Nastavničke plate

U zemljama koje su učestvovale u PISA studiji analiziran je i raspon plata nastavnika, odnosno procentualno povećanje plate od početne do najviše plate koju može primiti. Srbija spada u zemlje u kojima je razlika u početnoj i maksimalnoj plati nastavnika izrazito mala. Maksimalno povećanje zarade nastavnika iznosi samo 16 odsto početne plate, i taj procenat je isti za zaposlene u osnovnim i srednjim školama. U Srbiji je veće povećanje samo u odnosu na Severnu Makedoniju, gde ne postoji raspon u platama nastavnika. U Rumuniji plata nastavnika može biti skoro duplo veća od početne, u Sloveniji, Mađarskoj i Poljskoj razlika iznosi oko 70 odsto, a u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj do 50 procenata.

Veličina odeljenja

Prema procenama direktora škola, prosečan učenik u OECD zemlji pohađa nastavu u odeljenju koje ima 26 učenika, dok je u Srbiji u jednom odeljenju prvog razreda srednje škole u proseku 29 đaka. U OECD zemljama, prosečan učenik pohađa školu u kojoj ima 13 učenika na svakog nastavnika. Odnos učenik – nastavnik je u opsegu od skoro 30 učenika po nastavniku u Brazilu, Kolumbiji, Dominikanskoj Republici i Meksiku, do manje od 10 učenika po nastavniku u Albaniji, Belgiji, Grčkoj, Mađarskoj, Islandu, Luksemburgu, Malti i Poljskoj. U prosečnoj školi u Srbiji na svakog nastavnika ima 10 đaka. U našoj zemlji je veličina odeljenja nešto viša od proseka, a broj nastavnika prema broju učenika nešto niži od prosečnog u OECD zemljama.

Dodatna i dopunska nastava

U istraživanju je ispitivano i to da li škola nudi nešto više od redovne nastave i vannastavnih aktivnosti, kao što su dopunska ili dodatna nastava na srpskom jeziku. Dve trećine učenika pohađa školu u kojoj se održava dopunska ili dodatna nastava. Ipak, trećini nije pružena mogućnost za ovaj vid podrške. Podatak dodatno zabrinjava ukoliko se ima u vidu da su dopunska i dodatna nastava obavezne i u sklopu četrdesetočasovne radne nedelje nastavnika.

U šest gradova reformisana sportska odeljenja gimnazija

Odeljenja za gimnazijalce talentovane za sport od septembra u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu, Kragujevcu i Užicu. – Za kraj školovanja polažu opštu maturu bez ikakvih olakšica Osmaci koji već nižu uspehe u atletici, košarci, fudbalu, odbojci, tenisu… i planiraju da posle osnovne škole obrazovanje nastave u gimnazijskim odeljenjima za darovite sportiste, od ove godine će to moći – u šest gradova u Srbiji. Osim u beogradskoj Sportskoj gimnaziji i novosadskoj „Jovan Jovanović Zmaj”, koja već ima jedno sportsko odeljenje, po novom nastavnom planu i programu za učenike talentovane za sport otvaraju se odeljenja u Subotici, Nišu, Kragujevcu i Užicu.

Najavljujući ovu novinu, u razgovoru za naš list, Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ocenio je i da su do sada umesto na osnovu ozbiljnijih kriterijuma, klupe namenjene talentima za sport često popunjavane prema „kriterijumu lakog završavanja i jurenja veze da se u školu uđe sa bilo kojim sportom, bez pokrića”. Uslovi za upis, ali i pravila školovanja budućih sportskih asova ubuduće će od učenika zahtevati ne samo visoke rezultate u sportu već i da uče „za medalju”.

 – Forma je bila da se učenicima pravdaju časovi, da postoji tolerancija zato što su sportisti. Prave sportske gimnazije imaju poseban nastavni plan i program. Predmet fizičko vaspitanje im ne treba jer ga đaci imaju u izobilju na treninzima. Dobiće nove predmete koji sublimiraju više nauka. Jedan je sport i trening, s teorijom treninga, a drugi je sport i zdravlje, s temama iz oblasti medicine značajnim za buduće sportske lekare. Program za svaki predmet moći će da se radi multidisciplinarno. Tako će, recimo, na času srpskog jezika đaci učiti i o sportskom novinarstvu – obrazlaže Šarčević.

U reformisanim sportskim odeljenjima gimnazija, kaže, ubuduće neće biti poželjni učenici koji izuzetne rezultate postižu samo u sportu. Osmake treba odvratiti od razmišljanja da je sportsko odeljenje najteže upisati. Sportska matura ne postoji. Za buduće generacije gimnazijalaca, pa i sportista, jedina ulaznica za fakultete biće opšta matura, koja se bez znanja ne može proći. A da bi đaci uspeli istovremeno da ispune očekivanja profesora i trenera, obaveza je prosvetnog sistema da im pruži adekvatne uslove.

– Učenici u sportskim odeljenjima imaće poseban raspored časova u jednoj smeni. Biće im omogućeno i učenje na daljinu. Kada putuju na takmičenja ili pripreme, nosiće tablet-računare. Kad se vrate imaće priliku da s profesorima na posebnim časovima nadoknade šta su propustili. To kreće od septembra kao pilot-projekat u šest gradova – kaže Šarčević, naglašavajući da je Olimpijski komitet Srbije glavni partner Ministarstva prosvete u prilagođavanju nastave potrebama sportista u srednjem obrazovanju.

Da bi učenik konkurisao za upis u sportsko odeljenje, kao i do sada, neophodna je potvrda o sportskim rezultatima koje je ostvario u osmom razredu osmoletke. To uverenje izdaje nadležni nacionalni granski sportski savez. Uslov za upis biće položen prijemni ispit koji se uvodi ove godine, ali kako ministar kaže, neće značiti proveru fizičke spremnosti kandidata. Na rangiranje će uticati bodovi koji se mladim asovima dodeljuju ukoliko su reprezentativci ili osvajači medalja na republičkim prvenstvima. Računaju se, naravno, i bodovi s male mature.

Atletika i plivanje u školskom krugu

Mnoge škole nemaju sportsku salu, teren, a kamoli bazen. Ministarstvo prosvete u saradnji sa sportskim savezima planira da u osnovnim školama podstakne negovanje bazičnih sportova: atletike, gimnastike, plivanja… – Mnogo je fiskulturnih sala obnovljeno, ali i dalje imamo veliki broj škola koje nemaju čak ni malu sportsku salu. Ako na teritoriji jedne opštine imamo deset škola, dovoljno je da u jednoj uradimo prostor za borilačke sportove i za gimnastiku da bi deca imala uslove da se bave, na primer, tim sportovima. Da bi đaci od najranijeg uzrasta mogli da plivaju, dogovor je s predsednikom republike da se bazeni ubuduće u manjim gradovima isključivo rade u školskom ambijentu. Primer za to biće, uskoro, otvaranje bazena u Vrnjačkoj Banji i Ubu – najavljuje ministar Šarčević.

Znanje je prestalo da bude važno

Piše: Ivan Vučković* 

Još davno je čuveni Imanuel Kant jasno odredio pojam prosvećenosti (1784) i to kao ništa drugo do „izlazak čovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti“. Šta to znači? Pre svega bi mi, prosvetni radnici, trebalo da radimo upravo na tom izlasku. Cilj je da od dece (učenika) napravimo što odgovornije i sposobnije ljude. Cilj je, dakle, da učenici ne budu poltroni i puki prepisivači koji nešto napamet i bez smisla pamte već da se od njih stvori upravo suprotno – stvoriti ličnost odnosno napraviti budućeg samostalnog čoveka. Ako su nam deca bistra (a jesu) taj šlag na torti inteligencije jeste upravo izgrađen karakter. U najboljem slučaju – patriota koji je šire sposoban za život.

Naravno, u situaciji u kojoj smo, lakše je svakako tako nešto reći nego učiniti. U mnogim segmentima su nam vezane ruke te smo poprilično nemoćni ali, duboko verujem, baš u tome je ključ uspešno sprovedenog obrazovanja i vaspitanja. To da li je dnevnik elektronski ili tradicionalni ili da li smo na vreme upisali dopunski ili dodatni čas – praktično i nema drugu ulogu do najbanalnije opterećujuće forme. Naravno, ne može se pobeći od birokratije ali je tragično to što ona za mnoge postaje suština urađenog i tu se danas slepo menjaju teze. Ipak, ako uspemo da povratimo zdravo znanje i zdravi patriotizam te vratimo veru u značaj obrazovanja i ličnog razvoja – naš posao će biti urađen kako valja. Japanci su to tradicionalno u nekoliko segmenata objasnili – „duša Japana jeste mlad, sposoban patriota“ (npr. u Nitobeovoj knjizi – „Bušido“ to jasno možemo razumeti).

Međutim, prosveta je u Srbiji na kolenima – političko-kulturološka slika je takva da većina mladih ne vidi svrhu obrazovanja koja iziskuje dugogodišnji rad. U mutnoj vodi u kojoj plivamo gotovo niko nema želju da dugoročno radi na sebi. Lepe devojke ponovo uzore vide u „pevaljkama“ a jaki, živahni momci u brzoj urbanoj zaradi (kladionice, automobili ili „uličnoj trgovini“). U situaciji gde se u medijima neprestano govori o napretku i Evropi dok u realnosti nestaju sela a ljudi često nemaju ni za osnovne životne potrebe – mladi su sluđeni i šizofreni. Želimo da smo Švajcarci pa se, u toj želji, sve češće poseže za kratkovidim „instant metodama zarade“.

Dugoročni planovi ne postoje ni u jednom državnom sektoru pa se ne mogu očekivati ni u mikrozajednici u smislu opština, lokalnih mesnih zajednica ili škola. Tako, svakodnevno se pipa u prazno a mehanizmi rešavanja ključnih problema prosvete (nasilje u školama, školski programi, dualno obrazovanje, nagrade i podsticaji, inkluzivno obrazovanje…) postoje samo na papiru. U svakodnevici, isključivo se luta po mraku.

Zbog svega rečenog, znanje je prestalo da bude važno a kao zamenu smo svesno prihvatili ono što bi se najkraće moglo nazvati simulacijom znanja (birokratija je postala sve – sa njom se počinje ali i završava). Na kraju, institucije su odsečene (osnovne škole nemaju uticaj na srednje niti srednje na fakultete) i svi su oslobođeni odgovornosti. Naravno, među učiteljima i nastavnicima ima izvanrednih ljudi i stručnjaka ali sistem nema mehanizme razvrstavanja žita od kukolja.

U takvoj situaciji, a uz svakodnevni doprinos kvazikulture, pseudopolitike i opšte nemaštine, ne možemo stvoriti buduće mlade stručnjake. Za tako nešto nemamo ni podršku ni sredstva pa se, prirodno, nameće da ono najvažnije zapravo i nije tako važno. Prosveta je već dugo u komi i nikome nije stalo da je probudi. Posledice toga su mnogobrojne i višestruke pa, recimo, poželjne buduće nacionalne projekte koje izvode domaći stručnjaci na čelu sa domaćim društveno odgovornim firmama, ukoliko se hitno ne probudimo, možemo već sada da zaboravimo. Još gore, dolazi vreme kada će biti problem naći nekoga ko ume da popravi bojler…

*srednjoškolski profesor filozofije iz Bora

Najbolji na bilbordima: Marija Bajeva, Tia Čizmić i Daria Kovalenko

Marija Bajeva, Tia Čizmić i Daria Kovalenko učenice su Osnovne muzičke škole „Josip Slavenski” i u prethodnoj školskoj godini osvojile su brojne nagrade na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Pijanistkinje Marija i Tia nagrade su osvajale svirajući klavir, a Daria na takmičenjima iz solfeđa i teorije muzike.

Marija Bajeva učenica je petog razreda Muzičke škole. Bila je najbolja takmičarka na Republičkom takmičenje muzičkih škola, druga kategorija, osvojila je, između ostalog, prvu 2 nagradu, druga kategorija, na trećem internacionalnom festivali „Sirmijum mjuzik fest”, te prvu nagradu s osvojenih maksimalnih 100 bodova, treća kategorija, na muzičkom festivalu „Fantast 2019”. – Veliko je priznanje biti na bilbordu zbog ostvarenih rezultata i podsticaj da nastavim da vežbam i napredujem – kaže Marija. – U budućnosti planiram da nastavim da učestvujem na takmičenjima i osvajam nagrade.

Tia Čizmić je đak drugog razreda Muzičke škole, Smer klavir. Između ostalog, u protekloj godini osvojila je prvu nagradu, pretkategorija, na Republičkom takmičenju muzičkih škola, te prvu nagradu, pretkategorija, na trećem internacionalnom „Sirmijum mjuzik festu”. – Volim da sviram klavir, a Šopen mi je omiljeni kompozitor – navodi Tia. – Volela bih u budućnosti da sviram na koncertima, ali i da budem zubarka.

Daria Kovalenko učenica je šestog razreda Muzičke škole. Između ostalih nagrada, u prošloj školskoj godini osvojila je prvu nagradu s maksimalnih 100 bodova, druga A kategorija, solfeđo, na Festivalu solfeđa „Slavenski”, prvu nagradu i priznanje za najbolju učesnicu na 10. otvorenom takmičenju „Viva la muzika” u disciplini solfeđo i teorija muzike – Za klavir dnevno izdavajam oko dva sata, a za solfeđo sat do dva. Ipak, najviše volim solfeđo – ističe Daria. – U budućnosti želim da nastavim školovanje u Srednjoj muzičkoj školi, a na Akademiji potom da studiram ili klavir ili pevanje.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, nastavljen je i ove godine. Na 43 lokacije u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima postavljeni su novi bilbordi. Na njima je predstavljeno gotovo 300 učenika osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni. Generalni sponzor ovogodišnjeg projekta i ove godine je Erste banka, a partner u realizaciji Omladinska prestonica Evrope – OPENS 2019.

Sombor: Na Pedagoškom izložba “Zdravstvena zaštita kojom se spasavaju životi migranata na Balkanu”

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru 30. januara otvorena je izložba fotografija Viktora Lackena pod nazivom “Zdravstvena zaštita kojom se spasavaju životi migranata na Balkanu”. Fotografije su nastale tokom 2018. godine sa ciljem da se dokumentuju izazovi sa kojima se suočavaju migranti na dugom i teškom putovanju, a deo fotografija nastao je i u Tranzitno prihvatnom centru u Somboru. Ratovi u zemljama iz kojih dolaze, brojna negativna iskustva tokom putovanja koja su doživeli i neizvesnost u koju odlaze, jezičke barijere i nepoznavanje kulture, sve su to problemi sa kojima se sreću migranti na svojim dugim putovanjima, a deo toga trajno je zabeležen na fotografijama koje su prikazane na izložbi na Pegadoškom fakultetu u Somboru.

Na izložbi se moglo videti više od 30 fotografija koje su nastale u prihvatnim centrima Makedonije, Bosne i Hercegovine, kao i u prihvatnim centrima u Subotici i Somboru.

Ciklus radionica “Snažna ja” od sredine februara

Ciklus radionica “Snažna ja” od sredine februara ponovo počinje sa savetovanjima za mlade. Na nekoliko radionica pričaće se o tome šta je ljubav, kako se u komunikaciji zauzeti za sebe, kako se izboriti sa stresom u školi i svakodnevnom životu. Istraživanja pokazuju da su simptomi stresa kod mladih u Srbiji izraženiji su nego što je to slučaj kod njihovih vršnjaka u drugim zemljama. Cilj ovakvih radionica je da se posveti veća pažnja prevenciji i promociji mentalnog zdravlja devojaka u Novom Sadu kroz individualni savetodavni rad i održavanje psiholoških radionica. “Jedan od načina je da se upravo obrate za podršku, za pomoć onoga ko može da im pruži, nekada su dovoljni samo roditelji nekada mogu da se obrate psihologu a nekad nekom dugom u koga imaju poverenja. Naravno saveti se sada nalaze na različitim sajtovima i treba da budu oprezni kada prihvataju te savete, jer nisu svi stručni jer nisu svi zapravo ono što njima treba”, kaže Ana Kusturić, psiholog.

Na predavanjima se najčešće govori o vršnjačkim i porodičnim odnosima, takođe kako da se prevaziđu problemi u školi i kako da se najbolje organizuju u dnevnim aktivnostima. Ipak, roditelji su prva adresa na koju se mladi obraćaju, kažu stručnjaci. “Dakle podrška na koju se oni najviše oslanjaju jesu upravo roditelji, tj. porodica i vršnjaci, sad različito od teme koja je u pitanju. Naravno da će za neke ljubavne probleme i više obrate svojim prijateljima, ali naravno kada su u pitanju neki različiti stresni događaji onda će naravno da se više usmere na roditelje”, kaže Ana Kusturić.

Sve zainteresovane devojčice i devojke koje žele da učestvuju u ovoj radionici, mogu da se prijave početkom februara preko sajta Centra za proizvodnju znanja i veština, preko društvenih mreža kao i preko i-mejl adrese: obuke@cpzv.org.     https://www.youtube.com/watch?v=dKL4keKmD50&feature=emb_logo

KIkinda: Književna nagrada profesorki Mileni Živkov

Zbirka kratkih priča “Mehur od sapunice”, autorke Milene Živkov, nagrađena je u 2019-toj na konkursu “Prva knjiga”, koji raspisuju Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i grada Kikinde.  Književni konkurs pokrenut je svojevremeno kako bi se podstaklo i afirmisalo stvaralaštvo mladih autora, pa je edicija “Prva knjiga”, u okviru koje je objavljena i zbirka priča „Mehur od sapunice“, sve bogatija. U zbirci „Mehur od sapunice“, Milena Živkov vispreno gradi priče, koristeći se stalnom promenom pozicije pripovedača, i na taj način priče čini uzbudljivim, lišene suvišne patetike. Junaci njenih priča vode teške intimne borbe, suočavajući se sa mnogim pitanjima koja muče savremenog čoveka – navodi se, između ostalog, u recenziji knjige, za koju je žiri književnog konkursa “Prva knjiga”, u konkurenciji 11 prispelih rukopisa, ocenio da je najbolja.

Iako je kao profesor srpskog jezika i književnosti trenutno angažovana u prosveti, Milena ne odustaje od svojih spisateljskih ambicija.  Od 2009-te, kada je raspisan prvi konkurs BKC i grada Kikinde, štampano je preko 20 knjiga mladih autora, kako knjiga proze i poezije, tako i naučnih, istraživačkih radova. U trenutnim uslovima, ta vrsta podrške mladim autorima izuzetno je važna. Konkurs za 2020-tu bića raspisan na proleće, a odluka žirija književnog konkursa “Prva knjiga” biće saopštena do kraja avgusta.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 4. februara 1997. godine zajednički pregovarački tim svih sindikata (Jelena Hristodulo i Aleksandar Dukić (Nezavisnost), Stanislav Stevuljević i Gojko Graovac  (Samostalni sindikat), Zdravko Kovač i Radovan Pavlović (SPRV), Petrović Gordana, Zorica  Blagojević i Zorica Milošević (Inicijativni odbori sindikata) i Mirjana Stojanović (Asocijacija Pančeva i Kovina)), nakon sastanka u sedištu sindikata „Nezavisnost je izdao saopštenje: “Na dogovoreni sastanak nisu prispeli predstavnici Republičkog odbora Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Srbije, i njihova mesta ih čekaju u Pregovaračkom timu. Zajednički Pregovarački tim pomenutih sindikata i asocijacija na sastanku održanom 4.02.1997. godine, usvojio je sledeće zaključke i zahteve: Polazeći od načela sindikalne solidarnosti i ugroženosti interesa svih zaposlenih u prosveti Pregovarački tim, na osnovu stavova i odluka ovlašćenih organa, zastupaće zajedničke interese svih članova u pomenutim sindikatima i asocijacijama zaposlenih u celini; Uslov za početak pregovora je garancija Vlade Srbije da će biti obustavljeni svi tekući i eventualni budući oblici brogona i šikane prosvetnih radnika zbog učešća u štrajku.

Pregovarački tim je ovlašćen da sa Vladom Srbije pregovara o sledećim  zahtevima: 1. Isplata svih zaostalih zarada, 2.Cena rada i dinamika isplate, 3. Da Skupština Republike Srbije izvrši izmene Zakona o Osnovnoj i Zakona o Srednjoj školi i 4. Stavljanje van snage Zakona o radnim odnosima Srbije. Štrajk neće biti prekinut do ispunjenja svih novčanih zahteva sindikata koji učestvuju u štrajku.“

Toga dana trebalo je i da se potpiše Sporazum o zajedničkom nastupu prema Vladi Srbije. Međutim sastanaku pregovaračkog tima i dogovoru oko zahteva i sastava pregovaračkog tima u sedištu Nezavisnosti nije prisustvovao predsednik Republičkog odbora Samostalnog sindikata  Jagoš Bulatović, koji je toga dana u 13.00 časova (opet sam, prim HZMK) držao konferenciju za štampu). On je istog dana uputio zahteve predsedniku Vlade RS Mirku Marjanoviću, a u pregovarački tim ubacio još dva nova člana iz redova Samostalnog sindikata: Nenada Radojčića, predsednika Republičkog odobra delatnosti kulture i Dragana Karajovića, predsednika Odbora delatnosti obrazovanja.

Vremeplov: Rođen Viktor Novak

Jugoslovenski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU rođen je na današnji dan  04. februara  1889. godine .Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu “Magnum crimen”, objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u “Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: “Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva”, “Latinska paleografija”, “Vatikan i Jugoslavija”, “Scriptura Beneventana”, “Evangeliarium Spalatense”, “Masarik i Jugosloveni”, “Iz rimske književnosti”, “Sveslovenska misao”, “Dva antipoda”, “Franjo Rački”, “Valtazar Bogišić i Franjo Rački”, “Nikola Vulić, naučnik i čovek”.

Vremeplov: Rođen Goce Delčev

Na današnji dan 04. februara  1872. godine rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

Vremeplov: Rođen  Dragoslav Stojanović

Dragoslav Stojanović, srpski slikar, karikaturista i novinar rođen je  na današnji dan 04. februara  1890.godine Bio je saradnik lista “Ošišani jež”, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu “Vreme” i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade “Novo vreme”. Streljan je 1945. zbog plakata “Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja “na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”. Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

Vremeplov: Rođen Žak Prever

Na današnji dan  04. februara  1900. godine rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza”. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Umro Svetozar Miletić

  Srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma umro je na današnji dan 04. februara  1901. godine. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sada Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Vremeplov: Rođen  Peđa Milosavljević

Na  današnji dan 04. februara   1908. godine rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio “Gran pri”. Napisao je eseje “Između trube i tišine” i dramu “Zopir”.

Vremeplov: Rođen  Borislav Pekić

Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu rođen je na  današnji dan  04. februara 1930. godine.Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.

Vremeplov: Umro serdar Janko

  Na današnji dan  04. februara  1927. godine umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv ujedinjenja Srba.

Vremeplov: Rođen Čarls Ogastas Lindberg

Američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean rođen je na  današnji dan  04. februara 1902. godine. Avionom “Duh Sent Luisa” u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

„Kupac“ Megatrenda tužio  Danas: Traži 500.000 dinara odštete

Biznismen Dejan Đorđević, poznat javnosti kao neuspeli kupac Megatrenda, tužio je list Danas zbog pretrpljenih duševnih bolova, tražeći odštetu od 500.000 dinara. Naime, Đorđević je tužio Dan Graf (izdavača Danasa), novinarku Zoricu Miladinović i glavnog i odgovornog urednika Dragoljuba Petrovića zbog tekstova koji, kako se u tužbi navodi, „sadrže neistinite informacije i teške uvredljive tvrdnje kojima se vređa čast i ugled tužioca“.Prema navodima tužbe, sporni su tekstovi pod naslovom „Ko je biznismen Dejan Đorđević, čiji konzorcijum je kupio Megatrend“ i „Biznismen koji je kupio Megatrend: Iza mene stoji država“ jer je u prvom novinarka pod znacima navoda napisala da je Đorđević završio Pravni fakultet u Beogradu i Medicinski fakultet u Prištini iako „su to lako proverljive činjenice“.

U vezi sa drugim navedenim tekstom, tužilac ističe da su „očibodeće nedoslednosti između navedenih tekstova“ i da novinarka Zorica Miladinović „potpuno netačno, neobjektivno i nepotpuno izveštava o Dejanu Đorđeviću predstavljajući ga prvenstveno kao biznismena čiji je konzorcijum kupio Univerzitet Megatrend“. „Ne može da se ne primeti pokušaj svojevrsne demistifikacije ličnosti Dejana Đorđevića isticanjem da je malo poznat široj javnosti. I više je nego primetno neosnovano predstavljanje tužioca kao osobe upitnih finansijskih mogućnosti“, navodi se, između ostalog, u tekstu tužbe i dodaje da je nejasan interes javnosti „da se omalovažava čovek koji ulaže kapital iz Evropske unije“.

Inače, u Osnovnom sudu u Nišu 23. marta će početi postupak po tužbi novinarke dnevnog lista Danas Zorice Miladinović protiv Dejana Đorđevića, koga je osnivač Megatrenda Mića Jovanović krajem novembra prošle godine predstavio kao zastupnika nemačkog konzorcijuma koji je kupio taj univerzitet za 56,1 milion evra.

U tužbi za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda navedeno je da je Đorđević u „otvorenom pismu“ povodom teksta u Danasu čija je ona autorka izneo niz teških neistina i uvreda sa ciljem narušavanja njenog profesionalnog integriteta. Đorđević je u „otvorenom pismu“ 4. decembra prošle godine optužio novinarku Miladinović da je lažirala njegovu izjavu koju je iskoristila za pisanje teksta i to tako što je, kako je naveo, “ nabavila telefon i karticu, lažno upisala na kupljenom telefonu ime Dejan Đorđević i zatim se sa tog telefona dopisivala sa drugim svojim telefonom, kako bi podmetnula uredništvu lista da je kontaktirala lice o kome piše“. On je, istovremeno, direktno i indirektno optužio Danas da „spinuje“, „plasira lažne vesti“, „kreira afere“ i „gazi po investiciji značajnog iznosa kapitala čije je poreklo iz EU“.

„Otvoreno pismo“ nije dostavljeno Danasu.

Zorica Miladinović je negirala Đorđevićeve navode, ističući da za sve što je navela u tekstu ima dokaze.

Podsetimo, Đorđević je u sms prepisci sa novinarkom naveo da nemački konzorcijum koji zastupa „postoji“, a da će profesori na Megatrendu ubuduće „raditi bez novca“ jer će im „glavni motiv biti da uče studente, a ne da primaju platu“. On je kazao da sekretarice Konzervativne reformističke stranke (KRST) čiji je on formalni predsednik, kojima se duguju plate, „treba da rade za ideale“, kao i da je „dekretom smenio“ rukovodstvo te stranke koje ga je prethodno na stranačkoj skupštini razrešilo funkcije predsednika.

Danas je objavio da je Đorđević pri ulasku u KRST, u kojoj je u aprilu 2018. godine izabran za predsednika, saopštio da ima tri diplome – medicinskog, ekonomskog i pravnog fakulteta. Na veb sajtu ove stranke bilo je objavljeno da ima dve diplome – Medicinskog fakulteta u Prištini i Pravnog fakulteta u Beogradu, ali su ovi podaci nedavno uklonjeni. U postupku koji je inicirao pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u nameri da funkcionere KRST-a tuži za uvredu zbog ocena koje su izneli na Skupštini stranke, tvrdeći između ostalog da Đorđević „nema nijednu fakultetsku diplomu“, on je priložio jednu – Medicinskog fakulteta u Prištini. Međutim, prema istraživanju Danasa, u elektronskoj arhivi Univerziteta u Prištini ne postoji podatak da je Đorđević 1998. godine diplomirao na Medicinskom fakultetu tog univerziteta, kako je navedemo u diplomi, i u čiju je fotokopiju smo imali list uvid.

Istraživanje je pokazalo i da je potpis rektora Univerziteta u Prištini Radivoja Papovića na diplomi – falsifikat. – To je falsifikat. Slobodno možete da napišete da potpis na diplomi nema veze sa mojim – rekao je Papović, nakon što mu je Danas poslao fotokopiju diplome, a on toj redakciji svoj potpis koji se i na prvi pogled razlikuje od onog na diplomi.

Duševni bolovi jakog intenziteta

„Tužilac je istaknuti član zajednice, poznat u svojoj okolini kao radan, vredan i porodičan čovek, te usled iznošenja neistina ove vrste trpi duševe bolove jakog intenziteta u smislu negativnih efekata, odnosno stida i srama“, navodi se u tužbi Dejana Đorđevića protiv našeg lista.

Raskid ugovora i lažno prijavljivanje

Mića Jovanović je nedelju dana nakon predstavljanja Đorđevića kao zastupnika konzorcijuma koji je kupio Megatrend saopštio da je „prevaren“ i da će zatražiti da se kupoprodajni ugovor raskine, jer odustaje od prodaje univerziteta. „Ispao sam naivan“, kazao je Jovanović za Televiziju N1, dodajući da je pravu sliku o Đorđeviću stekao tek kada su mediji počeli da objavljuju podatke o njemu, a „profesionalci, po njegovom nalogu, proverili takve podatke u Đorđevićevom rodnom Leskovcu, Beogradu i Berlinu“. Đorđević je nedugo potom uhapšen zbog lažnog prijavljivanja o upadu u stan i krađi. Ispostavilo se da nije plaćao stanarinu, pa su vlasnici stana odneli nepokretnosti.

Povećan broj obolelih od respiratornih infekcija

Poslednje dve nedelje beleži se povećan broj pacijenata, obolelih od respiratornih infekcija. Dominiraju virusne, ali među decom koja borave u kolektivu beleži se i šarlah, kao i ovčje boginje. Poslednje dve nedelje beleži se povećan broj pacijenata, obolelih od respiratornih infekcija. Dominiraju virusne, ali među decom koja borave u kolektivu beleži se i šarlah, kao i ovčje boginje. Čekaonice u domovima zdravlja pune su pacijenata koji se žale na respiratorne tegobe, najveći broj obolelih je među decom predškolskog i školskog uzrasta. “Uglavnom dominiraju simptomi vezani za grip- povećana temperatura i do 40, uobičajeno je da traje od tri do pet dana uz to bol u u ždrelu, suvi kašalj, pa onda kašalj sa sekretom, mnoga deca se žale na bol u mišićima, to je takođe uobičajeni simptom”, kaže Slavica Rašajski, pedijatar. Širenju virusa ide u prilog i temperatura iznad proseka, ali situacija je ipak, uobičajena za ovo doba godine, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. “Ne postoji nijedan dominanta virus, ima ih više Preporuka da se boravi na otvororenom što više i da se u kolektivima provetrava”, kaže Mirjana Štrbac, Institut za javno zdravlje Vojvodine. Zbog virusa gripa u više gradova u Srbiji zabranjene su posete pacijentima u bolnicama. Ova zabrana je do daljnjeg na snazi i u Kliničkom centru Vojvodine.