Plate naučnika po starom: Od 75.000 124.000 dinara

Vlada Srbije donela je Uredbu o raspodeli novčanih sredstava akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, koja važi godinu dana. Ona predstavlja prelazno rešenje do početka potpune primene Zakona o nauci i istraživanjima, donetog prošle godine, koji predviđa institucionalno finansiranje naučnih institucija, pišu “Novosti” u izdanju od utorka.

Primena ovog zakona počela je 1. januara, a on je predvideo mogućnost da se najduže u trajanju od dve godine donesu prelazna rešenja, poput ove uredbe kojom su, inače, obezbeđena sredstva za plate naučnika, plaćanje režija i materijalnih troškova istraživanja.

Unutrašnju preraspodelu sredstava vrši direktor instituta ili dekan fakulteta, a oni su bili dužni da Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dostave detaljan godišnji plan rada i spiskove zaposlenih, kako bi novac na vreme bio uplaćen. “Plate naučnika biće iste kao i do 31. decembra 2019. sa pripadajućim povećanjem u 2020. godini, a ono iznosi 10 odsto, koliko je Vlada povećala plate za nauku”, kaže za “Novosti” Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke Srbije. To znači da će raspon plata u nauci biti između 75.000 dinara, koliko ima naučnik najniže kategorije, do 124.000 dinara, koliko mesečno prima naučnik sa najvišim zvanjem.

Sporazum Ministarstva i ASS: Atletika ponovo u školama

Atletski savez Srbije (ASS), Ministarstvo prosvete i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta potpisali su juče sporazum na osnovu kojeg se atletika, kao bazični sport, vraća u Osnovne škole. Protokolom, koji su potpisali predsednik ASS Veselin Jevrosimović, ministar prosvete Mladen Šarčević i profesor Milan Stošić, predviđeno je da se od jeseni kroz pilot projekte u Novom Sadu, Subotici, Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Užicu, atletika nađe među izbornim predmetima za školsku decu od prvog do četvrtog razreda.

 “Inicijativa je pre dve godine pokrenuta u jednom neformalnom razgovoru sa ministrom Šarčevićem, da vratimo bazični sport u škole i da krenemo od atletike. Ovo je veliki dan za atletiku, zadatak je da se obuči nastavni kadar, 600 profesora, do dvoranskog Svetskog prvenstva 2022. godine u Beogradu”, izjavio je Jevrosimović.

Ministar Šarčević istakao je da je ovo jedan od načina razvoja sporta među školskom decom, a sve kao deo Strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine. “Deca će imati mogućnost da se bave sportom, da budu zdravija, a atletika kao bazični sport zaslužuje da bude deo ovog programa. Cilj je da dizajniramo sportska dvorišta, da imamo zaletišta, staze, deo za bacanje kugle. Sličnu saradnju imamo i sa nekim drugim savezima. Uređene zemlje se ovim bave na temeljan način, a Srbija to sada počinje, sve uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije”, rekao je Šarčević.

Profesor Stošić se zahvalio ministru Šarčeviću što je fizičko vaspitanje prepoznato kao jedan od nosilaca obrazovanja. “Stvorili su se uslovi i idemo ka velikom cilju do prvenstva sveta 2022, za dalji razvoj i zdravlje dece”, poručio je Stošić.

Najbolji na bilbordima u opštini Srbobran: Vladimir Golub

 Vladimir Golub u prošloj godini izabran je za đaka generacije Osnovne škole “Žarko Zrenjanin Uča” u Nadalju. Za to priznanje kandidovao ga je opšti uspeh, ali i ostvareni rezultati na takmičenjima iz biologije. Na opštinskom takmičenju osvojio je prvo mesto. – Volim životinje, otud i ljubav prema biologiji koja me je zanimala malo više od ostalih predmeta – kaže Vladimir. – Upisao sam Srednju tehničku školu u Bečeju za CNC operatera. U budućnosti vidim sebe kao majstora koji izrađuje predmete od drveta.

Projekat „Učim + Znam = Vredim”, koji realizuje Udruženje za promociju društvene odgovornosti, i 2019. godine realizovan je u Novom Sadu i šest opština u Vojvodini: Sremskim Karlovcima, Srbobranu, Bačkom Petrovcu, Žablju, Temerinu i Beočinu u kojima je predstavljeno više od 370 đaka osnovnih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini 2018./2019. ostvarili najznačajnije uspehe na takmičenjima iz oblasti nauke i umetnosti na domaćoj i međunarodnoj sceni, ali i one koji su zbog svojih uspeha izabrani za đake generacije.

Generalni sponzor ovog projekta je Erste banka.

“Ja biram”: Pripreme za prijemni

Iako je ovaj mali (iznenadni) raspust u toku i mnogi školarci su sa olakšanjem odložili rančeve i knjige, povratak u klupe sasvim je izvestan. I zato ste u novom izdanju emisije mogli da pogledajte Sanjine i Tajnine nove maturantske dileme, u pauzi, po prvom sunčanom danu na tvrđavi. Iz istorije je profesor Zoran podsećao na osvajačke pohode Muhameda osvajača. Profesor Bane je sa vama podelio “cake” za lakše i uspešnije polaganje ispita iz srpskog, jer ko vas bolje zna nego budno oko koje vas posmatra iza katedre i kada mislite da ništa ne vidi. Urednica emisije je  bila Vesna Konja, a emisija “Pripreme za prijemni” u okviru serijala “Ja biram”, emitovana je  u nedelju, 16. februara u 9,25 časova na RTV1. U ulozi osmakinja: Tajna Stojković i Sanja Molnar. Emisiju “Ja biram”:  možete  pogledati i na odloženo na http://media.rtv.rs/sr_lat/ja-biram/54130

Klavir i tambure za temerinske đake

Direktori osnovnih, još više srednjih, škola vode mali rat oko upisa u prve razrede, jer je iz godine u godinu dece sve manje. To nije slučaj sa bečejskom Osnovnom muzičkom školom „Petar Konjović”. – U našoj školi je ove školske godine 303 učanika, a od septembra može nas biti i više. Ovih dana očekujemo da se odluči o ideji da u Temerinu otvorimo izdvojeno odeljenje, a već dve godine imamo izdvojeno deljenje u Čurugu – kaže direktorka bečejske škole Tamara Krajtmar. – Stigla je inicijativa iz opštine Temerin, na osnovu želje grupe roditelja, da u njihovoj sredini otvorimo izdvojeno odeljenje naše škole. Opredelili smo se za odsek klavira i tambure, a ako bude interesovanje i za preostala tri instrumenta koji se izučavaju u našoj školi, violinu, gitaru i harmoniku, o tom ćemo razgovarati pred narednu školsku godinu.

Već ima predloga da se izdvojeno odeljenje bečejske Muzičke škole smesti u zgradi temerinske OŠ „Petar Kočić“. Nije ovo novost za bečejsku školu, jer su pre dve godine otvorili izdvojeno odeljenje u Čurugu sa odsekom za klavir, tamburu i harmoniku. Zanimljiva je kopča, da je srpski kompozitor klasične muzike Petar Konjović, čije ime škola ponosno nosi, rođen u Čurugu, gde je njegov otac Pavle 1883. godine službovao kao učitelj. Škola sada broji 40 zaposlenih, od kojih je 32 angažovano u nastavi. Za eventualno otvaranje izdvojenog odeljenja u Temerinu ne bi bilo neophodno angažovanje novih nastav¬nika, već samo nova preraspodela poslova.

Trista dana za prvu fazu obnove molske škole

Zahvaljujući potpisivanju ugovora između Opštine Ada i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Repulike Srbije renoviraće se Osnovna škola „Novak Radonić” u Molu. Nakon sprovođenja postupka javne nabavke, sa odabranim izvođačima je potpisan ugovor u školi u Molu, pa će započeti izvođenje radova. Ugovorom je obuhvaćena prva fazu radova, a planirana vrednost investicije iznosi oko 131,4 miliona dinara, dok je rok za završetak radova 300 dana.

Stolarija u školi je zamenjena pre četiri godina, a u ovoj fazi izvršiće se sveobuhvatna rekonstrukcija stare fiskulturne sale, renoviranje dvorišta, izgradnja multifunkcionalnih sportskih terena, formiranje parkinga oko sportske sale, modernizacija sistema centralnog grejanja u školskoj zgradi. Svi radovi mogu se završiti do kraja ove godine. – Radove u prvoj fazi u potpunosti finansira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, a lokalna samouprava snosi samo troškove pripreme planova, odnosno troškove nadzora. Cilj lokalne samouprave je da obezbedi najadekvatnije uslove za učenike u našoj oštini – rekao je predsednik ađanske opštine Zoltan Bilicki.

Već je pokrenut postupak javne nabavke za izradu projektno tehničke dokumentacije za drugu fazu kada će zgrada škole u Molu biti u potpunosti renovinarana. Osnovna škola „Novak Radonić” je ovu školsku godinu započela sa 350 đaka, a pored redovne nastave bavi se i obrazovanjem odraslih tako da ukupno ima 368 učenika.

Obeležje Milevi Marić Ajnštajn u rodnom Titelu još čeka realizaciju

Prošle godine, nekako u ovo vreme, Udruženje građana „Svim srcem za Titel” predložilo je da se na dostojan način obeleži sećanje na Milevu Marić Ajnštajn, u vidu podizanja spomeničkog obeležja na kući u kojoj je rođena i živela ova znamenita žena. Opština je ideju prihvatila i obezbedila lokacijske i urbanističke uslove. Pronađeni su i sponzori koji bi finansijski pokrili realizaciju toga projekta, ali je negde zapelo. Kako nam je potvrdio Dejan Gajić, predsednik Saveta Mesne zajednice Titel i jedan od inicijatora te ideje, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika je u maju poslat zahtev za davanje njihovog mišljenja, ali još nije dobijen odgovor. Istini za volju, upit je poslat elektronskom poštom, pa je na nedavnoj sednici komisije zadužene za realizaciju spomenika, odlučeno da se uputi novi zvaničan zahtev. Po dobijanju uslova Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, predmet će biti upućen Opštinskom veću, koje će zatražiti saglasnost Ministarstva kulture i informisanja, što je redovna procedura za postavljanje spomenika.

Prvobitna ideja je bila da se na rodnu kuću Mileve Marić postavi obeležje sa podacima da je ona tu rođena i živela, ali je to onemogućeno zbog protivljenja sadašnjih vlasnika kuće. Komisija je zato odlučila da se bista postavi u parku ispred Doma kulture u Titelu. Predviđeno je da bista bude licem okrenuta prema rodnoj kući. Bistu je izradio vajar Vladimir Jokanović, koji je u susednom Mošorinu izradio biste Isidore Sekulić i akademika Dušana Kanazira. Vladimir Jokanović poznat je kao svestrana ličnost. On je po obrazovanju specijalista maksilofacijalne hirurgije u penziji.

Udruženje građana „Svim srcem za Titel” planira da realizuje projekat izrade biste Dušana Popova, obaveštajca koji je bio uspešan trostruki špijun i po kojem je pisac Ijan Fleming osmislio lik legendarnog Yejmsa Bonda, kao i spomenik Šajkaškom vojniku. Prema toj zamisli lik vojnika bio bi smešten ispred zgrade opštine Titel ili na Paradnom trgu, a bista Dušana Popova motrila bi situaciju sa vrha Kalvarije. Ipak, o tim projektima odlučivaće se nakon završetka priče o postavljanju biste Mileve Marić Ajnštajn.

“Akademac”: Strategija uspeha

“Da bi uspeo, tvoja želja za uspehom, mora biti veća od tvog straha od neuspeha, samo je jedna u nizu poruka koje su stigle do studenata UNS u studio RTV-a. U novoj, 261. emisiji serijala Akademac (emitovanoj u nedelju 16. februara na RTV 1 u 13,30 časova), govorilo se  o strategiji uspeha. Indira Popadić, menadžerka u oblasti preduzetništva, prodaje, pregovaranja, komunikacije i predavač sa studentima debatuje o tome – kada se počinje sa strategijom, koji su koraci u strategiji, šta sadrži dobro setovana strategija, da li je moć našeg uma usmerena ka ostvarenju svog ili tuđeg uspeha itd. Student Vuk Radovanović predstavio se kao najbolji mogući primer za strategiju uspeha. On je uspešan kajakaš, maneken, student uprkos ozbiljnom hendikepu. Posetili smo i snimili studente PMF-a koji su osvojili nagrade i tako dokazali da bez vizije i strategije nema uspeha. Emisiju možete pogledati i na odloženo na http://media.rtv.rs/sr_lat/akademac/54138.

Počelo renoviranje škole u Gospođincima

Pre nekoliko dana započelo je kompletno renoviranje OŠ „Žarko Zrenjanin“ u Gospođincima. Biće zamenjena stolarija u celom objektu, uključujući sve prozore i vrata, a biće postavljeni novi podovi i pločice. Osim toga, biće sanirana fasada cele škole, a unutrašnjost objekta biće okrečena. U planu je i rekonstrukcija krova u centalnom holu. Radove finansira Pokrajinska vlada, preko Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Iz škole su poručili da su izuzetno zadovoljni, kako zaposleni, tako i učenici, koji će u potpunosti moći da uživaju u svojim školskim danima. – Pokrajinska vlada pokazala je da ima razumevanja za ono što je potrebno našoj školi, a podrška koju nam pružaju u realizaciji najvažnijih projekata je bezrezervna. Potpuna rekonstrukcija škole od velikog je značaja za unapređenje uslova školovanja, kao i za poboljšanje kvaliteta učeničkog standarda i kao takva važna je za sve stanovnike Gospođinaca – istakao je direktor škole Darko Vranešević i dodao da će sada učenici imati sve uslove za rad, razvoj i perspektivnu budućnost.

Predsednik Opštine Žabalj Čedomir Božić posetio je, zajedno sa saradnicima, gospođinačku osnovnu školu, gde je obišao radove i razgovarao sa zaposlenima. – Zahvalni smo Pokrajinskoj vladi, koja je omogućila da gospođinačka škola bude renovirana i uređena do detalja, što će rezultirati time da Gospođinčani imaju jednu od najmodernijih škola u Srbiji, a na nama će biti da im pomognemo u nabavci nove opreme i još modernijih računara, kad to bude bilo potrebno-  rekao je Božić.

Osnovna škola u Gospođincima, nakon više od veka postojanja, pre nešto više od godinu dana prvi put je dobila fiskulturnu sportsku salu sa otvorenim savremenim terenima i atletskom stazom od tartana, u čijem su finansiranju učestvovale Pokrajinska vlada, Uprava za kapitalna ulaganja APV i Opština Žabalj. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović naglasio je prilikom otvaranja te hale da su pokrajinske investicije, između ostalog, usmerene ka unapređenju kvaliteta života dece i omladine. Ovo je prvo kompletno renoviranje cele gospođinačke škole od kako je sagrađena, kako tvrde zaposleni, a završetak radova očekuje se u aprilu.

Bečej: Bolji uslovi u seoskim školama

Upisni rok počinje 1. aprila, a roditelji dece koja ove godine kreću u prvi razred već počinju da dolaze u škole i donose dokumentaciju za svoje dete. Novina je da se izvodi iz matične knjige rođenih obezbeđuju elektronskim putem, ali ako roditelju imaju i ovaj dokument, mogu ga priložiti. Srednje škole očekuju da ostanu na istom broju odeljenja – Gimazija tri, a Ekonomsko-trgovinska i Tehnička škola po šest odeljenja, saopštila je predsednica Aktiva direktora osnovnih i srednjih škola Svetlana Tašković iz Tehničke škole. Ove godine 44 dece manje završava osmi razred, što znači da će biti manje kandidata za popunu prvih razreda srednjih škola. Tačnije, 190 je malih maturanata na srpskom i 132 na mađarskom nastavnom jeziku. Za  3. april najavljen je Sajam obrazovanja u sportskoj hali, gde će biti predstavljeni svi obrazovni profili u četiri bečejske srednje škole.

Kad su prvačići u pitanju, njih će biti u Bečeju 199, od kojih 103 na srpskom i 96 na mađarskom jeziku, zatim Bačkom Gradištu 42 (28,14), Bačkom Petrovom Selu 43 (3,40), Radičeviću 10 samo na srpskom, Drljanu samo četvoro na mađarskom i u Poljanici troje prvaka na mađarskom. Predškolska ustanova „Labud Pejović“ bi trebalo 301 dete da rasporedi u pripremni program.

Aktiv direktora na sednici je konstatovao da je bilo ulaganja u svim obrazovnim ustanovama na teritoriji opštine, ali da potreba ima još. – Uloženo je nešto više od 81 milion dinara u osnovne škole i nešto manje od 18 miliona u srednje škole. Aktiv direktora škola odlično sarađuje sa lokalnom samoupravom u određivanju prioriteta kad je reč o investicionom ulaganju. Tako su stvoreni isti, a negde i bolji uslovi rada u seoskim školama u odnosu na bečejske – naglasila je Suzana Đukić, pomoćnik predsednika opštine za obrazovanje.

Posle decenije od postavljanja kamena temeljca, fiskulturna sala bečejske OŠ „Petefi Šandor“ biće završena do početka nove školske godine. U istoj školi je u toku rekonstrukcija sanitarnog čvora.

Direktorka OŠ „Šamu Mihalj“ Monika Tufegdžić potvrdila je da je u ovoj ustanovi završena rekonstrukcija sanitarnog čvora i asfaltiranje sportskih terena u dvorištu, a sredstva  u iznosu od dva i po miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo omladine i sporta. -Isti iznos smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje za rekonstrukciju fiskulturne sale. Najzad, od Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine dobili smo 400.000 dinara za zamenu ulaznih vrata, za nastavnike i učenike, i stolice i stolove u tehničkom kabinetu – rekla je Monika Tufegdžić.

Ada: Elektronska prijava za vrtiće

Građani opštine Ada od sada elektronski na besplatan način mogu da prijave decu za upis u Ustanovu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje „Čika Jova Zmaj”. Usluga eVrtić predstavlja elektronsku prijavu dece za upis u predškolske ustanove i u ovoj opštini. Roditelji više ne moraju da odlazi na razne šaltere prilikom prijave deteta u predškolsku ustanovu, već prijavu mogu da obave elektronski na Portalu eUprava. Od ove godine usluga će biti omogućena u 140 gradova i opština kao lakši, brži, potpuno elektronski i besplatan način prijave dete u predškolsku ustanove. Elektronska prijava se podnosi jednostavnim popunjavanjem onlajn obrasca, a prilaganje izvoda iz matične knjige rođenih, prebivališta i uverenja o zaposlenju nije potrebno, jer se automatski pribavljaju. U ovom trenutku je u toku implementacija ove usluge u svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u sredu 19. februara  1997. godine i Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine je organizovao odlazak u Beograd na miting podrške pregovaračkom timu i nastavku pregovora. U Beogradu ispred zgrade Vlade Srbije demonstrira svakodnevno više hiljada prosvetnih radnika iz Vojvodine sa kolegama iz Beograda. Vlada odbija pregovore. Protestvuju i zdravstveni radnici, ali i advokati. U toku je i građanski i studentski protest 1996/97. I „beli mantili“  organizovani advokati  u svojim šetnjama „navrate“ do Vlade.

Republički odbor samostalnog sindikata je u utorak 18. februara  1997. godine zatražio smenu Tomislava Banovića. Nakon toga, Banović je izjavio da Sporazum koji je potpisao sa Vladom nije obavezujući za Odbor i pregovarački tim. Inače, u međuvremenu je zaposlenima u školama isplaćen i drugi deo decembarskih zarada. Prosečne plate u osnovnim i srednjim školama trenutno iznose za čistačice 330 dinara (oko 100 DM), učitelje 704 (213 DM), nastavnike 797 (240 DM), profesore 957 (287 DM) i direktore 1.232 dinara (373 DM).

Vremeplov: Umro Zaharija Orfelin

Na današnji dan 19. januara 1785. godine umro je srpski pisac Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Bio je istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, čak botaničar i farmaceut. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema “Plač Serbiji”), najznačajnije njegovo književno istoriografsko delo je “Život Petra Velikog”. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimično publikovano 1778. u delu “Kaligrafija” – nakon čega postaje član bečke Umetničke akademije. Autor je jednog “Večnog kalendara” u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima “Iskusni podrumar” u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od više hiljada naslova. Značaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.

Vremeplov: Rođen Ogist Kont

Francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: “Kurs pozitivne filozofije”, “Rasprava o celini pozitivizma”, “Sistem pozitivne politike”, “Pozitivistički katehizam” rođen je na današnji dan 19. januara 1798. godine.

Vremeplov:Rođen Milovan Glišić

Na današnji dan 19. januara 1847. godine rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja (“Rat i mir”) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke “Glava šećera, “Roga”, “Redak zver”, “Šilo za ognjilo”, “Prva brazda”, pozorišni komad “Dva cvancika”, komedija “Podvala”.

Vremeplov: Rođen Georgije Ostrogorski

Srpski  vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog institute rođen je na današnji dan 19. januara 1902. godine. Uživao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih  vizantologa uopšte. Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku “Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije” i “Zbornik radova Vizantološkog instituta”. Napisao je više od 170 radova. Dela: “Istorija Vizantije”, “Serska oblast posle Dušanove smrti”, “Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka”, “Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji”, “Avtokrator i samodržac”, “Vizantijske katastarske knjige”, “Pronija”, “Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva”, “O istoriji imuniteta u Vizantiji”, “O vizantijskoj aristokratiji”.

Vremeplov: Kraljevina SHS zamenila kalendare

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je na  današnji dan 19. januara 1919. godine, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim austrougarskim krajevima (današnja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvaničan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.

Vremeplov: Rođen Džejms Vat

Na današnji dan 19. januara 1736. godine rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, što je omogućilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

Vremeplov: Rođena Irena Grickat – Radulović

 Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU rođena je na današnji dan 19. januara 1922. godine. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

Vremeplov: Umro Branislav Nušić

Na  današnji dan 19. januara1938. godine umro je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme “Dva raba”. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije “Sumnjivo lice”, “Gospođa ministarka”, “Narodni poslanik”, “Protekcija”, “Ožalošćena porodica”, “Pokojnik”, “Put oko sveta”, “Dr”, “Svet”, “Ujež”, “Mister dolar”, pripovetke i romani “Pripovetke jednog kaplara”, “Ramazanske večeri”, “Opštinsko dete”, “Ben-Akiba”, “Autobiografija”, tragedije “Knez Ivo od Semberije”, “Hadži-Loja”, “Nahod”, drame “Tako je moralo biti”, “Jesenja kiša”, “Pučina”, “Iza Božjih leđa”. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom potresnom delu “1915.”

Kako sprečiti maloletne prestupnike da ponove zločin

Na krađama u prodavnicama regrutuju se sitni lopovi koji kasnije postaju još veći problem. Nedavno su u Beogradu, zbog krađe, uhapšena dva dečaka od 11 i 14 godina, a prema policijskom izveštaju, reč je o višestrukim povratnicima. Sitne krađe počinju u komšiluku u mali trgovinama,tu je najbliže. Za obijanje vikendica, automobila, džeparenje u prevozu potrebna je veća hrabrost i iskustvo, a za lopovluk sa rafova najčešće nisu ni sankcionisani. “Uzmu neki predmet čija je vrednost 200 dinara. Deset takvih predmeta, ne uhvate ih, daju nekome, preprodaju to i u 30, 40 odsto vrednosti automatski dolaze do novca na jedan neadekvatan način, ali sankcija nema”, rekao je profesor Goran J. Mandić sa Fakulteta bezbednosti.

Maloletnici kradu vešto, savršeno. Teško ih je uhvatiti, a i branimo ih jer možda nemaju ili im je to prvi put pa neće više. Ako budu uhvaćeni za krađu veću od 5.000 dinara službeno se gone. Za manju, tužba je stvar vlasnika ,a on to često ne radi jer u poslovanju postoji prihvatljiv rizik. U praksi, podići će cene proizvoda ili će iznos krađe odbiti od plata radnika, a potrebno je više saradnje u trouglu državni organ – maloletnik – pravno lice. “Nema koordinirane akcije i relativno je lako, ali pogrešno, osuditi te maloletnike u samom startu, jer niko ne kreće da vrši takva krivična dela iz nekog samo njemu znanog razloga. Uvek imaju neke manje ili više subjektivne razloge”, dodao je Goran J. Mandić.

Gostujući u Beogradskoj hronici sudija Apelacionog suda Zoran Savić je istakao da nije povećan broj maloletnika koji kradu niti povratnika. Sudeći po rešenjima prvostepenog suda koji stižu pred apelacioni sud, godišnje ima između 35 do 45 maloletnih prestupnika. Poslednjih godina u suzbijanju delikvencije primenjuje se prevencija, odnosno prevaspitanje putem vaspitnih naloga. “Postoje i upozorenja i ukori, posebne obaveze i pojačani nadzori i zavodske mere, sve do maloletničkog zatvora, ali intencija je da se policija, sud i tužilaštvo uključe na kraju. Mi imamo jedan diverzioni sistem maloletničkog zakona, a to znači da se, ako je moguće, izbegne klasičan krivični postupak, ali zato moramo da uključimo sve sisteme društva”, naveo je sudija Zoran Savić.

Potrebna je, kaže sudija, saradnja više ministarstava pre svega u domenu socijalne zaštite, pravde, zdravstva i prosvete, uključujući i roditelje. Sagovornici se slažu da oslobađanje od krivične odgovornosti ne treba spuštati sa 14 na 12 godina uprkos tome što mislimo da zbog mobilnih i interneta deca sve znaju.

Seksualno obrazovanje: Neke devojke ne znaju šta je menstruacija

Seks i eksplicitne scene se svakodnevno prikazuju na televiziji. Zbog čega su seksualni odnosi tema koja se preskače u školi i kod kuće? Dejana Jovanović iz Čačka, majka dvojice tinejdžera, kaže da sinove od malena uči da „seks kao i sve oko toga nije bauk”, kao i da su „već sa četiri godine znali da bebe ne donose rode”. „Njih u školama uče o anatomiji ljudskog tela na časovima biologije, ali ne i kako se koristi kondom, šta je ljubav, strast i seksualno uznemiravanje. Stidljivo se o tome priča”, kaže ona za BBC na srpskom. Sa time je saglasna seksološkinja doktorka Dušica Marković Žigić. Ona veruje da mladi ne dobijaju dovoljno relevantnih informacija o reproduktivnom zdravlju i seksualnim odnosima. „Dešava se da u ordinaciju dođu mlade žene koje ne znaju šta je menstruacija. Njima u pubertetu nije objašnjeno šta znači prva menstruacija u razvoju i polnom sazrevanju mlade žene”.

Kada kažete seksualno obrazovanje, na šta tačno pomislite?

Verovatno na to kako se kondom pravilno navlači, koliko dugo traje trudnoća ili, pak, na sve popularniju istoimenu Netfliks seriju koja oslikava kako se tinejdžeri ulaze u svet seksualnosti. Prezervativi, seksualno prenosive bolesti i trudnoća jesu teme koje bi trebalo obraživati na časovima, ali to nije sve, smatra dr Žigić. „Mlade treba učiti o svemu tome, ali i o odnosu seksualnosti, bliskosti, poverenju i ljubavi”, kaže ona za BBC na srpskom. Gimnazijalci koji žive u Vojvodini jedno vreme su išli na ove časove, odnosno radionice, ali je projekat ukinut 2017. godine.

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u pisanom odgovoru za BBC na srpskom kažu da se ovaj predmet ne izučava posebno, već se obrađuje na časovima biologije i odeljenjske zajednice, kao i da je seksualno obrazovanje bilo projekat Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i nevladine organizacije Skaska. Iz Sekretarijata nije stigao odgovor na pitanja BBC-ja o ovim časovima, kao o tome da li je bilo interesovanja da se projekat nastavi.

Tanja Tabački, osnivačica udruženja Skaska koje je organizovalo ove časove, kaže za BBC na srpskom da je „projekat ugašen po hitnom postupku”, ali da i dalje dobijaju pozive iz škola da održe radionice. „Seksualno obrazovanje je deo zdravlja i psihe jednog čoveka i vrlo je čudno da o tome ne može da se priča”, kaže Tabački.

Dodaje da je država prepoznala korisnost ovog projekta, ali da kontinuiteta nažalost nema. Netfliksova serija „Seksualno obrazovanje” na duhovit i prijemčiv način prikazuje šta može da se dogodi kada tinejdžerima nema ko da odgovori na sve veću „potražnju” za informacijama o seksu i ljubavi. Iako će mnogi pomisliti da u seriji ima mnogo eksplicitnih scena na osnovu samog naslova, serija zapravo govori o tinejdžeru Otisu, čija je majka seksološkinja. On se suočava sa nizom problema i shvata da su on i njegovi prijatelji zbunjeni kada su seks i ljubavni odnosi u pitanju. Zato sa drugaricom pokreće „biznis”, predstavlja se kao seksolog i rešava ljubavne probleme vršnjaka u školi. Seksualno obrazovanje je deo zdravlja i psihe jednog čoveka i vrlo je čudno da o tome ne može da se priča, kaže Tabački

Kako se mladi u Srbiji informišu o seksu?

Marija Mitrović, mama učenice drugog razreda srednje škole u Beogradu kaže da se trudi da razgovara sa ćerkom o svemu, pa i o seksu. „Zaključila sam da oni pričaju u školi o seksu, ali ne u okviru školskog programa i da često o nečemu imaju pogrešne stavove”, kaže Mitrović. Drugarice njene ćerke uveliko „imaju momke” i, kako kaže, zbog toga seksualno obrazovanje treba uvesti još u osnovne škole.

Dejana Jovanović iz Čačka iz razgovora sa sinovima saznaje da njihovi vršnjaci dosta rano stupaju u seksualne odnose. „Mi toga moramo da budemo svesni”, dodaje ona.

Istraživanje organizacije IPPF-a koje se bavi planiranjem porodice pokazalo je da je u Srbiji seksualno aktivno 79. 6 odsto mladih od 14 do 25 godina i da samo 33 odsto koristi   Resorno ministarstvo navodi da se seksualno obrazobanje obrađuje kroz predmete na temu anatomije tela, zdravlja reproduktivnih organa i slično, ali statistika o broju maloletničkih trudnoća i abortusa – prema kojoj je Srbija pri vrhu liste evropskih zemalja – otvara pitanje da li je to dovoljno. Seks – reč koja ako se izgovori u učionici po pravilu izaziva salve smeha. Ko bi onda bio dobar predavač na ovu temu? Na sada ukinutim časovima seksualnog obrazovanja u Vojvodini učestvovala su deca ali i roditelji i nastavnici. Na taj način se „gradio most poverenja među njima”, objašnjava Tabački. „Razgovarali su o emocijama, prvom poljupcu, bubuljicama, zapravo o svemu onome što može da interesuje jednog adolescenta”, kaže ona. Radionice su bile posećene, a teme bi otvarali kroz ilustracije Dobrosava Boba Živkovića u knjizi Jasminke Petrović „Seks za početnike”. „Trudili smo se da neke termine korigujemo I prilagodimo uzrastu dece”, kaže Tabački. Radionica je podrazumevala i da stariji daju odgovore na neka škakljiva pitanja koja su deca postavljala anonimno.

Gračanica: Na školi u srpskom selu grafit “Kosovo je Albanija“

Na objektu osnovne škole u srpskom selu Preoce, u Opštini Gračanica, tokom noći su ispisani grafiti sa porukama veličanja Kosova i Albanije. Na zidu na kome je crvenim sprejom bilo ispisano “Kosovo je Srbija”, ta poruka je prežvrljana crnim auto-lakom i dopisano je “Kosovo je Albanija”. Srbi koji žive u Preocu osudili su ispisivanje grafita, ističući da se je reč o provokaciji, i zatražili od nadležnih da reaguju i otkriju počinioce, javlja RTS.

Pakistan će javno vešati ubice dece i pedofile

Pakistanski parlament usvojio je odluku kojom se poziva na javno vešanje osuđenih ubica i silovatelja dece. “Ubice dece i silovatelji ne bi smeli da dobiju samo smrtnu kaznu vešanjem, već ih treba javno obesiti”, rekao je 9. februara Ali Muhamed Kan, pakistanski ministar parlamentarnih poslova.  Poslednjih godina Pakistan je pogodio niz zločina zlostavljanja dece. Jedan od najpoznatijih slučajeva je ubistvo sedmogodišnje devojčice Zainab Ansari. Devojčica je pre dve godine oteta i kasnije pronađena silovana i ubijena u blizini istočnog grada Lahore. Slučaj je pokrenuo masovne proteste u celoj zemlji, a demonstranti su optužili vladu. Policija je uhapsila 24-godišnjeg Imrana Alija čiji se DNK podudarao s uzorkom pronađenom na telu devojčice. Bio je njen komšija. Osuđen je na smrt i pogubljen 17. oktobra 2018.