Vesti – 15/17.02.2020.

Srećan Dan državnosti!

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Sretenje – Dan državnosti Srbije je državni praznik i praznuje se 15. i 16. februara.  U Srbiji se 15. februar slavi kao Dan državnosti u sećanje na 1804. godinu kada je u Orašcu počela borba za oslobodjenje od Turaka, i kada je na isti dan 1835. godine, Skupština u Kragujevcu proglasila prvi Ustav Srbije. Tako je ovaj praznik i Dan ustavnosti Srbije. Skupština Srbije odlučila je 10. jula 2001. godine da Sretenje bude Dan državnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovaće predsednika Češke Miloša Zemana Ordenom Republike na lenti povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije, pišu “Novosti”. Nobelovac Peter Handke i David Vujović, poslednji preživeli član “srpske sedmorke”, grupe koja je radila na programu “Apolo”, poneće Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, dok će isto priznanje drugog stepena ove godine pripasti srpsko-američkoj bioinženjerki, profesorki biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, prof. dr Gordani Vunjak Novaković.
Karađorđev orden trećeg stepena ide u ruke urologu akademiku Jovanu Hadži Đokiću i vaskularnom hirurgu prof. dr Lazaru Davidoviću, koji je inostrani član Ruske akademije nauka i umetnosti.
Sretenjski orden prvog stepena dobijaju Medicinski fakultet u Beogradu, koji ove godine obeležava stogodišnjicu osnivanja, akademik Dušan Kovačević, Sportsko društvo “Radnički” i Pravoslavno-hrišćansko sestrinstvo Sveta Lidija iz grčkog mesta Asprovalta. Na ovaj način sestrinstvu se odaje posebna zahvalnost za nesebičnu ljubav prema srpskom narodu. One su u našem narodu ostale upamćene, između ostalog, i zbog toga što su tokom 1995. godine primile više od 1.000 izbegle srpske dece tokom akcije “Oluja”, napravile srpsku školu, krštavale ih i odgajale.
Sretenjski orden drugog stepena dobiće i dve gimnazije, leskovačka i Treća beogradska, isto priznanje trećeg stepena pripalo je “Politikinom zabavniku”, Sigurnoj kući za žene žrtve nasilja u porodici, zatim Milovanu Vitezoviću i Đorđu Kadijeviću za seriju “Vuk Karadžić”. Isto priznanje dobiće i novine “Jedinstvo” sa Kosova i Metohije, sa tradicijom dugom 75 godina, zatim Kulturno-umetničko društvo “Gradimir”, Istorijski arhiv Beograda, koji takođe obeležava 75 godina rada, Naučni institut za veterinarstvo “Novi Sad”, Narodni muzej u Leskovcu i poznati arheolog dr Marko Popović. Na listi za Orden srpske zastave trećeg stepena su počasni konzuli Srbije u Osaki Naohide Uejama, Republici Kipar Kipros Ilijadis i na Kefaloniji Viktor Ruhotas.
Orden belog orla sa mačevima (prvi stepen) će i u ruke Petog bataljona Vojne policije Kopnene vojske Srbije, jedinice koja je 1999. godine istrajno i uz velike žrtve branila državnu granicu na karaulama Paštrik i Košare. Istim znamenjem okitiće se i Vojna akademija, koja obeležava 170 godina od osnivanja i kontinuiranog rada. Vojnoj gimnaziji pripašće isti orden, ali trećeg stepena.
Zlatna medalja za hrabrost “Miloš Obilić” ide na grudi profesora iz Velike Plane Slavoljuba Stojadinovića, koji je oteo pušku napadaču na školu (dobitnik Svetosavske nagrade, i priznanja za najplemenitiji podvig godine, koje dodeljuju “Novosti”). Među dobitnicima ove medalje je i En Pešić, koja je devedesetih godina prošlog veka iz rata spasla 300 srpske dece. Na spisku dobitnika zlatnih medalja za zasluge su, između ostalih, Anri Lakaj, predsednik Memorijala Solunskog fronta, glumica Mira Banjac, kompozitor Radoslav Grajić, teniski trener Nikola Pilić, novinarka RTS i autorka filma “Ratne priče sa Košara” Slađana Zarić. Ovo državno odlikovanje posthumno će biti dodeljeno i Šabanu Šauliću, pevaču narodne muzike, navode Novosti.
Svim našim članovima i posetiocima našeg sajta želimo srećan praznik!

Novi protest studentskih organizacija i litija do Orašca

Novi, peti po redu protest podrške Srbima u Crnoj Gori i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u organizaciji Studentskog kluba Pravnog fakulteta i drugih studentskih organizacija, je održan juče kod Crkve svetog Marka u Beogradu, nakon koga je krenula litija do Orašca. Skup je počeo u 18 sati, a potom je sa platoa Crkve Svetog Marka u Beogradu krenula litija koja je završena 70 kilometara dalje, u Orašcu, u subotu u 20 časova.  Skup i litija održani su uz blagoslov patrijarha Irineja, saopštili su organizatori i naveli da je glavni zahtev litije da se diplomatama Crne Gore otkaže gostoprimstvo i smeštaj u oko 40 ambasada Republike Srbije u svetu.

Šta predviđa nova strategija obrazovanja?

Nacrtom strategije obrazovanja do 2030. predviđeno je da u narednih pet do sedam godina 95 odsto dece uzrasta tri do pet i po godina bude u vrtićima. Broj dece koja su obuhvaćena predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem porastao je sa 52 odsto na 65,5 odsto u poslednje tri godine, rečeno je u četvrtak na konferenciji povodom izrade “Nacrta strategije obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine”. Nacrtom strategije obrazovanja do 2030. godine predviđeno više dece i vaspitača u vrtićima Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je osim povećanja broja dece u predškolskim ustanovama važno povećati i prostor za njihove akvitnosti. U tom kontekstu ministar je pomenuo da je u toku realizacija kredita Svetske banke od 50 miliona evra, a investicionim programom države do 2025. godine planirano je da se uloži još 60 miliona evra u vrtiće. Povećanje broja dece u vrtićima, kako je rekao, mora pratiti i novo zapošljavanje.

Predsednica Vlade Ana Brnabić već je najavila posao za još 2.000 vaspitača, a u narednom periodu fokus će biti na njihovoj edukaciji. U Srbiji ima 445 predškolskih ustanova i to 162 javne predškolske ustanove sa 2.464 objekta i 283 privatne predškolske sa 378 objekata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obaveznim pripremnim predškolskim programom obuhvaćemo je 65.067 dece, što iznosi 97,06 odsto.

Zamerke sindikata

Zamerke predstavnika sindikata na skupu održanom  u četvrtak  bila je što nije precizno definisano da li se strategija odnosi na period od sedam ili deset godina. Primedbu su imali i na to što nisu ranije dobili materijal o Nacrtu strategije kako bi mogli da ga prouče i kako bi diskusija bila plodnija. “Ako ne bude adekvatne podrške nastavnicima u ovom brzom, burnom tehnološkom razvoju neće biti uspeha u realizaciji strategije. Decu ne uče učila nego nastavnici, a nastavnici bez podrške ne mogu napredovati”, naveo je predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” Tomislav Živanović.

Predsednica Unije Jasna Janković kaže da mora da se navede odakle se kreće sa novom strategijom i da li je sve ispunjeno što se tiče stare. Podsetila je da je Strategijom obrazovanja 2020 predviđeno da se za obrazovanje izdvaja šest odsto od BDP-a, a da se trenutno izdvaja 4,15 odsto uključujući i nauku. Jankovićeva napominje da će nastavnici i vaspitači u narednom periodu biti dodatno opterećeni i da se mora govoriti i o poboljšanju njihovog materijalnog položaja.

Šarčević je rekao da je u pitanju radna verzija strategije, da su otvoreni za sugestije i predloge koji se mogu ostaviti na sajtu ministarstva, a planirano je da u oktobru bude organizovano javno slušanje i usvajanje predloga strategije.

NURDOR: Širom Srbije biće obeležen Dan dece obolele od raka

            Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR i ove godine će 15. februara povodom Međunarodnog dana dece obolele od maligniteta u 30 gradova organizovati skupove, a sva sredstva prikupljena tom prilikom biće usmerena na izgradnju još jedne Roditeljske kuće. NURDOR navodi da im je cilj da 15. februara celu Srbiju pretvore u zagrljaj jer su od dece koja su lečena naučili koliko je zagrljaj važan i koliko može pomoći. Tim povodom pozivaju sve građane i medije da 15. februara pruže podršku oboleloj deci. Centralna manifestacija pod sloganom “Zagrli snažno!” biće na novosadskom Trgu Slobode od 12 do 14 sati. Izlečena deca će u 13 sati, poslati jedno srce i mnogo zagrljaja podrške svima koji se leče.

NURDOR podseća da godinama radi na unapređenju pedijatrijske onkologije kako bi taj sektor u Srbiji bilo nalik onom u razvijenim zemljama. Pored toga, NURDOR godinama nastoji da unapredi odnos društva prema problemima obolele deca i njihovih porodica. “U protekloj godini smo značajno radili na tom pitanju, posebno kroz kampanju Pruži korak u kojoj je učestvovalo više od 560.000 ljudi i preko 60 donatora”, navodi NURDOR i dodaje da je obezbeđeno pola miliona evra za novu Roditeljsku kuću u Beogradu i da je cilj još jedna.

Nova kuća će trajno rešiti pitanje potreba za smeštajem obolele dece i njihovih roditelja koje zbog lečenja moraju duže da budu u Beogradu. Humantirane akcije NURDOR-a biće organizovane u Nišu, Novom Sadu Kragujevcu, Čačku, Užicu, Subotici, Priboju, Knjaževcu, Smederevu, Zrenjaninu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Aranđelovcu, Ivanjici, Valjevu, Ubu, Rekovcu, Prijepolju, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Leskovcu, Vršcu, Pirotu, Vranju, Lebanu, Lazarevcu, Kruševcu, Prokuplju, Novom Pazaru, Boru, Gornjem Milanovcu i Vrnjačkoj Banji.

Alibunar: Nadležni napuštenoj deci nude smeštaj kod hranitelja

Posle priče  u medijima o šestoro nezbrinute dece u Kozjaku koje je majka ostavila, dok je otac u zatvoru, stiže pomoć. Reagovale su i nadležne službe. Obavljen je inspekcijski nadzor rada socijalne službe u Alibunaru. Zaštitnik građana pokrenuo je nadzor Centra za socijalni rad u Alibunaru. Deci iz Kozjaka koja žive bez oca i majke posle priče RTS-a od ranog jutra stiže pomoć dobrih ljudi. Predstavnici Pokrajinskih službi za socijalnu politiku razgovarali su sa decom, njihovom majkom i bakom na koji način bi najbolje mogli da im pomognu. “Ovo su samo pripremne radnje kako bismo mogli da na adekvatan način, u interesu dece, zbrinemo ovu veliku i hrabru, ali nažalost siromašnu porodicu”, kaže Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku. Pokrajinski inspektori socijalne zaštite obavili su inspekcijski nadzor rada socijalne službe u Alibunaru. “Izostalo je pravovremeno reagovanje sistema, odnosno Centra za socijalni rad i nemamo kontinuirano praćenje rada na zaštiti dece. Mi ćemo sad preduzeti hitne mere na zbrinjavanju ove dece”, navodi Maja Reljić Nikić, šef inspekcije socijalne zaštite u Pokrajini. O deci svakodnevno brinu komšije i njihova baka, ali oni ne mogu da im pruže veliku pomoć. “Ja sam im pomagala pre šest meseci i ovih poslednjih osam od kad im se majka udala. Dolaze kod mene, hranim ih i dajem šta treba. Brinem koliko mogu i žao mi je što je došlo do ovoga, i što ih je majka ostavila”, kaže Magdalena Paun, baka napuštene dece.

Deca ne žele da se razdvajaju

Predsednik Opštine Alibunar ističe da se oni trude da pomognu ovakvim porodicama i da su donedavno finansirali i porodičnog saradnika koji je obilazio decu i pomagao im. “Zaista dajemo sve od sebe da bi ovakve stvari predupredili, ali to je život i dešavaju se ovakve stvari. Zahvaljujemo se svima na ovako brzoj reakciji i verujem da je sve to isključivo u korist i dobrobit dece”, navodi predsednik Opštine Alibunar Dušan Dakić.  Pokrajinske službe ponudile su deci smeštaj u hraniteljskim porodicama ili u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, ali ona tu pomoć odbijaju. “Ne želim da se razdvajamo i da moje sestre budu na jednom mestu, a ja na drugom”, kaže 15-godišnji Stevan Paun.

Mile Jurković, poznatiji kao stolar Mile, tvrdi da može da obezbedi novu kuću za ovu decu. “Razgovarao sam sa nekim ljudima i možemo da im kupimo novu kuću, to smo već nekoliko puta uspevali da uradimo. Do sad nije bilo problema i uspećemo sigurno, gledam vas u oči i kad kažem da je sigurno, onda je tako”, kaže Mile Jurković. Socijalne službe će razmotriti sve mogućnosti na koji način da reše ovaj problem, jer deca ne smeju više nijedan dan da ostanu sama i nezbrinuta. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je nadzor Centra za socijalni rad Alibunar. https://www.youtube.com/watch?v=ou4QFbC9mso&feature=emb_logo

Last News: Deci iz Alibunara obezbeđen smeštaj

Šestoro dece, koja žive sama u Kozjaku kod Alibunara, 14. februara tokom noći su smeštena u odgovarajuću ustanovu za nezbrinutu decu u Vojvodini, nezvanično saznaje RTS. Prema nezvaničnim saznanjima RTS-a, deca koja žive bez oca i majke u Kozjaku zajedno su tokom noći prebačeni u odgovarajuću ustanovu na teritoriji Vojvodine. Oni su dobro i svi su na istom mestu, nisu razdvojeni, nezvanično saznajemo. Trebalo bi da nadležne službe tokom dana provere njihovo zdravstveno stanje, nezvanično saznaje RTS. Još nismo dobili zvanične potvrde ovih informacija. Radio-televizija Srbije u sredu je objavila priču o šestoro dece koja se brinu sama o sebi kod Alibunara, pošto ih je majka napustila a otac je u zatvoru. Nakon toga, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević zatražio je od Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, da hitno dostavi informacije o slučaju. Takođe je naložilo republičkoj inspekciji socijalne zaštite da izvrši uvid u rad Centra za socijalni rad u Alibunaru.

Zatim je i zaštitnik građana Zoran Pašalić, na osnovu saznanja iz medija, pokrenuo postupak kontrole rada Centra za socijalni rad Alibunar. Zbog hitnosti slučaja, Centru je dao rok od 15 dana da izvesti o svom radu.  Republički i pokrajinski ombudsman zajedno rade na ovom slučaju zbog teške situacije u kojoj se deca nalaze, ali i zbog preplitanja nadležnosti na ovom slučaju. Stručni nadzor pokazaće ko je napravio propust u ovom slučaju.

Požega “pelcer” za dualno obrazovanje, znanje prenose i na Priboj

Pionirski poduhvat dualnog obrazovanja u požeškom kraju za devet godina pokazao se kao model kako mladi mogu odmah po završetku školovanja da dobiju posao i ostanu u svom kraju. Poput pelcera dobre prakse, taj koncept se širi i na Priboj, dolaskom požeškog preduzeća koje je se bavi industrijskom robotikom – proizvodnjom koja zahteva moderno obrazovanje.

Iako su na raspustu, učenici Tehničke škole iz Požege, stipendisti preduzeća u kojem stiču veštine po modelu dualnog obrazovanja, sa tim konceptom upoznali su vršnjake iz Priboja.

“To je u suštini da mi praktično prvo prođemo kroz sve stvari i na kraju da dopunimo literaturom”, kaže Nikola Đorđević, učenik požeške Tehničke škole. Učenik Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju Marko Nijemčević ističe da odlazak iz zemlje nije jedina opcija, kao i da može i ovde da se radi i zaradi. “Od mogućnosti radnog prostora i mesta gde bih mogao da idem. Ako bi ovde bili dobri uslovi, što ne bih ostao”, dodaje Slaviša Bogićević, učenik Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju. I Mihajlo Otašević, učenik pribojske Mašinsko-elektrotehničke škole, nada se mogućnosti da ostane u zavičaju.

Dolazak savremenih tehnologija

Pretvaranje bivšeg pogona FAP-a u industrijski park i Slobodnu zonu omogućava da u pribojski kraj dođu preduzeća koja koriste savremene tehnologije. “Ako se nešto ovako ne bude širilo, odnosno ako Priboj ne bude imao više ovako dobrih primera kao što je ‘Inmold’, bojim se da će mladi ljudi odlaziti. Čini mi se, i ovo što sad FAP pokušava da radi sa vojskom i oklopnim vozilima, daveć postoji nedostatak mlade radne snage”, objašnjava Zvonko Prijović, profesor Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju. Dugoročno rešenje je dualno obrazovanje po zahtevima privrede, kao u Evropi – stipendiranjem srednjoškolaca i studenata koji na taj način imaju garantovan posao. “Mi se trudimo da napravimo naš srpski dualni sistem obrazovanja koji će dati zavidne rezultate i na koje možemo i mi da se ponosimo, da kažemo evo deca su tu, zainteresovana su, zadržali smo decu kod sebe, ne zato što smo ih naterali već zato što su ona tako htela”, poručuje Tomislav Miletić, glavni mentor praktične nastave. Uz učenje i druženje doći će i do znanja, a u domaćim preduzećima koja investiraju u školovanje tih radnika i stručnjaka zarade pariraju mnogim stranim kompanijama u Srbiji.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u suboru 15. februara  1997. godine nastavljeni su štrajk i … pregovori. Elem, u tu subotu u 16 časova u Vladi Srbije  nastavljeni su pregovori u otprilike uhodanim sastavima pregovaračkih timova. Novina je da je uz nezaobilaznog Tomislava Banovića ovaj put pregovorima prisustvovao i Dušan Vatović iz Veća SSSS. Popredsednik Vlade Slobodan Radulović nas je obavestio da je Vlada prihvatila Sporazum (delo vrha „samostalaca“ i Vlade Srbije, prim. HZMK). Usledilo je izjašnjavanje sindikalne strane gde su se svi sindikati listom  izjasnili da je za njih Sporazum neprihvatljiv.

Žestok je bio prof. dr Milutin Stojković: „Ovo su neozbiljni pregovori. Očekivao sam da ćemo ovo potpisati. Ova generacija to vam neće oprostiti.Ovo je klasičan način rušenja države i zloupotreba situacije. Mi smo sve zahteve ispunili osim da koeficijente povećamo 60%. Ne mislite dobro ovoj državi. Ovaj Sporazum je više od maksimuma“.

U sličnom tonu govorio je i ministar prosvete prof. dr Jovo Todorović, koji je takođe rekao da sindikalni „zahtevi ruše Srbiju“. Iako su sindikati odbili da protesti imaju političke konotacije, ta je ocena ponovljena više puta od predstavnika Vladinog tima, a ponuda za 30% većom cenom rada ocenjena kao maksimum.Ovo su sindikati glatko odbili. Samostalci su tražili neku kompromisnu formulu kroz povećanje koeficijenata od 30%  i povećanje cene rada za 10% čime bi se plata povećala za 43%, što nije bilo prihvatljivo za nezavisne sindikate, ali ni za Vladu.

Premijer Mirko Marjanović je bio decidan: „Ovo je apsolutno neprihvatljivo. To ne možemo dati, to je čista inflacija. 30% je principjelno – ne možete tražiti da se izjednačite sa medicinarima, jer vam nisu isti uslovi i složenost rada. Nudimo istu osnovicu za sve od  242,00 dinara. Ako nećete da potpišete izaći ćemo u javnost i sve objasniti ljudima. Krivica biće na vama. Novih pregovora neće biti“. Nakon toga premijer Marjanović ljutito traži da nezavisni sindikati napuste pregovore i da ostanu samo „samostalni“ i da potpišu. Vidljivo je besan: „Što ste mi doveli ove što zvižde“ (na ulici su svih dana pregovora bili brojni i dobro organizovani protesti prosvetnih radnika, prim. HZMK). (Obraća se „samostalcima“) „Vi imate ugovor sa Vladom, ostajete i vi ćete potpisati Sporazum“ decidan je Marjanović.

Epilog, ne samo da su predstavnici nezavisnih sindikata napustili salu, već su među prvima „vrata  zaglavili“ Jagoš Bulatović, predsednik ROSS i njegov tim. Sa Marjanovićevom ekipom ostali su samo Banović i Vatović.

Predstavnici nezavisnih sindikata su se sa kolegama iz SONKU odnosno RO toga sindikata dogovorili da se nađu posle nedelje i dogovore šta ćemo dalje, a vrh SSSS će toga vikenda neovlašteno  potpisati Sporazum i pozvati prosvetne radnike (u centralnom dnevniku RTV Beograd, prim. HZMK) da se od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu. Umesto toga štrajk će potpuno eksplodirati  i ništa više neće biti kao do tada. Haos u kućama znanja biće još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.

Vremeplov: Rođen Galilej

U Pizi je, na današnji dan 15. februara 1564. godine, rođen italijanski fizičar, filozof i matematičar Galileo Galilej. Godine 1633. Galileo pred crkvenom inkvizicijom negirao danas opštepoznatu činjenicu da Zemlja nije centar Svemira i da se s drugim planetama vrti oko Sunca.

Vremeplov: Usvojen Sretenjski ustav

U Kneževini Srbiji na današnji dan 15. februara 1835.  Usvojen je Sretenjski ustav, prvi Ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

Vremeplov: Prvi srpski ustanak

Na današnji dan  15. februara 1804. u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak.

Vremeplov: Održan poslednji dan građanskih protesta

Opoziciona koalicija “Zajedno” održala je na  današnji dan 15. februara  1997.  poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev, priznanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

Vremeplov: Umro Stanislav Binički

Na  današnji dan 15. februara 1942. umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor “Marša na Drinu”, direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu “Na uranku”, na tekst Branislava Nušića.

Vremeplov: Pogubljen Matija Gubec

U Zagrebu je, posle sloma seljačke bune,  na današnji dan  15. februara  1573.  godine pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

Vremeplov: Sokrat osuđen na smrt

Atinski filozof Sokrat je na današnji dan  15. februara 399. pne. osuđen na smrt.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u nedelju 16. februara  1997. godine dešava se treća i najveća  izdaja od strane vrha državnog (samostalnog) sindikata. Naime predsednik Veća saveza samostalnih sindikata Srbije Tomislav Banović (neovlašćeno) potpisuje Sporazum sa Vladom Republike Srbije. To je već viđen scenario iz 1992. godine. Potpisivanju se daje udarno mesto u glavnom dnevniku RTS, a škole pozivaju da od ponedeljka 17. februara normalizuju nastavu. Na BK televiziji Jagoš Bulatović, koordinator zajedničkog pregovaračkog tima prosetnih sindikata demantuje vest o validnosti potpisanog dokumenta. Kampanju gušenja štrajka svojim informativnim nasiljem pomaže RTS. Pritisci na štrajkače se povećavaju.

Vremeplov: Osnovana Matica srpska

U Pešti je na današnji dan 16. februara  1826. godine osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uopšte a posebno u tada Habzburškoj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uopšte – uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju. “Letopis Matice srpske”, najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. “perva častica”) i tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji “Serbski letopis” izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. godine preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

 Vremeplov: Rođen Radoje Domanović

Na današnji dan 16. februara 1873. godine rođen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list “Stradija”. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke “Stradija”, “Vođa”, “Danga”, “Mrtvo more”, “Kraljević Marko po drugi put među Srbima”.

Vremeplov: Rođena Isidora Sekulić

  Srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije rođena je na današnji dan 16. februara 1877. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro “literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra”. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis “Pisma iz Norveške”, roman “Đakon Bogorodičine crkve”, pripovetke “Hronika palanačkog groblja”, “Saputnici”, “Gospa Nola”, eseji “Analitički trenuci i teme”, “Zapisi o mome narodu”, “Mir i nemir”, “Njegošu – knjiga duboke odanosti”, “Govor i jezik kulturna smotra naroda”.

Vremeplov: Rođen Nikolaj Ljeskov

Na današnji dan  16. februara 1831. godine rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: “Levak Soborjane” (kod nas prevedeno kao “Đakon Ahila i crkovnjaci”), “Začarani putnik”, “Nesmrtni glavonja”, “Ledi Makbet mscenskog okruga”, “Sitnice iz arhijerejskog života”.

Vremeplov: Kastro predsednik vlade Kube

Vođa gerilaca Fidel Kastro – čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je na današnji dan 16. februara  1959 predsednik vlade Kube.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u ponedeljak 17. februara  1997. godine  sporazum Banović-Marjanović odbacuju svi sindikati prosvetnih radnika. Pregovarački tim je saopštio da nije učestovao u donošenju sporazuma, niti je išta potpisao. Obustava rada nastavljena, a zaposleni čvrsti u odluci da ih zastupa isključivo pregovarački tim.

Van pameti je bilo očekivati da će u ponedeljak početi nastava u oko 1.300 škola u Srbiji. Saopštenje Republičke vlade, objavljeno u Drugom dnevniku RTS, izazvalo je pravi haos i pometnju u školama. Jedan broj roditelja poslao je decu u škole, pred nekim objektima okupili su se samo roditelji, a u nekima samo prosvetari, bez đaka i bez roditelja.

Žestoki su bili i granski sindikati iz centrale samostalaca. Tri predsednika republičkih odbora sindikata društvenih delatnosti (Stevan Đorđević, Jagoš Bulatović i Nјegoš Potežica) napali su Banovića:  „Ko je tražio da Tomislav Banović potpiše Sporazum i u kom svojstvu je potpisnik Dobrica Savić? Da li je jasno da se prihvatanje ovakvog Sporazuma zapravo poništavaju dogovori ovog Saveza i četiri granska sindikata sa Vladom RS u periodu mart-maj 1996. godine (oko tarifnog suvereniteta pregovaračkog tima i zajedničke platforme, usaglašenosti koeficijenata; – da li je potpisnicima bilo poznato da su pregovori oko iznosa NCR ( za XI 1996.) prekinuti zbog ponašanja tima Vlade i da su dva ROS-a obavestila resornog potpredsednika Vlade Slobodana Radulovića da u njihovo ime niko nema prava da pregovara? “Treba li ikome objašnjavati da bi separatni sporazum Vlade sa Sindikatom u korist jednom na štetu ostalih definitivno prokazao ovaj Savez kao saveznika Vlade protiv članstva Sindikata i svih zaposlenih?!  Na osnovu svega ovoga će se donositi i odluke o ponašanju ROS prema Savezu. U pitanju je, dakle, budućnost ovog sindikata, zaklјučuje se u pismu tri predsednika sindikata obrazovanja, zdravstva i uprave i pravosuđa”, napali su Banovića njegovi.

Elem, umesto da se profesori i đaci od ponedeljka 17. februara vrate u škole i normalizuju nastavu, štrajk će se nastaviti i … ništa više neće biti kao do tada. Haos u kućama znanja bio još veći, pritisci nesnošljivi, najblaže rečeno neljudski, a rešenje još dalje.

Umesto u učionicama,  kako je naložila Vlada, u Sombora gde su prosvetari prvi krenuli u štrajk još 15. januara, prosvetni radnici,  roditelji i đaci okupili su se na Trgu Svetog Trojstva. Oko  1.500 okupljenih se mirnom šetnjom uputilo pred zgradu Županije, gde su ih pozdravili profesori  Bogdan Dragaš i Mišo Ćosić, a skup je završen proširenom sednicom IO SPRV opštine Sombor. U saopštenju sa ovog sastanka potvrđena je odlučnost za istrajavanje u ispunjenju zahteva, od Vlade se izričito zahteva da nastavi pregovore s pregovaračkim timom, direktori škola se upozoravaju da moraju prestati sa nezakonitim pritiscima na zaposlene u školama, a zatražena je i neopoziva ostavka Tomislava Banovića zbog neovlašćenog istupanja i potpisivanja navedenog sporazuma s Vladom RS.

Vremeplov: Rođen Lukijan Mušicki

Na današnji dan  17. februara 1777. godine rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu “De arte poetica” znao je napamet. Dela: “Glas harfe šišatovačke”, “Glas narodoljupca”, “Slaveno-srpska gramatika”, sastavio je “Srpsku bibliografiju” kao i “Životopis srpskih arhiepiskopa”, priredio je “Izbor basana” (D. Obradovića).

Vremeplov: Umrla Eustahija Arsić

Srpska književnica Eustahija Arsić, “prva slavjanoserbska spisateljica” umrla je na današnji dan  17. februara 1843. godine. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: “Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj” i “Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh”.

Vremeplov: Rođen Jovan Dučić

Na današnji dan  17. februara 1871. godine rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom “Pjesme”, izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu (“Jutra sa Leotara”), putopise (“Gradovi i himere”, “Pismo iz Ženeve”, “Pismo s Alpa”, “Pismo iz Španije”), eseje (“Blago cara Radovana”, “Moji saputnici”, “Staza pored puta”), studije (“Grof Sava Vladislavić”), političku publicistiku (“Verujem u Boga i u srpstvo”). Umro je u SAD 1943. duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana, SAD, posle čega su preneseni u otadžbinu i položeni u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

Vremeplov: Spaljen Đordano Bruno

Na današnji dan 17. februara  1600. Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno spaljen u Rimu kao jeretik, na osnovu presude Inkvizicije.

Vremeplov: Rođen Arkanđelo Koreli

Italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor baroknih dela za gudačke instrumente u XVII veku  rođen je na današnji dan 17. februara 1653. godine.

Vremeplov: Umro  Hajnrih Hajne

Na današnji dan  17. februara 1856. u Parizu umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo.

Vremeplov: Demonstracije zbog odbijanja da se prizna ilegalni Albanski univerzitet

Albanci u Tetovu, u Makedoniji, na  današnji dan 17. februara  1995.  počeli masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni Albanski univerzitet u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo jedan demonstrant, dosta njih povređeno.

Studenti pomažu u borbi protiv narkomanije u školama

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar sastao se u sredu  sa studentima Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su izrazili želju da daju svoj doprinos u radu Komisije za borbu protiv narkomanije u školama. Tom prilikom ministar zdravlja pozdravio je inicijativu studenata i istakao značaj vršnjačke edukacije za pravilno i pravovremeno edukovanje učeničke i studentske populacije. Pored toga, ministar Lončar istakao je na sastanku da će Ministarstvo zdravlja pružiti punu podršku formiranju Centra za edukaciju o štetnosti psihoaktivnih supstanci pri Farmaceutskom fakultetu, navedeno je na sajtu Ministarstva zdravlja. Studenti farmacije, zajedno sa dekanom ovog fakulteta prof. dr Slađanom Šobajić i šeficom katedre za toksikologiju prof. dr Mirjanom Đukić, izneli su predloge i ideje kako mogu da se uključe u programe prevencije koje organizuje Komisija za borbu protiv narkomanije u školama. Oni su se zahvalili ministru što ih je podržao da daju svoj doprinos izgradnji zdravog društva.

About the Author

admin