Kvalitetno obrazovanje za sve

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević na konferenciji „Kvalitetno obrazovanje za sve – Obrazovne politike zasnovane na analizama i podacima“, koja je održana u petak 7. februara rekao je da su analize koje su dobijene osnov za planiranje i donošenje odluka u vođenju politike obrazovanja. On je istakao da  će uskoro biti predstavljena platforma Strategije obrazovanja 2030. i da je urađen ozbiljan plan njene realizacije, te da to neće biti samo „spisak želja“. On je dodao da „da se radi na digitalizaciji, da će 2022. godine biti uvedena državna matura. Akcenat je još i na obukama nastavnika, licenciranju direktora i sekretara škola.

Na skupu je predstavljena i studija OECD-a koja se odnosi na procene u obrazovanju u Srbiji. Severin Loanardi iz Unicefa kazao je da je neophodno modernizovati obrazovanje i da za reforme obrazovanja treba koristiti upravo podatke koji se dobijaju na međunarodnim terstiranjima. Više nije dovoljno prenositi znanje u školama, već nastavnici moraju da usmere učenike kako da razvijaju kritičko mišljenje, da ih obuče veštinama za buduća zanimanja koja ne možemo da predvidimo kako će izgledati, navela je ona.

Tijana Prokić Brojer, analitičarka PISA 2018, kaže da posle 20 godina od vođenja PISA testiranja većina zemalja nije napravila pomak napred, već da su čak mnoge zemlje nazadovale. Samo neke zemlje su napravile pomak napred, poput Poljske i Estonije. Tome je doprinelo shvatanje obrazovanja kao kolektivne odgovornosti, naglasila je ona. Dodala je da sistem u Srbiji jeste efikasan, ali da su sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje ograničena. 

Gordana Čaprić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kaže da preporuke i infomacije koje su stigle iz analize OECD nisu nove, ali da su važne jer je Srbija želela da čuje nezavisnu, objektivnu, spoljnu ocenu. Ona je navela da  je analiza važna za nastavak rada na aktivnostima koje će biti prikazane uskoro kroz platformu za razvoj Srategije obrazovanja 2030.

Nacionalni okvir kvalifikacija povezan sa Evropskim

Na 52. sastanku Savetodavne grupe za Evropski okvir kvalifikacija, kao  deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji, održanog 4. i 5. februara 2020. godine u Briselu, usvojen je Izveštaj o povezivanju Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije (NOKS) sa Evropskim okvirom kvalifikacija (EOK), uključujući i dodatni izveštaj o samoproceni NOKS-a u oblasti visokog obrazovanja u odnosu na Okvir kvalifikacija u Evropskom prostoru visokog obrazovanja (OK-EPVO).

Delegaciju Republike Srbije na 52. sastanku Savetodavne grupe za Evropski okvir kvalifikacija činili su državni sekretar Anamarija Viček i dr Vesna Fabian iz Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja kao i nacionalni eksperti Tatijana Glišić Milutinović iz Agencije za kvalifikacije, prof. dr Siniša Đurašević i Vladimir Bojković.Usvajanjem Izveštaja o povezivanju NOKS-a sa EOK-om okvir kvalifikacija Republike Srbije povezan je sa Evropskim okvirom kvalifikacija što znači da je uspostavljena jasna i transparentna veza između osam nivoa kvalifikacija Republike Srbije i osam nivoa kvalifikacija Evropskog okvira kvalifikacija . Povezivanje NOKS-a sa EOK-om smanjuje prepreke mobilnosti radne snage, podržava se bolja upotreba postojećih znanja, veština i kompetencija i bolje podudaranje između ponude i potražnje na tržištu rada. Kada je reč o učenicima i pojedincima koji žele da uče, Evropski okvir kvalifikacija im pruža lako dostupan pregled kvalifikacija i načina njihovog sticanja.

Povezivanje NOKS-a sa EOK-om podrazumeva i brojne izazove u narednom periodu. Posebne aktivnosti biće preduzimane kako bi isprave o kvalifikacijama koje stiču pojedinci pored informacije o nivou NOKS-a sadržale  i podatak o nivou EOK-a. Takođe evropski nivoi će biti jasno naznačeni i u Bazi kvalifikacija, odnosno Registru NOKS-a koji se trenutno uspostavalja kako bi kvalifikacije bile transparentnije i uporedivije.

Šarčević posetio Japan

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je tokom posete Japanu od 29. januara do 2. februara predvodio našu delegaciju na prvim međuvladinim konsultacijama o naučno-tehnološkoj saradnji. Tokom posete susreo sa ministrom obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije Japana Koići Hagiudom (HAGIUDAKoichi), a delegacija je posetila Tokijski univerzitet, Nacionalni institut napredne industrijske nauke i tehnologije (AIST) i Institut industrijske nauke (IIS) koji je u sastavu Tokijskog univerziteta.

Ovo su bile prve konsultacije održane uskladu sa postojećim Sporazumom o saradnji u oblasti nauke i tehnologije iz 1981. godine, kako bi se intenzivirala saradnja sa naučnom zajednicom Japana i pokrenuli bilateralni projekti. Prezentacije potencijala naučno-istraživačkih zajednica obe strane i razgovori u cilju identifikacije polja na kojima postoji obostrani interes za unapređenje saradnje, uz obostrano obavezivanje na preduzimanje konkretnih mera i nastavak komunikacije o formalizaciji buduće saradnje, otvorili su realnu mogućnost za produbljivanje i jačanje saradnje sa Japanom u predstojećem periodu.

Ministar Šarčević istakao je unapređenje naučno-tehnološke i obrazovne saradnje, uključujući i razmenu studenata između dve zemlje. Upoznao je delegaciju Japana sa dugom tradicijom nauke i obrazovanja i istakao da je Srbija 2019. godine postala punopravna članica CERN-a i izrazio zadovljstvo postojećom, iako sporadičnom, razmenom studenata i istraživača. Posebno je istakao da je privredni razvoj Srbije intenziviran, uz dinamičan rast investicija.

Ministar Hagiuda se zahvalio ministru Šarčeviću što lično predvodi prve međuvladine konsultacije o naučno-tehnološkoj saradnji između dve zemlje i naglasio je da je poseta premijera Abea Srbiji 2018. godine dovela do značajnog unapređenja bilateralne ekonomske saradnje i preneo uverenje da će to dovesti do jačanja saradnje na ostalim poljima. Kao ministar zadužen i za sport izrazio je nadu da će veliki broj srpskih sportista, uključujući Novaka Đokovića koji je izuzetno popularan u Japanu, učestvovati i ostvariti odlične rezultate na Olimpijskim igrama u Tokiju ove godine. Hagiuda je preneo da je u Japanu u fiskalnoj 2016. godini bilo 26 stipendista iz Srbije, 40 stipendista iz Japana je pohađalo studije u Srbiji, 30 srpskih naučnih istraživača je boravilo u Japanu, dok je u Srbiji bilo 97 japanskih naučnih istraživača.

Pomoćnik ministra prof. dr Viktor Nedović koji je bio u delegaciji Srbije naglasio je postojanje interesa za saradnju na poljima matematike, robotike, ekologije, energetike, proizvodnje hrane, veštačke inteligencije, biologije i mašinstva. Podsetio je da je Srbija jedna od pet država koja učestvuje u UN Globalnom pilot programu o nauci, tehnologiji i inovacijama za SDGs i da bi u tom kontekstu takođe mogla da bude ostvarena saradnja i sa Japanom.

Prof. dr Vladimir Popović predstavio je oblasti nauke, tehnologije i inovacija i istraživačke i inovacione kapaciteta u Srbiji, dok je prof. dr. Miodrag Mihaljević prezentovao pregled saradnje sa Japanom u oblasti kibernetičke sigurnosti, privatnosti i blockchain tehnologije. Direktor Inovacionog fonda dr Ivan Rakonjac je predstavio fond i potencijale za saradnju u oblasti tehnološkog transfera i inovacija, dok je pomoćnik ministra dr Marina Soković predočila biološke nauke u Srbiji.

Ambasador Nakane se u završnom obraćanju zahvalio na detaljnim prezentacijama i razmeni mišljenja i izrazio uverenje da su konsultacije doprinele sagledavanju politika i sistema dve zemlje na polju nauke, tehnologije i inovacija. Konstatovao je da je potencijal za saradnju značajan i da treba što pre pokrenuti sve segmente kolaboracije. Ministar Mladen Šarčević će u narednom periodu predložiti održavanje zajedničkog interresornog sastanka ministarstava i institucija u Srbiji koja se bave razmatranim temama kako bi se formulisao sveobuhvatni pristup u cilju unapređenja saradnje sa Japanom. Predloženo je da se u cilju formalizacije saradnje razmotri mogućnost za potpisivanje MoR sa MIP Japana ili MEXT, dok će u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja biti razmotren način za upućivanje zajedničkih poziva za projekte u saradnji sa JSPS i JST. Delegacija Srbije predložila je da naredne godine bude domaćin japanskoj delegaciji na drugoj rundi međuvladinih konsultacija.

Predstavnici ministarstva i institucija Japana ocenili su da su konsultacije pravovremene i korisne i zahvalili za visok nivo prezentacija iz Srbije. Konstatovali su da su im konsultacije i direktan kontakt sa predstavnicima naše delegacije pružili dobar uvid u potencijale naše naučno-istraživačke zajednice i izrazili optimizam po pitanju jačanja saradnje na ovim poljima u budućnosti.

Ministar Šarčević je predvodio delegaciju na sastanku sa dekanom Tokijskog univerziteta (UniversityofTokyo) Makotom Gonakamijem. Profesorka Odeljenja za slovenske jezike i književnost Fakulteta društvenih nauka i sociologije Keiko Mitani je obavestila da su trenutno u toku razgovori sa Univerzitetom u Beogradu o produbljivanju univerzitetske saradnje, posebno imajući u vidu interesovanje japanskih studenata za istoriju Srbije i Zapadnog Balkana, kao i za folklor i tradicionalne plesove. Prenela da se za mart planira održavanje simpozijuma u saradnji sa profesorima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ministar Šarčević je sa delegacijom posetio i Nacionalni institut za napredne industrijske nauke i tehnologiju (National Institute of Advanced Industrial Science and Technology/AIST) u Ckubi. Predsednik AIST Rjođi Ćubaći predstavio je institut čiji je cilj premošćavanje jaza između tehnologija i industrije kroz istraživanje koje predstavlja osnovu za inovacije i podsticanje ljudskih resursa koji predvode inovacije. Ministar Šarčević i Vladimir Popović su upoznali sagovornike sa politikama u oblasti nauke, tehnologije i inovacija i istraživačkim i inovacionim kapacitetima u Srbiji, kao i sa ubrzanim razvojem IT sektora u Srbiji koji postiže izvanredne rezultate. Ministar Šarčević je preneo spremnost naše strane na saradnju sa AIST, uključujući i polje ekologije za koje je AIST takođe zainteresovan.

Sastanku su sa japanske strane prisustvovali i potpredsednik Satoši Sekigući, direktor Sektora za unapređenje saradnje i međunarodnu saradnju Masaki Tanigući, direktor Geološkog muzeja Sumito Morita, predstavnik Kancelarije za globalnu saradnju Osamu Marujama i predstavnica Kancelarije za odnose sa javnošću Miho Vatanabe.Srpska delegacija posetila je i Institut za industrijsku nauku (InstituteofIndustrialScience, IIS) koji je u sklopu Tokijskog univerziteta i laboratoriju u okviru IIS.

Zašto srpska akademska zajednica nije jedinstvena?

Piše: Vladica Cvetković*

Nisam do sada sreo nikoga ko radi na univerzitetu, a želi loše srpskom visokom obrazovanju. Ne bih se usudio da tako nešto pripišem ni onima koje lično smatram negativnim pojavama, onima koji svojim konkretnim delanjem proizvode ozbiljnu štetu sistemu u celini.Čak ni za njih ne tvrdim da to što čine, čine sa zlom namerom, naprotiv, verujem da i oni iskreno žele da naši fakulteti budu kvalitetniji.U čemu je onda problem, zašto onda naša akademska zajednica nije jedinstvena u tome šta treba uraditi i zašto okleva da to i učini – zašto reforma stoji?Niko od nas ne želi da nam se visoko obrazovanje uruši i nestane, a ipak među nama nema sloge čak ni oko pitanja važnih za suvi opstanak nauke i visokog obrazovanja? Naravno, slično se dešava i u čitavom srpskom društvu.Često smo poput neprijatelja suprotstavljeni, iako niko od nas ne želi da država u kojoj živimo propadne.Nikako da se makar jedan jedini put okupimo oko te elementarne zajedničke dobre namere – želje da Srbija treba da napreduje, koju niko nikome pojedinačno ne bi trebalo da porekne.

Za dobar rezultat nije dovoljna samo dobra namera – to je jednostavan, tačan ali, nažalost, razočaravajuće malo vredan odgovor da bi mu se poklonila pažnja.Na sreću, uz njega ide i saplement koji glasi: da bi se bilo šta postiglo, neke stvari se moraju i žrtvovati, ne vredi ako se nešto samo želi. E baš tu, na spremnosti za lično odricanje (ma koliko malo ono bilo), na rešenosti da se pod rizik stavi i svoj lični spokoj (ma koliko on mali i jadan bio), rečju, na (ne)spremnosti za ličnu žrtvu danas se lome i razdvajaju i akademska i građanska Srbija.Živeli smo u komunizmu čiji se zvanični narativ razbacivao junaštvom i žrtvovanjem pojedinca za dobrobit zajednice.Kao da nas je ovakve kakvi smo, preumorne i predugo obmanjivane, stigla sva ta laž o negdašnjim herojskim delima i ugušila našu spremnost na požrtvovanje i empatiju.

Danas ljudi ne samo da neće da žrtvuju nešto veliko da bi sutra (ili ikada) svima bilo bolje, već neće da žrtvuju ništa.Ali neka na ova i slična društvena pitanja odgovore učeni sociolozi, ja ću reći reč-dve o tome kako stoje stvari u visokom obrazovanju. Zašto nam reforma tone dok okolo sve odzvanja od lepih želja i iskrenih namera?

O kakvoj je to “žrtvi“ reč i zašto mnogi naši univerzitetski profesori na nju nisu spremni?Na srpskim univerzitetima i visokim strukovnim školama trenutno radi veliki broj profesora koji proizvode stručnjake koje mahom samo partija može da zaposli (pravo, ekonomija, administracija, kultura, umetnost i javno informisanje, trgovina, vaspitanje i obrazovanje i menadžerstvo svih sorti, itd; uporediti podatke Nacionalne službe za zapošljavanje s podacima o strukturi upisanih studenataNacionalnog saveta za visoko obrazovanje). Pritom, mnogi od tih profesora za ovaj svoj rad (ne za rezultat!), to jest isključivo za nastavu pred ogromnim brojem studenata, imaju primanja koja su bliska prosečnim platama nastavnika s neuporedivo bogatijih evropskih univerziteta.

Prema koristi, ili bolje reći šteti koje društvo ima od njih, ovi profesori se bitno ne razlikuju od građana koji prihvataju da ih vladajuća partija zaposli u nekom od državnih preduzeća iako znaju da nerentabilnost i neefikasnost tih istih firmi ultimativno pada svima nama na leđa.Njima država oprašta to što su plaćeni a neproduktivni, profesorima gleda kroz prste što proizvode bezvredne diplome (i to za veliki novac) – pa zar to nije isto?Isto je, dakako, razlika je jedino u tome što su profesori neuporedivo odgovorniji jer je mehanizam za promene ove loše prakse u njihovim rukama. Među profesorima su oni koji se najoštrije protive promenama upisne politike jer bi im to automatski smanjilo plate (premda ne drastično), već svesno nastavljaju da proizvode kadrove koji će ili pristati na patronažu vladajuće partije ili će jednostavno napustiti Srbiju; bez diplome, naravno, jer ona tek tamo ne vredi ništa.

Nedavno obnarodovani statistički trendovi pokazuju da se potencijal Srbije da ikada postane zdravo društvo svake godine smanji za oko 100 hiljada ljudi – naime, polovina od tog broja napusti zemlju, a druga polovina se učlani u SNS.Ne znamo koliko je među njima visokoobrazovanih, ali ako izuzmemo one koji odlaze radi usavršavanja (uz nadu da će se barem neko od njih vratiti), za sve ostale koji beže iz Srbije, kao i za najveći broj novopečenih SNS-ovaca, može se s priličnom dozom sigurnosti zaključiti da poseduju neku od takvih diploma, diploma koje samo partija može da nostrifikuje.Profesori su odgovorniji i zbog toga što imaju alternativu za razliku od (delimično) prevarenih građana.Profesori bi, recimo, mogli da – ako već nemaju šta drugo da rade osim da daju diplome koje vrede tek uz partijsku knjižicu – prihvate da to obavljaju za nešto manje pare, barem kada je reč o delu prihoda od države.

Jer, kao što im je svakako poznato, za bitno manji novac već godinama rade njihove koleginice i kolege koji proizvode manji broj diplomaca koji nikada nisu bili balast javnih preduzeća u Srbiji.Iako je Uredbom Vlade Srbije predviđeno da redovni profesor na državnom fakultetu ima platu oko 100 hiljada mesečno, to se ne odnosi na sve, tako da važi pravilo: isti univerzitet, isto mesto na Šangajskoj listi, ista Uredba – ali jednima majka, drugima maćeha.Kako se, onda, po odnosu prema reformi i promenama mogu izjednačiti ove dve grupe zaposlenih na univerzitetima, ako ne samo po iskazivanju dobrih namera?Čim prestane retorika, čim bilo šta zamiriše na bilo kakvu ozbiljnu perestrojku u visokom obrazovanju, a posebno u načinu finansiranja, odmah se javljaju likovi koji, dakako, žele boljitak srpskom visokom obrazovanju, ali ipak malo više tog boljeg i lepšeg žele sebi samima.To jeste ljudski, priznajem, ali bilo bi dobro da i oni priznaju kako bi bilo i etički i kolegijalno (uz to i veoma logično), da se svako od njih zapita da li se te dve stvari: ‘dobro za sve’ i ‘dobro za mene’, slučajno ne nalaze u koliziji.Jer ako kolizija postoji, onda bi bilo fer da to uzmu u obzir i kada iskazuju svoje lepe želje za napredak obrazovanja u Srbiji; može neko da se prevari i pomisli da su oni spremni da nešto i urade za taj napredak.

Duga i složena priča stoji iza svega što sam ovde započeo, zato privodim kraju, i to, prvo, ponavljanjem stava da reformu u visokom obrazovanju NE MOGU da iznesu oni kojima je i u ovakvom stanju stvari dobro (šta dobro, odlično!) i, drugo, ponavljanjem predloga da se što pre objave primanja svih zaposlenih u državnim visokoškolskim institucijama.Na kraju, puko iskazivanje dobrih namera bez spremnosti da se išta uradi nije samo problem u obrazovanju.Zdravstvo, nacionalno povlašćeni mediji, centri kulture, rečju sve ustanove koje postoje da bi radile na polzu svih građana Srbije imaju u svom sastavu previše ljudi koji i kada vide da je stvar otišla dođavola ipak rezonuju poput: “Meni je ovako odlično, ne diraj ništa“, ili: “Nije baš toliko loše, ali možda je bolje da ne kvarimo“, svesno izbegavajući jednostavno pitanje: šta ako ovo kako jeste, posebno ukoliko još dugo potraje, bude pogubno za sve, za Srbiju u budućnosti, za onu decu koja ipak ostanu u njoj?

Možda se neko od ovih ljudi barem ponekad preispita i zabrine zbog ove svoje društvene neodgovornosti, bila bi to ipak nekakva nada. A možda se i samo štrecnu onako kao i Brana Flojd kad ga pitaju kako će sa izlizanim gumama u subotu, ako padne kiša, i zatim izgovori ono: Ma valjda neće, ne znam!

*redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisni član SANU

Skuplji boravak dece u somborskoj predškolskoj ustanovi

Prema predlogu rešenja somborsko Gradsko veće je na jednoj od svojih poslednjih ovogodišnjih sednica utvrdilo novu mesečnu ekonomsku cenu programa vaspitanja i obrazovanja po detetu za 2020. godinu u ovdašnjoj predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“.Tako će već od prvih dana ove godine prema novom cenovniku celodnevni boravak dece koja se nalaze u jaslenom i obdanišnom programu poskupeti za 1.341 dinar i koštaće 16.903 dinara, umesto dosadašnjih 15.561 dinara, dok će celodnevni boravak dece u pripremno-predškolskom programu iznositi 14.642 dinara, što je za 830 dinara više u odnosu na dosadašnju cenu koja je bila 13.812 dinara. Ekonomska cena poludnevnog boravka dece u pripremno-predškolskom programu će u novoj 2020. Godini iznositi 6.190 umesto ovogodišnjih 6.031 dinara, dok će mesečni iznos koji se priznaje kao osnov za obračun dela troškova boravka dece u privatnoj predškolskoj ustanovi biti limitiran na 16.902 dinara.

Srbobran: Najbolji na bilbordima – Sanja Vujinović i Jovana Mrkšić

Sanja Vujinović i Jovana Mrkšić najbolje su učenice Gimnazije i Ekonomske škole „Svetozar Miletić” iz Srbobrana. Sanja je školsku godinu 2017/2018. završila kao đak generacije, a tokom školovanja bila je na brojnim takmičenjima, najviše iz srpskog jezika, gde je postigla i najviše uspeha. To ju je opredelilo i kod izbora daljeg školovanja odnosno fakulteta.Upisala sam srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu  u Novom Sadu, navodi Sanja Vujinović. Kako dodaje, najviše bi volela da, po završetku studija, bude nastavnica ili profesorka srpskog, eventualno da ostane na fakultetu, ako joj prosek i uspeh to dozvole.

Jovana Mrkšić izabrana je za đaka generacije u prošloj školskoj godini. Učestvovala je na takmičenjima iz matematike i književnosti. Volontiram i bavim se radom s mladima na različitim seminarima, obukama, kaže Jovana. Dodaje da u budućnosti želi da se bavi izgradnjom hidroelektrana, solarnih panela, odnosno obnovljivim izvorima energije i zaštitom životne sredine.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018/2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.

Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Rekonstrukcija škola u opštini Temerin

U Osnovnoj školi „Danilo Zelenović” uveliko su u toku građevinski radovi koji će potrajati još bar pola godine, praktično do kraja školske godine, da bi zgrada u potpunosti bila rekonstruisana.  Prisustvo majstora ipak ne remeti nastavu. Radovi su krenuli od zadnjeg dela objekta gde se nalaze tri učionice i fiskulturna sala. Oko 200 đaka od prvog do osmog razreda, nastavu je pratilo u drugom delu zgrade, a raspust je bio prilika da se dok su deca odsutna uradi što više.

Direktorka Danijela Kostić kaže da se nastava odvijala u običajeno i da radovi nisu išli na štetu nastave niti su đaci na bilo koji način nebezbedni zbog obimnih radova. U školu koja nije decenijama na pravi način održavana Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije obezbedila je oko 121 milion dinara za potpunu rekosturkciju škole, od poda do tavanice. Osim radova koji podrazumevaju zamenu stolarije, krečenje, radove na obnovi komunalne infrastrukture, radiće se i zamena krova, fasada,  a škola će dobiti i novu ogradu – podseća Kostić.

Zasada, kako je rekla radovi napreduju prema utvrđenom planu pa se očekuje da će tako biti i u narednom periodu. Očekuje se da će obnovljena škola zasijati i doprineti lepšem izgledu sela, koje zahvaljujući žiteljima i lokalnoj samoupravi Opštine Temerin vode računa o mestu u svakom pogledu. U temerinskoj opštini izvode se radovi i u Osnovnoj školi „Kokai Imre” u opštinskom središtu, koja je, gledajući broj đaka, duplo veća – ima oko 460 učenika. U toj školi radovi su poodmakli, a takođe su obimni i vrede oko 130 miliona dinara, koje je obezbedila, takođe, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjimaVlade Srbije .

Imajući u vidu ove radove, i da je završena sanacija i rekonstrukcija OŠ „Petar Kočić” Opština Temerin ide ka cilju, da sve škole obnovi i obezbedi učenicima i nastavnicima, dobre uslove za rad i napredovanje u školskim aktivnostima. Preostala je još jedna OŠ „Slavko Rodić” u Bačkom Jarku, čija će rekonstrukcija, ne treba sumnjati, doći na red, jer  je lokalna administracija već angažovana na izradi projektno-tehničke dokumentacije na osnovu koje Opština Temerin konkuriše za novac kod Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjimaVlade Srbije. Upravo spremna dokumentacija, pokazalo se, svim opštinama u Srbiji, velikoj meri znači da mogu da račnaju na novac od države. Temerin ima i Srednju školu „Lukijan Mušicki” u kojoj bi isto trebalo da uđu majstori, radi rekosturkcije, ali školska zgrada je pod zaštitom države, a to podrazumeva drugačiji pristup u ishodovanju novca i izvođenju građevinskih radova.

Srednjoškolci u Somboru učestvovali u kreiranju budžeta

Somborski srednjoškolci učestvovali su prvi put u javnoj raspravi o planu budžeta tog grada za 2020. godinu, a učenici su mogli da predlože projekte, i putem glasanja odaberu one za koje smatraju da su im najpotrebniji za rad i boravak u školi. Nabavka sportske i kompjuterske opreme, pribora za praktičnu nastavu ili sređivanje toaleta i dvorišta, samo su neki od predloga koji su se našli na glasačkim listićima, navodi se u saopštenju Grada Sombora. Predlozi sa najviše glasova su uključeni u budžet za narednu godinu. Somborski srednjoškolci su se 7. decembra izjasnili o tome šta je najpotrebnije unaprediti u njihovim školama, a što može biti finansirano iz lokalnog budžeta. Sombor je, inače, u saradnji sa Projektom za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) omogućio učenicima srednjih škola na teritoriji tog grada da učestvuju u javnoj raspravio o planu budžeta za 2020. godinu.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan uutorak 11.02.1997. godinepo preporuci pregovaračkog tima u gotovo svim gradovima Srbije održani se ulični protesti prosvetnih radnika. Škole su uglavnom u obustavi– čak 85 hiljada prosvetara je u totalnom štrajku. Broj izgubljenih dana krajnje je alarmantan, pa je neshvatljivo ovakvo ponašanje nadležnih republičkih a vlasti koje još uvek samo ćute.  Ministarstvo pritiscima preko aktivista vladajućih stranaka,  direktora i roditelja pokušava da prosvetare vrate u učionice.

Svi su revoltirani su stavom Vlade pa ne čudi brojnost protesta u Beogradu – po hladnom vremenu i susnežici tog 11. februara održan je veliki protest prosvetara ispred zgrade Vlade –  pred zdanjem u Nemanjinoj i na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša nalazilo preko 50.000 prosvetara. U masu na toj raskrsnici golfom uleće nervozni poznati glumac Milorad Mandić – Manda (laka mu crna zemlja). Na  sreću ima samo lakše povređenih. Dok policija raskrsnicom juri golog muškarca, promrzli okupljeni prosvetari iz cele Srbije zahtevaju ostavke članova Vlade.Podržavaju ih učesnici Studentskog protesta koji su prošetali i Nemanjinom, kao  i esnafska udruženja – pred vladom dešava se nešto dotad, ali i posle, nezabeleženo – protestna šetnja lekara i  zdravstvenih radnika sve u belim mantilima i sa stetoskopima i advokati u protestnoj šetnji, …Sa stepenište ispred ulaza u Vladu govore članovi pregovaračkog tima.

Obustavi se pridružuju i  predškolci – 6.000 zaposlenih u 240 objekata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda u ponedeljak 10. februara stupilo je u potpunu obustavu rada. To je odlučio GO tog sindikata posle neuspelih razgovora saMilivojem Stamatovićem republičkim ministrom za rad, boračka i socijalna pitanja. O obustavi rada i zahtevima zaposlenih u predškolskom vaspitanju Beogradu obavešteno je 50 hiljada roditelja čija deca pohađaju predškolske ustanove.

“Državni” sindikat konačno je  “isteran na čistinu” pa se uspostavljasaradnja (više kao brak iz interesa)nezavisnih sindikata sa (Beo)gradskim odborom samostalnog sindikata, koju će kasnije “glavom platiti” predsednik ovog odbora Dragan Zlatković.  I dalje postoji opstrukcija iz vrha SSSS i dela granskih sindikata koji tvrde da su “prosvetari iskočili” i da su “samostalci” trebali zadržati pravo na pregovore. Zbog pojedinačnih konferencija za medije ROS-a i SSSS protestanti zahtevaju da konferencije za štampu ubuduće drži samo zajednički pregovarački tim.

 Vremeplov: Umro Uroš Predić

Na današnji dan 11. februara  1953. godine umro je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske kraljevske akademije. Jedan od najvećih srpskih slikara u istoriji. Bio je izraziti akademski realista. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Velike kompozicije iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog Rajhsrata (skupštine) donele su mu mesto asistenta bečke likovne Akademije. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu (Banat) i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknutije ličnosti političkog i kulturnog života Srbije krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije – “Bosanski begunci”, “Kosovka devojka”. Druga najpoznatija dela: “Siroče na majčinom grobu”, “Vesela braća”.

Vremeplov:Umro Ejzenštajn

  Ruski filmski režiser Sergej Mihajlovič Ejzenštajn, jedan od najvećih teoretičara i stilista svetskog filmaumro je na današnji dan 11. februara 1948. godine. Bio je arhitekta po profesiji i u početku je crtao plakate, radio kao scenograf i pozorišni režiser, unoseći novine težio je čistim realističkim elementima i u teatru. Na filmu je počeo kao montažer 1923. Tvorac je teorije o horizontalnoj i vertikalnoj montaži i teorije asinhroniteta. Filmovima i teorijskim postavkama dao je neprocenjiv doprinos oblikovanju filmskog izražajnog jezika i izvršio ogroman uticaj na razvoj filma. Dela: filmovi “Štrajk”, “Oklopnjača Potemkin”, “Oktobar”, “Staro i novo”, “Sentimentalna romansa” (snimljen u Francuskoj), “Da živi Meksiko”, “Aleksandar Nevski”, “Ivan Grozni”, knjige “Filmsko osećanje”, “Filmski oblik”.

Vremeplov: Stvorena nezavisna papska država

Na današnji dan 11. februara 1929. godine sporazumom u Lateranu između Musolinijeve Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan, čime je rešeno tzv. Rimsko pitanje – spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870. posle priključenja Italiji papske države i grada Rima. Vatikan se nalazi u središtu grada Rima, ograđen zidinama, i zauzima 44 hektara.

Vremeplov: Japan dobio ustav

Japan je na današnji dan 11. februara  1889. godine dobio ustav, kojim je određeno da zemlja ima dvodomnu skupštinu, ali je car (mikado) zadržao izvršnu vlast, i što je još važnije, njegova tradicionalna duhovno-verska uloga ostala je neokrnjena.

Vremeplov: Fridrih Ebert prvi predsednik Nemačke

Na  današnji dan 11. februara  1919 Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle poraza u Prvom svetskom ratu postala republika.

Vremeplov: Umro Žan Fuko

Francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko umro je na današnji dan  11. februara  1868. Sa Armanom Fizoom izmerio je brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

Vremeplov: Rođen Edison

Na današnji dan 11. februara  1847. godine rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison, koji je zadužio svet brojnim pronalascima, poput sijalice sa ugljenim vlaknom, fonografa (gramofon), mikrofona, fonometra. Usavršio je i telegraf i akumulator, znatno poboljšao dinamo-mašinu, pronašao kinetoskop i prvi primenio celuloidnu filmsku traku od 35 milimetara. Sagradio je prvi filmski atelje u svetu. Registrovao je više od hiljadu pronalazaka, a savremenici su ga smatrali “prvim dobrotvorom čovečanstva”.

 Vremeplov: Umro Dekart

Francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart, osnivač novovekovne evropske filozofije, posebno modernog racionalizma, koji je označio prekid sa sholastikom umro je na današnji dan 11. februara  1650. godine. Tvorac je novovekovne opšte metodologije i epistemologije, koje su veoma uticale na potonje naučno mišljenje. Takođe je jedan od tvoraca analitičke geometrije, a u matematiku je uveo promenljivu veličinu i funkciju, što je bila prelomna tačka u razvoju matematike. Dela: “Rasprava o metodi”, “Pravila za rukovođenje umom”, “Meditacije o prvoj filozofiji”, “Rasprava o strastima duše”, “Principi filozofije”, “Geometrija”.

Vremeplov: Dan za bezbedniji internet

Danas 11. februara se širom sveta obeležava Dan za bezbedniji internet, a prema podacima UNICEF-a, deca čine jednu trećinu od ukupnog broja internet korisnika.Među najčešće rizike kojima su deca izložena spadaju prikupljanje ličnih podataka, lažne vesti, ugrožavanje privatnosti, zloupotreba u komercijalne svrhe i izloženost štetnim i uznemirujućim sadržajima, saopštila je digitalna agencija Namics.

Deca u Srbiji dnevno provode u proseku tri sata na internetu

Deca u Srbiji u proseku, poput vršnjaka u drugim evropskim zemljama, provode tri sata dnevno onlajn, vikendom između četiri i sedam časova dnevno, a prekomerna upotreba interneta i prevencija zavisnosti od digitalnih tehnologija je tema ovogodišnjeg panela povodom Dana za bezbedniji internet.Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić upozoravana to da deca i mladi, odnosno njihovi roditelji i nastavnici još uvek ne prepoznaju na vreme problem prekomerne upotrebe tehnologija.

Janković: “Nedeljnik” poznat po profesionalnoj etici

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti za “Danas” oglasila se povodom postupka  Ministarstva kulture i informisanja zbog navodnog kršenja prava deteta “Zaštita prava dece je izuzetno važna a mi kao državni organ nadležan za zaštitu ravnopravnosti i borbu protiv diskriminacije često smo ukazivali i upozoravali na kršenja prava dece u medijima.Međutim, povodom vašeg pitanja o postupku Ministarstva kulture I informisanja protiv magazina Nedeljnik, za tako nešto ne nalazimo konkretne razloge – kaže za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković postupka koje je Ministarstvo kulture I informisanja pokrenulo protiv Nedeljnika zbog navodnog kršenja prava maloletnih lica.

Podsetimo, radi se o tekstu Nedeljnika u kojem ukazuju na pogubne posledice vršnjačkog nasilja.– Sud će, naravno, odlučivati u postupku, ali u ovom slučaju mi kao institucija nismo videli povredu na koju Ministrsvo ukazuje. Takođe, radi se o mediju koji je poznat poprofesionalnoj etici I kontinuiranom ukazivanju na vršnjačko nasilje i probleme maloletnika. U nekim medijima je bilo suviše diskutabilnih sadržaja koji su trebali, a nisu procesuirani, tako da ne vidimo uvek jednak tretman medija – naglašava poverenica Janković za Danas nakon što je Nedeljniku u sredu 29. Januara stigao Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Ministarstva kulture I informisanja u kojem se traži da se glavi urednik Veljko Lalić „oglasi krivim“ zato što je „učinio prepoznatljivim dete u tekstu o vršnjačkom nasilju“.

Tekst je objavljen pre više od dva meseca, odnosno 21. novembra 2019. godine, pod naslovom „Nije to ‘Ma to su deca, toga je uvek bilo’, moja Lena je ostala invalid posle tuče u školi“.Tekst predstavlja potresnu ispovest Milice Sretenović, majke male Lene, koja je u oktobru 2018. Doživela moždani udar posle jakog udarca u glavu njenog vršnjaka, a na šta nisu reagovali ni škola, ni ministarstvo, niti bilo ko. Preko majke Alekse Jankovića (koji je zbog vršnjačkog nasilja izvršio samoubistvo), Milica je stupila u kontakt sa Nedeljnikom, odnosno novinarkom i urednicom Anom Mitić koja se ovom temom bavi više od deset godina.U tekstu nije otkriven identitet devojčice (jer se ne preziva kao majka), niti deteta zbog kojeg se ona sada nalazi u invalidskim kolicima.Podsetimo, Ministarstvo kulture I informisanja prethodno je pokrenulo i postupak protiv nedeljnikaVreme zbog navodnog kršenja prava maloletnih lica, i to zbog teksta novinarke Tamare Skroze, koji se bavio negativnim aspektima tabloidnog izveštavanja.