Vesti – 13.02.2020.

Raspust se, zbog gripa, produžava: U skamijama ponovo 24. februara!

U cilju prevencije širenja gripa u populaciji dece i mladih, a imajući u vidu aktuelne epidemiološke podatke nadležnih organa, tela i službi, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je juče odluku da se produži zimski raspust u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji. Raspust će biti produžen do petka 21. februara 2020. godine, a prvi nastavni je ponedeljak 24. februar 2020. godine.  Prethodno je juče  Ministarstvo zdravlja dalo preporuku Ministarstvu prosvete da se produži zimski raspust, kako bi se smanjilo širenje virusa gripa Upitan da li se planira promena kalendara raspusta, Šarčević je rekao da lično nije baš najzadovoljniji kalendarom raspusta, ali da će se “vremenom razmišljati i o tome”. Inače, zimski raspust prekinuo je širenje virusa gripa u mnogim okruzima u Srbiji.

Šarčević: Časovi biće nadoknađeni

Odluka da li će zimski raspust zbog gripa biti produžen za đake u centralnoj Srbiji biće doneta danas, izjavio je juče ministar obrazovanja Mladen Šarčević. “Danas oko 12 ili 13 sati imaćemo brifing sa Ministarstvom zdravlja, ako situacija bude kao juče, donećemo meru da se produži raspust i u centralnoj Srbiji i na KiM za đake koji rade po našem nacionalnom programu”, rekao je Šarčević za Prvu televiziju. On je rekao da će časovi u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, ukoliko raspust bude produžen, biti nadoknađeni. Upitan da li se planira promena kalendara raspusta, Šarčević je rekao da lično nije baš najzadovoljniji kalendarom raspusta, ali da će se “vremenom razmišljati i o tome”. Odluku o produženju raspusta donosi Ministarstvo prosvete na osnovu preporuke Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, koji prati epidemiološku situaciju u Srbiji. Juče je odlučeno da deca u Vojvodini neće ići u školu i u vrtiće od 12. do 21. februara, zbog gripa, dok će odluka o načinu nadoknade časova biće doneta naknadno. Inače, zimski raspust prekinuo je širenje virusa gripa u mnogim okruzima u Srbiji.

Deca u Vojvodini od srede ne idu u vrtiće i škole

Deca u Vojvodini srede ne idu u vrtiće i škole zbog proglašene epidemije gripa, odlučila je Pokrajina. Odluka je doneta na osnovu nalaza epidemiologa.  Nastava će u Vojvodini biti obustavljena do 21. februara. Naknadno će se odlučiti kako će deca nadoknaditi ovo gradivo.  Grip je u Vojvodini u proteklih nedelju dana bio široko rasprostranjen i sve više građana je obolelo, a naročito je aktivan kod dece predškolskog i školskog uzrasta, pokazuje novi izveštaj nadzora Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Privremeno obustavljeni đački polasci

Zbog proglašene epidemije gripa u Vojvodini i obustavljanja nastave u školama, od srede 12. februara privremeno se ukidaju polasci koji su u redu vožnje označeni kao “đački”. Kako je saopšteno iz JGSP “Novi Sad”, ovi polasci ponovo će biti na snazi od 24.02.

Nisu svi odlikaši i najbolji đaci

Iako bi samo đaci koji postižu izuzetne rezultate trebalo da budu nagrađeni diplomom „Vuk Karadžić”, iz osmoletki Srbije sa ovim priznanjem izlazi svaki sedmi učenik. U pojedinim školskim upravama i okruzima procenat je i veći, tako da isto priznanje dobije svaki peti, odnosno šesti učenik – činjenice su iz poslednjeg izveštaja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) o rezultatima završnog ispita školske 2018/19. Da li se to nehotice u senci važnijih reformi pretvara u standard? Naime, izgleda kao da iz godine u godinu analitičari istu konstataciju samo prepisuju iz izveštaja u izveštaj. Malo drugačije formulisan, suštinski istovetan zaključak nameće se i u publikacijama ZVKOV-a od pre dve, tri, pet ili sedam godina, otkako se donosiocima odluka u obrazovanju konstantno ukazuje na „neočekivano”, „prilično”, „kao i svih godina ranije” – veliki broj vukovaca.

Uslovi za sticanje diplome „Vuk Karadžić” trebalo bi da budu veoma zahtevni da bi se laureati u generaciji izdvojili kao izuzetni po znanju, ali i dodatnom angažovanju, upotpunjeno najmanje jednom nagradom s takmičenja. Uprkos tome, Vukova diploma se i dan-danas zavređuje po istim kriterijumima koji su pre bezmalo dve decenije propisani Pravilnikom o diplomama za izuzetan uspeh učenika u osnovnoj školi. Iz tog dokumenta, iz 1993. godine, datira pravilo koje i vrapci znaju – da se „Vuk Karadžić” dodeljuje učeniku za izuzetan opšti uspeh u učenju i primernom vladanju, ako od petog do osmog razreda na kraju svake školske godine postigne odličan uspeh iz svih predmeta i pored toga zavredi najmanje jednu posebnu diplomu ili neku od prve tri nagrade na opštinskom ili gradskom takmičenju.

Isti pravilnik predviđa i javnosti manje znani kriterijum koji škole mahom zanemaruju. To je da se ovo priznanje, izuzetno, može dodeliti učeniku koji iz objektivnih razloga ne postigne odličan uspeh iz predmeta, kao što su muzička, likovna kultura i fizičko vaspitanje, za koje je pored zalaganja potrebna i odgovarajuća sposobnost.

Statistika potvrđuje da osmaci lako ispunjavaju uslove za Vukovu diplomu, uprkos tome što bi ona trebalo da bude kruna uspeha u školovanju i na takmičenjima. Od ukupno 63.544 đaka koji su osmoletku završili na srpskom jeziku i u junu prošle godine polagali malu maturu, 8.530 su vukovci, dakle vanrednim rezultatima istakao se svaki sedmi osmak. Na jezicima nacionalnih manjina završni ispit lane polagalo je 3.999 osmaka, među kojima je bilo ukupno 249 vukovaca, što znači svaki šesti u generaciji.

Više puta je istaknuto da procentualna zastupljenost vukovaca i odlikaša na kraju osmog razreda i njihovog uspeha na završnom ispitu pokazuju da su ocene nedovoljno informativne i ne ulivaju poverenje. Zaduženi za vrednovanje kvaliteta obrazovanja primećuju da je opšti uspeh đaka na kraju osnovnog obrazovanja izuzetno visok jer je gotovo svaki drugi osmak u generaciji odličan, a svaki peti sa svim peticama. Razlozi za takav skor mogu biti raznovrsni, na primer, veća motivacija učenika, pojačano angažovanje nastavnika, dodatne vannastavne aktivnosti, pa i neobjektivno i popustljivo ocenjivanje.

Da se nastavnici ne pridržavaju striktno pravilnika o ocenjivanju i da im se kriterijum prilično razlikuju, svedoče i rezultati spoljašnjeg vrednovanja koji ukazuju da je samo u oko 40 odsto škola ostvaren propisan standard koji se odnosi na kvalitet ocenjivanja. Neujednačenost u vrednovanju đačkog uspeha ocenom dovodi u pitanje pravičnost selekcije učenika pri upisu u srednju školu, i pritom u najnepovoljniji položaj stavlja osmake koji ostvaruju vrlo dobre i odlične rezultate u školama s visokim kriterijumima. Stručnjaci, takođe, naglašavaju da narušavanje principa pravičnosti u ocenjivanju, osim direktnih posledica, ima i indirektan loš uticaj jer se đacima na taj način šalje poruka kojom se degradira vaspitna uloga škole.

Najmanje Vukovih diploma u Valjevu

Kad se uporede podaci iz izveštaja ZVKOV-a od 2011. do 2019. godine jasno je da postoje ozbiljne razlike u prosečnom broju vukovaca po školskim upravama. Šampioni po najvećem broju osmaka s Vukovom diplomom godinama zaredom su Leskovac, Niš i Jagodina, a najmanje vukovaca izlazi iz osmoletki u Valjevu i Užicu.

I odlikaši omanu na “maloj maturi”

Kao što se očekuje, prosečan uspeh vukovaca na maloj maturi viši je u odnosu na republički prosek. Međutim, u nekim okruzima, kao što su Kosovsko-pomoravski, Borski i Zaječarski, nosioci diplome „Vuk Karadžić” po broju osvojenih bodova prošle godine nisu dostigli republički prosek iz srpskog, matematike i na kombinovanom testu.

Uspešna saradnja Srbije i Japana

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je u utorak 11. februara sa ambasadorom Japana Nj.E. Đunići Marujama. Na sastanku održanom u Ministarstvu  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ministar Šarčević istakao je da nedavna poseta Japanu bila izuzetno uspešna i izrazio nadu da će se postojeća saradnja u oblasti obrazovanja i nauke sa Japanom produbiti i nastaviti. On se zahvalio domaćinima u Japanu na gostoprimstvu i podršci uz uverenje da će saradnja obrazovnih i naučnih institucija Srbije i Japana ojačati.     

Poseta naše delegacije Japanu je bila samo početak realizacije već uspešne saradnje i  predstavili smo samo deo naučnih aktivnosti. Radimo na tome da uključimo sve bitne činioce iz naučne zajednice kako bi napravili šire predloge saradnje sa Japanom. Neki će biti bazirani na postojećoj, a neki zasnovani na novim vidovima saradnje kad je u pitanju nauka – rekao je ministar. Državni sekretar prof. dr Vladimir Popović istakao je da je poseta Japanu bila izuzetno uspešna i da će u cilju produbljivanja saradnje Srbije i Japana, Ministarstvo pripremiti program kojim će se podržati bilateralna saradnja i mobilnost istraživača. On je naveo da će se  na takav način osnažiti naši istraživački potencijali i pospešiti uspešna saradnja dve zemlje.   Sastanku su prisustvovali  i  pomoćnici ministra dr Marina Soković i prof. dr Viktor Nedović.  

„Iskustvo rada iz prve ruke je u obrazovanju neprocenjivo“

Dualno obrazovanje, kao model stručnog obrazovanja u kojem učenik istovremeno uči u školi i na radnom mestu, opisuje se kao „učenje u realnom radnom okruženju“ – to jest, prilika za učenike da usavršavaju konkretne veštine rada u preduzeću uporedo sa školovanjem. Privredna komora Srbije je, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sredinom januara ove godine objavila da sprovodi aktivnosti planiranja upisa učenika u srednje škole za školsku 2020/2021. po dualnom modelu – a jedan od poslodavaca koji je u fazi akreditacije za ulazak u ovaj program je i kompanija Nestlé Adriatic S.

O odluci da se jedna od najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića na svetu, koja kod nas uspešno vodi fabriku u Surčinu, uključi među 600 onih koje u našoj zemlji već imaju status poslodavca za Danas govorila je Jovana Uzelac, direktorka ljudskih resursa za jugoistočno evropsko tržište kompanije Nestlé (tržište Adriatic regiona, Bugarske i Rumunije).

Koja je motivacija kompanije Nestlé da svojim učešćem podrži program dualnog obrazovanja u Srbiji? Podrška obrazovanju i započinjanju karijere mladih ljudi kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama u kojima Nestlé posluje, uvek je bila među prioritetima naše kompanije.Našu ulogu kao poslodavca u ovom procesu posmatram kao prirodni nastavak brojnih aktivnosti koje su usmerene na unapređenje sticanja konkretnih veština kod učenika – onih koji im otvaraju vrata za raznovrsne poslovne prilike. Tu mislim na naše programe prakse, mentorstva, kao i širenja znanja u edukativnim institucijama širom regiona…
Dualno obrazovanje vidimo kao mogućnost da dodatno pomognemo mladima u Srbiji da unaprede svoju zapošljivost, a naravno, i kao ulaganje u našu budućnost i zajednicu u kojoj poslujemo. Na ovaj način, mi smo u prilici da pomognemo mladima da vide kako primeniti znanje u praksi.Takođe, veoma nam je važno da učenici koji uđu u ovaj program budu zaista spremni za njega, kao i da samostalno donesu odluku o učešću. Na ovom putu mi, kao kompanija koja brine o zajednici u kojoj posluje, verujemo da je praksa u radnom okruženju samo dodatna vrednost teoretskoj nastavi koju imaju u svojim školama, i ohrabrujemo ih da nastave svoje formalno obrazovanje nakon čijeg će sticanja biti apsolutno spremni za svoje buduće poslove.
Osim toga, imamo i odlična iskustva iz Bugarske, gde smo u program dualnog obrazovanja uključeni još od 2016. godine. Tamo smo započeli sa profilom elektrotehničara, i 2019. već smo stigli do praktičnog rada u kompaniji tri puta nedeljno i bliskog svakodnevnog rada učenika sa mentorima. Rezultati su odlični i zadovoljstvo ovim procesom je obostrano – i kompanija i učenici su na dobitku.
Gde se trenutno nalazi Nestlé, kada govorimo o programu dualnog obrazovanja u Srbiji? Nestlé već neko vreme blisko sarađuje sa Službom za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku Privredne komore Srbije, kako bi ozvaničio ulogu kao poslodavca u ovom procesu.Zajedno sa ovom institucijom, potvrdili smo profil i broj učenika, konkretno, trebalo bi da započnemo sa jednim profilom, tehničarima mehatronike, sa šest učenika iz škole Politehnika – škola za nove tehnologije.
Po ovom pitanju smo veoma otvoreni, a naši sledeći koraci su formalna akreditacija kao poslodavca u okviru programa dualnog obrazovanja, zatim obuka internih instruktora, i potpisivanje ugovora sa školom i roditeljima učenika.Kvalitet obuke, kao i budućnost i zapošljivost učenika su za nas prioritet – u tom smislu smo se za početak fokusirali na jedan profil, a upravo profil mehatroničara je jedan od najperspektivnijih za budućnost. Već samo u našoj fabrici, učenici obrazovani za ovaj profil mogu da rade u sektoru proizvodnje uz operatera fabrike, kao i u sektoru održavanja.
U javnosti se često ističe da se prednosti dualnog obrazovanja ogledaju u opštem povećanju potencijala za zaposlenje svršenih učenika, ali i o neophodnosti da se formalni obrazovni sistem prilagodi potrebama privrede. Da li mislite da je ovo efikasan način da se postignu ti ciljevi? Iz pozicije poslodavca, mogla bih dugo da govorim o tome koliko je važna praksa – oprobati se u konkretnom, svakodnevnom radu, u radu sa kolegama i u timu, treba da bude neizostavan deo iskustva svake mlade osobe.
Teorija je važan deo, ali u praksi se pokazuju sve one nijanse posla koje se „na prvu loptu“ ne vide, stiče se iskustvo iz prve ruke, koje onda svakako olakšava kako inicijalno zaposlenje, tako i svako sledeće.Dualno obrazovanje je svakako u potpunom skladu sa ovim idejama, i predstavlja jedan od zaista efikasnih načina da se obrazovni profili prilagode radnim mestima u industriji.
Kako se u ovu priču „uklapa“ Nestlé Alliance for YOUth? Kao i naše učešće u programu dualnog obrazovanja, i program Nestlé Alliance for YOUth, koji smo pokrenuli sa nekoliko evropskih partnera, usmeren je u potpunosti na mlade i njihove mogućnosti na tržištu rada.Ideja je da poboljšamo dostupnost radnog iskustva i praksi, i u tom cilju smo od 2014. okupili 340 poslovnih partnera i ustanovili 1.100 programa mentorstva širom Evrope, a samo u okviru Nestlé Adriatic regije (koja obuhvata područje bivše Jugoslavije) zaposlili smo 194 osobe mlađe od 30 godina.Takođe, kroz naše programe prakse prošlo je njih čak 168 od kojih je 35 odsto i ostalo u kompaniji u radnom odnosu nakon završetka programa. Dodatno, 125 mladih osoba uspešno je prošlo kroz stručno usavršavanje u našoj kompaniji.Posebno bih naglasila naše letnje prakse koje su već postale poznate među studentima – na jednom od sajmova zapošljavanja uvršteni smo u top pet najpoželjnijih poslodavaca.Priča je na taj način zaokružena: ostajemo posvećeni mladima koji su budućnost kako naše, tako i drugih industrija, i bez čije nove energije, entuzijazma i preduzimljivosti ne bismo mogli da napredujemo tempom koji nas čini najvećom kompanijom za proizvodnju hrane i pića na svetu.

Dan Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“

U sredu, 12. februara 2020. godine, u 13.00 časova, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević obratio se na svečanoj akademiji povodom obeležavanja Dana Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu. Svečana akademija je održana u amfiteatru zgrade Fakulteta (Novi Sad, Bulevar oslobođenja 76).

Najbolji na bilbordima: Hrubikova i Zvarecova ponos Petrovca

Ana Hrubik i Elena Zvarec, u prošloj školskoj godini pohađale su Osnovnu školu „Jozef Marčok Dragutin” u Gložanu. Ana Hrubik je išla na mnogo takmičenja – iz biologije, geografije i osvojila treće mesto na okružnom takmičenju iz srpskog jezika kao nematernjeg, te treće mesto na okružnom takmičenju iz tehničkog i informatike. Zadovoljna je što je škola zbog ostvarenih uspeha kandidovala za bilbord promociju. – Korisno je biti na bilbordu jer se drugi podstiču da krenu tim stopama – kaže Ana. – Za sada još nemam posebnih planova čime ću se baviti u budućnosti, ali ima još vremena da se odlučim.

Elena Zvarec proteklu godinu završila je kao đak generacije škole u Gložanu, a uspesi koje je ostvarivala na takmičenjima ranije, dovele su je u poziciju da dva puta bude predstavljena na bilbordima. U prošloj školskoj godini osvojila je treće mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika kao nematernjeg, drugo mesto na Biblijskoj olimpijadi, a iza sebe ima i učešće na takmičenjima iz matematike, biologije i engleskog jezika. – Volim da testiram svoje znanje, a takmičenja su dobra prilika za to – navodi Elena – Upisala sam Medicinsku školu u Novom Sadu, smer Laboratorijski tehničar, jer sebe u budućnosti vidim u belom mantilu.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.

Rodno mesto Pupina do kraja godine posetilo oko 12.000 posetilaca

U rodnom mestu Mihajla Pupina (1854-1935) u Idvoru, neguje se uspomena na život i delo slavnog naučnika, a sve je sadržajniji i bogatiji kulturni život, kojem ton daju Dom kulture „Mihajlo Pupin“ i institucije sa kojima sarađuje. Idvor sve češće posećuju đačke ekskurzije, ali i drugi turisti, pa je po posećenosti ova godina rekordna. Direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin“ Svetislav Zakić saopštio je da je oboren rekord, jer je već u novembru u Idvoru zabeleženo 10.500 posetilaca, a prethodni rekord iz 2017. godine je bio 10.200 posetilaca. – Očekujemo da će u ovoj godini Idvor imati posetu i do 12.000 turista, što najviše do sad. Raduje nas da raste interesovanje za posetu našem mestu – rekao je tom prilikom  Zakić.

Posetioci ovde obiđu Pupinovu rodnu kuću, Muzej i druge sadržaje zavičajnog kompleksa „Mihajlo Idvorski Pupin“, u vreme kada se obeležavaju godišnjice rođenja i smrti naučnika, ili organizuju razne prigodne manifestaciji u njegovu čast. Tako je bilo dosta dešavanja u okviru „Oktobarskih svečanosti“. Prvi put je priređena atletska trka „Sa pašnjaka do naučenjaka i pobednika“, nazvanoj po Pupinovoj autobigrafiji za koju je prvi sa naših prostora dobio prestižnu Pulicrovu nagradu, a učesnici su trčali na stazi dugoj pet kilometara od Narodnog doma do Pupinovih pašnjaka. U saradnji sa Fondacijom „Mladen Selak“ obeležen je rođendan Pupina „Oktobarskim susretom pronalazača“, kada se dodeljuju nagrade najuspešnijim učenicima na državnim i međunarodnim takmičenjima, a profesorima i istraživačima Pupinove medalje. Pridružila se i Matica srpska iz Novog Sada, s kojom je Pupin tesno sarađivao, izložbom fotografija i dokumenata iz fundusa Rukopisnog odeljenja, a kopije ostaju kao poklon Pupinovom domu u Idvoru, da budu dostupne posetiocima ovog mesta.

Pupin je bio dobrotvor Matice srpske. Predavanje o Pupinu je održala dr Aleksandra Ninković Tašić, jedna od najboljih poznavalaca opusa slavnog naučnika, a upriličena je i promocija najznačajnije knjige objavljene ove godine o Pupinu „Tekstovi Mihajla Pupina u američkoj štampi od 1912. do 1920. godine“ priređivača Đorđa Lopičića i Miroslava Stamenkovića, objavljene u izdanju Gradske biblioteke Novog Sada. Održan je i 19. Susret ljubitelja pisanih reči, što je bio osvrt na literarno delo Mihajla Pupina i prilika za novo okupljanje pesnika iz opštine Kovačica i drugih mesta Banata.

Na sceni Doma kulture „Mihajlo Pupin“ godišnje se prikaže i desetak predstava, uglavnom namenjenih deci, ali posećuju ih i odrasli.

Bečej: Najmlađi glumci marljivo spremaju aprilsku premijeru

Najmlađi korisnici Kreativnog centra Gradskog pozorišta Bečej su polaznici Škole glume. Uključena su deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, a oni stariji nastavljaju u Dramskom studiju mladih. – Zatekli ste nas tokom čitajuće probe nove predstave „Kako je mačak naučio galebicu leteti“, koju je napisao eko- aktivista i poznati čileanski pisac Luis Sepulveda – rekla nam je edukatorka Škole glume Mirjana Kolundžić Kuzmanović.

 – Svi polaznici, a 17 ih je ove godine, angažovani su u predstavi.. Uskoro će se anasambl preseliti na samu scenu, gde će se realizovati scensko-tehničke probe, jer valja predstavu pripremiti da selektor Majskih igara može da je vidi i odluči da li kvalitetom zadovoljava kriterijume najstarijeg festivala dečijeg scenskog stvaralštva u nas. – Intezivno radimo i očekujemo da ćemo početkom aprila imati premijeru. Cilj nam je da izvadimo vizu za Majske igre, uz napomenu da smo pretprošle godine osvojili „Srebrnog paža”.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u četvrtak  13. februara 1997. godine odvija se  protest ispred, a  pregovori u zdanju Vlade. Pregovorima predsedava Mirko Marjanović, premijer, vidno nervozan i ljut na samostalce “šta ste mi doveli ove zviždače”. Na vladinoj strani „stari“ tim ovaj put pojačan sa ministrom Draganom Tomićem i budućim ministrom prosvete Jovom Todorovićem (prisustvovao je i odlazeći ministar Gane Mladenović, „čovek koji je protiv sebe ujedinio sve prosvetare“) koji nije ovaj put progovorio ni reč, napustio je pregovore jer “ima sastanak sa dekanima i direktorima”. U sindikalnom timu(!) je i Tomislav Banović, predsednik Veća SSSS,  koji treba da utiče na predstavnike samostalaca da „prelome“ ostale sindikate i prihvate ponudu Vlade.  Sve smo dalje od dogovora.. Štrajk je kulminirao, protesti su preneli na ulice i proširili i na kolebljive sredine – 90 odsto  prosvetara u Republici Srbiji je u totalnoj obustavi.

Vremeplov: Umro Stefan Nemanja

U Hilandaru je, na današnji dan, 13. februara 1199. godine umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166.  godine postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića. 

Vremeplov: Umro  Ruđer Bošković

Na današnji dan 13. februara  1787. godine umro je Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik, univerzitetski profesor. Osnivač je Brerske astronomske opservatorije pored Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan je od najvećih umova u istoriji nauke uopšte. Bio je srpskog porekla – njegov otac Nikola, trgovac, pisao je o svom poreklu i o srpskim manastirima Raške oblasti. U 15. godini otišao je iz rodnog Dubrovnika u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da se tela ne samo privlače nego i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, “Opera partientia ad opticam et astronomiam”, “Elementorum universae matheseos”, “O morskoj plimi”, “O zakonu sila u prirodi”, “O svetlu”, “Teorija konusnih preseka”, “Elementi matematike”.

Vremeplov: Umro Lubarda

Slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka umro je na današnji dan, 13. februara 1974. godine. 

Vremeplov: Rođen Krilov

  Ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov, koji je u basnama sledio grčkog pisca Ezopa, ali se inspirisao i ruskim folklorom rođen je na današnji dan 13. februara 1768. godine. Pored basni, pisao je satirična “pisma” i komedije. Pisao je izvornim narodnim jezikom, a mnoga njegova “naravoučenija” su prerasla u poslovice. Znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: zbirke basni, komedije “Modna trgovina”, “Lekcija kćerima”, “Književnik u predsoblju”, komične opere “Histerična porodica”, “Kafana”.

Vremeplov: Inkvizicija uhapsila Galileja

Na današnji dan 13. februara  1633. godine rimokatolička inkvizicija uhapsila je u Rimu italijanskog astronoma Galilea Galileja zato što je dokazivao prednost kopernikanskog heliocentričnog sistema nad ptolomejskim geocentričnim sistemom. Sud inkvizicije ga je, pod pretnjom smrću, potom prisilio da to učenje proglasi zabludom.

Vremeplov: Rođen Jovan Ristić

U Srbiji je na današnji dan 13. februara  1831. godine rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je u razdoblju od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše sporazum sa Austro-Ugarskom, smatrajući da će Srbiju učiniti ekonomski zavisnom od Dvojne Monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893. pošto je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar. Dela: “Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872”, “Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878”.

Vremeplov: Umro Momčilo Nastasijević

  Srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame umro je na  današnji dan 13. februara  1938. godine. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. godine. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme “Lirski krugovi”, pripovetke “Iz tamnog vilajeta”, libreto “Međuluško blago”, drame “Kod večne slavine”, “Nedozvani”, “Gazda-Mladenova kći”.

Vremeplov: Umro Rihard Vagner

Na  današnji dan 13. februara 1883. godine  umro je nemački kompozitor Vilhelm Rihard Vagner, tvorac nemačke muzičke drame, uz Đuzepea Verdija najznačajniji romantičarski operski kompozitor 19. veka. Pisao je i tekst i muziku za muzičke drame, pretežno iz nemačke mitologije. Komponovao je u skladu sa sopstvenim simboličkim i filozofskim nazorima i učenjima nemačkih filozofa Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, stvorivši “jedinstveno umetničko delo” (Gesamtkunstwerk), u kojem su sjedinjeni tekst, muzika, igra, slika i inscenacija. Umesto široko raspevanih arija, upotrebljavao je dramatični ariozo, a orkestar je postao osnovni činilac u tumačenju događaja. Dela: muzičke drame “Parsifal”, “Tanhojzer”, “Holanđanin lutalica”, “Rienci”, “Tristan i Izolda”, “Loengrin”, “Nirnberški majstori pevači”, “Nibelunški prsten”, koji se sastoji od četiri drame – “Rajnsko zlato”, “Valkira”, “Zigfrid”, “Sumrak bogova”, muzičko-filozofske studije “Umetničko delo budućnosti”, “Umetnost i revolucija”, “Opera i drama”.

Vremeplov: Umro Čelini

Italijanski  vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini umro je na današnji dan 13. februara 1571. godine . Njegova autobiografija “Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom”, na srpski prevedena pod naslovom “Moj život”, značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela “Traktat o zlatarstvu” i “Traktat o vajarstvu”. Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput “Perseja sa glavom meduze”, “Kozima Medičija”, “Nimfe iz Fontenbloa”.

Vremeplov: Rođen Taljeran

Francuski sveštenik i diplomata Šarl Moris de Taljeran Perigor, vešt i beskrupolozan političar rođen je na današnji dan  13. februara 1754. godine. Kao predstavnik trećeg staleža i predsednik Ustavotvorne skupštine koja je zasedala od 1789. do 1791. izdejstvovao je da skupština sekularizuje crkvena imanja i pretvori ih u nacionalna dobra. Tokom Francuske revolucije postajao je sve umereniji i emigrirao je posle proglašenja republike 1792. Vratio se 1796. i u vreme Direktorijuma i vladavine cara Napoleona I bio je šef diplomatije. Predviđajući Napoleonov slom izdao ga je i stupio u kontakt sa ruskim carem Aleksandrom I i austrijskim kancelarom Klemensom Meternihom. U prvom periodu Restauracije bio je 1814. i 1815. predsednik vlade, a u vreme Julske monarhije ambasador u Londonu od 1830. do 1834. godine.

Vremeplov: Umro Petar Hektorović

Na današnji dan 13. februara 1572. godine umro je Petar Hektorović, renesansni pisac sa dalmatinskog ostrva Hvar, autor speva “Ribanje i ribarsko prigovaranje”, jednog od najoriginalnijih dela renesansne književnosti. U spev je uneo više srpskih narodnih pesama, uključujući epsku pesmu “Kraljević Marko i brat mu Andrijaš”. Preveo je spev “Remedia amoris” rimskog pesnika Ovidija.

Rastojanje između dve kladionice veće od 100 metara

Udaljenost između dve kladionice, odnosno između kladionice i automat kluba ili igračnice, neće moći da bude manje od 100 metara, predviđeno je Predlogom zakona o igrama na sreću koji je u skupštinskoj proceduri. Novi zakon predviđa da takvi lokali i dalje neće smeti da budu bliži od 200 metara nekoj školi. Predviđeno je da priređivanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika, prevenciji bolesti zavisnosti kod učesnika u igrama na sreću i ka zaštiti podataka o ličnosti učesnika u igrama na sreću.

Precizirano je da su priređivači dužni da na najefikasniji način sprovode zabranu učestvovanja maloletnika u igrama na sreću. Obaveza je svakog priređivača da unutar objekta u kome priređuje igre na sreću u neposrednoj blizini ulaznih vrata istakne poster veličine 100 puta 80 santimetara, na kojem je odgovarajući tekst o prevenciji bolesti zavisnosti, kao i kontakt podaci ustanove koju je Ministarstvo zdravlja sertifikovalo za lečenje bolesti zavisnosti od igara na sreću. Predviđeno je da uz oglašavanje i reklamiranje klasičnih i posebnih igara na sreću ide i obaveštenje o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i odgovarajući tekst upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti.

Panel-diskusija “Zavisnost od interneta – dijagnoza?”

Deca u Srbiji u proseku, poput vršnjaka u drugim evropskim zemljama, provode tri sata dnevno na internetu, vikendom između četiri i sedam časova dnevno, a prekomerna upotreba interneta i prevencija zavisnosti od digitalnih tehnologija bila je tema ovogodišnjeg panela  povodom 11. februara – Dana za bezbedniji internet. Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić upozorava na to da deca i mladi, odnosno njihovi roditelji i nastavnici još uvek ne prepoznaju na vreme problem prekomerne upotrebe tehnologija. Matić je za Tanjug rekla da je prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja “Deca Evrope na internetu”, koje je uključilo i učenike u Srbiji, veliki broj dece ugrožen, ali još uvek nije potražio pomoć.

Matić je navela da je to istraživanje pokazalo da čak trećina učenika u Srbiji ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu i da zbog toga ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i obaveze, loše se oseća kada ne može da bude na internetu, a skoro petina zbog interneta, uglavnom zbog video igara, zanemaruje osnovne biološke potrebe kao što su potreba za hranom ili snom. Kako je rekla, pored onlajnpredatora, krađe podataka, i drugih učestalih problema na internetu, jedna od ozbiljnih opasnosti je i prekomerna upotreba.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ovogodišnji Dan bezbednog interneta obeležava danas organizovanjem interaktivnom panel-diskusijom “Zavisnost od interneta – dijagnoza?”, a Matić kaže da je cilj Dana za bezbedniji internet, koji se danas obeležava pod sloganom “Zajedno za bolji internet”, da ukaže na pozitivnu stranu novih tehnologija i načine za odgovornu upotrebu digitalnih platformi. Navela je da se Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pridružilo Međunarodnoj inicijativi Dan bezbednog interneta, koju je 2004. pokrenula mreža Insejf-Inhoup uz podršku Evropske komisije, i u duhu međunarodne poruke “Zajedno za bolji internet” nastoji da uključi što više tema i partnera u zajedničkoj misiji podizanja svesti o tome koje su to sve i prednosti i opasnosti korišćenja novih tehnologija. “Smatramo da je upravo prevencija od svih tehnoloških rizika ključ za uspešno informaciono društvo, pri čemu je prioritet razvoj digitalnih veština bez kojih mladi ne mogu biti pripremljeni za poslove budućnosti, niti mogu da praktikuju bezbedno onlajn ponašanje”, kaže za Matić.

Podsetila je da je pre tri godine uspostavljen Nacionalni kontakt centra za bezbednost dece na internetu, čiji su partneri, pored MUP-a, Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, prosvete i Centara za socijalni rad, i Ministarstvo zdravlja. “Pored toga što smo sa domovima zdravlja stalno na vezi i prosleđujemo im prijave građana o uočenim problemima koje njihova deca imaju usled prekomerne upotrebe, sproveli smo i obuke u 27 domova zdravlja, u koje je bilo uključeno 150 zdravstvenih radnika”, rekla je Matić.

About the Author

admin