Vesti – 14.02.2020.

Dan za ljubav: Тrifundan/Valentajn dej

Piše: Prof. Hadži Zdravko M. Kovač*

Bilo da slavite Dan Svetog Trifuna ili Svetog Valentina, 14. februara u celom svetu slavi se ljubav i to je jedan od onih praznika za koji se kaže da je više narodni, nego crkveni. Međutim mnogo je i onih koji ga smatraju poslednicom globalizacije i koji ga svrstavaju u tzv. komercijalne praznike. Bombonjere i baloni u znaku srca, javne i tajne poruke zaljubljenih, prigodne radio i TV emisije, kutije za skrivene poruke zaljubljenih obeležavaju 14. februar – dan koji se u Francuskoj i Engleskoj još od XIV veka smatra danom mladih i zaljubljenih.

U crkvenom kalendaru zapadnohrišćanske tradicije ovaj dan je posvećen Svetom Valentinu, episkopu grada Termne pogubljenom 269. godine (po nekim drugim izvorima to postradanje se desilo 273. godine). Ovog svetitelja slavi i pravoslavna crkva, ali  12. avgusta (30. jula). Postoje mišljenja da je Sveti Valentin zamenio kult boginje Junone, koja je slavljena istog dana i bila u starom Rimu zaštitnica porodice i braka, zbog čega se tog dana ženama poklanjalo cveće.

U kalendaru pravoslavnih crkava 14. februar (po kalendaru SPC 1. februara) je posvećen Svetom Trifunu, svetitelju rođenom u Kampsadi (istorijskoj Frigiji – današnja Turska)  250. godine pogubljenom u Nikeji „od mača hristobornog rimskog cara Dakija“ zbog svoje iskrene ljubavi prema Spasitelju, ustanovitelju hrišćanstva – religije ljubavi. Ovaj svetac je u srpskom rodu slavljen kao zaštitnik vinogradara, baštovana i paora, ali i …  devojačke časti. Elem, tradicija i običaji su sačuvani. To su srca, pokloni, poneki cvet i prošaputana nežna reč. Doduše, oni jesu umotani u ukrasni papir zvani komercijala, ali ne treba zaboraviti na suštinu Dana zaljubljenih, a to je ljubav. Ona je danas sve ređa pojava u svojoj izvornoj verziji – čistoj i neiskvarenoj. Češće uz nju idu odrednice: iz interesa, iz nužde, prema novcu, prema vlasti,… Stoga se i sami, da li sa pravom,  pitamo; kako je čovek dotle dogurao da mu je potreban određeni dan u godini koji bi ga podsetio na to da treba da voli?

Ko je bio sveti Valentin …

Svetac – zaštitnik zaljubljenih? (Upamtite, zaljubljenih, a ne onih koji vole. Razliku znate: zaljubljenost je hormonska reakcija, a ljubav potpuno drugačije i dublje stanje ljudskog uma.) Oko svetog Valentina je nastala prava zbrka i nedorečenost, ali i mnogo kontroverzi, da i na kraju katolička crkva ovaj praznik izbrisala iz svog crkvenog kalendara. U čemu je bio problem? Postojala su  najmanje tri čoveka sa imenomValentin u trećem veku i sva trojica su umrla strašnom smrću. Jedan od njih bio je sveštenik u rimskoj crkvi koji je pomagao progonjenim hrišćanima za vreme vladavine Klaudija Drugog. Kada su ga zatvorili u tamnicu, učinio je čudo i vratio vid jednoj slepoj devojci koja se, čim je progledala, u njega zaljubila. Taj Valentin je pogubljen odsecanjem glave 14. februara.

Drugi Valentin je bio biskup koga su mučili i ubili takođe za vreme vladavine Klaudija Drugog.

Treći Valentin je tajno venčavao parove, ignorišući naredbu Klaudija Drugog o zabrani venčavanja vojnika u vreme ratova. Legenda kaže da su Valentina zatvorili u ćeliju, a da se on zaljubio u stražarevu ćerku. Pre same smrti koja je usledila zbog strašnih mučenja, on je svojoj voljenoj napisao pismo u kome se potpisao sa „Od tvog Valentina”.

… a ko sveti Trifun?

Živeo je u trećem veku posle Hrista, u siromašnoj porodici, u Frigiji, tako da je kao dete za novac čuvao guske bogatijih meštana. Veruje se da je još od detinjstva imao moć da isceljuje bolesti i na ljudima i na stoci. Za njegove moći saznao je rimski car Gordijan, čija je ćerka Gordijana bila duševno obolela. Po legendi, zli duh iz Gordijane je jednom prilikom pomenuo da njega niko iz nje ne može oterati osim Trifuna. Pošto se nije znalo o kom Trifunu je reč, car je dovodio redom mnoge muškarce sa tim imenom, dok na kraju nisu pronašli mladog „guščara”. Trifun je izlečio carevu ćerku, a car ga je bogato nagradio. Trifun je na putu do kuće sve dragocenosti od cara razdelio sirotinji i u svom selu nastavio da živi kao i do tada, ali u sve većoj pobožnosti. Znajući za njega, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga zatvore u tamnicu i stave na najveće muke. I pored strašnog mučenja, Trifunova vera je ostala čvrsta. Odrubljena mu je glava, a telo nakon smrti preneto u njegovo selo Kampsadu, pa odatle u Carigrad, a zatim u Kotor.

Legende o prazniku zaljubljenih!

U hrišćanskoj epohi, prema legendama, Valentin je bio sveštenik koji je u trećem veku nove ere osudjen na smrt u Rimu, jer je tajno venčavao mlade vojnike. Imperator Klaudijus je, prema toj legendi, zabranio mladićima da se žene, jer je zaključio da su neoženjeni vojnici bolji ratnici od onih sa ženom i porodicom. 

Postoje i priče da je Valentin ubijen, jer je pomagao hrišćanima da pobegnu iz rimskih zatvora. Jedna verzija te legende govori da je, dok je bio u zatvoru, poslao prvu čestitku za Dan zaljubljenih čuvarevoj ćerki, koja ga je povremeno posećivala. Prema drugoj verziji, čuvareva ćerka bila je slepa, a zahvaljujući molitvama zaljubljenog i zatvorenog Valentina, vratio joj se vid. Veruje se i da je Valentin u zatvoru dobijao razne poklone od dece koju je izlečio, pa da zaljubljeni zato šalju jedni drugima četitke, cveće i slatkiše. 

Spaljen je navodno 14. februara 269. godine, a malo posle smrti, narod ga je proglasio svecem. Kada se u Rimu učvrstilo hrišćanstvo, sveštenstvo je, prema toj legendi, odlučilo da ukine paganski praznik ljubavi Luperkalije i pomerilo ga dan ranije, što se poklopilo sa datumom pogubljenja Svetog Valentina. 

Prema nekim verovanjima, praznovanje zaljubljenih potiče iz srednjeg veka, kada se verovalo da ptice počinju da se pare 14. februara.

Prvo ljubavno pismo koje se povezuje sa Danom svetog Valentina napisao je nešto posle Čosera vojvoda Čarls od Orleana („već sam bolestan od ljubavi, mila moja Valentina”). Njegova ljubav bila je intenzivna ali nesrećna. Devojka je premlada umrla, pre nego što se on vratio u Francusku, 1440. godine. Srednjovekovne devojke jele su bizarnu hranu na ovaj datum kako bi sanjale svoje buduće muževe. Od toga navodno potiče običaj slanja čestitki. 

Pravoslavni hrišćani slave 14. februara Svetog Trifuna, rođenog u Frigiji u trećem veku, za koga se veruje da je bio čudotvorac, da je isceljivao bolesne i pomagao siromašnima. Prema legendi, on je izlečio i ćerku rimskog cara Gordijana od duševne bolesti, a blago koje je za to dobio kao nagradu, podelio je siromašnima. Prema verovanju, Trifun je odbio da se odrekne Hrista u vreme cara Decija, zbog čega je osudjen na smrt i pogubljen mačem 14. februara 250. godine. 

Veruje se i da vinogradari na Svetog Trifuna obilaze vinograde i zalivaju lozu vinom da bi bolje rodila, pa otuda priče i verovanje da je poreklo tog praznika od grčkog boga Dionisa ili Bahusa, zaštitnika vinove loze i vina, vinogradara i gostioničara. 

 „Valentajn dej”

Širenjem „Valentajn dej-a” u pravoslavni zabran, širi se i spor, koji postaje sve jači, o tome koji je svetac „stariji“.  „Za mene je danas Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara. Uz sve poštovanje vernika katoličke vere, Sveti Valentin nije pravoslavni praznik.” „Ma dajte, šta vam je, što da ne slavimo Dan zaljubljenih, to je baš ’in’..” Ovako započinje rasprava na jednom internet forumu da li treba slaviti Dan zaljubljenih.

I tako svakog 14. februara dok umešni trgovci trljaju ruke, jedni ne daju Svetog Trifuna, drugima ne smeta Sveti Valentin, iako često gotovo da ništa i ne znaju o životu ovih hrišćanskih svetitelja.

U međuvremenu „Valentinovo“, kao hrišćanski praznik koji glorifikuje romantičnu ljubav se širi i na islamske zemlje. U pokušaju da se suprotstave prazniku koji je pretnja braku, verska policija Saudijske Arabije zabranila je prodaju crvenih ruža, jer podstiče muškarce i žene na vanbračne odnose, što je u ovoj zemlji strogo zabranjeno. Komisija za promovisanje čednosti i prevenciju poroka naložila je vlasnicima cvećara i prodavnica poklona u Rijadu da uklone sve predmete crvene boje koji se mogu smatrati simbolom ljubavi, jer se ovaj praznik prilično odomaćio u ovoj zemlji sunitskog islama vehabijskog tipa.

I u Rusiji, najvećoj pravoslavnoj zemlji, „Valentajn dej” je pustio korene. Mitropolit kaluško-borovski Kliment je zato predložio da se 14. februar proglasi za dan pravoslavne porodice i pozvao Ruse da više poštuju svoju tradiciju, jer je „praznovanje Svetog Valentina strano ruskoj kulturnoj tradiciji“.

Ne ulazeći u ovakve polemike prepoznaćemo 14. februar kao Dan zaljubljenih, dan kada voljenima dajemo poklone, kojima simbolizujemo svoju ljubav.

Šta na kraju praznovati?

U pravoslavnom svetu, 14. februara slavi se sveti Trifun, za koga se veruje da štiti sela, naselja i gradove od poplava, da je čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Ovaj praznik zvanično nije crkveno crveno slovo, ali se tradicionalno proslavlja među pravoslavnim vernicima a naročito na Balkanu, u vinogradarskim krajevima. On je slava vinogradara i gostioničara, pa za ovaj praznik, u zavisnosti od kraja u kome se proslavlja, postoje različita verovanja i rituali. Negde svetog Trifuna zovu Tripun, Trivun, negde ga nazivaju Zarezojlo, zarezan ili Orezač, jer vinogradari, uz posebnu molitvu i blagoslov sveštenika prvi put u novoj godini odlaže u svoj vinograd i orezuju vinovu lozu. Veruje se da sneg počinje da se topi upravo od ovog praznika, da ovim danom počinje proleće i da se budi priroda i ljubav kod ljudi. Veruje se da ako pada kiša na Svetog Trifuna, rodiće šljiva, a ako iznenadi neki okasneli sneg, to se smatra berićetnim. Dan posle svetog Trifuna je Sretenje, za koje se u narodu veruje da je dan kada se susreću zima i proleće.

Pravoslavna crkva slavi svetog Valentina, 30. jula po starom, odnosno 12. avgusta po novom kalendaru, ali ga ne proslavlja kao zaštitnika zaljubljenih.

Svetog Trifuna (Tripuna) slavi i katolička crkva, 3. februara a jedna od najpoznatijih proslava na Balkanu održava se u Kotoru, čiji je on zaštitnik. Prva spominjanja svetog Trifuna ili Tripuna u Kotoru potiču još iz devetog veka, a u delu oltarske pregrade u katedrali svetog Tripuna u Kotoru postoji i datum 13. januar 809. godine. Pored glavne proslave u februaru, Kotor svog zaštitnika slavi još dva puta tokom godine.

Na pitanje “Šta na kraju praznovati?” treba odgovoriti  i/li kao verujući i  kao biće koje voli. Elem, nije pogrešno slaviti ljubav, ali na pravi način. Pravoslavni sveštenici nas uče da uvek imamo vere u Svetog Trifuna i da najveće molitve tog dana posvetimo njemu, a ne Svetom Valentinu, koga mi, podsetimo, proslavljamo tek 12. avgusta.

Na dan Svetog Trifuna, kao i svuda u svetu, nije zabranjeno ni ovde proslavljati Dan zaljubljenih, jer je po sveštenicima upravo ljubav ta koja nas ne udaljava, već približava Bogu.

Jasno nas upozoravaju da se praznik svuda u svetu pretvorio u najveći pazarni dan u cvećarama i zlatarama, a samim tim izgubio se duh ljubavi, jer se poklanjaju veoma skupi pokloni, što nijedna vera ne propoveda i što jeste tekovina modernog doba.

Ali, nije sve ni tako crno, jer se na ovaj dan u našoj zemlji, u Vrnjačkoj Banji na poznatom mostu ljubavi, gde zaljubljeni parovi zaključavaju svoju ljubav metalnim katancima, organizuje takmičenje najdužeg poljupca, što je dokaz da nije sve u poklonu i novcu, i da je ostalo nešto i za ljubav.

Opet, iz Italije nam stižu raskošne vesti da ovaj praznik ne sme da prođe bez skupog poklonapoput parfema, cveća, bombonjera ili nakita.

Statistika jasno kaže da je 2011. godine u Italiji prodato 14.000 ruža, a pored toga i veliki broj parfema, kozmetike, nakita i donjeg veša. A pitanje je koliko su ti parovi zadovoljni ljubavlju – možda je njima mnogo važniji poklon od ljubavi.

I dok mnoge agencije nekoliko dana pre ovog praznika nude bračna putovanja, robne kuće razne popuste, romantični ljudi tvrde da im to nije potrebno, dovoljan je jedan veliki grafit, topla reč ili čaša vina za slavljenje prave ljubavi koja će duže trajati od komercijalnih iluzija koje propisuje potrošačka kultura.

* ravangradski učitelj u penziji

Konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu do kraja februara

Kulturni centar “Mladost” u Futogu i ove godine organizuje konkurs za najlepšu dečju ljubavnu pesmu, koji je namenjen najmlađim pesnicima koji na ovaj način mogu da iskažu svoju maštu i kreativnost. Desetu godinu za redom održava se konkurs “Ljubav nije samo reč” na kom učestvuju škole iz Srbije i regiona, čime je takmičenje dobilo regionalni karakter. Pored naše zemlje, veliki broj pesama stiže iz Bosne, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije, gde je prethodne godine pristiglo preko 400 pesama. “Cilj nam je da deca koja vole da stvaraju, koja su kreativna, nađu način da izraze svoja osećanja, kroz tako malo tradicionalan način dakle stih, kroz poeziju, tako da se zapravo trudimo da ih uputimo na to da čitaju poeziju, da istražuju poeziju, i da je pišu, i da na taj način razvijaju svoju kreativnost, proširuju svoj vokabular, i sve ono što poezija donosi”, kaže Aleksandra Dobrin, KC Mladost Futog.

Pravo učešća imaju mladi pesnici uzrasta do 15 godina i na konkursu mogu da učestvuju sa jednom pesmom na temu ljubavi. Biće nagrađeno devet autora: tri nagrade za mlađi uzrast do četvrtog razreda, za starije do 15 godina i fejsbuk nagrade. Moraće da budu ispoštovani određeni kriterijumi. “Kriterijumi da bude pesma poželjna i da nije nagrađivana i publikovana na nekim drugim konkursima, da bude autentična, da bude originalna. Znači pozivamo decu da samostalno stvaraju da to ne budu pesme stvorene pod uticajem ili da to bude napisano starijim rukama, mame, tate, bake, deke, nebitno, neka to bude njihova emocija, izlivena na papir”, kaže Katarina Novaković, rukovodilac Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke. Najlepše pesme ovogodišnjeg konkursa biće izvedene i nagrađene na Poetskom druženju “Ljubav nije samo reč”, 8. aprila, a svi zainteresovani mogu aplicirati do 29. februara putem email-a, konkurs.ljubav@gmail.com.

Najbolji na bilbordima u Bačkom Petrovcu: Srđan i Una

Srđan Nenadović i Una Žilić u prošloj školskoj godini pohađali su Osnovnu školu „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu. Srđan je u protekloj godini na Republičkom takmičenju iz srpskog kao nematernjeg jezika osvojio treće mesto. – Osim jezika, volim istoriju i geografiju – kaže Srđan. – Za sada još nisam definitivno odlučio o svojoj budućnosti, ali voleo bih da, recimo, budem nastavnik ili profesor istorije u školi.

Una Žilić je kao učenica škole u Bačkom Petrovcu osvojila je treću nagradu na Republičkom takmičenju iz srpskog kao nematernjeg jezika. Dobri rezultati iz prethodnih godina drugi put su joj obezbedili predstavljanje na bilbordu u okviru projekta „Učim + Znam = Vredim”. – Upisala sam Ekonomsko-trgovinsku školu „Jovan Trajković” – navodi Una. – Zanimaju me jezici, ali želela bih tu veštinu da usmerim u drugom pravcu, da budem pravnik ili advokat.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije. Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

Besplatna pripremna nastava na PMF-u

Prva polovina godine, kada je većina maturanata u pitanju, rezervisana je za početak priprema za prijemne ispite na željene fakultete. Na Novosadskom univerzitetu postoje fakulteti koji organizuju besplatnu pripremnu nastavnu. Jedan od njih je i Prirodno-matematički fakultet. Da bi u julu upisali željeni fakultet bez sumnje u svoje znanje, većina srednjoškolaca pohađa časove matematike svake subote. Više od dvadeset godina Prirodno-matematički fakultet organizuje takav vid promocije znanja. Drugi ciklus priprema za prijemne ispite počeo je 1. februara i trajaće do 4. aprila, a svi zainteresovani mogu da dođu subotom od 10 časova na Prirodno-matematički fakultet u Amfiteatar 7. Osim klasične nastave, Prirodno-matematički fakultet organizuje i besplatne elektronske pripreme, a taj vid nastave koristan je srednjoškolcima koji žive van Novog Sada. Polaznici onlajn priprema biće u prilici da u realnom vremenu prate ovu nastavu, kao i da odloženo pogledaju video snimak održanog časa.

Unapređenje studentskog standarda

Unapređenje studentskog standarda, kvaliteta smeštaja i ishrane studenata Novosadskog univerziteta, biće i ubuduće jedan od prioriteta na kome će raditi resorni sekretarijat. To je poruka koju je prilikom obilaska studentskog centra i menze poslao pokrajinski sekretar, Zoran Milošević.  Prilikom posete Studentskog centra u Novom Sadu, pokrajinski sekretar Zoran Milošević, obišao je upravnu zgradu i sastao se sa direktorom Zoranom Martinovićem, posetio je i domove Bajić i Vlahović, razgovarao sa njihovim direktorima o povećanju kvaliteta usluga koje se pružaju studentima, kojih u ova dva doma ima preko 1000. “Moram da istaknem izuzetno dobru saradnju sa Pokrajinskom vladom u rešavanju svih tekućih stvari, namerno ne kažem probleme jer se trudimo da problema bude što manje i ako se pojave da ih rešimo u što kraćem roku”, rekao je Zoran Martinović, v.d. direktor studentskog centra.

U protekle 3 i po godine Pokrajinska vlada investirala je 26 miliona dinara u obnovu i sanaciju postojećih objekata u okviru centra, istakao je Milošević, ali i najavio nove projekte. “Naravno govorimo i o budućnosti, izdvojili smo već 6 miliona za projektno-tehničku dokumentaciju novog restorana. Izgradnja studentskog kulturnog centra je u smislu izrade projektno tehničke dokumentacije pri kraju i verujem kada to završimo da ćemo zajedno sa ovim objektom u dinamici radova zapravo zaokružiti ne samo kvalitet ishrane, smeštaja, nego i kulturne aktivnosti studenata Novosadskog univerziteta”, saopštio je Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. 

Podrška Grada kao i republičkog Ministarstva jedna je važna sinergija kojom pokazujemo naš kapacitet udruživanja oko projekata, zaključio je Milošević koji je svoju posetu završio u studentskoj menzi gde pravo na ishranu ima preko 11 hiljada studenata.       https://www.youtube.com/watch?v=T-D78iZyC28&feature=emb_logo

Vodič za mlade posetioce Novog Sada

Prošle godine Evropska prestonica mladih, a sledeće Evropska prestonica kulture – Novi Sad, kao takav, zaslužio je i svoju mapu, koja će biti vodič mladim strancima za istraživanje grada. “Youth map of Novi Sad”, kao android aplikacija i džepna štampana varijanta, jeste muzički, kulturni, gastronomski i klupski putokaz po izboru mladih Novosađana, volontera “Edit” centra, napravljen uz podršku “Opensa”.

“Akademac”: Inovacije

Prof. dr Dragan Povrenović sa Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu-za Akademac govorio je za posednji Akademac o inovacijama i inovativnosti. Znajući koliko su dobre ideje skupocene, otvarama put do njihove realizacije ukoliko je neko dovoljno kreativan i ima želju da prođe faze na takmičenju za Najbolju tehnološku inovaciju. U studiju se razgovara o značaju tehnološke inovacije, o cilju takmičenja, o tome koliko je ideja zaživelo na našem tržištu, nakon učešća na takmičenju, o razvoju preduzetničkog duha, o prijavi za takmičenje itd. Govorimo i o metodama priprema ispita iz perspektive studenata. Emisija je bila  na programu RTV 1 u 13,30 časova u nedelju  9. februara, ali se može pogledati i na odloženo.

Predstavom za decu protiv smanjenja zagađenje planete

Jedan od načina da se smanji zagađenje naše planete je edukacija mladih od najranijeg uzrasta kako bi prepoznali važnost očuvanja životne sredine. Pozorišna predstava “Retro Boki i sajber Oki u letu spasavaju planetu”, izvedena u Kulturnom centru Pančevo, napravljena je upravo sa tim ciljem, a njenu realizaciju podržali su AP Vojvodina i grad Pančevo. Pored igre najbitnije u odrastanju dece je da nauče kako da se pravilno ophode prema drugima i čuvaju sredinu u kojoj žive. A planeta je u problemu jer zaboravljamo da joj uzvratimo na pravi način za ono što nam daje, poručuju akteri ekološke predstave za decu premijerno izvedene u Kulturnom centru Pančevo. “Ovi heroji koje tumačimo Oki i ja imaju upravo za cilj da pokažu svima nama da od ranog detinjstva trebamo da razumemo puls plante.Da ona ne želi nikako da se guši u đubretu i stvarima koje mi nekada nehotice a nekada veoma svesno radimo tako što u stvari zagađujemo svoju okolinu”, kaže Bojan Ivković, glumac. Kroz interakciju sa decom i igru objašnjene su neke od najvažnijih ekoloških tema.

Predstavu je režirao Petar Pejaković, direktor Kotorskog festivala pozorišta za decu, a podržana je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Grada Pančeva. Rezultat je saradnje Kulturnog centra Pančevo sa producentskom kućom glumca Nenada Okanovića. “Nas dvojica tako već dve godine nekako spašavamo planetu za klince i bavimo se decom na jedan najdivniji način. Uradili smo već 5-6 projekata i odigrali oko 100 predstava za decu do sada “, kaže Nenad Okanović, glumac. U Kulturnom centru Pančevo potpisan je i protokol o saradnji ove ustanove, Pančevačkog festivala BUDI i Kotorskog festivala pozorišta za decu, a cilj je razvijanje saradnje u regionu kada su u pitanju ovakvi i slični projekti namenjeni najmlađima.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u petak 14. februara  1997. godine nastavljen je štrajk i … pregovori. Ovaj put predsedava potpresednik Vlade (zadužen za društvene delatnosti, prim. HZMK) Slobodan Radulović. U timu su i dalje  Milivoje Stamatović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja (zamenio dr Jovana Radića, prim HZMK) i Đurađ Novaković, zamenik ministra finansija (umesto Dušana Vlatkovića. U međuvremenu novi ministar je postao Borislav Milačić, prim. HZMK), prof. dr Jovo Todorović, novopečeni ministar prosvete i novo lice prof. dr Milutin Stojković, odnedavno potpredsednik Vlade. 

Za razliku od prethodnih pregovora i nadmenog stava potpredsednika Radulovića („pregovori mogu i da propadnu“) i odbijanja svega što su sindikati predložili ovaj put Radulović predlaže „da napravimo neke pomake, da problem počnemo da rešavamo i da danas ili sutra potpišemo“. Po prvi put na stolu su bile svakojake računice. Sindikati su tvrdili jedno, ministri drugo i rešenje opet nije nađeno. Ministar Todorović je napustio pregovore da bi prisustvovao razgovoru sa dekanima „kako da vrate studente koji protestvuju“. U toku dana pregovorima je prisustvovao i premijer Marjanović, koji nas je obavestio da za sve što Vlada nudi ima i saglasnost predsednika Miloševića i  koji je svim silama bio da se sporazum postigne još tog dana, kako bi od ponedeljka 17. februara 1997. godine nastava bila normalizovana. Korištene su metode toplo-hladno, malo glade (hvale nas, razumeju, niko u protestu neće trpeti posledice,… prim HZMK), malo prete, ali bez rezultata. Sindikati traže konsultacije sa svojim centralama i pristaju da se i sutra – u subotu 15. februara nastave pregovori.

Tog petka 14.02.1997. godine dešava se  još jedno „izmicanje stolice“ kolegama iz drugih sindikata od strane  „državnog“ sindikata koji na osnovu lažnog saopštenja u ime pregovaračkog tima traže izjašnjavanje članstva SONKU (samostalnog) o ponudi predsednika Vlade Mirka Marjanovića. No,  ni tu nije kraj ujdurmama samostalaca – one će uslediti već sutradan, odnosno tog vikenda koji je počeo u subotu 15. februara.

Vremeplov: Umro Sv. Ćirilo

Na današnji dan 14. februara  869. godine umro je Ćirilo, jedan od dvojice slovenskih prosvetitelja (Ćirilo i Metodije). Svetovno ime bilo mu je Konstantin. Sa starijim bratom  Metodijem sastavljač je slovenske azbuke glagoljice. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo među tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Oni su prethodno na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Ćirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug – među Bugare i Srbe.

Vremeplov: Rođen Tibor Sekelj

 Geograf  istraživač i putopisac i literata Tibor Sekelj rođen je na današnji dan 14. februara 1912. godine. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi “Oluja nad Akonkagvom”, “Osvojenje vrhova”, “Kroz zemlju Indijanaca”, “Putovanje izvan vremena”, “Nepal otvara vrata”, “Gde civilizacija prestaje”, “Karavana prijateljstva”, roman “Nađena sreća”, knjiga za decu “Kumenana” (prevedena na 16 jezika).

Vremeplov: Počeo da radi elektronski mozak

Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je, na današnji dan 14. februara  1946. godine, da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC (Elektronski numerički integrator i računar).

Vremeplov: Prvo redovno emitovanje radio programa

Italijanski inženjer Đulielmo Markoni (Guglielmo Marconi) počeo je na današnji dan 14. februara 1922. godine prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske. 

Vremeplov: Umro Gutenberg

Na  današnji dan 14. februara  1468. godine umro je nemački štampar Johan Gutenberg, pronalazač tipografije, izuma koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Štampao je 1455. Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

Vremeplov: Fatvom osuđen Salman Rušdi

Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini  na  današnji dan 14. februara 1989. godine  je fatvom (ediktom) naredio smrtnu kaznu engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju  zbog njegovog dela “Satanski stihovi”, koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Iranska vlada se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

Vremeplov: Uspešno kloniranje mačke

Istraživači američkog univerziteta Teksas A&M izvršili su na današnji dan 14. februara 2002. godine uspešno kloniranje mačke, od šest različitih rasa mačaka.

Vremeplov: Uspavana ovca Doli

Na  današnji dan 14. februara 2003. godine nakon šest godina života prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana je smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća. 

Korona virus i deca: Zašto je malo registrovanih slučajeva?

Jedna od udarnih vesti prošle nedelje širom sveta bila je novorođenče u Kini obolelo od korona virusa. Među više od 40.000 zaraženih je, ipak, vrlo malo dece. Zašto je to tako? Vest o tome da je novorođenčetu u Kini 5. februara, 30 sati po rođenju, dijagnostikovan korona virus, brzo je obišla svet. Ono je najmlađi pacijent do sada sa dijagnozom novog virusa od koga je do sada preminulo više od 1.000 ljudi i zaraženo više od 40.000 – uglavnom u Kini, ali je virus registrovan i u više od 30 država. Međutim, među zaraženima je tek nekoliko deteta.  Najnovija studija o epidemiji objavljena je u Žurnalu Američke medicinske asocijacije i poziva se na analizu pacijenata u bolnici u Vuhanu – gradu epicentru zaraze. Kako je navedeno, nešto više od polovine zaraženih virusom ima između 40 i 59 godina, a samo 10 odsto pacijenata mlađe je od 39. „Slučajevi obolele dece su vrlo retki”, navode istraživači. Zašto je to tako?

Postoje brojne teorije, ali medicinski eksperti nemaju konačan odgovor na to zašto je potvrđeno samo nekoliko slučajeva zaražene dece. „Iz razloga koji nisu sasvim jasni, čini se da deca ili odolevaju infekciji ili nisu ozbiljno inficirana”, kaže za BBC Jan Džons, profesor virusologije na Univerzitetu u Redingu. To bi moglo da znači da deca imaju blaži oblik bolesti, da imaju simptome koji se ne pogoršavaju – pa zbog toga ne idu kod lekara, nisu hospitalizovana i da nema više prijavljenih slučajeva. 

Natali Mekdermot, predavačica na Univerzitetskom koledžu u Londonu je sa tim saglasna. „Deca starija od pet godina i tinejdžeri obično imaju imunitet koji je prilično spreman za borbu protiv virusa”, kaže ona. „Mogu da budu zaraženi, ali da imaju blaži oblik bolesti ili da ne pokazuju simptome infekcije.”

Postoji presedan za ovako nisku učestalost kod dece – raniji korona virusi poput Sarsa, koji je takođe krenuo iz Kine 2003. godine i od koga je umrlo 800 ljudi, odnosno 10 odsto od ukupnog broja inficiranih, takođe je bio vrlo redak među decom. Stručnjaci iz američkog Centra za kontrolu bolesti su 2007. godine identifikovali 135 pedijatrijskih slučajeva Sarsa, ali „među decom ili adolescentima nije bilo smrtnih slučajeva”.

Da li su novogodišnji praznici u Kini zaštitili decu?

Mekdermot smatra i da deca možda nisu bila izložena virusu koliko i odrasli – širenje zaraze počelo je tokom proslave Kineske nove godine, kada su škole zatvorene. Skoro sve kineske provincije odlučile su da škole ostanu zatovrene, a u nekima će tako biti do kraja februara. „Odrasli imaju veću verovatnoću da se ponašaju kao zaštitnici i da decu sklone iz kuće ako je neko inficiran.”  Ona misli da ovakva slika može da se promeni kako se „bolest bude širila i povećavao se rizik od izloženosti zajednice”. Međutim, dosadašnje brzo širenje bolesti nije praćeno porastom pedijatrijskih slučajeva. Još jednom, Sars je ponudio presedan: istraživači Centra za kontrolu bolesti koji su analizirali slučajeve obolele dece i otkrili su da deca mlađa od 12 godina imaju manju potrebu za bolničkim lečenjem.

Više od polovine zaraženih ima između 40 i 59 godina

Da li virus ima teži efekat po odrasle nego po decu? Iako je potvrđeno nekoliko slučajeva inficirane dece, medicinski naučnici ne misle da je razlog za to što deca nisu obolela. Verovatnije objašnjenje glasi da ovakve bolesti kod odraslih imaju veći broj simtoma i mnogo ozbiljnije posledice nego kod dece, poput varičela. „To se događa verovatno zato što deca imaju neku vrstu imuniteta na korona virus”, rekao je za BBC Endru Friman, stručnjak za infektivne bolesti na Kardid Univezitetu. „Razlog bi mogao da bude i to što zvaničnici ne testiraju decu bez ili sa blagim simptomima”, rekao je.

Krstl Doneli, naučnica na statističkoj epidemiologiji na Univerzitetu Oksford i Imperijal koledžu London, slaže se sa tim i navodi podatke o epidemiji Sarsa u Hongkongu. „Zaključak naših kolega bio je da je kod male dece postojao manje agresivan klinički tok bolesti – pa su bila manje pogođena”.

Odrasli sa drugim oboljenjima koje utiču na njihov imuni sistem – dijabetes ili srčana oboljenja, na primer – ranjiviji su na ovakve vrste bolesti. „Upala pluća – jedna od posledica korona virusa – može da utiče na one sa oslabljenim imunološkim sistemom, jer su već lošeg zdravlja ili pred kraj života”, objasnio je Jan Džons. „To se događa sa gripom i drugim respiratornim infekcijama.” Otkriveno je da oko polovine analiziranih pacijenata u istraživanju ima druge hronične bolesti.

Nema objašnjenja zašto su deca manje zaražena

Ali zar nisu deca poznata po tome da šire viruse? Deca su zapravo tipično sklona tome da zakače i prenesu viruse – i često su super kliconoše, navodi Jan Džons. „Ona prenose respiratorne bolesti vrlo lako, kao što svako s decom u jaslicama zna”, kazao je. Mogli smo da očekujemo da na listama zaraženih i umrlih od novog korona virusa vidimo veliki broj dece, ali to se jednostavno ne događa u ovom trenutku. Možda zato što deca imaju jači imuni sistem za borbu protiv virusa ili je sama bolest manje agresivna kod dece nego kod odraslih, pa deci nije potrebna medicinska pomoć, ne rade se testovi i nisu registrovani slučajevi. Više rada na razumevanju trenutne zaraze moglo bi da da jasniju sliku o ovome. Razlog za to što su deca malo obolela mogao bi da bude i to što su efikasno izolovana time što su škole zatvorene i što ih roditelji štite. U svakom slučaju to ćemo znati kada se deca širom Kine vrate u škole.

About the Author

admin