Brnabić: Algoritamski način razmišljanja od I razreda OŠ

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je 14. februara da će veliki značaj imati i usvojena uredba kojom se definišu kriterijumi za odobravanje boravka u Srbiji za inostrane osnivače inovativnih startapova i investitore, saopštio je njen kabinet. Kako se navodi u saopštenju, premijerka je ocenila na sednici Saveta za informaciono preduzetništvo i inovacione tehnoligije da će Srbija na taj način nastaviti sa uvođenjem podsticaja za strane investitore i podizanjem atraktivnosti svog poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima.

Na sednici je rečeno da implementacija informatike od prvog razreda osnovne škole uključuje oblasti digitalno društvo, bezbedno korišćenje digitalnih uređaja i algoritamski način razmišljanja. Rečeno je i da je za ovu godinu predviđen set mera podrške nastavnicima informatike, od kojih su najvažnije stipendiranje budućnih nastavnika tokom školovanja i uključivanje predavača iz privrede u izvođenje nastave, kao i kreiranje novog master studijskog programa od nacionalnog značaja iz oblasti informacionih tehnologija programiranja, analize podataka, organizacije i umetnosti.

Predsednica vlade istakla je da je tokom poslednje dve godine prioritet vlade bio promocija podsticaja, stvaranje uslova za dobro poslovno okruženje i razvoj startap preduzetništva. Ocenila je da će za unapređenje poslovnog okruženja i dalji razvoj ovog sektora, veliki značaj imati i usvojena uredba kojom se definišu kriterijumi za odobravanje boravka u Srbiji za inostrane osnivače inovativnih startapova i investitore. Srbija na ovaj način, kako je objasnila, nastavlja sa uvođenjem podsticaja za strane investitore i podizanjem atraktivnosti svog poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima. Kao najvažnije projektne oblasti za tekuću godinu navedene su, izgradnja i osnaživanja inovacione infrastrukture, ulaganja u razvoj ljudskog kapitala i stvaranje uslova za konkurentno okruženje inovacionih i tehnoloških kompanija.

Premijerka je istakla da su u pripremi i strategija pametne specijalizacije i strategija industrijskog razvoja, čije se usvajanje uskoro očekuje, a kojima će biti nastavljeno stvaranje neophodnih uslova za razvoj privrede i poslovnog okruženja i osnaživanje inovativnog sektora. Ona je navela da je prevashodan zadatak za ovu godinu i širenje širokopojasnog interneta koji će obuhvatiti oko 600 naselja, odnosno 90.000 domaćinstava.

Predsednica vlade najavila je da se do kraja godine planira otvaranje naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku, koji će zajedno sa Beogradom i Novim Sadom, činiti najveću mrežu naučno-tehnoloških parkova u regionu. Na sednici je istaknuto da je izvoz u IKT sektoru u prethodnoj godini bio oko dva puta veći nego u 2016. godini, kada je Savet osnovan. Dodaje se da se očekuje da će finalni rezultati za 2019. pokazati izvoz od preko 1,4 milijarde evra. Suficit u 2019. godini u razmeni IКT usluga je kako je navedeno, najveći suficit u razmeni bilo koje robe ili usluge iz Srbije i doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) oko 0,6 odsto, što predstavlja 15 odsto tog ukupnog rasta.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević rekao je da je za kupovinu računara za škole širom Srbije izdvojeno 860 miliona dinara, a kako je istakao, to je prvi korak za unapređenje ove oblasti. On je ocenio da je program informatičke pismenosti u školama podignut na najviši mogući nivo, i da je do kraja naredne godine planirano i uvođenje 10.000 novih digitalnih učionica.

Nova Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027.

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja započelo je prvu u nizu stručnih konultacija o okviru za izradu ,,Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027.,, koja je danas za oblast predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja predstavljena stručnoj javnosti. Ministar Mladen Šarčević dao je pregled trenutnog stanja u obrazovanju i ostvarenosti ciljeva postojeće Strategije. Apostrofirani su i izazovi na kojima će se zasnivati  prioriteti u narednom periodu.

Ministar Šarčević je kao opšte strateške ciljeve naveo: unapređenje sveukupnog kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja, klađivanje sistema obrazovanja sa neposrednim i razvojnim potrebama pojedinaca, ekonomskog, socijalnog, kulturnog konteksta kroz povećanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja, povećanje obuhvata stanovništva obrazovanjem od predškolskog vaspitanja i obrazovanja do visokog obrazovanja i celoživotnog učenja, obezbeđivanje svima prava na kvalitetno i inkluzivno obrazovanje, osposobljavanje i celoživotno učenje i reafirmacija uloge obrazovanja u društvu i državi.

Sadašnji sistem čini mreža od 445 ustanove i to: 162 javne predškolske ustanove sa 2.464 objekata i 283 privatne predškolske ustanove sa 378 objekata. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se i u osnovnim školama koje realizuju pripremni predškolski program. Prema podacima republičkog Zavod za statistiku, 2018/19. godine je 218.567 dece uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje (55,4%). Pripremnim predškolskim programom obuhvaćeno je 65.067 dece (97,06%). Zabeleženo je povećanje obuhvata dece uzrasta od 3 do 5 godina predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem. U 2018. obuhvat je iznosio 61.3% dece uzrasta od 3 do 5 godina starosti, u odnosu na 52% u 2016. godini, izjavio je ministar Šarčević.

Prema njegovim rečima nova koncepcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji „Godine uzleta“, kao sastavni deo Pravilnika o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, doneta je 2018. godine.

Trenutno se sprovode reformski procesi koji imaju za cilj povećanje obuhvata dece putem povećanja prostornih kapaciteta, većim angažovanjem lokalnih samouprava na promociji ovog nivoa obrazovanja i savremenim pristupima, što je posebno vidljivo u pomenutim „Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, dodao je Šarčević.

Govornici iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja su predstavili najvažnije oblasti kroz koje će se ostvarivati prioriteti.

Državni sekretar Anamarija Viček predstavila je program za manjine, reafirmaciju vaspitne uloge škole i e-obrazovanja, inkluziju kao i obrazovne politike zasnovane na podacima. Pomoćnik ministra Milan Pašić govorio je o metodologiji izrade strategije, dopunskoj nastavi u inostranstvu kao i o povećanju obuhvata i smanjenju osipanja. Posebni savetnik ministra Gordana Kosanović istakla je značaj inicijalnog obrazovanja zaposlenih, dok je Jasmina Đelić načelnik Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava predstavila jednosmenski rad, samo i eksterno vrednovanje i nove strandarde. Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zlatko Grušanović istakao je koliko su udžbenici u skladu sa novom paradigmom i govorio o profesionalnom razvoju zaposlenih i novim resursima. Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović i zamenik direktora Gordana Čaprić predstavili su praćenje i evaluaciju ocenjivanja, nacionalnih testiranja i malu maturu kao i kompentencije i programe.

U fokusu nove strategije biće razvoj ključnih kompetencija učenika, povećanje obuhvata na svim nivoima obrazovanja, osnaživanje i razvoj ljudskih resursa i osavremenjivanje nastave i uslova u kojima se odvija.

Učesnici konsultacija bili su predstavnici stručne javnosti: vaspitači, nastavnici, direktori, stručna društva, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, nastavničkih fakulteta, sindikata, organizacija civilnog društva, kao i predstavnici međunarodnih partnerskih organizacija. Prepoznajući važnost obrazovanja za rešavanje društvenih i ekonomskih izazova, Evropska unije pruža podršku Srbiji u sprovođenju reforme obrazovanja. U narednih nekoliko meseci, pored Beograda stručne konsultacije biće održane i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Ministarstvo: Uspešna saradnja Srbije i Japana

„Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je 11. februara sa ambasadorom Japana Nj.E. Đunići Marujama. Na sastanku održanom u Ministarstvu  prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ministar Šarčević istakao je da nedavna poseta Japanu bila izuzetno uspešna i izrazio nadu da će se postojeća saradnja u oblasti obrazovanja i nauke sa Japanom produbiti i nastaviti“, saopštilo je Ministarstvo. „On se zahvalio domaćinima u Japanu na gostoprimstvu i podršci uz uverenje da će saradnja obrazovnih i naučnih institucija Srbije i Japana ojačati. Poseta naše delegacije Japanu je bila samo početak realizacije već uspešne saradnje i  predstavili smo samo deo naučnih aktivnosti“, kaže se u saopštenju. „Radimo na tome da uključimo sve bitne činioce iz naučne zajednice kako bi napravili šire predloge saradnje sa Japanom. Neki će biti bazirani na postojećoj, a neki zasnovani na novim vidovima saradnje kad je u pitanju nauka“ – rekao je ministar.

Državni sekretar prof. dr Vladimir Popović istakao je da je poseta Japanu bila izuzetno uspešna i da će u cilju produbljivanja saradnje Srbije i Japana, Ministarstvo pripremiti program kojim će se podržati bilateralna saradnja i mobilnost istraživača. On je naveo da će se  na takav način osnažiti naši istraživački potencijali i pospešiti uspešna saradnja dve zemlje. 

Sastanku su prisustvovali  i  pomoćnici ministra dr Marina Soković i prof. dr Viktor Nedović.  

Javna nabavka interaktivnih tabli sa projektorom za škole u APV

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice Autonomne pokrajine Vojvodina,  u ime i za račun 502 ustanove obrazovanja sa teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine u skladu sa Odlukom o sprovođenju postupka javne nabavke od strane više naručilaca broj: 128-404-23/2020-1 od 14.1.2020. godine. Spisak ustanova obrazovanja sastavni je deo konkursne dokumenatcije za javnu nabavku dobara – interaktivne table sa projektorom. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina br.16, Novi Sad, Internet stranica Naručioca:  www.puma.vojvodina.gov.rs.

Način preuzimanja Konkursne dokumentacije, odnosno internet adresa gde je Konkursna dokumentacija dostupna: Portal javnih nabavki http://portal.ujn.gov.rs/  i na internet adresi Naručioca www.puma.vojvodina.gov.rs

Ponuda se sa pripadajućom dokumentacijom, podnosi se u zatvorenoj koverti ili kutiji na adresu Naručioca: Autonomna pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, 21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina br. 16, sa obaveznom naznakom na licu koverte ili kutije: “Ne otvarati-ponuda za javnu nabavku dobara – interaktivne table sa projektorom JNOP 1-ZN/2020”, poštom ili lično preko pisarnice pokrajinskih organa (budu primljene u pisarnicu Naručioca – radno vreme pisarnice je ponedeljak – petak od 8:00 do 16:00 časova). Na poleđini koverte ili kutije obavezno navesti naziv  i adresu ponuđača, broj telefona i ime osobe za kontakt. Ponuda se podnosi na obrascu ponude, koji je sastavni deo Konkursne  dokumentacije, jasna i nedvosmislena, otkucana ili napisana neizbrisivim mastilom i sa potpisom ovlašćenog lica ponuđača. Ponuđač je u obavezi da u ponudi navede sve tražene podatke na Obrascu ponude i da istu potpiše. Rok za podnošenje ponuda je  17.03.2020. godine do 11  časova. Lice za kontakt:  Dijana Katona, tel: 021/4874427, dijana.katona@vojvodina.gov.rs.

Unaprediti već dobru saradnju Srbije i Egipta

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević  razgovarao je 14. februara sa ambasadorom Arapske Republike Egipat u Srbiji Amrom Alguvejliem. Na sastanku održanom u Ministarstvu, razgovaralo se o saradnji dve zemlje u oblasti obrazovanja i nauke.  Postoji obostrani interes Srbije i Egipta za unapređenjem već dobrih bilateralnih odnosa. Postoji mnogo razloga da našu saradnju u oblasti prosvete, nauke i tehnologije podignemo na viši nivo, rekao je ministar Šarčević, i dodao da odnose dve zemlje  karakteriše tradicionalno prijateljstvo jer su Beograd i Kairo bili osnivači velikog Pokreta nesvrstanih koji i danas postoji.

Ambasador Amr Alguvejli pozvao je ministra Šarčevića da poseti Egipat i učestvuje na Globalnom forumu o obrazovanju i nauci, koji se održava pod pokroviteljstvom predsednika Egipta, a na kome će biti učesnici iz celog sveta. Tom prilikom predviđeno je da se potpiše Memorandum o saradnji između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa ministarstvima douniverzitetskog obrazovanja,  visokog obrazovanja i nauke Egipta.Pored interesa za daljim unapređivanjem saradnje, konstatovano je da su prisutne velike mogućnosti da dalji razvoj u svim oblastima.

Sastanku su prisustvovali i državni sekretar prof. dr Vladimir Popović i pomoćnik ministra prof. dr Viktor Nedović.

Osnovano Udruženje somborskih učitelja

Kao kolevka novoveke prosvete ne samo Srba, već i svih Južnih Slovena, Sombor i danas slovi kao sredina koja ceni učitelje i njihovo teško, zahtevno i odgovorno poslanje. Na viševekovnoj tradiciji glasovite Preparandije, prve preteče visokog obrazovanja u Srba i ostalog slovenskog življa na jugu prostrane Habzburške imperije, oslonjena je i današnja somborska prosveta. Osnivački skup Društva učitelja Sombora održan je upravo u zdanju koje je srpskoj crkvi i njegovim učiteljima zaveštao patrijarh Georgije Branković, naslednik trona Svetog Save, koji slovi za jednog od najvećih neimara među srpskim duhovnim arhipastirima.

Ciljevi ovog udruženja usmereni su ka afirmaciji učiteljskog poziva, negovanju etike nastavničkog poziva, stručnom usavršavanju, podsticanju inovacija u obrazovnom procesu i ostvarivanju saradnje sa ustanovama i institucijama. Osnivanje su podržali član Gradskog veća Nemanja Sarač, u ime Grada Sombora, načelnik Školske uprave Borislav Staničkov, direktor Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Milan Stakić, Savez učitelja Republike Srbije, Udruženje vojvođanskih učitelja, Društvo učitelja opštine Kula, Društvo učitelja Beograd i Društvo učitelja Arilje. – Kada smo osnivali Centar za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju naša namera je bila da to ne bude samo mesto gde će se prosvetni radnici usavršavati isključivo u stručnom smislu, nego da im daje i drugu podršku. Drago mi je da nakon godinu dana postojanja Centar to uspeva i da se svi ovde okupljamo i radimo na nekim ciljevima koji su bitni za prosvetu u Somboru – rekao je član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Nemanja Sarač.

Načelnik Školske uprave Borislav Staničkov poželeo je uspešan rad Društvu i da nastave gde su prethodnici stali 2006. godine. Na istoj osnivačkoj skupštini usvojen je Statut i Poslovnik o radu skupštine somborskih učitelja, za predsedavajućeg je izabrana Ružica Vukelić, za zapisničara Tatjana Kolar, a članove skupštine Društva čine delegati iz 15 osnovnih škola.      

Stalan posao za 55 prosvetara u zrenjaninskim školama

Ministarstvo prosvete objavilo je tabelarni prikaz radnih mesta za koje je nadležna komisija dala saglasnost za raspisivanje konkursa za radno angažovanje na neodređeno vreme.  U pitanju su radna mesta na kojima su zaposleni u prosveti angažovani na određeno vreme još od 2014. i 2015. godine, a koji imaju punu normu. U prvoj fazi, kako je najavio ministar Mladen Šarčević, posao na neodređeno vreme dobiće oko 5.000 zaposlenih u prosveti Srbije. Što se tiče teritorije koju pokriva Školska uprava u Zrenjaninu, u prvoj fazi na posao na neodređeno vreme može da računa 350 zaposlenih, a samo na području grada Zrenjanina njih 55. Na spisku su ne samo nastavnici nego i sekretari škola, domari, servirke i spremačice, pokazuje dokument koji je objavilo Ministarstvo prosvete.

Jedna od škola koja je u prvoj fazi dobila mogućnost da na neodređeno vreme zaposli nastavnike je Muzička škola „Josif Marinković“ iz Zrenjanina. – U pitanju su uglavnom nastavnici koji predaju određene instrumente – harfu, klavir, gitaru… Reč je o mladim ljudima, uglavnom našim bivšim učenicima. Mogućnost stalnog zaposlenja znači i školi, ali i njima, jer će kao stalno zaposleni moći da ostvare neka prava koja do sada nisu mogli. Na primer, nisu bili kreditno sposobni. No, i dalje to nije sigurnost, jer se mi u školi svake godine prebrojavamo. Stalan posao kod nas je uvek u vezi sa brojem učenika koje upišemo – rekla je direktorka Muzičke škole „Josif Marinković“ Danijela Derikrava. Kako je objasnila Derikrava, predstoje im određene procedure koje je potrebno ispoštovati, a sledi i raspisivanje konkursa.

Prvi projekat odžačke Kancelarije za mlade: Niče teretana na otvorenom

Učešćem na Konkursu Ministarstva sporta i omladine, odžačka Kancelarija za mlade obezbedila je sredstva za realizaciju projekta Fitnes centar na otvorenom. Vrednost projekta je 1,8 miliona dinara, a rok za završetak radova ističe krajem marta.Radovi su, zahvaljujući lepom vremenu već počeli na zelenoj površini ispred Osnovne škole „Branko Radičević“ u Odžacima.

Kancelarija je uspela da obezbedi sredstva udruženim snagama sa članom Opštinskog veća zaduženim za omladinu i sportNebojšom Nikolićem kao i Opštinskim Sportskim savezom. Koordinator Kancelarije za mlade, Vanja Kosovac je istakla da trening na otvorenom spaja dve aktivnosti koje unapređuju generalno zdravlje, kretanje tela i provođenje vremena u prirodi i da će takve aktivnosti umnogome doprineti boljem razvoju mladih i zdravijem okruženju.

Odobreno još 13 stipendija u Bačkoj Palanci

Nedavno je predsednik opštine Bačka Palanka Branislav Šušnica uručio 150 stipendija, od kojih je 90 za studente i 60 za učenike. Naknadno je Šušnica iskoristio svoje diskreciono pravo i dodelio još 13 stipendija – četiri studenske i devet učeničkih. Iznos je isti i za studente u školskoj 2019-20. godini iznosi 5.000, a za učenike 4.000 dinara mesečno. Obrazlažući svoju odluku Branislav Šušnica je rekao da je uzeo u obzir i socijalno ugroženo stanovništvo, tačnije decu koja žive u takvim porodicama, a kako bi im se olakšalo školovanje.

Radionica „Biram francuski“ u Somboru

Kada je pre više od tri decenije u Somboru organizovano Društvo srpsko-francuskog prijateljstva, pre svega zahvaljujući entuzijazmu čuvenog Emila Brajdića, veliki broj Somboraca uključio se u njegov rad što je rezultiralo povećanim interesovanjem ovdašnjih žitelja i za učenje francuskog. Rad ovog društva je usled smrti svog osnivača poodavno zamro, ali su plamen frankofonije preuzeli, kao svojevrsni „čuvari vatre“ u ovdašnjim osnovnim i srednjim školama prosvetni radnici. Tako je i u OŠ „Avram Mrazović“, u kojoj učenici od 2003. godine kao drugi strani jezik uče upravo francuski, nastavljena saradnja sa Francuskim institutom.

Nedavno je organizovana i radionica „Biram francuski“, za koju su gosti i ujedno voditelji radionica, Lise Lemoine, Sophie Ramakistin i Simon Sćoonbroodt odabrali aktivnost „Sve boje i zastave Francuske”. Na ovu temu radili su sa učenicima četvrtog razreda, koji su kroz igru i smeh učili, pogađali, pamtili, boje, zastave, čak i nazive zemalja u kojima se govori francuski. Ove školske godine su na poziv za saradnju vrata svojih učionica otvorile učiteljice Tatjana Kolar, Natalija Pavkov, Sonja Orlić i Sofija Dubravac. Njihovi učenici su tako imali priliku da se upoznaju sa francuskim jezikom pre ulaska u peti razred i da steknu orijentacionu sliku kako bi to moglo da izgleda. Učiteljice su takođe bile u učionicama kao moralna podrška đacima. Kako kažu, reakcije posle radionica su najbolji dokaz koliko su bile uspešne i koliko su se svidele učenicima. – Budući da ovakav vid učenja, druženja i saradnje doprinosi svima, trudićemo se da nastavimo i dalje ovako – prenela je koordinatorka Biljana Štrbac, nastavnica francuskog jezika.

Palančani pamte svoje fizičare, arhitekte, glumce…

Bačka Palanka, a naspram, na primer, Novog Sada, Beograda i velikih svetskih gradova, jeste mala varoš, ali zato, kao i druga, čak i manja mesta, ima svoje, pa i nacionalne velikane. Naravno, nije uslov da bi ste bili svetski velikan u bilo kojoj oblasti života i stvaralaštva da ste rođeni i odrasli u svetskoj metropoli. Tamo se ode na školovanje i ostane, pa se tako i u ličkom Smiljanu i banatskom Idvoru diče svojim Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom koji su se dokazivali u Americi i belom svetu. Nema Bačka Palanka, barem se do sada nije otkrilo, naučnike takvog kalibra, ali ima one koji su se dokazivali na ovim prostorima Balkana, a  Palančani (ni)malo znaju o njima. Prvi advokat, na primer, u ovoj varoši, a preminuo je krajem 19. veka, bio je Karl Mezei koji se smatra za tvorca moderne Palanke kao urbane sredine. Iz ove varoši je i svetski priznat slikar Franc Ajzenhut. U Novom Sadu je živeo, a i ovde je radio i Nikola Mirkov koji je studirao tehničke nauke u Beču i Budimpešti, opredelio se za vodoprivredu, nastavljajući ideju Jožefa Kiša, pa se smatra za idejnog tvorce sistema Dunav – Tisa – Dunav.              

Doktor Andrija i njegov otac Aleksandar Dembic, prvi lekar u Staroj Palanci, ostavili su traga u pričama Palančana kada je reč o zdravstvu. Iz ove varoši je i Radivoj Uvalić, prvi profesor i prvi dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Za Rahelu Ferari se zna da je rođena Zemunka, ali je osnovnu školu ova nacionalna filmska diva završila baš u Bačkoj Palanci, a građansku u Novom Sadu. Njena jevrejska porodica Frajnd kolonizovala se krajem 18. veka u poznatu palanačku ulicu Kaloš. Ovde se dugo razmiljalo, još pre četvrt veka kada je početa izgradnja zgrade novog pozorišta, da mu se nadene ime po Raheli Ferari, ali zgrada još stoji prazna, pa nema ni imena.               

Među istorijski važne ljude Bačke Palanke, između ostalih, spada i Radovan M. Zavišić, rođeni Somborac. Doktorirao je prava u Pečuju, a u Palanci je živeo i radio. Ostao je zapamćen kao profesor, ali i kao prevodilac koji je prvi na srpski jezik preveo Žil Vernov „Put oko sveta za 80 dana”. Preminuo je na pragu poslednje decenije prošlog veka, a kolege ga pamte po tome što je govorio nemački i francuski, usvršio latinski, naučio mađarski i italijnski, znao slovački i romski…

Primarijus fiziologije Zaviša M. Zavišić, studije medicine počeo je u Beogradu, a završio u Segedinu. Ceo radni vek proveo je u Palanci gde je svojevremeno bio direktor Dispanzera za TBC i direktor Doma zdravlja. Pre par godina preminuo je Palančanin Milan Pališaki, poznati arhitekta koji je živeo u Beogradu, bio profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti sa statusom istaknutog umetnika. Sa svojim projektima, postavkama izložbi obišao je ceo svet. Njegova vizija enterijera krasila je jugoslovenske paviljone na svetskim izložbama u Tokiju, Vankuveru i Sevilji. Puno dela projektovao je u Beogradu, po svetu, ali i u Bačkoj Palanci ostavio je uspomenu na sebe.               

Milan V. Kurepa, doktor fizičke, upokojio se pre tačno dve decenije, a na njega podseća ovde njegova rodne kuća u samom centru varoši, popularnoj Uzanoj ulici koja nosi njegovo ime. Diplomirao je u Beogradu, a specijalizaciju iz oblasti interakcije atomskih čestica na univerzitetu u Liverpulu.  Kao fizičar, svojevremeno, radio je u Institutu nuklearnih nauka u Vinči gde je 1985. godine izabran za naučnog savetnika. Bio je, zapisali su istoričari, rukovodilac Labaratorije za fiziku atomskih sudara. Na PMF u Beogradu bio je docent, vanredni i redovni profesor, dopisni član SANU, bio je prvi predsednik Udruženja profesora i istraživača Jugoslavije.

Vremeplov: Veliki štrajk

Revoltirani izjavom Tomislava Banovića, predsednika veća SSSS koju je dao Drugom dnevniku RTS-a 16. i 17. februara učesnici pregovora su izdali saopštenje za javnost u kome se kaže: „Informacija koja je objavljena u Drugom dnevniku RST je netačna i sračunata da unese pometnju među decom i roditeljima kako bi roditelji izvršili pritisak na prosvetne radnike. Vlada se služi nečasnim postupcima, dezinformacijama, kako bi razbila opravdani štrajk i jedinstvo prosvetnih radnika, naročito u sredinama koje su dovoljno neobaveštene.  Radnici u obrazovanju pregovaraju preko svog pregovaračkog tima koji je sastavljen od predstavnika svih sindikata prosvetnih radnika i niko drugi sem tog tima nema pravo i legitimitet da potpiše bilo šta u ime prosvetnih radnika. Iz toga proizilazi da je Sporazum potpisan između Banovića i Marjanovića nelegitiman i neobavezujući za radnike u obrazovanju. Kao ljudi ne pristajemo da budemo po ko zna koji put izigrani, te vas obaveštavamo da se u ime dostojanstva profesije, časti i pameti obustava rada nastavlja sve do postizanja sporazuma između Vlade Srbije i legitimnog pregovaračkog tima prosvetnih radnika“.

Na današnji dan u utorak 18. februara  1997. godine   sazvana je i vanredna sednica RO samostalnog sindikata kojoj su prisustvovali i Tomislav Banović, predsednik Veća SSSS, i Slobodan Jovanović, sekretar Veća. Na dnevnom redu bila su tri pitanja: Predlog “Sporazuma” pregovaračkog tima ovog sindikata koji je 16. februara (nedelja) potpisao Banović i Informacija o dogovoru sva tri sindikata društvenih delatnosti o daljoj zajedničkog aktivnosti prema potpisanom sporazumu i odnosu prema Savezu sindikata Srbije.

Pregovarački tim svih sindikata obrazovanja koji je ovlašćen za pregovore s Vladom dobio je ponovo poverenje Odbora kao jedini legitiman, te da može i mora što pre nastaviti pregovore s Vladom tamo gde su zaustavljeni 16. februara. Jednodušno je odbačen “Sporazum” između Banovića i Marjanovića, a predsednik VSSS je pozvan na odgovornost. Ovaj sindikat će pokrenuti postupak za utvrđivanje odgovornosti i smenu Banovića shodno Statutu SSS. Pregovarački tim je dobio „odrešene ruke“ u pregovorima s Vladom, ali je precizirana donja granica: povećanje plata kroz uvećanje koeficijenata za 30 odsto, plus poštovanje cena rada od januara u iznosu od 242 dinara i isplatu zaostalih plata po desetodnevnom ciklusu, s tim što zaostale zarade za decembar i januar treba isplatiti odmah.

Dragan Karajović, predsednik Odbora obrazovanja je izložio genezu pregovora, činjenicu da su se gotovo „našli“ sa Vladom i potom je u drugom TV dnevniku stiglo saopštenje o potpisanom Sporazumu. Za sindikalni predlog su se, potom, izjašnjavali predstavnici svih okružnih odbora i on je u većini podržan kao platforma za dalje pregovore.

Ono, međutim, oko čega se rasprava o prvoj tačci vrtela u krug puna četiri sata, jeste ponašanje Tomislava Banovića, koji je po oceni ljudi iz pregovaračkog tima vršio na njih pritisak u Vladi u nedelju uveče, a potom samoinicijativno, uz asistenciju Dobrice Savića, predsednika SSS Beograda, sa Marjanovićem završio posao. Nakon direktnog pitanja članova RO predsedniku Veća da li je Sporazum koji je on potpisao za njih i punovažan (s obzirom na to da je i bez pečata i bez datuma i bez njihove saglasnosti potpisan) i upozorenje od Dragana Zlatkovića da im ne drži lekcije, Banović je napustio sednicu.

Članovi ROS su bučno reagovali i na, kako rekoše, „sramno saopštenje“ koje je dao predstavnik Veća u kome prosvetne radnike naziva rušiteljima sistema.

Pošto se Banović pozivao na svoje pravo arbitra u navodnom sporu pregovarača i Vlade, pročitan je deo Opšteg kolekktivnog ugovora o arbitraži, iz kojeg proizilazi da predsednik Veća SS Srbije na arbitriranje nema pravo.

Vremeplov: Umro Martin Luter

Na  današnji dan 18. februara 1546. godine umro je nemački verski reformator Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji među vođama evropske crkvene reformacije. Sin rudara, prema očevoj volji počeo je da studira pravo, ali je ubrzo stupio u monaški red avgustinaca. Izložio je 1517. zahtev za reformu Crkve u 95 teza, koje je prikovao na vrata katedrale u Vitenbergu, i pozvao je na raspravu sve koji se s tim ne slažu. Papa Lav X isključio ga je iz rimokatoličke crkve, ali se njegovo učenje proširilo Nemačkom i zahvatilo sve društvene slojeve, pretvorivši se u široki narodni pokret protiv papske vlasti. Osuđivao je deformacije, licemerje i korupciju rimske crkve, posebno oštro nastojanje pape Lava X da prodajom indulgencija, kojima su “iskupljivani” čak i budući gresi, namakne novac za dovršenje hrama Svetog Petra u Rimu. Njegovo učenje proširilo se kasnije i na druge zemlje, a Luterovi spisi i prevod Biblije odlučujuće su uticali na stvaranje jedinstvenog nemačkog književnog jezika.

Vremeplov: Umro Mikelanđelo

       Italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse umro je na današnji dan  18. februara  1564. godine. U kamenu je klesao savršene proporcije ljudskog tela. U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu oslikao je prizore iz Starog zaveta, uključujući ogromni “Strašni sud”. Sagradio je Lorencovu biblioteku u Firenci, u Rimu je projektovao trg Kampodiljo, dovršio je palatu Farneze i radio na crkvi Svetog Petra. Pisao je stihove (“Soneti”, “Madrigali”). Skulpture: “David”, “Mojsije”, “Robovi”, “Jutro”, “Veče”, “Dan”, “Noć”, “Pijeta”.

Vremeplov: Rođen Alesandro Volta

Na današnji dan 18. februara  1745. godine rođen je italijanski fizičar Alesandro Volta, koji je izučavajući elektricitet pronašao elektrofor, galvanski element, bateriju galvanskih elemenata (Voltin stub). Po njemu su mnogi pojmovi u fizici dobili ime – volt (oznaka V), voltamper (oznaka VA), Voltin luk.

 Vremeplov: Rođen Petar Krstić

  Srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike rođen je na današnji dan 18. februara  1877. godine. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola “Stanković” i “Mokranjac” u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik “Muzičkog glasnika”. Dela: muzika za komade “Ajša”, “Koštana”, “Dorćolska posla”, “Kosovska tragedija”, opera “Zulumćar”, “Ženidba Janković Stojana” (nedovršena), orkestarski “Skerco d-mol”.

Vremeplov: Umro Stojan Novaković

Na današnji dan 18. februara 1915 umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, osnivač i lider Napredne stranke. Bio je  bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Južnoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministrastvu spoljnih poslova. Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je šef srpske delegacije koja je zaključila 1912. mir sa Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istoriografije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa čak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis “Vila”. Njegovom zaslugom štampani su “Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka” i “Zakonik Stefana Dušana cara srpskog” (prvo naučno, kritičko izdanje). Dela: “Vaskrs države srpske”, “Srbi i Turci XIV i XV veka”, “Selo”, “Balkanska pitanja”, “Istorija srpske književosti”, “Srpska gramatika”.

Vremeplov: Rođen Miloš Forman

  Češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik “novog talasa” u češkoj kinematografiji rođen je na današnji dan  18. februara 1932. godine. Proslavio se filmovima “Let iznad kukavičjeg gnezda”, snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, “Amadeus”, za koji je takođe dobio Oskar, “Kosa”, “Svlačenje”, “Narod protiv Larija Flinta”.

Vremeplov: Umro Gistav Šarpantje

Na današnji dan 18. februara   1956. godine  umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje koji je 1902. osnovao “Konzervatorijum Mimi Pinson”, namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom “Lujza” (1900), kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera i Verlena.

Vremeplov: Umro Robert Openhajmer

Na današnji dan 18. februara 1967. godine umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme “makartizma” bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu.

Američki univerziteti pod istragom zbog stranih donacija

Američki državni sekretarijat za obrazovanje istražuje višemilionske donacije koje su između ostalih primali i univerziteti Harvard i Jejl. AP izveštava da je pokrenuta šira kontrola tokova novca koji se sliva u američke univerzitete iz stranih zemalja, naročito onih koje su „neprijateljski nastrojene” prema SAD, kao na primer Iran, Katar, Kina ili Saudijska Arabija. Pod lupom istražitelja su i univerzitet Džordž Taun u Vašingtonu i teksaški A&M, a cilj je da se uspostavi efikasnija kontrola donacija iz inostranstva i poboljša transparentnost. Prema američkim zakonima univerziteti su dužni da prijave svaku donaciju veću od 250 hiljada dolara, ali prema rečima državne sekretarke za obrazovanje Betsi de Vos zakon se često ne poštuje. „Nažalost, što više istražujemo, pronalazimo sve više primera da univerziteti ne prijavljuju neke donacije, ili čak uopšte ne prijavljuju donacije”, upozorila je de Vos, prenosi Tanjug.

Sa Harvarda i Jejla odgovaraju da je u toku postupak interne provere i najavljuju zvanična saopštenja o navodnim prekršajima. Prošlog meseca jedan profesor Harvarda je optužen da je lagao o svojim vezama sa kineskim programom za „vrbovanje” saradnika u SAD i novcu koji je primao od kineske vlade za svoja istraživanja. Taj profesor je uhapšen, a iz sekretarijata za obrazovanje je stiglo upozorenje da je Harvardu neophodna pojačana institucionalna kontrola o prilivima stranog novca, jer ima propuste i ne prijavljuje sve donacije iz inostranstva.