Pravdanje troškova prevoza neobavezujuće i … besmisleno!

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je u petak 31. januara molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza. Prema stavu Sindikata, mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće i ne može da bude iznad zakona. Sindikat je ukazao da Zakon o porezu na dohodak, iako je izmenjen, ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova.

“Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je ‘opravdanje’ da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao”, ističe se u saopštenju. Sindikat smatra da je spisak zaposlenih o prisustvu na poslu validan dokument.

Prema slovu zakona, navodi Sindikat, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. “Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun”, istakao je Sindikat.

Srpske škole u PISA ogledalu

Piše: Vesna Andrić*

Šta su pokazale sekundarne analize jednog od najcenjenijih istraživanja učeničkih postignuća Srpske škole u PISA ogledalu – izostanci, manjak kompjutera, lošije opremljene učionice Rezultate PISA istraživanja domaća javnost prati isključivo kroz rang koji Srbija zauzme među ostalim zemljama i procente broja funkcionalno nepismenih učenika, i tu se uglavnom priča o nalazima ove studije završava. Ali PISA nudi i obilje zanimljivih podataka o brojnim faktorima koji na posredan ili neposredan način mogu uticati na učenička postignuća i koji mogu biti od velike pomoći pri trasiranju obrazovnih politika svake zemlje. Zahvaljujući finansijskoj pomoći Fonda za otvoreno društvo Srbija je ove godine učestvovala programu PISA Lead analyst, koji je omogućio da ujedno sa podacima o postignuću naših učenika saznamo i o drugim relevantnim analizama za obrazovni sistem Srbije, kaže za Danas dr Marina Videnović, vodeća analitičarka u PISA 2018 u Srbiji.

Rezultati te analize, u koju je naš list imao uvid, svedoče da je izostajanje sa nastave veliki problem u školama u Srbiji i po tome smo znatno iznad proseka OECD zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Statistika pokazuje da je četvrtina naših učenika neopravdano izostala iz škole najmanje jedan dan tokom dve nedelje pre nego što su radili PISA test; 41 odsto je izostalo najmanje sa jednog časa, a 61 odsto učenika je bar jednom zakasnilo na nastavu iz neopravdanih razloga. Izostanci su češći kod petnaestogodišnjaka koji imaju niže postignuće na skali čitalačke pismenosti (ispod nivoa 2). U ovoj grupi 47 odsto je propustilo bar neki čas, a 31 odsto ceo dan. Najviše neopravdanih izostanaka prave đaci koji pohađaju četvorogodišnje srednje stručne škole.

Zabrinjava podatak da se svaki četvrti učenik u Srbiji ne slaže sa tvrdnjom da je važno truditi se u školi. Sličan procenat ne veruje da će im trud u školi pomoći da dođu do dobrog posla. Nešto je veća vera u povezanost između uspeha u školi i upisa dobrog fakulteta. Kada se ukrste odgovori na ova pitanja izdvaja se 10 odsto učenika koji ne veruju da će im školski uspeh pomoći kasnije u životu, ni u slučaju da izaberu fakultet, niti u slučaju da budu na tržištu rada. U poređenju sa OECD zemljama, primetno je da učenici u Srbiji znatno manje veruju u to da je naporan rad u školi važan. Devojčice nešto više vrednuju školu od dečaka. Marina Videnović ukazuje da su problemi izostajanja i niskog vrednovanja škole međusobno povezani, jer olako izostajanje ukazuje na to da učenici, verovatno i njihovi roditelji, ne veruju da se nešto bitno propušta ukoliko dete ne ode u školu.

Većina naših učenika (62 odsto) očekuje da će završiti fakultet, što je slično procentu u OECD zemljama (56 odsto). Nivo obrazovnih aspiracija je povezan sa ekonomskim statusom učenika: 87 odsto učenika sa najvišim ekonomskim statusom očekuje da će završiti fakultet u poređenju sa 41 odsto onih koji imaju najniži ekonomski status. Videnović kaže da je otvoreno pitanje koliko su ta očekivanja realna i dodaje da dečaci imaju niže obrazovne aspiracije od devojčica.

Analiza je pokazala i da su srpskih petnaestogodišnjaci zadovoljniji životom od vršnjaka iz OECD zemalja, što je ohrabrujući podatak. Razlike u zadovoljstvu životom povezane sa socioekonomskim statusom izražene su u većini zemalja koje učestvuju u PISA studiji. U Srbiji, slika je slična onoj dobijenoj u OECD zemljama. Učenici nižeg socioekonomskog statusa nešto su manje zadovoljni životom od ostalih đaka. Razlika nije velika, ali je statistički značajna.

Istraživači su analizirali da li se učeničko zadovoljstvo životom može predvideti, ako znamo kako se on oseća u školi i kako je doživljava. Utvrđeno je da su đaci koji ne osećaju da pripadaju školi, češće izloženi nasilju, disciplina na času je lošija, opažaju da imaju manju podršku i zainteresovanost nastavnika za njih, a manje su zadovoljni i sopstvenim životom. Drugim rečima, mere koje su usmerene na poboljšanje, uopšteno govoreći, klime u školi mogu značajno doprineti poboljšanju dobrobiti učenika. Uočeno je i da na zadovoljstvo učenika najviše utiče ako imaju osećaj pripadanja školi i da su njihovi nastavnici za njih zainteresovani.

Oko 80 odsto đaka koji su učestvovali u PISA istraživanju, imaju osećanje pripadanja školi i pozitivne odnose sa svojim vršnjacima. Ipak, u Srbiji svaki četvrti učenik ne oseća da pripada školi, svaki peti sebe doživljava kao stranca u školi, dok se 17 odsto oseća usamljeno. Nedostatak ili nepostojanje adekvatnih didaktičkih sredstava ometa odvijanje nastave 50 odsto škola u Srbiji, a u sličnom broju obrazovnih ustanova problem je nedostatak ili nedovoljan kvalitet fizičke infrastrukture, procenjuju direktori škola. Marina Videnović ukazuje da u odgovorima na pomenuta pitanja direktori nisu iskazivali svoje zadovoljstvo nastavnim i materijalnim resursima, nego su procenjivali koliko njihov nedostatak ometa nastavu. Zbog toga se, dodaje, može pretpostaviti da postoje škole koje nemaju dovoljno resursa, ali je procena direktora da taj nedostatak ne utiče negativno na nastavu.

S druge strane direktori visoko ocenjuju kompetencije nastavnika. Prema njihovim procenama samo pet odsto učenika pohađa škole u kojima nedostatak nastavnog osoblja ili njihova nestručnost utiču negativno na nastavu. S druge strane, svaki peti đak ide u školu koja nema ili nema dovoljno stručnih saradnika, dok samo dva odsto đaka pohađa školu u kojoj su stručni saradnici neadekvatni ili nedovoljno kvalifikovani. Drugim rečima, vidljiva je potreba za povećanjem broja stručnih saradnika u školama.

Približno polovina učenika u Srbiji pohađa školu u kojoj direktori nisu zadovoljni brojem digitalnih uređaja koji su povezani na internet (46 odsto), kao ni brojem uređaja koje mogu koristiti u nastavi (57 odsto), kvalitetom internet mreže (39) i kvalitetom uređaja koji poseduju (51). Takođe, većina učenika (59 odsto) pohađa školu koja nema dostupnu onlajn platformu za učenje. Rezultati pokazuju i da je broj računara dostupnih učenicima u našoj zemlji znatno niži od OECD proseka.

U Srbiji je 44 odsto učenika prijavilo je da je tokom prethodnih 12 meseci najmanje jednom bilo izloženo nekom od oblika školskog nasilja. Dečaci su u odnosu na devojčice statistički značajno više izloženi nasilju. Prednjači verbalno nasilje (33 odsto), dok je svaki peti učenik bio žrtva fizičkom nasilju. Kada se uporede različiti tipovi škola, dolazi se do podatka da su đaci koji pohađaju trogodišnje škole više izloženi nasilju nego učenici iz OECD zemalja. S druge strane, deca koja pohađaju gimnazije, medicinske i ekonomske škole su manje izložena nasilju od proseka u OECD zemljama. Ohrabrujući je podatak da se više od 70 odsto učenika u Srbiji slaže sa tvrdnjama koje negativno govore i osuđuju školsko nasilje.

U Srbiji je oko 77 odsto učenika izjavilo da njihov nastavnik srpskog jezika postavlja jasne ciljeve za učenje, što je na nivou proseka u OECD zemljama. Oko 60 odsto đaka kaže da na početku svakog časa nastavnik ponovi ono što su naučili na prethodnim, dok je prosek u OECD zemljama niži i iznosi samo 44 procenta. Nešto manje od polovine učenika (42 odsto) izjavilo je da nastavnik menja sadržaj lekcije ili teme koja je za većinu učenika teško razumljiva, što je na nivou proseka drugih država. Polovina učenika u Srbiji izjavljuje da nastavnici prilagođavaju lekcije potrebama odeljenja, dok je procenat učenika u OECD zemljama oko 56 odsto. U pogledu prilagođavanja podučavanja individualnim potrebama učenika, đaci iz Srbije su procenili da je takav pristup njihovih nastavnika nešto manje prisutan (52 odsto) nego kod nastavnika u OECD zemljama (54 procenta).

– Što se tiče pružanja povratne informacije, primećujemo da oko polovine učenika na svim ili gotovo svim časovima dobija povratnu informaciju od svojih nastavnika. Detaljna, jasna i motivišuća povratna informacija smatra se jednom od najvažnijih komponenti uspešne nastave. Ipak, polovina učenika u Srbiji tokom nastave ne dobija ovu vrstu podrške pri radu. Dobijeni procenti su slični onima u OECD zemljama, što ukazuje na to da većina zemalja sa savremenim obrazovanjem mora da poboljša nastavu u smeru poboljšanja povratnih informacija koje učenik dobija. Važno je napomenuti da kvalitet povratnih informacija nije bio predmet ove studije – navodi Videnović.

Ona dodaje da su kao posebno osetljiva grupa u PISA 2018 izdvojeni učenici iz trogodišnjih škola. NJih čak 80 odsto ne uspeva da dostigne osnovni nivo pismenosti. – Jedno tumačenje ovih rezultata koje možemo očekivati u javnosti jeste da za zanate ni treba osnovni nivo pismenosti. Ali to nije tačno, jer će ubrzani razvoj tehnologija pred ove učenike postaviti izazov da se snađu na turbulentnom tržištu rada. Podaci ukazuju i da je reč o učenicima koji su u ozbiljnom zaostatku. Princip visokog uspeha i odličnih ocena je doprineo tome da se učenici koji zaostaju u savladavanju gradiva ne identifikuju na vreme i da im se zbog toga ne pruži adekvatna podrška. Takođe, rezultati ukazuju da je sa stanovišta kurikularnih promena potrebno u nastavu trogodišnjih učenika uvesti sadržaje koji doprinose razvoju osnovnog nivoa pismenosti – kaže Videnović.

*Danas

Vršac: 60 mladih na obukama za rad

Školski centar “Nikola Tesla” u Vršcu, u partnerstvu sa Univerzitetom Politehnika u Temišvaru, realizuje Projekat ”Znanjem do posla i pametnog razvoja Banata” u okviru poziva CBC Rumunija Srbija. Vrščani su u prvoj fazi Projekta nabavili i svu savremenu opremu za kvalitetnije i modernije obrazovanje svojih učenika, u vrednosti od 55 hiljada evra, što je skoro četvrtina ukupne vrednosti projekta. Uz novi 3D štampač, i uređen i opremljen kabinet sa računarima namenjen savremenim nastavnim programima u oblasti IT-a, kao možda najznačajnija, nabavljena je savremena CNC mašina kao nastavno sredstvo za praktičnu obuku đaka i njihovo brzo uključivanje u procese rada. Prvenstveno na smeru tehničar za kompjutersko upravljanje. “Oni na trećoj godini imaju rad na CNC strugu, pisanje programa za kompjuterski upravljane mašine, odnosno CNC strugove, i nismo to mogli realno da realizujemo nego su to radili virtuelno – ispisivali programe i na simulaciji gledali kako to izgleda. Sada će moći u realnosti da realizuje svoje zadatke i sve u potpunosti urade na mašini”, objašnjava Miroslav Lepir, nastavnik mašinske grupe predmeta u ovoj školi.

Čitav projekat pokrenut je jer je uočeno da deca koja izađu iz obrazovnog sistema nemaju dovoljno znanja iz novih, posebno informacionih tehnologija, koje su sve prisutnije u svim oblastima rada. U partnerstvu sa Univerzitetom Politehnika u Temišvaru održane su radionice za profesore, a drugi deo predviđa ovakav tip obuke za učenike. “U poslednje vreme sve više stranih firmi otvara pogone kod nas, i nije dovoljno samo dati im plac, kredite, itd. jer se javlja problem radne snage. Država je taj problem uočila, i otvara se desetak trening centara pri školama, gde će deca naučiti da rade sa savremenim tehnologijama. Mi nismo među tih deset gradova, ali se naš projekat lepo poklopio sa time”, kaže direktor Školskog centra “Nikola Tesla”, Željko Ivković.

Tako će naredna dva meseca, 60 mladih – učenici iz Vršca, studenti iz Temišvara i zaposleni u lokalnim preduzećima, pohađati obuke u Primeni i radu CNC mašina, IT tehnologijama, 3D modeliranju i štampanju, i preduzetništvu. “Kod naše dece postoji zaista veliko interesovanje za te obuke, i oni će popuniti veći deo raspoloživih mesta. Što se tiče održivosti projekta, u planu je uspostavljanje kontakta sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, kako bismo kadrove koji su već izašli iz naše ili sličnih škola prekvalifikovali, odnosno naučili da rade na novim mašinama”, dodaje Ivković.

Projekat traje do kraja jula meseca ove godine, i uz nova znanja i tehnologije treba da podigne mogućnost bržeg i kvalitetnijeg zapošljavanja mladih u prekograničnom regionu. https://www.youtube.com/watch?v=a5jATQUh1pQ&feature=emb_logo

Najbolji na bilbordima u Opštini Srbobran

Vladimir Ćurčin i Jovana Mihajlović najbolji su đaci Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” iz Srbobrana. Ćurčin je školsku godinu 2017/2018. završio kao đak generacije, a tokom školovanja učestvovao je na brojnim takmičenjima iz biologije, matematike i srpskog. – Najviše uspeha imao sam na takmičenjima iz biologije. Školovanje sam nastavio u Vojnoj gimnaziji u Beogradu, a svi ovi predmeti iz kojih sam se takmičio potrebni su mi i u nastavku školovanja, posebno matematika – navodi Vladimir. – Želeo bih da postanem oficir jednog dana, jer je to, po mom mišljenju, najčasniji posao na svetu, i tu sam se pronašao.

Jovana Mihajlović izabrana je za đaka generacije u prošloj školskoj godini. Kao učenica srbobranske škole učestvovala je na mnogim takmičenjima, a najznačajnje uspehe ostvarila je iz biologije, istorije, ali i u recitovanju. – Dosta vremena sam provodila učeći i istražujući, ali to nije bilo teško, jer sam imala podršku porodice – kaže Jovana. – Želim da budem anesteziolog. To je prvobitno bila ideja moga oca, ali se i meni se svidelo i sada težim ka tome.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, realizovan je i  2019. godine u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018/2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.

Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Naučna konferencija u čast 225 godina Karlovačke bogoslovije

Nastavljajući obeležavanje jubileja, 225 godina Bogoslovskog učilišta u Sremskim Karlovcima, započeto u novembru prošle godine na praznik Svetog Arsenija, zaštitnika te crkveno-prosvetne ustanove, u Karlovačkoj bogosloviji je održan dvodnevni naučni skup posvećen školi. Konferencija je počela 1. februara, na dan kada je 1794. godine održan i prvi čas u učilištu. Zbog iznenadne posete državnog vrha manstiru Hopovo, episkop sremski Vasilije izostao je s jučerašnjeg skupa, ali je pročitana njegova poruka u kojoj je podsetio, između ostalog, na to da je u tom učilištu u kojem je arhimandrit Petar Jovanović Vidak održao prvi čas, i u kojem se, s manje ili više prekida, održava nastava i sluša reč Božja do danas, znanje sticalo više od 4.500 učenika. Istakao je da je u njemu predavalo više od  300 profesora, kao i da je škola dala  više od 50 arhijereja Karlovačkoj mitropoliji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, među kojima su „spomena dostojni patrijarsi Georgije Branković i Lukijan Bogdanović, a treba istaći da je znanje o Bogu sticao i patrijarh Ujedinjene Srpske pravoslavne crkve German”. Po mišljenju vladike Vasilija, škola u prvom redu trajanje duguje Bogu, a onda mnogobrojnim časnim Srbima, sveštenicima, profesorima, episkopima i svima onima koji su i najmanjim zalaganjem pomogli da ona živi i da bude svetlost koja svetli u tami.

Dvanaest učesnika skupa juče je s različitih aspekata, počev od početaka srpske kulture na tlu Srema do crkvenog pojanja kao odlike škole, govorilo o Karlovačkoj bogosloviji, prvoj pravoslavnoj bogoslovskoj školi koja je postojala i radila u nekoj zapadnoevropskoj državi, u okviru zapadnocivilizacijske tekovine. Među njima su bili v. d. rektora Karlovačke bogoslovije protojerej mr Jovan Milanović, profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Boris Stojkovski i dr Svetozar Boškov, profesorka Filološkog fakulteta u Beču dr Ana Krečmer, monah mr Ignatije Marković, profesorka Bogoslovskog fakulteta Pravoslavnog Svetotihonovskog državnog univerziteta u Moskvi dr Natalija Suhova, upravnik Patrijaršijskog arhiva dr Radovan Pilipović, direktor Arhiva SANU u Karlovcima dr Žarko Dimić, katiheta Karlovačke gimnazije đakon Petar Nikolić, te profesori Bogoslovije Jovan Stojanović, Nenad Stojanović i Bojan Grujičić.

Radni deo konferencije završen je u subotu kasno posle podne, a učesnici su u nedelju, posle svete liturgije u Sabornoj karlovačkoj crkvi, kenuli u oblizak manastira u Krušedolu, Grgetegu, Velikoj Remeti i Kovilju.

Nova učila i džepni računari za titelsku školu

Po konkursu Pokrajinskog sekretarijita za obrazovanje titelska OŠ „Svetozar Miletić” dobila je pet projektora i pet pametnih tabli, u vrednosti od oko 5.000 evra. Kako nam je rekao direktor škole mr Petar Kojić, table i projektori biće postavljeni u svaku zgradu, odnosno, u svako izdvojeno odeljenje škole. Samim tim nastava će biti daleko olakšana te će učenici moći na nov savremeniji način da je prate. Druga veoma vredna donacija su mikrobit džepni računari. Naime, direktor Kojić je u ime škole prisustvovao donatorskoj konferenciji u Beogradu i od ambasadorke Velike Britanije Šan Makleod primio 40 mikrobit džepnih uređaja koji su namenjeni učenicima radi upotrebe u nastavnim i vannastavnim aktivnostima, a koji razvijaju ne samo veštine kodiranja već i njihovo kritičko mišljenje i veštine rešavanja problema.

Rekonstrukcija Palate SANU do 2024.

            Palata Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u beogradskoj Knez Mihailovoj biće rekonstruisana do 2024, stogodišnjice postojanja na tom mestu, a izrada projekta adaptacije već je u toku i trebalo bi, zajedno s projektom za izvođenje, da bude gotova do januara iduće godine, piše “Politika”. Zadatak da urade projekat rekonstrukcije dobile su arhitekte konzorcijuma kompanija “Bureau cube partners” i “AG instituta”, a šef tima projektanata Milan Rašković kaže za list da zdanje neće biti dograđeno, niti će mu se menjati postojeće dimenzije i oblik. “Reče je, pre svega, o intervenciji na unutrašnjem prostoru da bi palata bila prilagođena savremenom načinu korišćenja, tako da i građani mogu da dožive najvišu naučnu i umetničku ustanovu u Srbiji”, rekao je Rašković. On je naveo da će najveći graditeljski zahvat biti u dvorišnom delu zgrade, jer je ideja da se atrijum pretvori u koncertnu dvoranu i poveže s drugima celinama akademije.

“Politika” podseća da je ovo prva veća intervencija na zgradi posle 70 godina, otkako je obnovljena prema projektu arhitekte Grigorija Samojlova, ruskog emigranta. Monumentalna Palata SANU, sa fasadama na tri ulice, izgrađena je po projektu arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića iz 1912. godine, a koncepcijski je oblikovana akademski sa elementima neobaroka i secesije. U katalog kulturnih dobara upisana je 1992. godine.

Leposavić:Učenički dom najveća investicija na severu Kosova i Metohije

U nedelju 2. februara je položen kamen temeljac za Učenički dom u okviru Poljoprivredne škole Priština s privremenim sedištem u Lešku, a zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Damjan Jović kazao je da će dom biti izgrađen novcem Vlade Srbije, te da je to verovatno najveća investicija koju će Srbija ove godine realizovati na severu KiM. On je naveo da je u pitanju projekat vredan 237 miliona dinara.

“Cilj Vlade Srbije, kao vlade koja brine o svome narodu, prvenstveno je da mladi ljudi ostaju ovde, da imaju dobre uslove za život, da imaju dobre uslove da uče i studiraju i da ovde zasnivaju svoje porodice. Kada se ovaj objekat završi, biće najreprezentativniji objekat te vrste u Srbiji”, rekao je Jović. Naš narod na severu KiM je prepoznao da je investicioni plan koji je pokrenut na inicijativu predsednika Srbije i Kancelarije za KiM velika razvojna prilika za sve koji žive u tom delu pokrajine, kazao je Jović. “Našem narodu je ovde stalo i do razvoja i do novih projekata i do toga da njihova država sve više bude prisutna na ovim prostorima. Kao što vidite ovde se ne čeka početak građevinske sezone nego se i u februaru radi punom parom. Trud i napor Vlade Srbije su ljudi ovde prepoznali i zato je ona jedina vlada u koju naš narod na KiM veruje i jedina na koju će naš narod moći da se osloni”, rekao je Jović.

Vremeplov: Rođen Viktor Novak

            Jugoslovenski istoričar Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU rođen je na današnji dan  04. februara  1889. godine .Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu “Magnum crimen”, objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u “Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: “Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva”, “Latinska paleografija”, “Vatikan i Jugoslavija”, “Scriptura Beneventana”, “Evangeliarium Spalatense”, “Masarik i Jugosloveni”, “Iz rimske književnosti”, “Sveslovenska misao”, “Dva antipoda”, “Franjo Rački”, “Valtazar Bogišić i Franjo Rački”, “Nikola Vulić, naučnik i čovek”.

Vremeplov: Rođen Goce Delčev

Na današnji dan 04. februara  1872. godine rođen je Goce Delčev. U Sofiji je izbačen iz vojne škole pošto je bio socijalistički orjentisan. Kasnije, zbog niskog rasta nije primljen na Vojnu akademiju u Beogradu. Dve godine bio je učitelj, a 1896. je s malom četom počeo borbu protiv Turaka. Zalagao se za federaciju balkanskih zemalja. Poginuo je u borbi protiv Turaka u maju 1903. tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao s pravom smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen. Makedonci ga smatraju svojim nacionalnim junakom, ali i Bugari.

Vremeplov: Rođen  Dragoslav Stojanović

  Dragoslav Stojanović, srpski slikar, karikaturista i novinar rođen je  na današnji dan 04. februara  1890.godine Bio je saradnik lista “Ošišani jež”, autor je poznatog zaglavlja s ježom koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu “Vreme” i predaje dekorativno slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu Nedićeve vlade “Novo vreme”. Streljan je 1945. zbog plakata “Majko Srbijo pomozi” koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske, što je okarakterisano kao saradnja “na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom”. Okružni sud u Beogradu 2007. doneo je Odluku o njegovoj rehabilitaciji.

Vremeplov: Rođen Žak Prever

Na današnji dan  04. februara  1900. godine rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan “pesnik Pariza”. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea “Obala u magli”, “Hotel Sever”, “Dan se rađa”, “Ljubavnici iz Verone”, “Deca raja”, “Vrata noći”. Dela: zbirke pesama “Reči”, “Veliki prolećni bal”, “Kiša i lepo vreme”.

Vremeplov: Umro Svetozar Miletić

  Srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma umro je na današnji dan 04. februara  1901. godine. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sada Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme – najznačajnija je “Spasova noć”, a najpoznatija “Već se srpska zastava svuda vije javno”. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu “Slavjanka”, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista “Zastava”, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.

Vremeplov: Rođen  Peđa Milosavljević

Na  današnji dan 04. februara   1908. godine rođen je srpski slikar Predrag-Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio “Gran pri”. Napisao je eseje “Između trube i tišine” i dramu “Zopir”.

Vremeplov: Rođen Borislav Pekić

Srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psihološku i društvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu rođen je na  današnji  dan  04. februara 1930. godine.Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji “Savez demokratske omladine Jugoslavije” posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana”, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”, scenario za film “Dan četrnaesti”.

Vremeplov: Umro serdar Janko

  Na današnji dan  04. februara  1927. godine umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv ujedinjenja Srba.

Vremeplov: Rođen Čarls Ogastas Lindberg

Američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean rođen je na  današnji dan  04. februara 1902. godine. Avionom “Duh Sent Luisa” u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

SMS „otkucava” roditeljima da đak nije u školi

U školi na pet kilometara od centra Niša pre gotovo dve i po godine nastavnici i porodice učenika uspostavili su direktnu i vrlo korisnu vezu. Osoblje Osnovne škole „Desanka Maksimović” u Čokotu, selu u dolini Južne Morave, ima zahvaljujući operaterima mobilne telefonije i SMS-u svakodnevni kontakt s roditeljima đaka i javlja im ukoliko se dete nije pojavilo u školi ili, eventualno, iskrsne neki drugi problem. Kako nam je rečeno, ovakva komunikacija izuzetno je značajna za sigurnost dece, a svodi se na to da podatak da đak nije stigao na čas biva odmah unet u kompjuter, a potom i prosleđen na telefon oca ili majke, koji za ovakvo obaveštavanje ne plaćaju nikakvu dodatnu naknadu.

– Veliki broj učenika, osim onih koji su iz samog Čokota, putuje na nastavu iz okolnih sela do naše osmogodišnje škole koja je jedna od najvećih u ovom delu Srbije. Osim matične u Čokotu, imamo još devet škola, odnosno isturenih odeljenja u susednim seoskim naseljima i ukupno 750 đaka. S obzirom na to da je svima, i nama u školi, a i roditeljima učenika, prioritet bezbednost dece, veoma je važna ova naša stalna međusobna veza. Servis funkcioniše preko programa koji je osmislio naš kolega iz škole, profesor informatike i računarstva Filip Klain i omogućava roditeljima, na primer, dobijanje SMS-a s informacijom o tome da je njihovo dete odsutno s nastave u roku od samo pola sata posle početka nastave – objasnio nam je direktor ove škole Miljan Bojanić.

Istovremeno SMS servis, kaže direktor Bojanić, obezbeđuje i školi i roditeljima da u svakom trenutku znaju gde su im deca, kako bi ona bila zaštićena od svih mogućih opasnosti i izazova savremenog društva. – Uveli smo ovaj sistem početkom oktobra 2017. i zaista je i bez ikakvih problema odlično funkcionisao i u prošloj i pretprošloj školskoj godini, ali i u ovoj. Nekoliko škola iz više gradova u Srbiji uvidelo je da je ovo primer dobre prakse i preuzele su od nas ovaj način informisanja roditelja. Nadamo se da će naš sistem, koji interno zovemo „Desankin SMS servis”, prepoznati i iskoristiti nadležne prosvetne i druge institucije i primeniti ga da bi se povećala bezbednosti učenika. Ne treba ponavljati, to je činjenica, da se u poslednje vreme dosta polemiše upravo o stanju u obrazovnim ustanovama i bezbednosti dece i zato smatramo da naša inovacija može bolje i na pravi i efikasan način da se iskoristi, kako bi moglo da se pravovremeno reaguje na sve nepredviđene situacije – dodaje direktor Miljan Bojanić. Stalna veza nastavnika i roditelja posredstvom „Desankinog SMS sistema”, sem povećane bezbednosti dece, donela je još nešto vrlo značajno i dobro – smanjila je bežanje sa časova, kojeg u ovoj osmoletki sada maltene uopšte nema.

Feketić: Đaci i studenti ostali bez prevoza

Početkom godine ukinuta je redovna autobuska linija Feketić- Segedin uz obrazloženje da je nedovoljan broj putnika. Ipak, mnogi negoduju zbog ukidanja linije koju su održavali „Bečejprevoz” i „Suboticatrans”, te je pokrenuta peticija koju je potpisao i predsednik Skupštine AP Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor. Peticiju koju je pokrenulo Udruženje građana „So-Besed” je do sada potpisalo više od 1300 građana iz naselja opština Bačke Topole i Malog Iđoša. Ištvan Pastor je potpisujući peticiju istakao da je svima u interesu da vladaju normalni uslovi za život, a deo toga je i da svako na predvidljiv način može stići od jedne do druge destinacije. -Zainteresovani smo da obezbedimo onima koji studiraju ili rade u Segedinu da mogu kontinuirano da putuju, kao i da dolaze svojim kućama – rekao je Pastor.

Ukidanjem autobusa posebno su pogođeni srednjoškolci i studenti koji se školuju u Segedinu. Jedna studentkinja rekla je da radnici možda i mogu da se snađu, ali đacima i studentima koji ne mogu da putuju kolima, ova linija je bila jedino rešenje i put nije predstavljao nikakvu brigu.

 Predsednik Skupštine opštine Mali Iđoš Ištvan Siđi potvrdio nam je da je direktna linija Feketić – Segedin ukinuta 6. januara:- Autobus je na toj liniji kretao u 5.40 časova, dok je iz Segedina polazio nazad u 15.40, svakog dana. Civilna organizacija „So-Besed” koja izdaje do šest primeraka lokalnih novina godišnje, (u prevodu „Rekla kazala”, pokrenula je peticiju uz koju su stale sve mesne zajednice ove opštine, Mali Iđoš, Feketić i Lovćenac, a traži se uspostavljanje redovnog saobraćaja- kaže Siđi.

Peticiju su potpisali i građani Bajše, Stare Moravice i drugih naselja opštine Bačka Topola jer im je ta linija takođe značajna kao veza sa Suboticom i Segedinom. Inicijativu je podržalo i Opštinsko veće Malog Iđoša, ali sve zavisi od prevoznika. – Osim đaka i studenata, liniju su koristili i drugi građani. Zvaničan razlog ukidanja linije nije poznat lokalnoj samoupravi, ali smo nezvanično čuli da prevoznicima nije isplativo da voze- kaže Siđi. -Voleli bi da se linija vrati,  da li sa podizanjem cene karata ili bar da bude nekoliko dana tokom nedelje.

Iz Subotice postoji prevoz za Segedin, ali nije usklađen s redom vožnje autobusa koji vozi od Feketića do Subotice, pa se korigovanje reda vožnje razmatra kao moguće rešenje, iako lokalna samouprava tu nema nadležnosti, rekao nam je predsednik Skupštine opštine Mali Iđoš Ištvan Siđi. Kako nezvanično saznajemo, linija je ukinuta zbog malog broja putnika, a ideja je da linija saobraća ponedeljkom i petkom, kako bi đaci i studenti stigli na vreme u školu i predavanja i da se za vikend vrate kući.

Požar u Domu učenika srednjih škola u Somboru

U sredu 29. januara je izbio požar u Domu učenika srednjih škola na Staparskom putu, a svi učenici koji su u tom momentu bili u zgradi na vreme su i bez panike evakuisani. Još uvek se ne zna šta je izazvalo požar u kotlarnici ovog zdanja, a uprava Doma je nakon konsultacija sa nadležnima u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice, te Školskoj upravi Sombor, donela odluku da se učenici pošalju kućama.

Nakon utvrđivanja štete i potpunog pregleda objekta, u saradnji sa upravljačima, biće doneta odluka o povratku učenika u dom i samim tim i na nastavu. Kako su naveli u Domu, prvo upozorenje na požar je stiglo od detektora za dim, koji su postavljeni oktobra prošle godine u sklopu novog protivpožarnog sistema, pa je evakuacija učenika na plato pored zgrade izvedena za samo dva minuta, što je zasigurno doprinelo tome da niko nije povređen. Oštećen je deo kanalizacionih i električnih  instalacija, pa je ceo objekat bez struje,  što je i uslovilo odluku da se deca, učenici somborskih srednjih škola, pošalju svojim kućama, do trenutka, za sada još neizvesne, obnove opožarenog dela zgrade u kojem svoj privremeni dom ima preko 250 srednjoškolaca.