Šarčević: Srpske diplome ne dovode se u pitanje

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja  Mladen Šarčević rekao je u sredu 5. februara da se validnost fakultetskih diploma stečenih u Srbiji ne dovodi u pitanje i da to ne zavisi od članstva Srbije u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). On navodi da je bivšu Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), ENQA stavila iz punopravnog članstva u članstvo pod „nadgledanjem“, jer to telo nije bilo nezavisno. Ranije smo imali Nacionalini savet za visoko i Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, koja nije bila nezavisno telo. Sistem je promenjen donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2017.godine“, pojašnjava ministar Šarčević za Tanjug.

On naglašava da je osnivanjem Nacionalnog tela za akreditaciju (NAT) stvoreno potpuno nezavisno telo, da prijave za akreditaciju visokoškolskih ustanova ne idu više Ministarstvu prosvete već NAT-u, uplate za akreditaciju takođe direktno tom telu. NAT ima svoj Upravni odbor  Etički odbor, a u okviru tog tela formirana je nova Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK).

Ministarstvo je samo na početku dalo logistiku podršku NAT-u i ima pravo da posmatra šta se dešava u tom sektoru. Nemamo pravo da se mešamo direktno i to javnost mora da zna“, naveo je ministar. Ističe da je nedavno NAT imao proveru četvoročlane komisije recenzenata ENQA, da su održani sastanci sa direktorom NAT-a, članovima KAPK, članovima UO, sa rektorima, dekanima fakulteta, predstavnicima Ministarstva prosvete. Stekli su utisak da je NAT napravljen po evropskim standardima, da su nezavisni i da njihov razvoj ide u dobrom pravcu“, istakao je on. NAT je, navodi ministar, filter za kvalitet, ali i za broj visokoškolskih ustanova i državnih i privatnih. Urađeno je, kako kaže, mnogo dobrih stvari što se tiče akreditacije. Senku na dobar rad NAT-a nedavno su bacili napisi u pojedinim medijima da prof. Neda Bokan, bivša predsednica KAPK, i članica te Komisije prof. Verka Jovanović prekršile etički kodeks i omogućile da Jovanovićeva, iako zaposlena na jednom privatnom univerzitetu, bude izvestilac u procesu akreditacije jednog fakulteta tog univerziteta.

Ministar Šarčević kaže da je od predsednika UO NAT prof. Sime Avramovića i direktora NAT prof. Jelene Kočović tražio izveštaj o tome. Podseća da Ministarstvo ima svoje predstavnike u UO NAT i da imaju pravio da zatraže izveštaj. To je loša situacija u radu novog tela. Insistirao sam da se prvo istraži, da se proveri da li je sve urađeno u zakonskim okvirima, pa da se sazove Etička komisija i da se taj član osudi i izrekne mu određena mera“, naveo je ministar. Ponavlja da Ministarstvo ne može da se meša u rad nezavisnog tela, ali da može preko svojih članova u UO da insistira na preispitivanju “nekih stvari“. Znam da su desetine i desetine dobro urađenih stvari, ovo je prva mala sumnjiva stvar, koja može i treba da se ispita, ali ne može da se podigne na nivo uzbune da su mladi ljudi u Srbiji u problemu, naveo je on. Naglašava da je Srbija postala juče punopravni član Evropskog okvira kvalifikacija (EOK), čime su stvoreni uslovo da se diplome iz Srbije automatski priznaju po evropskom modelu.

„Sa Kinom sada radimo direktno priznavanje diploma za srednje škole i fakultete i to će u aprilu biti potpisano. To govori da su diplome iz Srbije stabilne i validne“, zaključio je ministar.

Ministarstvo: Validnost diploma stečenih u Srbiji neupitna

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u utorak je još jednom poručilo da se validnost fakultetskih diploma stečenih u Srbiji ne dovodi u pitanje. Diplome stečene u Srbiji su validne, poručuju iz Ministarstva komentzarišući napise u pojedinim medijima koji su, tvrde, nepotrebno stvorili paniku obmanjujući javnost da “su sve diplome ugrožene”. Ministarstvo  tvrdi da je apsolutna neistina, te navodi da validnost diploma ne zavisi od članstva Srbije u Evropskoj asocijaciji za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). “Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) je nezavisno telo i Ministarstvo nema nikakvu nadležnost za pitanja nezavisnih tela. Isključiva adresa jesu Upravi odbor i Direktorat nacionalnog tela za akreditaciju”, navodi se u saopštenju Ministarstva, koje ponavlja da validnost fakultetskih diploma nije ugrožena.

Inače, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja neprekidno radi na podizanju kvaliteta visokog obrazovanja, pa tako podseća da je 2012. bivši KAPK izabran za punopravnog člana ENQA, a 2017. godine stavljen u status “pod praćenje” kako bi se uočeni nedostaci u primeni Evropskih standarda ispravili. NAT kao pravni sledbenik bivšeg KAPK nasledio je ovaj status, kažu u Ministarstvu i dodaju da su u međuvremenu promenjeni pravilnici i standardi da bi se otklonile primedbe zbog kojih je bivši KAPK bio “pod nadgledanjem”.

Ministarstvo podseća i da su uspostavljene nezavisne petočlane recenzentske komisije koje čine tri profesora, stručnjak iz prakse i student čime je ključna uloga u akreditaciji visokoškolskih ustanova i studijskih programa data recenzentskim komisijama. “Prilikom donošenja odluke Komisija za akreditaciju ne bi trebalo da promeni mišljenje recenzentske komisije, sem ako nije reč o kršenju zakona, a do sada nije bilo takvih slučajeva”, kaže profesorka Jelena Kočović, direktorka Nacionalnog akreditacionog tela (NAT).

NAT je otklonio sve očene nedostatke u cilju zadržavanja punopravnog članstva u ENQA, a da bi u potpunosti integrisali sistem visokog obrazovanja u Srbiji sa sistemom u evropskom prostoru, poštujući standarde propisane od strane ENQA. “NAT je u oktobru 2019. godine imao spoljašnju proveru četvoročlane komisije recenzenata ENQA i uvereni smo da je NAT dobro predstavio svoje dosadašnje rezultate. U proteklih godinu i po dana urađeno je mnogo na formiranju nove metodologije za akreditaciju i spoljašnju proveru kvaliteta. Da bi dokazali da ne samo da smo formirali novu metodologiju već i da je primenjujemo u praksi ENQA je tražila od nas da pre njihovog dolaska u spoljašnju proveru NAT, dokumentujemo da smo sproveli postupak akreditacije bar pet visokoškolskih ustanova odnosno studijskih programa po toj metodologiji”, navodi Kočović.

Ona navodi i za koje je visokoškolske ustanove sproveden postupak akreditacije studijskih programa po novoj metodologiji recenzentskom timu ENQA. To su Univerzitet Singidunum, Elektrotehnički fakultet Beograd, Elektronski fakultet Niš, Mašinski fakultet Beograd, Fakultet organizacionih nauka Beograd, Matematički fakultet Beograd i Fakultet inženjerskih nauka Kragujevac. Univerzitet Singidunum je prvi u martu podneo zahteve za akreditaciju svojih studijskih programa, od kojih su dva akreditovana u junu. Ostali pomenuti fakulteti su podneli zahteve za akreditaciju studijskih programa krajem juna i ti studijski programi akreditovani su početkom oktobra.

Profesorka Kočović zakljulčuje da je nova metodologija omogućila značajno povećanje efikasnosti sprovođenja postupaka akreditacije, te da je imajući u vidu da su te ustanove predale urednu i ozbiljno pripremljenu dokumentaciju, većina studijskih programa svih ovih ustanova je akreditovana u roku od približno tri meseca. “Treba naglasiti da recenzentski tim ENQA nije imao nijednu primedbu na ove sprovedene akreditacije”, dodaje profesorka. Mediji su pre nekoliko dana objavili da srpske diplome neće važiti nigde u svetu i to zbog propusta prilikom akreditacije visokoškolskih ustanova u Srbiji. Naime, kako su preneli mediji, zbog propusta prilikom akreditacija našli smo se na udaru Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja.

Specijalna nagrada zrenjaninskim studentima za dokumentarac o Pupinu

Grupa studenata Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ iz Zrenjanina osvojila je specijalnu nagradu na konkursu „Mihajlo Pupin – rodoljub i nasleđe“. Učenik Zrenjaninske gimnazije Branislav Čordić osvojio je prvo mesto u oblasti književnosti i literarnih radova, u kategoriji srednjoškolaca. Ovaj konkurs organizuje se treću godinu zaredom, a pristiglo je ukupno 68 radova iz oblasti književnosti, multimedije i likovne umetnosti, koji veličaju svetskog naučnika. Pristigle radove ocenjivala je komisija koju su činili predstavnici Opštine Kovačica, Galerije naivne umetnosti, Doma kulture „Mihajlo Pupin“ iz Idvora i Opštinske biblioteke Kovačica. Dodela nagrada upriličena je u Galeriji naivne umetnosti u Kovačici.

Ovom prilikom, specijalna nagrada dodeljena je grupi studenata Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“, koji pohađaju Smer za naftu i gas. Oni su snimili film „Mihajlo Pupin – čovek, naučnik, patriota“. Reč je o  dokumentarnom filmu u kojem različiti likovi-naratori, odnosno studenti, vode gledaoce kroz najvažnije segmente Pupinovog života. Oni dočaravaju atmosferu sela, biblioteke, muzeja… Film je nastao kao rezultat entuzijazma i pozitivne energije svih koji su izdvojili vreme za njegovo snimanje, uz ograničene tehničke mogućnosti, i to povodom obeležavanja Dana fakulteta, 23. decembra 2019. godine, saopštio je zrenjaninski Tehnički fakultet.

Najbolju ocenu filma dao je predsednik Saveta za kulturu Opštine Kovačica Branislav Atanacković. – Ovaj film bi mogao da se prikazuje po svim našim školama u cilju edukacije učenika nižih i viših razreda osnovnih škola – rekao je Atanacković.

Inđija nagrađuje vukovce

Opština Inđija javno je pozvala mlade koji su stekli Vukove diplome u srednjim školama van teritorije opštine Inđija, da se jave do kraja januara. Ova sremska opština već godinama nagrađuje vukovce laptop računarima, a od ove godine nagradiće i one mlade sugrađane koji su srednje škole završili u nekoj od srednjih škola Republike Srbije. Na šalteru  Opštinske uprave bilo je potrebno  priložiti ličnu kartu i fotokopiju Vukove diplome, uz original na uvid.

Pet zrenjaninskih škola u košarkaškom karavanu NBA junior

Pet zrenjaninskih osnovnih škola činiće jednu, od ukupno šest divizija u okviru NBA junior karavana, koji ove godine doživljava svoje četvrto izdanje u Srbiji. Po ugledu na američku NBA ligu, učenici četvrtog i petog razreda 30 osnovnih škola iz pet gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Zrenjanin) učestvovaće u ovoj jedinstvenoj sportskoj manifestaciji u Srbiji. Prva aktivnost koja očekuje mlade košarkaše je „draft” koji će se održati krajem marta u Beogradu. Tada će biti podeljeni dresovi za sve učesnike i lopte za škole.

NBA junior liga Srbije je plod dugogodišnje saradnje Košarkaškog saveza Srbije i američke NBA lige. Direktor ovog takmičenja za Srbiju Bojan Popović ovih dana boravio je u Zrenjaninu, koji se pokazao kao odličan organizator velikih košarkaških događaja. Time se Zrenjanin kvalifikovao da bude domaćin jedne divizije ovog takmičenja.

Održan je i radni sastanak sa pomoćnikom gradonačelnika Simom Salapurom, kao i sa organizatorima ovog takmičenja u gradu na Begeju – generalnim sekretarom Okružnog košarkaškog saveza Dejanom Dimitrijevićem i saradnikom u Savezu za školski sport Grada Zrenjanina Marinkom Pajićem. Sastanku su prisustvovali i predstavnici pet zrenjaninskih osnovnih škola. U pitanju su škole „Petar Petrović Njegoš“, „Dr Jovan Cvijić“, „Žarko Zrenjanin“, „Dositej Obradović“ i „2. oktobar“. Pobednici grupa takmičiće se u plej ofu, a pobedniku pripada NBA košarkaški prsten.

Udovičić posetio Žitište i Zrenjanin

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić je u okviru svog redovnog obilaska lokalnih samouprava širom Srbije, 28. januara posetio Banatsko Karađorđevo i Žitište u opštini Žitište, kao i grad Zrenjanin. On je s predstavnicima opštine i grada i sportskim funkcionerima otvoreno razgovarao i razmotrio predloge za razvoj sporta na svim nivoima i još efikasniju primenu omladinske politike. Tokom boravka u Banatskom Karađorđevu družio se sa mladim sportistima FK „Jedinstvo“, kluba s tradicijom dugom 91 godinu, i obradovao ih kompletom sportske opreme.

Posetu je nastavio u OŠ „Sveti Sava“ u Žitištu, gde je sa velikim brojem učenika i prisutnih odbojkašica ŽOK „Žitište“ srdačno razgovorao o životnim i karijernim izazovima i ciljevima. Školi i klubu uručio vredne komplete školske i odbojkaške opreme i rekvizita. Važno je da svi zajedno utičemo na najmlađe da se okrenu pravim vrednostima, da sport postane sastavni deo njihovih života i da im ukažemo na važnost bavljenja fizičkim aktivnostima. Svaka nova lopta, nova mreža, novi koš je nada da će se još više dece aktivno uključiti u neki sport. Cilj nam je da ove godine povećamo broj dece koja su uključena u sistem školskog sporta sa 175.000 na 200.000!, rekao je Udovičić.

U Zrenjaninu, gradu poznatom po velikom broju olimpijaca obišao je VK „Proleter“, ŽKK „Proleter“ i OŠ „Drugi oktobar“. Upoznavanje s đacima i omladinskim pogonima klubova takođe je okončano dodelom sportske opreme i rekvizita.

Zrenjanin i danas ima mnogo uspešnih sportista i klubova koji se takmiče u najvišem rangu takmičenja, poput ŽKK ”Proleter” sa čijim članovima sam danas razgovarao o daljim planovima. Koristim priliku da čestitam mladim vaterpolistima ”Proletera” koji su se plasirali među osam najboljih ekipa u Srbiji u uzrastu do 19 godina. Impozantna istorija nalaže predan rad i saradnju lokalnih organizacija sa sportskim savezima i Ministarstvom u ovoj oblasti. Ostajemo posvećeni ostvarenju svih ključnih ciljeva iz oblasti omladine i sporta – u istom timu, otvoreno i odgovorno, zaključio je Udovičić na kraju  poseta opštini Žitište i gradu Zrenjaninu.

Posebni termini za učenike na klizalištu u Titelu

Učenici i Gordana Buljin, nastavnica fizičkog vaspitanja OŠ „Svetozar Miletić“ u Titelu, redovno koriste novootvoreno klizalište Naime, u dogovoru direktora škole Petra Kojića i predsednika opštine Dragana Božića, učenicima je omogućeno da slobodno vreme koriste za usavršavanje klizanja. Određeni su svakodnevni termini, posebno odobreni od lokalne samouprave za učenike viših razreda osnovne škole.

Direktor titelske škole pozvan je na konferenciju u Beograd, na kojoj je prezentovan projekat „Škola za 21. vek“ na kojoj su u prisustvu visokih državnih zvaničnika uručeni mikrobit džepni računari za školu. 

Batez posetio osnovnu školu u Buđanovcima

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez posetio je u ponedeljak 3. februara  Osnovnu školu  „Nebojša Jerković“ u Buđanovcima, u opštini Ruma, koja je na konkursu resornog sekretarijata dobila sredstva za opremanje fiskulturne sale gimnastičkim spravama i sportskim rekvizitima. Rekvizitima se podiže kvalitet nastave fizičkog vaspitanja, što je glavni cilj Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu koji je obezbedio tu donaciju vrednu 870.000 dinara. S namerom da stvori što bolje uslove za decu i njihovo bavljenje sportom, Pokrajinska vlada već neko vreme preko konkursa za sanaciju, opremanje i izgradnju sportske infrastrukture pomaže lokalnim zajednicama. – S obzirom na to koje su godište većina objekata sportske infrastrukture, kao i činjenicu da su se promenili uslovi ali i potrebe, prioritet su nam razvoj školskog sporta, masovnost, kvalitna nastava fizičkog vaspitanja, zdravo odrastanje, druženje i sve ono što sport može da donese našoj deci i našoj budućnosti.

Učenici škole u Buđanovcima toplo su dočekali goste iz Pokrajine i Opštine Ruma, dok su zaljubljenici u sport, naročito odbojku, iskoristili priliku da porazgovaraju sa sekretarom Batezom i dobiju njegov autogram. Načelnik rumske Opštinske uprave Dušan Ljubišić istakao je da ga raduje uspešna saradnja sa Pokrajinskom vladom i činjenica da uvek imaju sluha za njihove potrebe, ne samo kada je u vidu sport i sportska infrastruktura. – Dobili smo opremu koja zaokružuje proces sređivanja uslova za nastavu fizičkog  – pojašnjava direktor ove škole Đorđe Mirković. – Salu smo sredili uz pomoć Opštine, a sada je kompletno opremljena gimnastičkim spravama i sportskim rekvizitima, dobili smo lopte za sve sportove. Od sada sva naša deca i rekreativci koji koriste ovu salu imaće kvalitetne uslove za bavljenje sportom. Sve ono što smo poželeli, stavili smo u projekat i Pokrajinski sekretarijat nam je ostvario.

Vlada Vojvodine: Veliki planovi za Rumu

Sportska hala u Rumi već tri godine čeka nov parket, što je prioritet lokalnoj samoupravi, ali kako kažu, nadaju se da će ove godine konačno uspeti da obezbede novac za rekonstrukciju. Sada se sanira krovna konstrukcija i menja stolarija na OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, za šta je Pokrajinska vlada izdvojila 1,5 miliona dinara. – Već dve-tri godine smo u priči oko realizacije projekta sanacije parketa u sportskoj hali u Rumi, a Opština je istakla to kao jedan od svojih prioriteta  – kaže Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez. – U narednim danima ćemo probati da dogovorimo taj zajednički projekat i da probamo da ga realizujemo. Ruma značajno ulaže u sport, veoma je dobro pozicionirana i ima dobre kapacitete u vidu sportske infrastrukture i hotelskog smeštaja za niz događaja. 

Međunarodna razmena u jubilarnoj godini bečejske gimnazije

U petak 24.  januara bečejski gimnazijalci su učestvovali u Svetosavskoj akademiji u Gradskom pozorištu od 17.30, a u samoj školi je otvorena izložba fotografija „Naš put!“ kojom je predstavljeno 95 godina Gimnazije u Bečeju. Ovo je bio tek uvod u brojne programe kojima se obeležava vredna godišnjica ove obrazovne ustanove. U minulih osam godina Gimnazija je učestvovala u međunarodnoj razmeni učenika preko Interkulture, a sada se preko Erazmus plus projekta i Evropske komisije ulazi u novi izazov. – Ovo je najznačajniji projekat ovog formata do sada za našu školu. Kompletna finansijska sredstva za realizaciju projekta obezbeđuju se iz fondova EU, dok su dosadašnji projekti finansirani putem donacija, lokalne samouprave i dobrom delu učešća roditelja dece koja idu na razmenu. Ukupna vrednost projekta je 27.000 evra i 80 odsto je već obezbeđeno, dok će se ostalih 20 procenata uplatiti kad Evropska komisija utvrdi da su svi elementi iz projekta zadovoljeni. Mi smo među prvim školama u Srbiji koje su obuhvaćene ovim projektom – rekao je direktor Gimnazije Miodrag Basarić.

Glavni koordinator projekta je Španija, a pored Srbije partnerske zemlje su još Poljska, Turska i Finska. Projekat traje ove i iduće godine, kroz angažovanje odabranih učenika, a u fokusu istraživačkog rada je voda. Bečej će već početkom februara ugostiti partnere iz projekta. U maju će putovati u Finsku, oktobru u Poljsku, a naredne godine sledi boravak u Turskoj i Španiji. – Za nas u Bečeju karakteristična je arterska voda, žuta ili jodna, kako je ko zove, ali ćemo obraditi i vodu reke Tise, koja često zna da bude zagađena, kao i vodu Palićkog jezera. Svaka mobilnost ima temu za sebe, ali je uvek u fokusu voda. Tako će se obraditi vodeni ciklusi, resursi, voda u poljoprivredi i recikliranje vode – rekao je profesor Atila Galfi. U Gimnaziji su počastvovani što su u aktuelnom projektu, ali i zadovoljni što je pred učesnicima veliki izazov.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan 7. februara 1997. godine pregovarački  tim  svih sindikata (Karajović Dragan – ROS, mr. Gavrić Jovo – ROS, dr. Mijatović Milorad – ROS, Stevuljević Stanislav – ROS, Graovac Gojko – ROS, Dukić Aleksandar – GSPRS Nezavisnost, Kovač Zdravko – SPRV (Nezavisni), Petrović Gordana – Inicijativni odbor i Milošević Zorica – Asocijacija prosvetnih radnika Pančeva i Kovina) je primljen na pregovore. Pregovarače je dočekao „krnji“ tim Vlade: Milivoje Stamatović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja i Đurađ Novaković, pomoćnik ministra za finansije. Nakon što je stigao potpredsednik vlade  (zadužen za društvene delatnosti, prim. aut,)Slobodan Radulović („trebale su nam dodatne konsultacije“)„ čekao se i ministar prosvete Dragoslav Gane Mladenović. 

Nakon pregovora pregovarački odbor je izašao sa zajedničkim saopštenjem u kome se kaže da je „što se tiče zajedničkih zahteva Vlada ponudila da zaradu za decembar isplati od 17.02. do 22.02.1997. i to po staroj ceni rada (220 dinara). Ovakva ponuda je kao krajnje  neozbiljna i uvredljiva izazvala dodatni  gnev prosvetnih radnika“. O ceni rada za januar Vlada  je ponudila pregovore krajem februara što, takođe nije bilo prihvatljivo za pregovarački tim.

Na zahtev o tarifnom (pregovaračkom) suverenitetu  svih sindikata data su obećanja da će Vlada Republike Srbije to još jednom razmotriti te da postoji mogućnost da se suverenitet i ndrugig sindikata prihvati. Pregovarački tim je  zatražio veće garancije.

Što se tiče brojnih  zloupotreba učinjenih od strane direktora škola, a u vezi obustave rada obećano je da će Ministarstvo prosvete po prijavama sindikata preduzeti odgovarajuće sankcije.

U svom saopštenju sindikati su saoštili da „Na osnovu odgovora Vlade Republike Srbije pregovarački tim smatra da pregovori nisu imali pozitivnih rezultata. Pregovarački tim poziva Vladu da hitno nađe rešenje prema zahtevima naših Sindikata a do tada obustava rada se nastavlja“.  Dogovoreno je i da se pregovori nastave.

Vremeplov: Umro Vuk Karadžić

Na današnji dan 07. februara 1864. godine umro je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika. Opismenio se u rodnom selu kod rođaka trgovca, potom u školi u Loznici i zatim u manastiru Tronoša. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar kod ustaničkog vojvode Ćurčije, zatim učitelj u Beogradu i carinik na Dunavu kod Kladova. Posle propasti ustanka 1813. i odlaska u Beč počeo je da sakuplja narodne pesme i umotvorine i da radi na srpskom pravopisu i jeziku uopšte. Ubrzo je objavio prvu zbirku narodnih pesama i “Pismenicu” (gramatika) a 1818. “Srpski rječnik”. Pisao je i istorijska svedočanstva (više sećanja), bavio se nekom vrstom etnografije, organizovao istraživanja širom srpskih zemalja i vodio je ogromnu prepisku.

Njegovi odnosi sa knjazom Milošem Obrenovićem prošli su kroz razne faze ali je sa vrhom srpske crkve posebno Karlovačke mitropolije bio u veoma lošim odnosima. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti i kulture, smatrao je da je njegova jezička reforma primitivna i da odbacuje čitavu srpsku jezičku i književnu tradiciju, a njegov prevod Novog Zaveta ocenjen je tada kao skandalozan (pošto nije poznavao klasične jezike prevod je rađen sa nemačkog). Vremenom je stekao ugled među intelektualcima Evrope, čak i kod takvih umova kakvi su bili Gete ili Ranke, univerzitet u Jeni proglasio ga je počasnim doktorom. Njegove ideje odnele su odlučujuću prevagu 1847. kada su izašle “Pesme” Branka Radičevića, pisane “Vukovim jezikom”, a Đura Daničić je tekstom “Rat za srpski jezik i pravopis” dokazivao opravdanost Vukove reforme.

Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1897. iz Beča u Srbiju i položeni su u portu Saborne crkve u Beogradu, nasuprot Dositeja Obradovića.

Vremeplov: Rođen Čarls Dikens

  Engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma rođen je na današnji dan 07. februara  1812. godine. Prikazivao je srednje i niže građanstvo i izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Tegobno lično iskustvo je stekao kada je zbog porodičnih dugova, kao dečak, bio prinuđen da radi u jednoj fabrici za proizvodnju paste za obuću. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani “Dejvid Koperfild”, “Oliver Tvist”, “Pikvikov klub”, “Mala Dorit”, “Nikolas Niklbi”, “Velika očekivanja”, “Stara prodavnica retkosti”, “Sumorna kuća”, “Martin Čazlvit”, pripovetke “Tri duha”, “Cvrčak na ognjištu”, “Bitka života”.

Vremeplov: Rođen Tomas Mor

Na današnji dan 07. februara 1478. godine rođen je engleski pisac i državnik Tomas Mor, rodonačelnik utopijskog socijalizma, pisac socijalnih, istorijskih i teoloških spisa. Od 1529. do 1532. bio je lord-kancelar kralja Henrija VIII, ali je 1535. zbog odbacivanja crkvene reformacije i odbijanja da prizna kralja za poglavara novoustanovljene Anglikanske crkve – osuđen na smrt i pogubljen. U političko-filozofskom spisu “Utopija”, objavljenom na latinskom 1516. prikazao je bedu Engleske, otimanje zemlje od seljaka od strane veleposednika kao i rani kapitalizam. Tome nasuprot, naslikao je zamišljeno ostrvo “Utopiju”, oslobođeno privatne svojine, kao idealnu socijalnu državu sa savršenim društvenim i političkim sistemom. Termin – Utopija danas se koristi kao sinonim za nešto neostvarljivo.

Vremeplov: Rođen Sinkler Luis

Na današnji dan 07. februara 1885 godine rođen je američki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane američkog društva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realističko-satiričnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sveštenike, sudije, sitno građanstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani “Dr Erousmit”, “En Vikers”, “Elmer Gantri”, “Glavna ulica”, “Bebit”, “Dodsvort”, “Mentrep”, “Kraljevska krv”, “To je ovde nemogućno” (vizija fašizacije SAD).

Vremeplov: Žene u Švajcarskoj  dobile pravo glasa

 Žene su u Švajcarskoj na  današnji dan 07. februara  1971. godine referendumom dobile pravo glasa.

Izmene Pravilnika o postupanju  u slučaju nasilja u školama

U skladu sa Zaključcima 1. sastanka Radne grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama, Ministarstvo   prosvete nauke i tehnološkog razvoja je pripremilo predlog izmenjenog Pravilnika. Takođe, MPNTR je pripremilo analizu i predlog potrebnog broja stručnih saradnika u ustanovama. Molimo vas da priloženi materijal pogledate i dostavite  svoje komentare članu Radne grupe Sofiji Mandarić na mejl  sofijamandaric@gmail.com   do ponedeljka  10. februara (do kraja dana).

 (→Dokumenta)

Izostanci muka škola, odlikaši kalkulišu da ne kvare ocenu

Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji. Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci, provera iz biologije, hemije… I dok se bežanje sa časova ranije vezivalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku. Đaci koji imaju dobar uspeh često kalkulišu, te ako nisu spremni ne dolaze u školu kada su provere i kada nastavnik pita, da ne bi pokvarili ocenu.

U Tehničkoj školi GSP u prvom polugodištu napravljeno je u proseku 111 izostanaka po učeniku, a pedagog škole Jela Stanojević kaže da primenjuju različite mere kako bi taj problem rešili, ali da je najvažnija saradnja sa roditeljima. Škola ima 1.223 učenika, od toga 1.105 dečaka i 118 devojčica. Stanojević kaže da deca dolaze iz različitih miljea – porodičnih, socijalnih sa različitim navikama, te da se trude da svakog pojedinačno upoznaju. “Svakodnevno pratimo sve učenike i pokušavamo da izostanke svedemo na odgovarajuću meru. Broj izostanaka je mnogo manji u drugom polugodištu, jer se trude da pred kraj godine budu redovniji u nastavi i poprave ocene”, pojašnjava Stanojević. Direktorka te škole Marija Vučinić kaže da je interesantno da su deca na praksi redovnija nego na nastavi u školi, jer tamo rade ono što je njima zanimljivo.

Izostanci iz škole nisu samo karakteristika srednjih stručnih škola, već i gimnazija. Aleksandar Marković iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da u gimnazijama više izostaju učenici starijih razreda i da je svaki đak u proseku napravio na polugodištu oko 70 izostanaka. “Mislim da lekari isuviše lako daju lekarska opravdanja. Dovoljno je da đaci kažu da su prehlađeni, da ih nešto boli i odmah dobijaju po par dana”, pojašnjava Mirkov za Tanjug. Mirkov kaže da veliki broj izostanaka ukazuje da su đaci možda preopterećeni, da ne mogu da postignu sve.

Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazija Marija Miletić kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu. Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate. Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji, ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj. “Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća”, pojašnjava Miletić. Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.

Poslednje PISA istraživanja pokazalo je da učenici iz Srbije prednjače po broju izostanaka iz škole u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja. Po broju izostanaka i kašnjenju zauzeli smo osmo mesto na rang-listi. Rezultati PISA studije pokazali su da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanog razloga.

Koordinatorka PISA testiranja u Srbiji Dragica Babić Pavlović kaže da izostanci pokazuju kakav odnos imaju đaci prema školi, a da se to odražava i na postignuća koja ostvaruju. “Jedna analiza je pokazala da bi redovnost u nastavi naših učenika povećala postignuće učenica za 40 poena na PISA skali. To je cela jedna školska godina”, rekla je Babić za Tanjug. Navodi da jedan učenik koji zakasni na čas ometa sve ostale pri ulasku, pozdravljanju, smeštanju, te da je to vreme koje se gubi od aktivne nastave. Nedolaženje u školu, kako kaže, pokazuje da đacima škola i nije mnogo važno, da je ne doživljavaju kao obavezu koja mora da se ispuni, da nisu zainteresovani. “Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi”, navela je ona. Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja. Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.

Disciplinski problemi

Iz perspektive učenika koji pohađaju škole u Srbiji, najčešći disciplinski problemi na časovima su to što đaci ne slušaju šta nastavnik govori i prave buku i nered u učionici. Na primer, jedan od tri učenika prijavljuje da, na svakom času ili na većini časova, učenici ne slušaju nastavnika ili da je velika buka i nered, a jedan od četiri đaka kaže da nastavnik mora dugo da čeka da se učenici utišaju na svakom ili na većini časova. Kada se ovi rezultati uporede sa onima dobijenim u OECD zemljama primećuje se da veći broj đaka iz naše zemlje izveštava o disciplinskim problemima, ali razlike nisu velike. – Kod nas učenici u nešto većem broju ne slušaju nastavnika dok govori, što upućuje na to da ono o čemu nastavnik predaje i način na koji predaje nije u skladu sa interesovanjima petnaestogodišnjaka – kaže Videnović.

Nastavak saradnje Srbije i SAD-a u borbi protiv trgovine ljudima

Povodom godinu dana rada prvog Prihvatilišta za urgentni prijem žrtava trgovine ljudima pri Centru za zaštitu žrtava, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Entoni Godfri obišli su 4. februara ovu ustanovu. Ministar Đorđević istakao je da žrtva trgovine ljudima, nažalost, može biti svako, te da je najbitnije da kao građani budemo svesni da moramo uvek da reagujemo kada posumnjamo na nešto i da prijavimo nadležnima na vreme, jer samo na taj način, odnosno uz preventivno reagovanje, ovakvi nemili događaji mogu da se spreče. Prema njegovim rečima, Srbija je mnogo uradila, kada je u pitanju borba protiv trgovine ljudima i postala primer drugima kako da se sa tim izbore. On je istakao da je pomoć u ovoj oblasti od strane Ambasade SAD-a velika i da je Srbija veoma zahvalna na toj podršci, za koju verujemo da će se nastaviti i u budućnosti. Nastavićemo da budemo još efikasniji u ovoj borbi i siguran sam da je najbitnija stvar upravo prevencija i rano prepoznavanje žrtava trgovine ljudima. Još jednom bih hteo da se zahvalim svim ljudima koji požrtvovano rade u ovom Centru i da naglasim da će resorno ministarstvo njihov rad uvek podržavati”, rekao je ministar i zahvalio i nevladinoj organizaciji “Atina” koja takođe pomaže ovom Prihvatilištu i samim žrtvama.

Ambasador SAD-a u Srbiji Entoni Godfri istakao je da sve zemlje sveta, pa i Sjedinjene Američke Države i Srbija moraju da se bore da zaustave trgovinu ljudima, jer je to strašan zločin prema deci, ženama i muškarcima koji su žrtve prinudnog rada i seksualnog nasilja. “Zaustaviti trgovinu ljudima nije samo stvar naše zajedničke politike, to je moralni imperativ kome ne smemo okrenuti leđa. Tokom 2019. godine Vlada SAD-a je preko Međunarodnog komiteta spasa i nevladine organizacije “Atina” dala bespovratnu pomoć u iznosu od 825.000 dolara za žrtve trgovine ljudima u Srbiji”, rekao je Godfri i dodao da je ovaj projekat sjajan primer uspešne i dobre saradnje SAD-a sa Srbijom, koja će se sigurno nastaviti i u narednom periodu.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević, navela je da Prihvatilište ima kapacitet za šest osoba, a da u Centru trenutno boravi njih pet i jedna beba. “Cilj rada našeg Centra jeste da korisnice osposobimo i pomognemo im u nastavku života, da propratimo njihov dalji razvoj i da im omogućimo da budu korisni članovi društva, pre svega sebi i svojoj porodici, da mogu da budu majke, supruge. Naglasila bih da je naše Prihvatilište primer dobre prakse ne samo u regionu, nego i u Evropi, jer je potpuno finansirano od strane države i to nigde nismo sreli do sada”, rekla je direktorka i zahvalila Ambasadi SAD-a i resornom Ministarstvu na dosadašnjoj saradnji i podršci.