Konkurs za finansiranje prevoza učenika na Sajam obrazovanja
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice raspisao je konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti podizanja kvaliteta obrazovno – vaspitnog procesa srednjeg obrazovanja – troškovi organizovanog prevoza učenika srednjih škola sa sedištem u AP vojvodini na sajam obrazovanja u Novom Sadu za 2020. godinu Pokrajinski sekretarijat će, u skladu sa Finansijskim planom i finansijskim mogućnostima u budžetskoj 2020. godini, finansirati i sufinansirati projekte u oblasti podizanja kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa srednjeg obrazovanja – troškovi organizovanog prevoza učenika srednjih škola sa sedištem u APV na Sajam obrazovanja u Novom Sadu, za 2020. godinu u uznosu od 3.000.000,00 dinara.
Pravo učestvovanja na Konkursu imaju ustanove srednjeg obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Navedena sredstva namenjena su za podizanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa srednjeg obrazovanja – za troškove organizovanog prevoza učenika srednjih škola sa sedištem u APV na Sajam obrazovanja, koji će se održati u periodu od 4. do 5. marta 2020. godine u Novom Sadu.
Podnosilac prijave, uz prijavu na konkurs, treba da priloži: 1) fotokopiju potvrde o poreskom identifikacionom broju i 2) nevezanu ponudu o ceni prevoza učenika na Sajam obrazovanja u Novom Sadu sa naznačenim brojem učesnika korisnika usluge.
Rok za podnošenje prijava na konkurs je 20. februar 2020. godine. Prijave sa potrebnom dokumentacijom se podnose na adresu: Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice „Konkurs za troškove organizovanog prevoza učenika na Sajam obrazovanja“ Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad
Obrazac upitnika se može preuzeti od 05. februara 2020. godine na zvaničnoj Web prezentaciji Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice: www.puma.vojvodina.gov.rs. Informacije u vezi konkursa mogu se dobiti na telefon: 021/ 487 48 67,021/487 41 57.
Učiteljica iz Kikinde najbolji nastavnik u bivšoj Jugoslaviji
Učiteljica Desanka Ristić iz OŠ “Vuk Karadžić” u Kikindi dobitnik je nagrade za najboljeg nastavnika bivše Jugoslavije. Tokom svog tridesettrogodišnjeg rada, rušila je zidove učionica i decu upoznavala sa svetom van školske zgrade. Učesnica je brojnih projekata, a uz sve nagrade, najveći uspeh predstavljaju joj i više nego dobri rezultati njenih đaka. Za sebe kaže da je “učitelj stvaralac”. Planova i programa se ne drži striktno, jer smatra da deca treba da uče povezujući odnose i stvarajući sopstvena iskustva. Desanka Ristić iz Kikinde, u potpunosti je posvećena svom pozivu, a posebno učenicima. “Specifično je kod mene što prosto kao da sam rušila zidove učionice. U jednom momentu, ljudi su me prosto prepoznavali kao nekog ko je u raznim situacijama, kad god je bilo moguće, svugde odvodio decu. Inače, svi moji učenici su mali svici”, kaže učiteljica Desanka.
Njen rad je prepoznat i priznat od strane kolega. Tako je nedavno osvojila i plaketu za najboljeg edukatora bivše Jugoslavije. Ipak, više od nagrade važnije je šta o učiteljici imaju da kažu njeni učenici. Nagrade imponuju, ali i obavezuju. Za ovu prosvetnu radnicu, najvažnije je u kakve će ljude izrasti njeni đaci. “Neko će zubar, neko policajac. Ja se našalim, pa im kažem: Zaustavićete me kad budem vozila auto. Hoćete pomoći učiteljici da ne plati kaznu? Onda se oni smeju”, kaže Desanka. A smeh i sreća važniji su od ocena i nagrada, smatra naša sagovornica. Nju je prepoznala i lokalna zajednica, pa je tako dobila Godišnju nagradu “Dr Pavle Kenđelac” Grada Kikinde za doprinos u oblasti obrazovanja. Ipak, najveća satisfakcija biće kada nagrade budu osvajali njeni učenici.
Veliki uspeh učenika iz Srbije na međunarodnom matematičkom takmičenju u Rusiji
Učenici Matematičke gimnazije su pozvani na finalno takmičenje “Innopolis Open” tako što su prvo prošli dve runde onlajn kvalifikacija. “Innopolis Open” je međunarodno takmičenje iz matematike za učenike srednjih škola širom sveta koje organizuje Inopolis Univerzitet u Rusiji, a održano je od 1. do 3. februara, prenosi Brainz TV. Na ovom takmičenju učestvovali su Igor Engi, učenik drugog razreda Matematičke gimnazije, Marko Milenković, učenik trećeg razreda gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša, Jovan Arizanović, učenik trećeg razreda gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša i Aleksa Sotirov, učenik drugog razreda Matematičke gimnazije i postigli su izvanredne rezultate.Igor Engi okićen je prvom nagradom, Marko Milenković odneo je drugu nagradu, dok je Jovan Arizanović osvojio drugu nagradu. Lider tima bio je Dušan Drobnjak sa Matematičkog fakulteta u Beogradu. Brainz TV je platforma koja informiše o nauci, obrazovanju i kulturi. Upoznajte naše genijalce na Brainz TV, koja je deo United Media u okviru koje posluje i TV N1.
Najbolji na bilbordima u Opštini Srbobran: Mirjana Vujin
Mirjana Vujin u prošloj školskoj godini izabrana je za đaka generacije Osnovne škole „Petar Drapšin” u Turiji. Da bi bila izabrana za najbolju među svojim vršnjacima, osim odličnog uspeha i primerenog vladanja bio je potreban uspeh i na drugima poljima, a ona je do ovaj značajnog priznanja svoje škole u Turiji došla zbog učešća na brojnim takmičenjima: iz istorije, biologije i srpskog jezika. – Mislim da sam za đaka generacije izabrana zbog truda i rada i mislim da sam se u tome dobro pokazala – kaže Mirjana. – Upisala sam Srednju medicinsku školu „7. april” u Novom Sadu, smer Farmaceutski tehničar, nadam se da ću školu završiti uspešno i nastaviti dalje studije. Sebe u budućnosti vidim kao farmaceuta.
Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.
Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.
Studentski projekat “Tango zapleši – Argentini se nasmeši“
Tematsko veče “Tango zapleši – Argentini se nasmeši“ humanitarni je projekat koji u okviru predmeta Animacija i logistika u turizmu, pripremaju studenti treće godine hotelijerstva novosadskog PMF-a.
Dečji dnevnik RTV-a proslavio prvi rođendan
Uz simbolično duvanje svećica, pesmu i graju, Dečji dnevnik RTV Vojvodine je obeležio svoj prvi rođendan. https://www.youtube.com/watch?v=UtlFPyZWYeQ&feature=emb_logo
Senta/Kanjiža: Dvojezično o prvom srpskom prosvetitelju
Školska slava Savindan u mestima severnog Potisja proslavljena je u svim školama i pravoslavnim hramovima, u čast prvog srpskog prosvetitelja i arhijereja, svetosavskim akademijama i prazničnim liturgijama. U Senti i još nekim mestima održani su i svetosavski balovi, a u Molu je Srpska pravoslavna crkva Sveti Sava proslavila hramovnu slavu. Srpski kulturni centar „Stevan Sremac“ i Kamerna scena „Miroslav Antić“ priredili su Svetosavsku akademiju u Senti. Himnu Svetom Savi izveli su najmlađi članovi folklornog ansambla SKC „Stevan Sremac“, a osvećenje i rezanje slavskog kolača obavio je paroh Dalibor Zarić. Besedu o Svetom Savi kazivao je istoričar profesor dr Boris Stojkovski, recital su izveli članovi dečije dramske grupe KS „Miroslav Antić“, nastupio je hor SKC „Stevan Sremac“, a celovečernji koncert priredili su Srpski hor „Biseri“ i tamburaški orkestar „Lale sa Moriša“ iz Rumunija.
U osnovnim i srednjim školama u potiskim mestima, gde se nastava odvija na srpskom i mađarskom, o srpskom prosvetitelju se govorilo na oba jezika, pa je tako bilo i u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Kanjiži, gde je rezanje slavskog kolača obavio protojerej Jovica Mojsilović, uz učešće đaka, a u prisustvu prosvetnih radnika, roditelja i čelnika kanjiške opštine. U Domu umetnosti u Kanjiži Svetosavsku akadmeiju su priredili Srpska pravoslavna crkvena opština i lokalna samouprava opštine Kanjiža, a posle slavskog obreda nastupali su sestre Vaskrsija i Dunja Kovačević, horovi učenika iz Kanjiže i Novog Kneževca, hor „Serafim Sarovski“ iz Zrenjanina, dramski umetnik Mikica Petronijević iz Beograda i članovi kulturno umetničkih društava „Sveti Sava“ iz Kanjiže i „Novak Radonić“ iz Mola.
Računari za sve srednje škole u Rumi
Direktorima rumskih srednjih škola uručena je računarska oprema, za koju je Opština Ruma izdvojila milion dinara u nameri da modernizuje nastavu. Nabavljeno je 14 računara, 26 monitora, sedam štampača i dva projektora. Srednja stručna škola „Branko Radičević” dobila j e tri računara, kao i Srednja tehnička škola „Milenko Brzak- Uča” i Srednja poljoprivredno- prehrambena škola „Stevan Petrović- Brile”, dok je Gimnazija „Stevan Puzić” dobila pet računara, a svi su instalirani sa operativnim sistemom Njindonjs, 10, 8 GB memorije i brzinom ŠD 240 GB. Od 26 monitora, 14 ide u kompletu sa 14 računara, dok je preostalih 12 namenjeno ŠŠ „Branko Radičević”, koja će zameniti stare monitore. Dva nova moderna projektora dobila je Srednja tehnička škola „Milenko Brzak- Uča”, kao i tri A4 štampač i jedan u boji za štampanje u A3 formatu. Tri A4 štampača dobila je i ŠŠ „Branko Radičević”.
Predsednik opštine Slađan Mančić u susretu sa direktorima srednjih škola, podsetio je da su u prethodnim godinama mnogo novca uložili u infrastrukturna ulaganja u školske objekte, a da je sada prioritet modernizacija informatičkih kabineta. – Sada ulažemo u sam proces rada, jer želimo da olakšamo profesorima samu nastavu, ali cilj nam je pre svega da đaci imaju kvalitetnije uslove obrazovanja i da steknu adekvatno znanje- rekao je Mančić. – Vrednost računarske opreme iznosi malo više od milion dinara, a sličnu donaciju dobiće i rumske osnovne škole.
Javna nabavka vredna oko šest miliona dinara raspisana je u više partija, u koju su uključene i osnovne i srednje škole. Masnčić kaže da su u određenim partijama imali problema oko nabavke i procedure. -Računarska oprema za osnovne škole vredna je gotovo tri miliona dinara. Najbolji ponuđač je izabran, imamo žalbu drugoplasiranog koji misli da je oštećen, i procedura je u toku. Nemamo problema da sačekamo ishod žalbe, sve se radi u skladu sa zakonom i sigurno je i da će sve osnovne škole dobiti računare, što im je u ovom momentu prioritet- objasnio je Mančić zašto osnovne škole čekaju na računarsku opremu.
Direktorka STŠ „Milenko Brzak – Uča” Vesna Ilić smatra da će nova računarska oprema unaprediti nastavu u svim rumskim srednjim školama. -Tehnologija napreduje, stari računari zastarevaju i neophodno je obnavljati opremu – rekla je Vesna Ilić. -U našoj školi je i reformisan smer elektrotehničar računara, pa imamo veću potrebu za kabinetima, jer umesto dve grupe, učenici su sada podeljeni u tri. Zbog uvođenja elektronskog dnevnika, korist će svakako imati i sami nastavnici.
Osim računarske opreme, Opština Ruma izdvojila je novac i za opremanje Kabineta za praktičnu nastavu ŠŠ „Branko Radičević”, pa je tako škola dobila novi šporet, dva bojlera, escajg i drugi neophodan inventar za kuhinju.
Direktor ŠŠ „Branko Radičević” Mirko Zrnić kaže da uvek ima potrebe da se obnovi oprema za rad, te su zahvalni Opštini Ruma na donaciji. -Što se tiče računara i novih monitora, sve nastavne jedinice rade po novim programima, od koji neki više nemaju podršku, kao što je Njindonjs 7, te nam je nova oprema značajna da bi deca mogla na kvalitetan način da nastave da prate nastavu- kaže Zrnić.
Bačka Palanka:Za najbolje studente 150 stipendija
Predsednik opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica u velikoj sali Skupštine opštine uručio je 150 stipendija za školsku 2019-2020. godinu studentima i učenicima iz ove sredine. Studenti će mesečno dobijati po 5.000 dinara, a srednjoškolci po 4.000, za svaki mesec školske godine. Za srednjoškolske stipendije blagovoremeno je konurisalo 253 učenika, a dodeljeno je 60 stipendija, dok je za studentske stipendije konkurisalo 146 studenata od kojih je njih 90 dobilo stipendije. Šušnica je rekao da lokalna samouprava čini napore kako bi u narednom periodu iznos stipendija bio povećan. Pored uspeha u školi, odnosno fakultetu, koji je najvažniji kriterijum, Komisija za dodelu stipendija cenila je i prihode domaćinstva i broj članova porodice. Vrednovano je i učešće na raznim takmičenjima i ostvareni rezultati na njima, a kod roditelja ili staratelja, pored zarade, uzimao se u obzir i katastarski prihod.
Noć Hari Poter knjiga u zrenjaninskoj biblioteci 6. februara
Ove godine, širom sveta, ljubitelji Harija Potera i čudesnog Hogvorts sveta magije, proslaviće Međunarodnu noć Hari Poter knjiga prvog četvrtka u februaru. Izdavačka kuća “Evro Book” u saradnji sa Dečjim odeljenjem Biblioteke grada Beograda “Čika Jova Zmaj”, Izdavačkom kućom “Čarobna knjiga” i Gradskom narodnom bibliotekom “Žarko Zrenjanin” upriličiće druženje 6. februara sa starim i budućim fanovima Harija Potera, ljubiteljima fantastike i svima koji žele da budu deo ovog globalnog događaja. Tema ovogodišnje Noći Hari Poter knjiga je Tročarobnjački turnir.
Dečje odeljenje zrenjaninske biblioteke pripremilo je celodnevni program, a posetioci mogu da odaberu jednu ili više aktivnosti u kojima bi voleli da učestvuju. Neke od njih su: Kviz za osnovce: turnir učenika zrenjaninskih škola Kviz za ljubitelje svih uzrasta: od 18h Bojimo čudesni Hogvorts svet: za ljubitelje-početnike (celodnevna aktivnost za najmlađe) Rešavamo Poter osmosmerku (celodnevna aktivnost) Maskiraj se: obuci kostim i napravi svoj selfi u Biblio Hogvortsu (tokom čitavog dana) Otkrivamo šta se krije u Magičnom kolačiću… Posetioce i uspešne učesnike u kvizu očekuju nagrade.
Inače, serijal knjiga o Hariju Poteru ubraja se u najprodavanije romane za decu i tinejdžere. Prvih sedam knjiga objavljeno je od 1997. do 2007. godine, a osma “Hari Poter i ukleto dete” 2016. godine. Ove hit knjige prodate su u pola milijarde primeraka u preko 200 zemalja. Prevedene su na 80 svetskih jezika i na osnovnu njih nastalo je osam popularnih filmskih ostvarenja.
Dani Svetosavlja u u titelskoj STŠ „Mileva Marić”
Srednja tehnička škola „Mileva Marić“ obeležava školsku slavu Svetog Savu od 1993. godine, kao najveći školski praznik. Ove godine školski kum je Udruženje vinogradara i voćara „Šajka“ iz Titela Program „Svetosavskih dana znanja i veština“, počeo je još 15. januara popularnom čajankom, održana je tribina o rizicima na internetu i predavanje o svetosavlju. Tokom desetak dana uoči školske slave, na časovima likovne kulture učenici pišu kaligrafskim pismom, imaće javni čas o marsejskom atentatu, u programu je muzičko putovanje kroz sedam poslednjih Hristovih rečenica, školski šahovski turnir, tribina o zdravoj ishrani i još niz takmičenja, izložbi, tribina, interdisciplinarnih časova i predavanja. U utorak su školu organizovano posetili učenici osmih razreda iz Titela, Knićanina i Perleza da bi prisustvovali praktičnoj nastavi mašinskih profila i predstavljanju mašinskih zanimanja. Tokom trajanja „Svetosavskih dana znanja i veština“ za vreme školskih odmora učenici-konobari poslužuju u holu čaj za nastavnike i učenike, a juče je organizovana izložba srpskih pita, koje su poslužene učenicima.
Prof. Despiću uručen “Crnjanski”
Nagrada “Miloš Crnjanski” dodeljena je u ponedeljak 3. februara književniku Đorđu Despiću za knjigu poezije “Pesme i drugi ožiljci”. “Ovo je prva knjiga poezije koja je ponela ovu nagradu, koja je do sada dodeljivana za drame, romane, pripovetke”, rekao je predsednik Zadužbine “Miloš Crnjanski” i stručnog žirija Milo Lompar. On je rekao da je izdavačka kuća “Klett” prepoznala važnost ovog poduhvata i u želji da podrži mlade pisce i u saradnji sa Zadužbinom, od 2013. obezbeđuje nagradu za dobitnika. Književna nagrada se sastoji od povelje i bronzane medalje s likom Miloša Crnjanskog i novčanog dela u iznosu od 2.000 evra, a dodeljuje se od 1981. svake dve godine domaćem piscu za najbolju knjigu iz svih oblasti u kojima se ogledao i sam Crnjanski – roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoaristika.
Despiću je nagradu predala generalna direktorka “Kletta” Gordana Knežević Orlić, koja je izrazila zahvalnost što je ova izdavačka kuća kao jedna od najvećih obrazovnih ustanova uključena i ovom nagradom u negovanje vrednosti značajnih za odrastanje mladih. Laureat je iz ličnog ugla govorio o Crnjanskom i njegovom uticaju na njegov život, profesiju i stvaralaštvo. Kako se čulo, životni pečat ostavio je prvi susret s rečima poeme “Stražilovo” jedne noći na III Programu Radio Beograda na 100. godišnjicu rođenja Crnjanskog. “Te noći sam shvatio kolika je lepota i moć književnosti, te noći sam spoznao šta mi je činiti u životu”, rekao je Despić. Despić je vanredni profesor teorije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Pre nagrađene zbirke poezije objavio je tri knjige.
Među staparskim osnovcima i dva brata Kineza
Osnovnu školu “Branko Radičević” iz Stapara pohađaju učenici koji su se sa roditeljima iz Kine naselili u ovo malo mesto. Porodica Džang je jedina koja živi u Staparu, bave se trgovinom, a meštani su ih odlično prihvatili. Braća Džang su jedni od retkih učenika iz Kine, koji su ovom delu Vojvodine nastavili svoje školovanje na srpskom jeziku u Osnovnoj školi. Odlični su i svestrani đaci i drugari, sa svojim vršnjacima dele iskustva iz Kine, ali i uče rado i o našim običajima. Kako su se snašli u novoj sredini, ekipa RTV provela je jedan školski dan sa njima u Staparu.
Trinaestogodišnji ĆiŠeng Džang tri godine je u Srbiji, a njegov mlađi brat ĆiĐe Džang tek godinu dana. Oni su prvi đaci iz Kine u Staparu, koji pohađaju Osnovnu školu “Branko Radičević”. Srpski jezik i ćirilicu su lako savladali obzirom da u njihovom pismu ima oko 4.000 znakova dovoljnih za komunikaciju. Svestrani su, odlični đaci, vole našu kulturu i običaje, obojica uče tradicionalno staparsko tkanje, idu na folklor, treniraju stoni tenis i odbojku, ali vole i srpsku kuhinju. “Kinesko pismo ima mnogo više slova, koje treba naučiti, ali nema toliko gramatike”, rekao je ĆiŠeng Džang, učenik 7 razreda OŠ “Branko Radičević”.
Brzo su se uklopili sa školskim obavezama i postali omiljeni među vršnjacima. ĆiŠeng voli da ga drugari zovu Jovan, a mlađi ĆiĐe sebi je dao srpsko ime Luka. “On je jako dobar prijatelj, pomaže nam ako nam nešto nije jasno i on pomaže nama, a idemo zajedno i na odbojku”, rekla je Lana Abić, učenica. “Kada je došao u našu školu brzo se uklopio. U početku je malo bio stidljiv, ali je počeo da napreduje i sada se sa svima nama druži”, rekao je Ivan Mrđenov, učenik 5. razreda.
Majka dečaka Li Džang u Srbiju je došla pre 15 godina, a poslednje tri godine živi i radi u Staparu. “Meni je sve lepo ovde u Staparu, deca su u školi jako dobra, sve nam je super, a imaju i drugarice i drugare i sa svima se lepo druže. Ovde sam stekla prijatelje, naučila da pravim srpska jela sarmu, roštilj, a i deca vole ovdašnju hranu da jedu pored naše nacionalne”, izjavila je Li Džang, majka. Mladi Kinezi pohađaju nastavu po individualnom obrazovnom planu. “U okviru projekta obogaćen jednosmenski rad, koji se realzuje, jedna od aktivnosti je i tkanje gde su oni svi zajedno uključeni i svake nedelje jednom nedeljno dolaze na časove gde se trude da nauče tradiciju, a ĆiŠeng Džang i ĆiĐe Džang uključeni su zajedno sa svom drugom decom”, rekla je Kristina Đurišić, nastavnica. “Đaci su se lepo prilagodili, sve bolje i bolje govore i imamo odličnu saradnju sa roditeljima, a njihova majka Li je držala časove kod nas u školi gde je prikazala našoj deci kako se slavi kineska Nova godina”, smatra Vlada Đurković, nastavnik geografije. Novi život u Vojvođanskoj ravnici i mirnom mestu Stapar je drugačija sredina od one za koju znaju u dalekoj Kini. Prihvatili su naše, neguju svoje običaje i rado ih podele sa meštanima. Žele da se školuju i dalje u našoj zemlji, a ako bude sve po planu, završiće, kaže mama Li i fakultet.
Profesor iz SAD u Beogradu operisao četvoro dece
Četvoro dece sa retkim urođenim manama na srčanim zaliscima operisaće u Institutu za majku i dete jedan od najboljih svetskih stručnjaka za rekonstrukciju zalistaka kod najmlađih, profesor dr Kristofer Berd, iz Bostonske dečje bolnice. On je u utorak stigao u Institut i već popodne uradio je operaciju, u sredu bile su na programu dve operavije i a za četvrtak je predvišene još jedna operacija. “Operisaće pacijente sa urođenim manama srčanih zalistaka, koje su veoma retke i zahtevne. Operisaće jednu mitralnu, dve aortne i jednu trikuspidnu valvulu”, kaže za Tanjug prof. Mila Stajević, načelnica Službe za kardiotorakalnu hirurgiju Instituta za majku i dete. Ovo je četvrta poseta prof. Berda Institutu. Mališani iz Srbije imali su dve mogućnosti za lečenje – ili da idu u inostranstvo na operaciju ili da ih neko od svetskih dečjih kardiohirurga operiše u Srbiji. Dolazak stranih lekara je mnogo jeftiniji, a njihova poseta je od višestrukog značaja. Osim što operišu decu, obučavaju i domaće lekare da rade tako zahtevne i retke operacije. Prof. Berd u Srbiju je stigao o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Cena takvih operacija u SAD je oko 100.000 dolara, dok je u evropskim centrima oko 50.000 evra.
Vremeplov: Veliki štrajk
Na današnji dan za četvrtak 6. februara 1997. godine zakazani pregovori su otkazani „zbog zauzetosti ministara“. Sindikati su jasno definisali zahteve a iz vlade stižu objašnjenja o teškoj ekonomskoj situaciji u državi. Kako je vreme odmaklo, porasle su i državne obaveze. Naime, po kolektivnom ugovoru, predviđeno je da se prvi deo plata isplaćuje do 20. u mesecu, a drugi do 5. narednog meseca. Tako, budući da je prošao i 5. februar, prosvetari sada traže i plate za ceo januar.
„Nas 95 odsto potpisalo je da ne počinjemo sa nastavom, dok se ne ispune svi ovi naši zahtevi“, kaže profesor Pravno-birotehničke škole u Zemunu Ilija Mirović, inače prošlogodišnji najbolji profesor u Beogradu po jednoj anketi Studija B. „Nije u pitanju nikakav inat, već egzistencijalni razlozi. Recimo, ja kao profesor imam platu (ukupno, sa minulim radom) 1.020 dinara. Imam dvoje dece i ženu koja ne radi. Država je priznala da je potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu oko 1.600 dinara, a uz to još treba oko 400-500 dinara za razne dažbine (struja, voda, telefon…). Znači, obaveze su mi duplo veće nego primanja. Znate, sve to utiče i na kvalitet nastave. Zbog toga su mnogi i napustili prosvetu…“
U štrajku su gotovo sve škole u Srbiji, a na terenu su nečuveni pritisci na štrajkače – „neposlušnim“ profesorima prete otkazima i drugim kaznama, a sve „u ime zakona“, koji ne dozvoljava potpunu obustavu nastave. Ima i smutljivaca koji bi da “štrajkuju” sa minimumom procesa rada od 30 minuta, koji je vlada jednostrano proglasila iako je u zakonu jasno navedeno da se minimum procesa rada treba odrediti sporazumom štrajkača i poslodavaca. Srećom tada su profesori bili jedinstveni, za razliku od danas i u međuvremenu.
Situacija u svim okruzima je krajnje dramatična – istakao je na konferenciji za štampu predsednik Republičkog odbora za obrazovanje Jagoš Bulatović i upozorio da se „od strane organa Ministarstva prosvete preko direktora škola vrše neviđeni pritisci na radnike, učenike i roditelje kao na primer u Boru, Kraljevu i Zaječaru gde se primaju novi i otpuštaju stari radnici.
Štrajku su se priključili i predškolci. Sve predškolske ustanove na teritoriji grada Beograd juče su prestale sa radom. Izuzetak čine bolničke i specijalne grupe. „Od danas prestaju sa radom i vrtići u Sopotu. Objekti na teritoriji opštine Lazarevac i dalje rade pa je isključeno da ova opština bude isključena iz Sindikata predškolskih ustanova. Naš osnovni zahtev je određivanje nove najniže cene rada“, saopštila je Marija Tunić, predsednica Gradskog i Republičkog odbora sindikata, dodajući da „ovom prilikom poziva sve ustanove na teritoriji Srbije da se priključe obustavi rada. Gradski odbor ne interesuje sa kim će pregovarati i od nas ne zavisi kada će do pregovora sa Vladom doći“, rekla je Marija Tunić, izražavajući svoje nezadovoljstvo zbog ignorisanja problema od strane ministra i Vlade. U saopštenju za javnost je rečeno da su roditelji o celoj situaciji na vreme obavešteni i da sindikatu pružaju podršku, znajući u kakvim uslovima vaspitači rade. Obustava rada će, rečeno je, trajati sve do ispunjenja zahteva.
Zaposleni u šest objekata valjevske Predškolske ustanove „Milica Nožica“ juče su stupili u štrajk. Opštinska vlast, međutim, pokušala je da spreči prekid rada upućujući svi zaposlenima odluku o radnim obavezama, a mali broj mališana, koji su juče ujutru dovedeni u vrtiće, čuvali su nepoznati „vaspitači“. (Ne)adekvatnu zamenu je, takođe, našla gradska vlada.
Vremeplov: Osnovano Društvo Crvenog krsta
Na današnji dan 06. februara 1876. godine u Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svečanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika “Srpskog društva Crvenog krsta” – kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu, gde se nalazi i danas.
Vremeplov: Objavljen Vujaklijin leksikon
U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon na današnji dan 06. februara 1937. godine objavljen je “Leksikon stranih reči i izraza” Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti niz izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.
Vremeplov: Hatišerif o autonomiji Srbije
U Srbiji je na današnji dan 06. februara 1830. godine objavljen hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije u okviru Otomanskog carstva. Krajem septembra sultan je izdao berat kojim je knezu Milošu Obrenoviću priznato nasledno kneževsko dostojanstvo, pod turskim suverenitetom i ruskom zaštitom.
Vremeplov: Rođen Čarls Vitstoun
Na današnji dan 06. februara 1802. godine rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.
Vremeplov: Umro Džozef Pristli
Engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu umro je na današnji dan 06. februara 1804. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja – verovao je u besmrtnost duše. Dela: “Hartlijeva teorija o ljudskom duhu na principima asocijacije ideja”, “Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima”, “Sokrat i Isus”, “Istorija i sadašnje stanje elektriciteta”.
Profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu otkaz zbog plagijata
Pravni fakultet u Beogradu u utorak je dao otkaz redovnom profesoru Aleksandru Jakšiću zbog plagiranja udžbenika iz Međunarodnog privatnog prava, a radni odnos će mu, po zakonu, prestati po isteku osam dana, 13. februara, pišu današnje “Večernje novosti”. Univerzitetski odbor za etiku je, kako navodi list, profesoru Jakšiću prošle godine potvrdio izrečenu meru javne osude zbog plagiranja udžbenika iz predmeta Međunarodno privatno pravo čime je odluka o izricanju javne osude postala konačna. “Tada je zvanično potvrđeno da ono što se na Pravnom fakultetu odavno znalo, a to je da je profesor Jakšić plagirao ‘svoj’ udžbenik. Tada je odlučeno da se posledice ovakve javne osude po Pravni fakultet temeljno ispitaju”, objasnio je za “Večernje novosti” dekan Pravnog fakulteta Zoran Mirković.
Prema univerzitetskim pravilnicima, neposredna posledica javne osude je gubitak zvanja onome kome je ona izrečena i dekan je pokrenuo takav postupak, podseća list, navodeći Mirkovićevu ocenu da “otkaz nije u neposrednoj vezi sa izricanjem javne osude”. “Razlog za otkaz je povreda ugleda Pravnog fakulteta”, naveo je Mirković, ističući da je odluka kojom je konačno utvrđeno da je Jakšić plagijator “pročitana na sednicama senata Univerziteta i svih naučno-nastavnih veća svih fakulteta i instituta u sastavu Univerziteta u Beogradu”.
Centar izrađuje aplikaciju za zaštitu dece na internetu
Centar za prava deteta radi na kreiranju aplikacije prilagođene deci na kojoj će se nalaziti sve informacije koje se odnose na prevenciju i zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja na internetu. Kako se navodi u saopštenju Centra, deca koja su ohrabrena da se informišu o tim temama i izraze svoje mišljenje su manje ranjiva i mogu bolje da se zaštite od rizika. Navode i da upravo zato što je digitalni svet za njih privlačan, oni treba da budu aktivnije uključeni u proces prevencije i zaštite od seksualnog iskorišćavanja i zloupotrebe. U saopštenju objašnjavaju da će ta digitalna platforma pružiti informacije o Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, kao i sve relevantne dokumente, informacije o procedurama, praksi i savetima kako dete da prepozna onlajn rizike, kako da reaguje, kao i kome može da se obrati za pomoć i podršku.
Seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece je još uvek tragična realnost u svim državama, predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na razvoj i život dece, navode iz Centra. Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja (“Lanzarot konvencija”) predstavlja sveobuhvatni međunarodni pravni instrument za zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i eksploatacije. Lanzarot konvencija se bavi prevencijom, zaštitom i krivičnim gonjenjem za seksualnu eksploataciju i zlostavljanje dece i stupila je na snagu 2010. godine. Centar za prava deteta pruža specifičnu podršku deci i mladima okupljenim u okviru Kluba DX. Deca i mladi su uz stručnu pomoć pripremili izveštaj koji je poslat Lanzarot komitetu Saveta Evrope o informisanosti dece o postojećim rizicima od vrbovanja, seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe, prvenstveno putem interneta i dostupnim oblicima njihove zaštite u Srbiji.
Virtuelna aplikacija se izrađuje u okviru projekta “Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu” koji sprovodi Centar za prava deteta uz podršku Saveta Evrope
Deci iz prihvatilišta uručena donacija
Deci iz prihvatilišta, centra za socijalni rad, uručena je donacija u vidu sredstava za ličnu higijenu, školskog pribora i garderobe, koja je prikupljena od strane Južnobačkog upravnog okruga. Ovo je već sedma godina kako Južnobački upravni okrug organizuje takav vid humanitarne pomoći, kako za decu iz Prihvatilišta pri centru za socijalni rad, tako i za Dečje selo. U ovoj humanitarnoj akciji učestvovali su roditelji, deca, nastavnici i profesori iz 47 osnovnih i srednjih škola sa teritorije Južnobačkog okruga. Iz Sigurne dečje kuće navode da im je popunjenost kapaciteta trenutno 80 odsto, smešteno je 11 štićenika gde je većina njih sa područja Grada Novog Sada. Iz Centra za socijalni rad ističu da se usluga u Sigurnoj dečjoj kući stalno povećava, a samim tim i neophodnost vaspitača i stručnog osoblja, navodeći da postoji sve veća potreba za zbrinjavanje dece sa pshičkim poteškoćama.
Jurić upozorio roditelje Užica i Požege na pedofila
