao nematernjeg. Poznavanje jezika i jezičke kulture oblast je koja je za Marinu izazov, zbog čega je i učestvovala na opštinskim i okružnim takmičenjima, a na najprestižnijem državnom takmičenju došla je do značajne nagrade.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovog projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Isodorini gimnazijalci narednih godinu dana u Srednjoj mašinskoj školi

Zbog proširenja i renoviranja,novosadska  Gimnazija “Isidora Sekulić” iseljena je u Srednju mašinsku školu, gde će njeni učenici u narednih godinu dana pohađati nastavu. Gimnazijalcima Isidorine gimnazije biće na raspolaganju 35 učionica za nastavu, koja će se odvijati u poslepodnevnim smenama. Prema rečima direktora Srednje mašinske škole, nastava će teći normalno, zahvaljujući dobroj organizovanosti i dovoljnim kapacitetima škole.

Vladimir Gavranić, direktor Srednje mašinske škole kaže: “Mi imamo dosta dece u dualnom obrazovanju pa smo se nekako potrudili da uklopimo naš raspored i imamo mala preklapanja na našem osmom času, naravno kabineti su prazni, tako da smo svi stali u jednu školu ali sada idemo u dve smene.” Nakon godinu dana, učenici će doći u novi i veći prostor, koji im je neophodan, kako bi im se olakšali uslovi za učenje, ali i zbog proširenja sa 31-og na 32 odelenja.

Ružica Vukobratović, direktorka Gimnazije “Isidora Sekulić”, objašnjava: “U ovim uslovima se snalazimo, zahvaljujući direktoru škole Vladimiru Gavraniću i njegovom kolektivu, njihovim učenicima koji su nas od srca primili i prihvatili i mi se tamo stvarno osećamo kao kod kuće.”

Početak radova u gimnaziji zakazan je za narednu sedmicu, a rok za završetak – u narednih godinu dana. U međuvremenu, učenici obe škole radiće kroz druženje na zajedničkim projektima. https://www.youtube.com/watch?v=gjPWsms2Ve4&feature=emb_logo

Bačka Palanka: Muzička škola s petnaest tamburaša

Oko pola veka Tamburaški orkestar „Momci iz Palanke” predstavlja Bačku Palanku na muzičkoj sceni Vojvodine i Srbije, a nekada i na prostorima velike Jugoslavije. Legendarni Gliša Mihajlov, vođa „Momaka iz Palanke”, kao i svi oni koji su kroz decenije prošli kroz ovaj sastav, svirali su i pevali o Bačkoj, Sremu, komponovali i ostavili ovdašnju muziku kao kulturnu baštinu novim pokolenjima.  Međutim, nisu ovde samo oni sinonim za tamburu, jer pored mnogih samoukih svirača, ovde decenijama uspešno radi i obrazuje generacije muzičara Škola za osnovno muzičko obrazovanje „Stevan Hristić”. U ovoj školi mladi uče da sviraju, pored ostalih instrumenata i solo pevanja, i na tamburi, a trenutno ih je petnaest. – Posle osnovne srednja muzička škola je trenutno najviši stepen školovanja za tamburu u Srbiji – rekla je, između ostalog, nastavnica Milica Lerić. – Tambura je u muzičke škole uvedena još sredinom prošlog veka, ali se nakako još uvek nalazi na svojevrsnoj klackalici kada je reč o izvođenju tradicionalne ili umetničke muzike. Kompozicija pisanih samo za tamburu je jako malo, pa je potrebno pisati transkripcije dela pisanih za violinu i flautu koje su najpovoljnije za transkribovanje. Tambura ima svoju zajednicu, instrumentarij u koji spadaju prim, bas prim, tamburaško čelo, kontra i bas. Zato se može osnovati orkestar tambura, bez instrumenata iz drugih porodica.  Ovde, ipak nisu još u situaciji da mogu da osnuju orketar tambura, ali zato učenici koji izučavaju ovaj instrument sviraju u mešovitom orkestru gde učestvuju još violine i gitare. – Danas 11 dečaka i četiri devojčice uče ovaj instrument i svi sviraju E prim, a od ove godine jedan učenik svira i na bas primu i pridodat je „žičanom” orkestru – kaže nastavnica. – Trudim se da učenici što više zavole instrument koji izučavaju, a u današnje vreme deca su prilično zauzeta raznim aktivnostima, a tambura traži vreme koje će biti posvećeno samo njoj. Pratimo plan i program rada koji moramo ispoštvati tokom godine. Krećemo sa etidama i lestvicama, a potom slede kompozicije po slobodnom izboru. Tokom godine učenici učestvuju na javnim časovima i koncertima povodom praznika.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u subotu 01. februara 1997. godine zavladalo je  „zatišje ped buru“ pošto je u Beogradu u Domu sindikata dan ranije  na Zboru predstavnika škola i svih prosvetnih radnika iz Srbije, aklamacijom doneta  odluka o generalnom štrajku na teritoriji čitave Srbije. Tog dana su  usvojeni su zajednički zahtevi i oformljen je zajednički pregovarački tim sastavljen od predstavnika „državnog“(Samostalnog sindikata) i alternativnih sindikata (GSPRS „Nezavisnost“ i SPRV)  kao i sindikata u nastajanju (Inicijativnih odbora foruma i Asocijacije prosvetnih radnika Pančeva i Kovina, prim HZMK). Za članove pregovaračkog tima imenovami su: Jelena Hristodulo i Aleksandar Dukić (GSPRS Nezavisnost),  Stanislav Stevuljević i Gojko Graovac (Samostalni sindikat), Zdravko Kovač i Radovan Pavlović (SPRV),  Petrović Gordana,   Zorica Blagojević (Inicijativni odbor (kasnije će iz Incijativnog odboru nastati forumi) Zorica Milošević i Mirjana Stojanović (Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina). U tom trenutku u štrajku je bilo oko 1.000 škola.

I tako umesto da na pomenutom Zboru  prosvetne  i druge vlasti „ugase“  štrajk, on će se proširiti na celu zemlju. Tada i  više nikada – nakon toga ali i dan-danas  prosvetarima je suspendovano pravo na obustavu rada i  oni nemaju pravo na štrajk, već im je zakonom propisan minimum procesa rada i to se onda zove štrajkom.

Vremeplov: Osnovano Malo klirikalno učilište u S. Karlovcima

Na današnji dan 01. februara 1794. godine mitropolit Stevan Stratimirović, osnovao je, o svom trošku, Malo klirikalno učilište u Sremskim Karlovcima, preteču današnje karlovačke Bogoslovije Svetog Arsenija. Njoj je prethodila Mala klirikalna škola, koja je radila u okviru Pokrovobogorodične škole mitropolita Pavla Nenadovića, otvorene 1749. Škola je u početku imala dva razreda, docnije 1797. mitropolit je otvorio i “Blagodjejanije”, gde su siromašniji učenici Bogoslovije i Gimnazije besplatno dobijali stan i hranu. Karlovačka bogoslovija uživala je veliki ugled i ostavila je veliki trag u srpskoj kulturi. Iz njenog okrilja izrastao je i najviši domet srpske duhovne muzike – Karlovačko pojanje, čiji su znameniti učitelji bili prota Anastasije Popović i sveštenik Đura Popović. Vrhunski dometi Karlovačkog pojanja najbolje su sačuvani u crkvenoj muzici Kornelija Stankovića.

Vremeplov: Rođen Milan Rešetar

Na  današnji dan  01. februara 1860. godine rođen je srpski filolog Milan Rešetar, član Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Beču i Zagrebu. Proučavao je jezik starih spomenika, dijalekate i akcenate, posebno književnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrovačkog novca. Dela: na srpskom – izdanje “Gorskog vijenca”, “Dubrovačka numizmatika”, “Nove dubrovačke povelje Stojanovićeva zbornika”, “Nikša Zvijezdić, dubrovački kancelar XV veka”, “Najstariji dubrovački govor”, “Najstarija dubrovačka proza”, “Dubrovački zbornik od god. 1520.”, “Jezik Marina Držića”, na nemačkom – “Čakavština i njene nekadašnje i sadašnje granice”, “Štokavski dijalekt”, “Dubrovački spomenici XIII-XV veka”.

Vremeplov: Otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu

U američkom gradu Baltimor otvoren je na  današnji dan 01. februara 1840. godine  prvi stomatološki fakultet u svetu.

Vremeplov: Izašao  prvi broj Srpskog književnog glasnika

U Beogradu je na  današnji dan 01. februara 1901. godine izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba. 

Vremeplov: Spašen Aleksander Selkirk

Škotski mornar Aleksander Selkirk izbavljen je na  današnji dan 01. februara 1709. godine  s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova životna priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman “Robinzon Kruso”.

Vremeplov: Umro Rene Dekart

U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je na  današnji dan 01. februara 1650. godine francuski filozof, matematičar fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu “Rasprava o metodi”. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma. 

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u nedelju  02. februara 1997. godine vladalo je  „zatišje ped buru“ pošto je u petak 31. januara  u beogradskom  Domu sindikata  na  skupu  aklamacijom doneta  odluka o generalnom štrajku na teritoriji čitave Srbije. Tog dana su  usvojeni su zajednički zahtevi i oformljen je zajednički pregovarački tim sastavljen od predstavnika „državnog“(Samostalnog sindikata) i alternativnih sindikata (GSPRS „Nezavisnost“ i SPRV)  kao i sindikata u nastajanju (Inicijativnih odbora foruma i Asocijacije prosvetnih radnika Pančeva i Kovina, prim HZMK). Za članove pregovaračkog tima imenovani su: Jelena Hristodulo i Aleksandar Dukić (GSPRS Nezavisnost),  Stanislav Stevuljević i Gojko Graovac (Samostalni sindikat), Zdravko Kovač i Radovan Pavlović (SPRV),  Petrović Gordana,   Zorica Blagojević (Inicijativni odbor (kasnije će iz Incijativnog odboru nastati forumi beogradskih škola) Zorica Milošević i Mirjana Stojanović (Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina).

Istog dana U Novom Sadu Izvršni odbor i Štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (Nezavisnog) prihvataju zajednički pregovarački tim i podržavaju jedinstvene zahteve tog tima, s tim da prof. Zdravko Kovač biti glavni pregovarač, a Radovan Pavlović zamena. Elem, u strahu od potpunog gubitka članova RO Sindikata obrazovanja, nauke, kulture  i umetnosti (“samostalnog” ili “državnog”, prim. HZMK) Srbije  doneo je  Odluku (od 31.01.1997. godin) o stupanju u štrajk sa početkom u ponedeljak 3. februra te godine, i uputio ju  Ministarstvu prosvete sa zahtevima ovog sindikata. Tako su alternativci uspeli u međusindikalnom sukobu – Sindikat obrazovanja, nauke, kulture  i umetnosti Srbije (danas se taj dranski sindikat uz sastava SSSS zove Sindikat obrazovanja Srbije (SOS), prim HZMK)  ovu odluku je doneo, doduše,  nevoljno i  pod pritiskom ostala dva sindikata (SPRV i GSPRS “Nezavisnost”)  koja su ranije pozvala svoje članove i sve zaposlene u generalni štrajk, a još više  ceneći  da bi u protivnom mogli ostati bez velikog dela članstva i činjenice da su i bez poziva njihovi članovi spontano krenuli u štrajk.

Vremeplov: Knjaz Miloš objavio hatišerif Mahmuda II

Na današnji dan 02. februara 1834. godine srpski knjaz Miloš Obrenović objavio je u besedi pred gardom postrojenom u Kragujevcu, hatišerif sultana Mahmuda II. Posle Prvog hatišerifa Porta je nastojala da ustupke Srbiji svede na minimum, ali je upornost knjaza Miloša dovela do novog hatišerifa. Sultan je Drugim hatišerifom priznao Srbiji nove granice, uključujući sporne krajeve (dodatnih 6 nahija).

Vremeplov: Rođen Brem

Nemački prirodnjak i zoolog Alfred Edmund Brem, direktor zoološkog vrta u Hamburgu i akvarijuma u Berlinurođen je na  današnji dan  02. februara 1829. godine. Iako arhitekta po obrazovanju, postao je prirodnjak i postupno je sakupio ogroman naučni materijal prilikom brojnih putovanja po Evropi, Africi i Aziji. Istraživao je i na teritoriji Srbije – na Fruškoj gori, kao i u Baranji, gde je proučavao do tada nepoznatu vrstu – orlove belorepane. Dela: “Životinjsko carstvo”, “Život životinja”, “Život ptica”, “Šumske životinje”.

Vremeplov: Umro Milovan Glišić

Na današnji dan 02. februara 1908. godine umro je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Umro Aleksa Šantić

Srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovdje”, “Emina”, “Veče na školju” umro je na današnji dan 02. februara 1924.  godine. Pripadao je književnom krugu oko mostarskog lista “Zora”, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo “Gusle”. U vreme Aneksione krize, 1908.godine, izbegao je u Italiju, bio je zatim poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti hapsile su ga kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku stvaralaštva bio je pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Pisao je i dramske tekstove i prevodio je sa nemačkog i češkog. Ostala dela: drame “Hasanaginica”, “U magli”, prevod “Lirskog intermeca” Hajnriha Hajnea.

Vremeplov: Rođena Mira Alečković

Na današnji dan 02. februara 1924. godine rođena je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književnost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu “Jugoslavijo”, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti.

Vremeplov: Umro Ljuben Karavelov

Bugarski pisac i revolucionar Ljuben Stojčev Karavelov, koji je ostavio trag i u srpskoj literaturi umro je na današnji dan 02. februara 1879. U Beograd je došao 1867. i povezao se sa Ujedinjenom omladinom srpskom i sa Svetozarom Markovićem. Protivio se sentimentalizmu i romantizmu u književnosti. Pisao je na srpskom, novinske kritike kao i pripovetke iz beogradskog života. Zalagao se za stvaranje zajednice Južnih Slovena. Prikupljao je dobrovoljce i borio se 1876. u Srpsko-turskom ratu. Dela: “Je li kriva sudbina?”, “Kaznio je Bog”, “Gorka sudbina”, “Iz mrtvog doma”, “Soka”, “Bugari starog kova”.

Vremeplov: Rođen Džejms Džojs

Na  današnji dan 02. februara 1882,godine  rođen je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu “Uliks”, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru “na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj ‘Odiseji’, čiji se gotovo svaki detalj može naći u ‘Uliksu’”. Ostala dela: romani “Portret umetnika u mladosti”, “Fineganovo bdenje”, pesme “Kamerna muzika”, pripovetke “Dablinci”, drama “Izgnanici”.

Vremeplov: Umro Ljubomir Nenadović

Srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem umro je na  današnji dan 02. februara 1895. Njegovi putopisi znatno prevazilaze uobičajen literarni nivo tog vremena. Na tradicijama Dositeja Obradovića od klasičnog romantičara postao je racionalist s verom u moć nauke. Dela: putopisi “Pisma iz Italije”, “Pisma iz Nemačke”, “Pisma iz Švajcarske”, “O Crnogorcima”.

Vremeplov: Rođen Sreten Stojanović

 Na  današnji dan 02. februara 1898 godine rođen je srpski vajar Sreten Stojanović, rektor Umetničke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U mladosti je pripadao srpskoj revolucionarnoj omladini u Bosni. Dela: reljefi “Ogrlice”, “Uteha”, monumentalna skulptura “Rob”, portreti “Moj otac”, “Nikola Vujić”, “Umetnikova kći”, spomenici na Fruškoj gori, u Podgorici, Grahovu, rodnom Prijedoru. Knjige: “Biste”, “O umetnosti i umetnicima”.

Vremeplov: Umro Mendeljejev

Ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, otac moderne hemije, koji se među najistaknutije naučnike svih vremena uvrstio otkrićem opšteg zakona o periodičnosti hemijskih svojstava, prema kojem su svojstva hemijskih elemenata periodično zavisna od njihove atomske težine umro je na  današnji dan 02. februara1907 . Na osnovu tog zakona formulisao je Periodični sistem elemenata koji mu je omogućio da predvidi svojstva niza kasnije otkrivenih elemenata. Periodični sistem elemenata postao je osnova moderne nauke o strukturi materije. Njegova knjiga “Osnovi hemije” prevedena je na mnoge jezike, a u oko 500 radova obrađivao je sva područja hemije, pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala, prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (sadašnja petrohemija). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

Modni stilista duže vreme seksualno iskorišćavao dečake

Srđan Šveljo (52), poznati novosadski stilista i di-džej, koji je nedavno uhapšen po nalogu Osnovnog tužilaštva u ovom gradu, kako se sumnja, seksualno je iskorišćavao decu duži vremenski period, nezvanično saznaje „Politika”. Prilikom pretresa njegovog stana, policija je pronašla fotografije koje su nastale zloupotrebom maloletnika u pornografske svrhe, pa je protiv njega podneta krivična prijava kojom se tereti za prikazivanje, pribavljanje i iskorišćavanje maloletne osobe za pornografiju. On je, kako su objavili pojedini mediji, decu pozivao u svoj stan kako bi ih fotografisao, a zatim ih je zlostavljao. Prema nezvaničnim informacijama, deca koju je Šveljo slikao, imaju između deset i 12 godina i uglavnom su bila romske nacionalnosti. Šveljo je uhapšen nakon što su se policiji javile žrtve. Dečaci su ispričali kako su kod Švelja dolazili kao modeli. On ih je skidao, oblačio, a potom i fotografisao.

Instagram nalog Švelja prepun je slika mladića različitih uzrasta, od kojih su mahom tinejdžeri. Gotovo svaka fotografija ima seksualnu konotaciju, a mnogi njegovi modeli su nagi.

Komentarišući hapšenje novosadskog stiliste i di-džeja, Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, koji je protekle nedelje rekao da ima dokaze koji ukazuju na to da su moćnici, među kojima i političari, seksualno zlostavljali decu, kaže za „Politiku” da je od ministra policije Nebojše Stefanovića dobio uverenje da će borba protiv pedofilije i zaštita dece biti prioritet njihovog rada. Jurić je dodao i da je zahvalan policiji zato što je izuzetno temeljno pristupila slučaju „Šveljo”. – Javno sam progovorio o ovom problemu zato što se o svemu tome pričalo po kuloarima i što je to do sada bila „javna tajna”. Ovakve stvari moraju da izađu iz takvih okvira. Da bi tako i bilo, potrebno je o tome javno govoriti. Kada to kažem, mislim i na medije, ali pre svega, na obične građane koji moraju da prijavljuju ovakve slučajeve i svedoče o njima. Ovo nije problem jednog čoveka, ovo je problem svakog roditelja, a posebno svakog deteta – kazao je Jurić. Fondacija „Tijana Jurić”, kako je naveo, radi na dokazivanju drugih slučajeva seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja dece, ali ljudi moraju da budu svesni da ovo nisu obični, već izuzetno kompleksni slučajevi. – Mnogo je važna podrška žrtvama i fondacija radi upravo na njihovom ohrabrivanju – naglasio je Jurić.

Osnovni sud u Novom Sadu odredio je 30. januara pritvor do 30 dana novosadskom stlisti Srđanu Švelji, koji se sumnjiči za tri krivična dela, među kojima je sumnja da je prethodnih meseci seksualno iskorišćavao maloletnike koji su dolazili kod njega kao modeli.

Pritvor mu je odredio sudija za prethodni postupak na predlog tužilaštva, pred kojim je prethodno saslušan u prisustvu angažovanog branioca, rekao je Tanjugu portparol suda Gligor Nenić.

Da li je zdravlje dece tema za vlast?

Autor: Boris Jašović*

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.” (Ustav Republike Srbije, Zdrava životna sredina, Član 74). Nakon dužeg perioda negiranja očigledne istine da je vazduh u Beogradu (i u još nekoliko gradova u Srbiji), zagađen preko mere i nakon što je Zaštitnik građana (Ustav Republike Srbije, Član 138), najavio postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine – u danu kada je Beograd, prekriven maglom od nataloženih otrova, ličio na londoski Vajtčepel s početka industrijske ere, predsednica vlade je odlučila da hitno sazove vanrednu sednicu. U međuvremenu je „Batut” preporučio građanima da izbegavaju zadržavanje napolju ujutru i uveče, dakle, baš u vreme kada deca i odrasli odlaze i vraćaju iz škole, odnosno posla. Zanimljivo. A onda je vlada donela hitan zaključak, saopštivši da nema mesta zabrinutosti. Rečju, to što je Beograd najzagađenija prestonica u Evropi i što je Institut za javno zdravlje Srbije preporučio građanima da ne izlaze iz svojih domova za vladu nije tema koja treba da zabrine građane. Ali šta onda jeste tema? Ekonomija, privredni rast, investicije, izgradnja puteva, parlamentarni izbori, digitalizacija… Šta je bitnije od zdravlja i života građana? Naročito dece?! „Ljudski život je neprikosnoven.” (Ustav Republike Srbije, Član 24).

Ministar zaštite životne sredine, gostujući na javnom servisu nakon hitnog zasedanja vlade, odavao je utisak čoveka koji jedva čeka da naiđe trenutak kada će reći kako nešto iz oblasti zagađenja nije u njegovoj nadležnosti. Kakav nonsens! Jer šta je u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine ako ne zaštita životne sredine?! Primera radi, upravo je ovo Ministarstvo nadležno za ekološku kontrolu železare u Smederevu? Kako je onda moguće da ovaj prelepi grad na Dunavu, umesto da bude ekološka prestonica Srbije, postane jedan od najzagađenijih gradova u zemlji? Zar je gvožđe važnije od zdravlja smederevske dece?!

Ministar nadalje priznaje, dakako između redova, da on godinama ukazuje izvršnoj vlasti na ekološke probleme u zemlji, ali da ga tamo niko ne sluša, te da se novac iz budžeta, umesto na zaštitu životne sredine, usmerava na druge „važnije” projekte. Da li to, drugim rečima, znači da ministar nije sposoban da utiče na odluke izvršne vlasti, te da u kritičnom momentu, kao što je ovaj kroz koji upravo prolazimo, ne uspeva da postavi problem zaštite životne sredine u prvi plan vladinih prioriteta? Ako je tako, onda se postavlja pitanje zbog čega još uvek nije podneo ostavku? Naročito jer se iz ministrovog pričanja između redova nazire kako neko drugi određuje pogrešnu listu prioriteta u momentu kada je ugrožen ekosistem u kojem obitavamo. Floskula o nedostatku novca u budžetu za zdravu životnu sredinu samo pojačava sumnju u neodgovornost i nesposobnost nadležnih.

Problem zagađenja mora biti rešen jednostavnom prekompozicijom državnih prioriteta, hitnim rebalansom budžeta, i usmeravanjem našeg novca, dakle novca građana Srbije, na konkretne ekološke mere. Na postavljanje odgovarajućih filtera na dimnjake toplana! Na primenu ekoloških standarda na termoelektranu u Obrenovcu, rafineriju u Pančevu, železaru u Smederevu, cementaru u Kosjeriću… Ovome treba dodati i ozbiljno ulaganje u postrojenja za recikliranje otpada na deponijama u Vinči i šire, kao i usvajanje normi prema kojima je svako domaćinstvo s vlastitom kotlarnicom (obično s pogonom na ugalj), obavezno da ugraditi filtere u dimnjake. Odvajanje novca za kupovinu tornjeva za prečišćavanje vazduha u zagađenim gradovima, podrazumeva se, i mora biti tretirano kao prioritet prve kategorije!

Dok sam kroz jutarnju maglu pratio klinca do škole, osetih peckanje u očima. Obična magla – kako da ne! Istovremeno me obuze neprijatan osećaj da se nalazimo u gasnoj komori ogromnog koncentracionog logora iz kojeg nema izlaza. Desetogodišnjak je prethodne večeri čuo na televiziji da je Beograd najzagađeniji grad u Evropi, zabrinuo se i uključio zdravu dečju logiku – zašto jednostavno ne pređemo da živimo u drugu državu gde je vazduh čist? Da, zašto? Koje je ministarstvo u Srbiji nadležno za patriotski odgovor na ovakvo dečje pitanje? I ko će na koncu jezditi auto-putevima u distopijskoj budućnosti Srbije kada i deca žele da odu iz nje?

*sociolog

About the Author

admin