Vesti – 10.02.2020.

“Ekonomist”: Srbija 10. na svetu po odlivu mozgova

Srbija se našla na desetom mestu u svetu po odlivu mozgova, što je još jedna potvrda kako ubrzano ostajemo bez školovanih mladih stručnjaka. Izveštaj o globalnoj kompetitivnosti za 2018. godinu Svetskog ekonomskog foruma doneo je i rang-listu sa bodovanjem koliko talentovanih ljudi napušta svoje zemlje. Po redosledu koji je objavio britanski list “Ekonomist”, prvi je Haiti, a za njim idu Venecuela, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Rumunija, Jemen, Moldavija, Makedonija, Benin i Srbija.

Bodovi su se raspoređivali od 1 (svi talentovani ljudi napuštaju svoju zemlju) do 7 (talentovani ljudi ostaju u svojoj zemlji) i Srbija je sakupila tek 2,31 bod. Naše komšije su prošle i gore, BiH je na trećem mestu sa 1,76, Hrvatska je četvrta sa 1,88 – koliko ima i Rumunija na petom mestu, dok je Severna Makedonija osma sa 2,13 boda. Na listi su se našle i zemlje poput ratom opustošenog Jemena, koji je na šestom mestu.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da odliv nije počeo juče, to je nešto što poodavno karakteriše svet, školovani ljudi iz siromašnih zemalja odlaze u bogate. Nesrazmer koji kao društvo trpimo je daleko na našu štetu, jer visoko obrazovanje nije nimalo jeftino. Sa druge strane vrhunski talenti u razvijenim zemljama imaju šansu da razviju svoj pun potencijal (setimo se Pupina ili Tesle) dok ovde to, nažalost, nisu u mogućnosti.ž – Ne treba gledati samo loše stvari, mnogi naši ljudi koji su visokotalentovani ovde ne bi postali ozbiljni naučnici, pronalazači ili umetnici, dok će u bogatim zemljama obeležiti oblasti u kojima se bave. Više gubimo na onima koji neće biti Tesle i Pupini, koji će biti prosečno dobri u svojim poslovima. Značajna su ulaganja u školovanje, dok je doprinos posle minoran. Eventualno naprave kuću u zavičaju i pošalju novac rodbini, ali nisu povezani s našim institucijama, fakultetima i firmama – rekao je Savić.

Bolja komunikacija s dijasporom

Država mora da nađe neko rešenje, ono ne može biti administrativno niti se možemo takmičiti sa bogatim zemljama, dodaje profesor Savić. Smatra, morali bi pre svega početi od dobre komunikacije sa dijasporom. Najbolje bi bilo da stvorimo takve uslove da ljudi požele da se vrate, ali čak i ako se ne vrate, oni mogu da budu šire uključeni na različite načine, kroz pomoć državnoj upravi, saradnju sa fakultetima, kroz angažovanje na raznim projektima. Dobar primer je Hrvatska, koja ima izuzetnu komunikaciju sa svojom dijasporom. – Mi i kada nam se pruži prilika da profitiramo od toga što su naši ljudi uspešni u svetu i kad oni požele da to nesebično podele sa nama i pomognu, to ne iskoristimo. Srbija je više puta probala da komunicira sa dijasporom i nije se pomerila od početka, dapače tu smo komunikaciju znali i da kompromitujemo, setimo se samo zajmova za preporod Srbije – nastavio je Savić.

Poslednjih godinu dana Rumunija je povećala plate za 16 odsto kako bi zaustavila odliv radne snage i podstakla dolazak stranaca, pokazuju podaci Eurostata. Slično je i u Bugarskoj, gde su plate porasle za oko 13 odsto.

Srbiju godišnje napusti 51.000 ljudi

Našu zemlju mesečno u proseku napusti 4.250 ljudi, a godišnje 51.000, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda. I Međunarodni monetarni fond upozorio je u svom najnovijem izveštaju da smo zemlja u koju rado dolaze strani investitori, ali da imamo sve izraženiji problem odliva radne snage. Zato su sugerisali Vladi da donese paket mera kako bi se zaustavio odliv mozgova. “Značajan odliv radnika, uključujući kvalifikovanu radnu snagu, smanjuje radnu snagu i produktivnost u Srbiji, što negativno utiče na rast”, navodi se u izveštaju MMF.

Skoro polovina petnaestogodišnjaka nepismeno?

Čak 40 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji nije postiglo osnovni nivo pismenosti u školi, pokazalo je poslednje PISA testiranje. Situacija je najlošija u trogodišnjim, srednjim stručnim školama gde 80 odsto učenika nije postiglo taj osnovni nivo. Rezultati učenika u gimnazijama su mnogo bolji i oni za oko 140 poena imaju bolje rezultate od učenika u srednjim stručnim, trogodišnjim školama. “Nije to efekat srednje škole, već je to efekat zaostajanja u osnovnoj školi”, ocenila je Marija Videnović, PISA analizičarka na konferenciji “Kvalitetno obrazovanje za sve”. Poslednje PISA testiranje pokazalo je da učenici u Srbiji mnogo više izostaju sa časova i kasne na njih nego njihovi vršnjaci iz zemalja OECD. “Nedisciplina, buka i nered nisu veći u školama u Srbiji od onih u zemljama OECD-a, ali đaci u Srbiji manje slušaju šta nastavnici na času predaju”, navela je Videnović.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja. Kazao je i da će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo “spisak želja”. Dodao je i da danas ulazi više novca u sistem, da se radi na digitalizaciji, da će 2022. Godine biti uvedena državna matura.
Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola. Severin Loanardi iz Unicefa kazao je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazovanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim terstiranjima. “Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati”, navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale.

“Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti”, naglasila je ona. Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. Napomenula je, međutim, da Ukrajina izdvaja slična sredstva za obrazovanje, ali da ostvaruju bolje rezultate. Preporučila je da Srbija definiše nacionalnu strategiju, poboljša kvalitet i dostupnost ranog obrazovanja, da poboljša kvalitet nastave i okruženje za učenje, kao i da se uradi revizija nacionalnih standarda i uvedu nacionalna testiranja i u nižim razredima. Na skupu je predstavljena i studija OECD-a koja se odnosi na procene u obrazovanju u Srbiji. Dejan Stanković iz Unicefa naveo je kao izazove, odnosno probleme obrazovnog sistema u Srbiji ocenjivanje učenika, rad nastavnika, vrednovanje škola i vrednovanje sistema.

U studiji se, inače, navodi da je u školama u Srbiji izražena neravnoteža između ocenjivanja u funkciji učenja i ocenjivanja naučenog, a Stanković je u tom kontekstu pomenuo da treba razvijati znanje i veštine nastavnika kako bi ocenjivanje učenika bilo u funkciji učenja.

Naveo je i da treba razviti koncept novog sistema upisa studenata i da treba dobro razraditi model državne mature. Nastavi kadar je, kako je naveo, važna karika u obrazovnom sistemu, te je preporuka Srbiji da se uvede ispit za sertifikaciju nastavnika koji ulaze u nastavu, bez obzira koje fakultete su završili. Važno je, kaže, izraditi jasne smernice i instrumente za procenu rada nastavnika u ustanovi. “Važno je i stručno usavršavanje unutar škole, kao i da se poveže napredovanje u zvanje sa platom”, pojasnio je Stanković.

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu. “Analiza je važna za nastavak rada na aktivnostima koje će biti prikazane uskoro kroz platformu za razvoj Srategije obrazovanja 2030. U Zavodu se u ovom trenutku radi revizija standarda za osnovno obrazovanje”, navela je Čaprić. Ona je najavila da ćemo imati uskoro paket revidiranih standarda o ključnim kompetencijama. Srbija je, primetila je, svesna da postoji problem sa ocenjivanjem učenika i da svaka druga škola to ne radi kako treba. “Mi to znamo i radili smo određene obuke. Sve škole biti obučeno za to”, navela je Čaprić i dodala da su svesni koliko je podrška školama važna. Ona je podsetila i da su 42 škole ocenjene ocenom dva i da će one dobiti posebnu podršku.

Akcija “Otvorena vrata” vojnih škola

Vojne škole – Vojna akademija, Vojna gimnazija i Srednja stručna vojna škola, posle raspisivanja konkursa za prijem nove generacije kadeta i učenika, svake subote od 11 do 13 časova „otvoriće vrata“ za posete zainteresovanih za upis i roditelja. To je tradicionalna akcija koja će ove godine trajati do 15. marta, do kada su otvoreni konkursi za upis u vojne škole. Prema rečima potpukovnika dr Srđana Blagojevića iz Vojne akademije, ova akcija je prilika da svi učenici osnovnih i srednjih škola, sami i u prisustvu svojih roditelja, posete vojne škole i lično se uvere u kvalitet smeštajnih, nastavnih i sportskih kapaciteta. “Ovo je odlična prilika da učenici osnovnih i srednjih škola u razgovoru sa našim nastavnicima, našim kadetima i učenicima, saznaju sve bitne informacije u vezi sa selekcijom, nastavnim planovima i programima i njihovim daljim mogućnostima za razvoj karijere. Zato pozivam sve zainteresovane, mlade ljude koji neguju istinsku ljubav prema svojoj državi i svojoj vojsci, da posete naše vojne škole i da se bolje upoznaju sa njima. I naravno, pozivam ih da se nakon toga prijave na konkurs i postanu deo jednog ponosnog vojnog stroja” poručuje potpukovnik Blagojević.ž Konkursi za upis u vojne škole mogu se naći na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane (www.mod.gov.rs) i sajtovima vojnih škola.

Studenti građevinarstva biće uključeni u projekte Koridora

Preduzeće Koridori Srbije u petak 7. februara je sa studentima Građevinskog fakulteta potpisalo ugovor o stručnom osposobljavanju, koji podrazumeva da se budući master inženjeri građevinarstva uključuju u realizaciju projekata.ž Ugovor podrazumeva da se studenti obavežu i na završetak master studija u predviđenim rokovima, saopštili su Koridori Srbije. Na konkurs se prijavilo 40 studenata od kojih je, nakon obavljenog postupka selekcije, izabrano sedam najboljih sa kojima je i potpisan ugovor.ž Koridori Srbije su u cilju podrške profesionalnom razvoju mladih inženjera, osmislili program koji kombinuje stipendiranje sa uključivanjem u konkretne poslove na najvećim infrastrukturnim projektima. Kako je navedeno, time se stvara mogućnost da mladi stručnjaci stiču radno i profesionalno iskustvo uporedo sa završetkom svog formalnog obrazovanja. Nastavljajući praksu koja se prethodnih godina pokazala veoma uspešnom, Koridori Srbije su kao društveno odgovoran poslodavac studentima master akademskih studija na Građevinskom fakultetu u Beogradu pružili priliku da primene svoja znanja i tako doprinesu realizaciji velikih projekata.

Najbolji na bilbordima –  Srbobran:  Sanja Vujinović i Jovana Mrkšić

Sanja Vujinović i Jovana Mrkšić najbolje su učenice Gimnazije i Ekonomske škole „Svetozar Miletić” iz Srbobrana. Sanja je školsku godinu 2017/2018. završila kao đak  generacije, a tokom školovanja bila je na brojnim takmičenjima, najviše iz srpskog jezika, gde je postigla i najviše uspeha. To ju je opredelilo i kod izbora daljeg školovanja odnosno fakulteta. Upisala sam srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu  u Novom Sadu, navodi Sanja Vujinović. Kako dodaje, najviše bi volela da, po završetku studija, bude nastavnica ili profesorka srpskog, eventualno da ostane na fakultetu, ako joj prosek i uspeh to dozvole.

Jovana Mrkšić izabrana je za đaka generacije u prošloj školskoj godini. Učestvovala je na takmičenjima iz matematike i književnosti. Volontiram i bavim se radom s mladima na različitim seminarima, obukama, kaže Jovana. Dodaje da u budućnosti želi da se bavi izgradnjom hidroelektrana, solarnih panela, odnosno obnovljivim izvorima energije i zaštitom životne sredine.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018/2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

“Ja biram”: Profesionalna orijentacija

Koja su zanimanja tražena na tržištu rada, kako odabrati pravi smer u srednjoj školi i koliko profesionalna orijentacija može u tome da pomogne? Odgovore smo potražili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, filijali Novi Sad, gde je bilo reči i o potpuno novim zanimanjima koja se pojavljuju na tržištu, a koja će u budućnosti biti veoma tražena.  Kratka provera znanja za male maturante ove nedelje biće iz predmeta srpski, geografija i fizika.. Osmakinje Sanja i Tajna rešile su da se od obaveza u školi odmore u bioskopu, a ni kratak predah u dečjoj igraonici im nije pao teško… Urednica emisije je Vesna Konja, a emisija “Profesionalna orijentacija” u okviru serijala “Ja biram”, emitovana je se u nedelju, 9. februara u 9,25 časova na RTV1.

RFZO obezbedio lečenje devojčice na intervenciju Ombudsmana

Komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za lečenje urođenih bolesti metabolizma odlučila je o tome da se započne s lečenjem devojčice koja boluje od najtežeg oblika spinalne mišićne atrofije i to lekom “Spinraza”, a odluka je doneta nedelju nakon intervencije Zaštitnika građana. Devojčica će biti prebačena na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “dr Vukan Čupić”, dok Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine ne obezbedi formalne i tehničke uslove za nabavku i primenu navedenog leka. Zaštitnik građana je na sopstvenu iniciojativu pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada RFZO, a nakon saznanja iz medija da devojčica iz Crvenke, koja boluje od najtežeg oblika spinalne mišićne atrofije (SMA), od aprila 2019. leži na Odeljenju intenzivne nege Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i da još nije ušla u program za dobijanje leka, koji zaustavlja progresiju ove retke i teške bolesti.

Odluku je RFZO doneo sedam dana nakon intervencije Ombudsmana.

Vremeplov: Veliki štrajk

Nastavljena je obustava rada u gotovo svim školama u Srbiji. Vikend su sindikati  iskoristili da bi motivisali prosvetare da ostanu uporni u štrajku i obavestili javnost o razlozima protesta.   I  dalje je postojala opcija nastavka pregovora –  iz Vlade su se obavezali da će u ponedeljak 10. februara 1997. godine obavestiti sindikate o nastavku pregovora. Dogovoreno je i svakodnevno sastajanje pregovaračkog tima i zakazana konferencija za štampu.

Međutim, i dalje primetni  su „ispod stola“ nastavljeni pregovori Vlade i resornih ministarstava  sa vrhom „državnog sindikata“ (i ne samo sa  vrhom već i sa RO) o čemu je pisala  tadašnja štampa, ali i drugi sindikati, pa je predsednik RO Jagoš Bulatović, od od kolega iz pregovaračkog tima, tražio da ga „ne svađaju sa novinarima“ i ne zovu „državnim“. Novinari nekih medija su na pomenutoj konferenciji izjavili da ih se ne zove na konferencije, odnosno da se zovu selektivno, iz čega smo zaključili da samostalci ipak vrše opstrukciju informisanja (u to vreme prostorne mogućnosti za sastanke i konferencije su imali samo „samostalci“ i Nezavisnost, pa je bilo jasno da smo  i to morali istrpiti)

Elem, Jagoš Bulatović i društvo iz samostalnog sindikata su svo vreme „sedeli na dve stolice“ – kao bili smo jedan tim, a u stvarnosti su svo vreme pokušavali da nas izbace iz pregovaračkog tima. Otud i stalna priča o pregovaračkom pravu (tarifnom suverenitetu) i brojnosti u samom timu.

Vremeplov: Rođen Vasa Stajić

   Srpski pisac Vasa Stajić, filozof, istoričar, istaknuti srpski kulturni i nacionalni radnik rođen je na današnji dan 10. februara 1878. godine. Bio je predsednik Matice srpske i izdavač  više časopisa. Studirao je prava, a potom filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu, a diplomirao je 1902. u Budimpešti. Predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije. Izdavao je časopise “Novi Srbin” i “Prosveta”. Izvesno vreme bio je sekretar Matice srpske i urednik “Letopisa” (1921. i 1936.). Napisao je preko 20 knjiga od kojih su najpoznatije “Novosadske biografije” i “Velikokikindski dištrikt”. Autor je i preko 100 naučno-stručnih rasprava. Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada kao i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Jedan je od osnivača, 1923. Novosadske podružnice Srpskog planinarskog društa, koja 1924. postaje Planinarsko društvo Fruška gora. Dosledno se, čitavog života, zalagao za svakovrsnu saradnju Srba i Mađara.

Vremeplov: Rođen Avram Đukić

Na današnji dan 10. februara  1844. godine rođen je Avram Đukić, srpski istoriograf. Bio je školovani oficir i u intendantskoj službi dospeo je do čina generala austrijske vojske (Austrougarske). Služio je u Beču, Zadru, Pragu. Istoriografijom se bavio kao amater, ali veoma savesno. Proučavao je prošlost Srba u tadašnjoj Ugarskoj, odnosno današnjoj srpskoj Vojvodini, i to najviše veliku seobu, istoriju šajkaša i srpske husarske regimente, bunu 1848. zatim ustanak Pere Segedinca kao i seobe Srba u Rusiju, a sa mnogo požrtvovanja ispitivao je živote Srba austrijskih oficira. Ostavio je Matici Srpskoj u rukopisu veliki rad: “Generali i pukovnici Srbi u Austro-Ugarskoj od god. 1704 do danas”. Iz tog obimnog dela publikovao je jedino – “Život Arona Stanisavljevića, barona von Wellenstreit”. Ostali radovi: “Kad su se Srbi sa patrijarhom Arsenijem III doselili u zemlje madžarske krune?”, “Tri pisma patrijarha Arsenija III Čarnojevića”, “Ustanova i spomenici Ugarskih kraljevskih šajkaša”, “Nešto za istoriju Carske i kraljevske srpske husarske regimente”.

Vremeplov: Rođen Pasternak

Na današnji dan  10. februara 1890. godine  rođen je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. i oštar kritičar boljševizma. Odrastao je u intelektualnoj sredini. Uprkos bliskosti sa futuristima nije prihvatio njihovu revolucionarnu angažovanost. Bio je opčinjen Hristovim putem stradanja i žrtve, ali i temama prve i druge ruske revolucije. Zbirke pesama “Iznad barijera” i “Brat moj – život” donele su mu svrstavanje među klasike evropske poezije 20. veka. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman “Doktor Živago”, objavljen u inostranstvu, posle čega su ga izbacili iz ruskog Saveza pisaca. U Sovjetskom Savezu je “Doktor Živago” štampan tek 1988. Iskazao se i kao teoretičar književnosti i sjajan prevodilac Šekspira, Getea, Petefija i gruzijskih pesnika. Njegova filozofska lirika snažno je uticala na mnoge ruske, evropske i američke pesnike. Ostala dela: roman u stihovima “Spektorski”, zbirke pesama i poeme “Blizanac u oblacima”, “Teme i varijacije”, “Poručnik Šmit”, “Devetstotina peta godina”, “Uzvišena bolest”, “Drugo rođenje”, “Kad se razvedri”, “Umetnik”, pripovetke “Detinjstvo Liversove”, “Povest”, autobiografije “Zaštitna povelja”, “Ljudi i situacije”, drama “Slepa lepotica”.

Vremeplov: Umro Monteskje

  Francuski politički mislilac Šarl Monteskje, s Volterom, Rusoom i Denijem Didroom vesnik Francuske revolucije umro je na  današnji dan 10. februara  1755. godine. U alegoriji “Persijska pisma” naslikao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu “Duh zakona” razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj modernih političkih koncepata.

Vremeplov: Poginuo Puškin

Na  današnji dan 10. februara  1837. godine poginuo je, u dvoboju, ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, vodeći predstavnik ruskog romantizma i jedan od najvećih liričara svetske književnosti. Umro je od posledica ranjavanja zadobijenog dva dana ranije u dvoboju s jednim francuskim avanturistom. Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha, često na udaru cenzora, zbog čega je bio prognan iz prestonice na jug Rusije. Nasilnoj smrti pesnika u 38. godini života prethodile su spletke najviših krugova ruskog društva. Dela: romani u stihovima “Jevgenije Onjegin”, “Grof Nulin”, “Kućica u Kolomni”, drame “Boris Godunov”, “Rusalka”, prozna dela “Pikova dama”, “Kapetanova kći”, “Egipatske noći”, “Pripovetke Belkina”, male tragedije u stihovima “Gozba za vreme kuge”, “Vitez-tvrdica”, “Kameni gost”, “Mocart i Salijeri”, poeme “Cigani”, “Poltava”, “Bronzani konjanik”, “Gavrilijada”, “Ruslan i Ljudmila”, “Kavkaski zarobljenik”, bajke u stihovima “Bajka o caru Saltanu”, “Bajka o ribaru i ribici”, “Bajka o popu i sluzi njegovom Baldi”.

Vremeplov: Osnovano Srpsko geološko društvo

            U Kapetan Mišinom zdanju u kom je bila smeštena Velika škola (danas rektorat Univerziteta) u Beogradu, održana je na današnji dan  10. februara  1891. prva, osnivačka sednica Srpskog geološkog društva. Duhovni tvorac Društva je Jovan Žujović, osnivač srpske geologije. Srpsko geološko društvo jedno je od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

Vremeplov: Umro Rendgen

Na današnji dan 10. februara  1923. godine umro je nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen, koji je 1895. otkrio “iks-zrake”, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1901. “Iks-zraci”, elektromagnetski talasi dužine od milionitog do milijarditog dela santimetra njemu u čast nazvani su “rendgenski zraci”. Primenjuju se u medicini za dubinsko snimanje organa i za zračenja, ali pošto izazivaju štetne promene u strukturi tkiva kroz koja prodiru, potiskuju ih druge metode lečenja i uspostavljanja dijagnoze. Koriste se i za identifikovanje hemijskih elemenata i za strukturnu analizu raznih supstanci.

VOICE: Kandidat Vojvodine za Savet REM plagijator

Redovni profesor na Odeljenju za sociologiju beogradskog Filozofskog fakulteta i jedan od dvojice kandidata Odbora Skupštine Vojvodine za kulturu i javno informisanje za člana Saveta REM Slobodan Cvejić bio je optužen za plagijat “ali to nije bila prepreka za njegovo akademsko napredovanje”, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Cvejića je za člana Saveta REM predložila Poslanička grupa Srpske napredne stranke u vojvođanskoj skupštini, a njegovu kandidaturu potvrdio je nadležni odbor Skupštine Vojvodine na sednici u sredu. Optužbe o plagijatu je, prvo unutar Filozofskog fakulteta a potom i u javnosti, izneo Cvejićev kolega Vladimir Ilić, kojeg je Cvejić zbog toga tužio za povredu časti i ugleda. Sud je, međutim, odbio tu tužbu, navodi VOICE. Zbog tvrdnji da je plagirao deo svoje knjige, Cvejić koji je te navode odbacio, tužio je Ilića u oktobru 2016. godine za povredu časti i ugleda, uz zahtev da mu kolega s fakulteta, na ime pretrpljenih duševnih bolova isplati 450.000 dinara.

Osnovni sud u Zrenjaninu je u presudi od 19. marta 2018, u koju je VOICE imao uvid, odbio tu tužbu kao i zahtev za naknadu nematerijalnih troškova. Apelacioni sud u Novom Sadu je 24. oktobra iste godine odbio Cvejićevu žalbu na presudu Osnovnog suda, u šta je VOICE takođe imao uvid. Javnost je za Ilićeve optužbe o plagijatu saznala iz njegovog autorskog teksta na portalu Peščanik, koji je objavljen 5. jula 2016. godine. Ilić u njemu navodi da je kao član kadrovske komisije Filozofskog fakulteta trebalo da pred tom komisijom obrazloži unapređenje Slobodana Cvejića u zvanje redovnog profesora.

Međutim, dobio je informaciju, ali i dokaze o tome da je Cvejić na stranicama svoje knjige “Socijalna ekonomija”, kojom je konkurisao za novo zvanje, bez navođenja izvora preuzeo pasuse teksta, grafikone i tabele iz knjige “Komparativna analiza uloge civilnog društva u pružanju usluga socijalne zaštite na Zapadnom Balkanu”. Ilić dalje u tekstu navodi brojne pokušaje Odeljenja za sociologiju za zataška čitavu stvar. Iako sud u svojoj presudi konstatuje da je u raznim prilikama “više profesora iznelo sumnju i zaključak u pogledu postojanja plagijata, a koja se odnosi na autorstvo tužioca (Cvejića), čak i mišljenje drugih profesora, a ne samo tuženog (Ilića), da je plagijat dokazan”, Filozofski fakultet je 10. novembra 2016. doneo odluku da se Cvejić izabere u zvanje redovnog profesora. Tu odluku potvrdio je Senat Beogradskog univerziteta 7. decembra 2016. godine.

Ilić je dva dana kasnije podneo ostavku u kadrovskoj komisiji Izbornog veća i Nastavno-naučnog veća Filozofskog fakulteta zbog, kako je naveo, “odsustva reakcije odgovornih organa na pritiske i zastrašivanja zbog njegovog delovanja kao člana komisije”. Inače, stručna ocena o Cvejićevoj knjizi, da li je plagijat ili nije, kako konstatuje sud, nikad nije doneta, jer odbor nadležan za ova pitanja nikad nije postupio po predlogu koji je Cvejić podneo protiv Ilića. Cvejić, kao predlog SNS, i reditelj Slaviša Grujić koga je predložila Liga socijaldemokrata Vojvodine, kandidati su Odbora Skupštine Vojvodine za kulturu i javnog informisanje za člana Saveta REM. Nakon što Odbor za kulturu i javno informisanje utvrdi zvaničan predlog, poslanici Skupštine Srbije odlučivaće između Cvejića i Grujića.

Da li registar pedofila i u Srbiji treba da bude javan?

Alarmiranje javnosti o osuđivanom pedofilu iz užičkog kraja, koji se nalazi na slobodi nakon što je odslužio zatvorsku kaznu za to delo, ali i niz sličnih slučajeva poput Malčanskog berberina koji su potresli Srbiju, ponovo je otvorilo pitanje – da li registar osuđivanih pedofila u Srbiji treba da bude javan? Nakon što je Igor Jurić iz Fondacije “Tijana Jurić” pre nekoliko dana obavestio javnost da je izvesni M. Č. iz Užičkog kraja posle odsluženja četrnaestogodišnje kazne zbog silovanja, ponovo na slobodi, gotovo da nema roditelja iz tog dela Srbije koji se nije uznemirio.

Jurić je 2018. godine na identičan način upozorio javnost da je Malčanski berberin, koga je cela Srbija upoznala nakon otmice 12-godišnje devojčice iz niškog kraja, takođe na slobodi. Njegove slutnje da će ponoviti krivično delo zbog kog je robijao, obistinile su se i brže nego što je iko mogao da pomisli. Danas, kada gotovo svakodnevno imamo privođenja osoba za koje se sumnja da su predatori, postavlja se pitanje da li roditelji imaju pravo da znaju ako je osuđivani pedofil u okruženju njihove dece, da li živi u komšiluku i nalazi se na slobodi. – Više puta sam navodio nekoliko primera zbog kojih bi registar morao biti javan, ali onaj ključni primer jeste smrt i ubistvo male Marije po kojoj je Marijin zakon dobio ime. Roditelji male Marije nisu znali da su u kuću puštali čoveka koji je seksualni predator, koji je bio pravosnažno osuđen već za jedan prestup kada je u pitanju sekualno zlostavljanje. Komšije su ćutale, jer ih se prosto nije ticalo, što imamo u velikom broju primera, da to nije “moj problem, nego nečiji drugi”. Tek kada se dogodila strašna tragedija i kada je dete mučki ubijeno, tek su tada komšije prilazile ocu male Marije i govorile mu: “Eto, ja sam znao za njega, nije mi bilo jasno kako si dopuštao da ti ulazi u kuću”, a pritom niko ga nije upozorio. Ti ljudi su se doselili u mesto Ledince i, eto, zaista nisu poznavali sve ljude koji su stanovali u tom mestu – priča za “Blic” Igor Jurić ističući da je to samo jedan, ali dovoljan primer koji oslikava zašto bi svi moraju da znaju ko je osuđivani pedofil.

Jurić takođe podseća da je nekoliko puta naglašavao da, kada je njegova ćerka Tijana nestala, tri osumnjičena su bili pedofili iz Bajmoka, mesta sa 6.000 stanovnika. Ni dan danas, kaže, ne znaju se njihova imena i “dan danas se oni igraju sa nečijom decom” i, kako ističe, ti ljudi jesu potencijalna opasnost. – Ako se danas preko raznih portala može saznati ko je poreski dužnik, ko duguje novac za struju, bilo šta drugo što je toliko nebitno u odnosu na ovo o čemu pričamo, onda je potpuno suvišno govoriti o tome zašto se ne bi smelo znati imena i prezima i fotografije ljudi koji su seksualno zlostavljali decu – podvlači Jurić. Ističe takođe da bi u javnom registru pedofila bili samo oni koji su pravosnažno osuđeni, i ne bi bilo prostora ni za kakva nagađanja. – Registar mora biit javan. To više nije pitanje da li treba ili ne treba, on mora postajti i mi roditelji imamo pravo na to da možemo da upozorimo svoje najmilije ako je predator u njihovoj blizini – kaže Jurić.

Registar postoji, ali nije javan

Registar pedofila, podsetimo, u Srbiji postoji od donošenja Marijinog zakona 2015. godine, i sastoji se od podataka o osobama koje su osuđene pravosnažnim presudama. Podaci iz registra mogu se dati sudu, tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi. Uz zahtev se mogu dati i određenom preduzeću ako još uvek traju pravne posledice osude.  Podaci su dostupni takođe i ustanovama koje rade sa maloletnicima.

Pristup registru teba imati svaki građanin i roditelj

Posmatrano kroz prizmu prava i zaštite podataka, pravnici smatraju da je tako javno odavanje ličnih podataka pre svega protivno zakonu, ali da takođe predstavlja i žigosanje osoba koje bi trebalo da se resocijalizuju i ponovo uključe u društvo.ž – Po našem Krivičnom zakonu, ali i drugim zakonima koji su srodni i koji uređuju krivičnu odgovornost i zaštitu krivičnog interesa od izvršenja krivičnog dela, smatra se da lice koje je odslužilo, odnosno izdržalo kaznu zatvora, da povratkom u društvenu zajednicu ima prava kao i svaki drugi građanin. Što znači da on nakon što je izdržao zatvorsku kaznu ne znači da on može biti žigosan, bez obzira o kom krivičnom delu se radi – kaže advokat Nebojša Perovič, ističući da to da će isto lice ponoviti krivično delo jeste pretpostavka, ali da na osnovu iste ne možemo izolovati nekoga iz zajednice, “bez obzira što je tema izuzetno pipljiva i što se radi o našoj deci”. Međutim, advokat kaže da bi se moglo naći kompromisno rešenje i da bi slična evidencija bila dostupna na nivou lokalne samouprave u kojoj predator živi, tako da moraju da budu obavešteni roditelji dece iz njegove neposredne okoline.

“Struka mora da odluči”

Sličnog je mišljenja i njegov kolega advokat Andrija Marković koji smatra da pitanje da li registar pedofila treba da bude javan se može posmatrati kroz pitanje da li treba dati prednost javnom interesu ili pojedinačnom pravu građanina? – Ličnog i profesionalnog sam mišljenja da je i pojedinačno pravo svakog građanina, pa i onog koji vrši krivična dela, suštinski, pitanje od javnog interesa. Sledstveno tome smatram da taj registar ne bi trebao da bude javan, a ukoliko bi i bio javan, njegova javnost morala bi bila veoma strogo i restriktivano formalizovana i to u smislu da bi morala postojati posebna procedura upisa u navedeni registar. Taj postupak bi zahtevao posebno angažovanje kako pravosudnih organa tako i stručnjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije – navodi advokat Marković. Dodaje još i da smo, sa druge strane, svedoci brojnih događaja vezanih za pedofiliju koji su dosta medijski ispraćeni, a nesmunjivo i brojinih komentara nestručne javnosti u smislu kako sa tim ljudima “treba odmah na vesala”. – To dovoljno govori kakve bi posledice moglo da proizvede javnost registra pedofila i to kako na upisana lica, tako i na članove njihovih porodica. O ovom pitanju bi trebalo odgovor da da struka, a nikako široka javnost – zaključuje Marković.

“Dobar dan, komšinice, ja sam pedofil”

Ipak, postoje zemlje u kojima su ovakvi registri javni i lako dostupni svima, poput Norveške, Belgije, Poljske, Makedonije… Još 1990. godine država Vašington je obnarodovala podatke iz registra za pedofile, što je dovelo do toga da je danas evidencija pedofila dostupna svima putem interneta. Od države do države razlikuje se koliko podataka je objavljeno.

Varali na ispitu, otpušteni kad se saznalo

Trideset policajaca iz američke države Džordžija moralo je da preda svoje značke i potraži drugi posao, nakon što je otkriveno da su na Akademiji svi varali na ispitu, javljaju zvaničnici. Oni su bili kadeti i u istom razredu varali na testu gde je trebalo da pokažu kako rukuju radarima. Do otkrića je došlo nakon što je jedna žena, koja je u tom trenutku bila u vezi sa jednim od kadeta, rekla da je ona uradila ispit umesto njega, objavio je poverenik Odeljenja za javnu bezbednost Mark Mek Donohju. Zbog toga je 15. oktobra pokrenuta tromesečna istraga. Protiv policajca koji je svojoj bivšoj devojci dao svoju šifru i korisničko ime, kako bi za njega položila ispit, odmah je pokrenut disciplinski postupak. No, on je onda odao ceo svoj razred. “Rekao nam je: “Nisam jedini koji je varao” i time sugerisao da su i drugi učestvovali u tome. Ova klasa od 33 policajca je diplomirala u avgustu” rekao je Mekdonohju. Jedan od njih je već otpušten, drugi je dao otkaz, a treći je otišao u vojsku. Ostalih 30 je nakon istrage dobilo otkaz.

Ispostavilo se da je jedan kadet pomogao svim drugima da polože onlajn ispit. Otkriveno je da su imali “puškice”, da su delili pitanja i odgovore na grupnom četu, a da su dvojica koristili Snepčet kako bi ostalima prosledili odgovore. “Koristili su taj čet ne samo da varaju, već i kako bi se dogovorili šta da kažu kada je istraga počela” dodao je poverenik. Oni su time prekrišili Pravilnik i izneverili očekivanje akademskog integriteta. “Ovo je suprotno sa svim našim vrednostima. Veoma je teško progutati ovako nešto” kazao je poverenik. Kako je dodao, panika u razredu je počela kada su dva kadeta pali ispit. Jedan je znao da, ako ne položi, neće moći da nastavi obuku. Rekao je da je “morao da vara”. Šta će biti sa 133 kazne za prekoračenje brzine, koje su od avgusta ovi policajci napisali, zasada nije poznato. Dok je istraga trajala, njima je bilo zabranjeno da koriste radare. U međuvremenu, na Policijskoj akademiji ukinuta je opcija za onlajn polaganje ispita.

About the Author

admin