Raspust neće biti produžen, đaci u klupama 24. februara

Neće biti dodatnog produženja zimskog raspusta, jer je aktivnost virusa gripa u opadanju, tako da će se đaci u centralnoj Srbiji i Vojvodini u školske klupe vratiti u ponedeljak, 24. februara. Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je za Tanjug da je mera produženja raspusta zaustavila širenje virusa gripa i da će u narednih nekoliko dana, dok su deca kod kuće, situacija biti još bolja. Navodi da je bio u stalnom kontaktu sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, da je aktivnost virusa gripa u opadanju, da je smanjen broj obolelih za 50 odsto i da nema razloga da deca dalje gube nastavu.

Smatra da nadoknada časova neće biti problem, da đaci u centralnoj Srbiji treba da nadoknade četiri, a u Vojvodini pet radnih dana. Njegova preporuka direktorima škola je da se što manje koriste radne subote zbog predstojećih takmičenja koji se organizuju vikendom. “To može da se nadoknadi predčasovima, posle časova, ali i da se produži čas na 60 minuta. Znaju direktori škola to dobro”, kaže ministar.

Za đake u Vojvodini drugo polugodište počelo je 15. janura, ali je zbog gripa prekinuta nastava pet radnih dana. U centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji, đaci sa zimskog raspusta trebalo je da se vrate 18. februara, ali im je raspust produžen četiri radna dana, te će drugo polugodište početi 24. februara.

Međunarodni dan maternjeg jezika

Svakog 21. februara slavi se Međunarodni dan maternjeg jezika, kao sećanje na studente koji su 1952. godine ubijeni u Daki, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični jezik.. Ovaj praznik ustanovio je UNESKO 1999. godine, a potom ga je priznala i Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

U Srbiji Dan maternjeg jezika obeležava se u Tršiću, rodnom mestu Vuka Stefanovića Karadžića, a u Kovačici biće, tim povodom, otvorena izložba slikara naive i više prigodnih manifestacija. 

Elem, u svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine, čak i do dve trećine će odumreti. Svake dve nedelje ugasi se po jedan jezik. Osnovno za preživljavanje jezika je da se prenosi deci, da ima institucionalnu podršku, svoje pismo, da se neguje u školama, medijima, podseća profesor Ranko Bugarski. Status maternjeg jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, dugo nije menjan. “U skandinavskom modelu imate po sedam ili osam časova nedeljno. U Grčkoj imate bezmalo devet časova. Kod nas je to od prvog do petog razreda pet časova nedeljno, od šestog do osmog četiri časa nedeljno, u srednjoj školi, gimnazijama najčešće četiri časa,dok je u stručnim školama još zapostavljeniji”, rekao je profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Veljko Brborić.

Na mađarskom u 66 OŠ u 27 lokalnih samouprava

U Srbiji živi više od 30 nacionalnih manjina koje govore isto toliko jezika. Zakonom im je zagarantovana upotreba maternjeg jezika. Tako je npr. nastava na mađarskom jeziku zastuplјena  u 66 osnovnih kola u 27 lokalnih samouprava, i to u Adi, Apatinu, Bačkoj Topoli, Beloj Crkvi, Bečeju, Žitištu, Zrenjaninu, Kanjiži, Kikindi, Kovačici, Kovinu, Kuli, Malom Iđošu, Novoj Crnji,  Novom Bečeju, Novom  Kneževcu, Novom Sadu, Oyacima, Pančevu, Plandištu, Senti, Somboru, Srbobranu, Subotici, Temerinu i Čoki.Ovom nastavom obuhvaćeno je ukupno 1.318 učenika u 114 odelјenja, od kojih je 35 izdvojenih s 342 učenika.

Prosečan broj učenika u odelјenjima na ovom nastavnom jeziku je, kao i lane,12. U odnosu na prošlu školsku godinu, broj učenika smanjen je za 113, a broj odelјenja za tri. Za pet je smanjen i broj nekombinovanih odelјenja, u kojima je, kao i lane, u proseku po 14 učenika, dok je kombinovanih odelјenja dva više nego lane, a u njima, kao i prošle godine, u proseku sedi po tri učenika. Za manje od 15 učenika nastava se organizuje u 61 odelјenju. Izborna nastava iz predmeta mađarski jezik s elementima nacionalne kulture, sa po dva časa nedelјno, organizovana je u 26 lokalnih samouprava, u 71 osnovnoj školi, a pohađa je 492 prvaka, što je za 60 učenika manje nego lane.

Nastavu na slovačkom jeziku đaci slušaju  u 11 LS

Nastavu na slovačkom jeziku, u 11 lokalnih samouprava (LS), i to u Alibunaru, Baču, Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu, Beočinu, Zrenjaninu, Inđiji, Kovačici, Novom Sadu, Odžacima i Staroj Pazovi, u 16 škola pohađa 309 šaka u 20 odelјenja, sa prosekom od 15 učenika po odelјenju. U odnosu na prošlu školsku godinu, broj učenika povećan je za dva, a kako je broj odelјenja smanjen za četiri, u proseku je po dva učenika po odelјenju više nego lane. Od ovih učenika, samo 10 ih je u izdvojenim odelјenjima. Nekombinovanih odelјenja je 14, što je za četiri manje nego lane, u njima ima 290 prvaka, a prosečan broj učenika po odelјenju je 21, što je za pet više nego lane. Kombinovanih odelјenja je, kao i prošle godine šest, u njima je 19 đaka, s prosekom od tri po odelјenju, što je za jednog učenika manje nego lane. Za manje od 15 učenika nastava se na ovom jeziku organizuje u sedam odelјenja. Izborna nastava slovačkog jezika s elementima nacionalne kulture ostvaruje se u 11 lokalnih samouprava, u 31 školi, za 151 prvaka, to jest za 51 đaka više nego prošle školske godine.

Na rumunskom jeziku nastava u devet LS

Na rumunskom jeziku nastava je zastuplјena u devet lokalnih samouprava, i to u Alibunaru, Beloj Crkvi, Vršcu, Žitištu, Zrenjaninu, Kovačici, Pančevu, Plandištu i Sečnju, u 15 škola i to u 11 matičnih škola za 64 učenika i u sedam izdvojenih odelјenja sa 17 đaka. U proseku u odelјenju ima pet đaka, što je po jedan manje nego lane.U odnosu na prošlu školsku godinu, na ovom nastavnom jeziku ima čak 38 prvaka i dva odelјenja manje.Nekombinovanih odelјenja s nastavom na rumunskom ove godine je šest, dva manje nego lane, a u njima je 54 učenika i to, u proseku devet po odelјenju , što je za jednog učenika manje nego lane. U 12 kombinovanih odelјenja, što je isto kao lane, ove godine je 27 učenika, to jest prosečno po dva, što je za jednog učenika manje nego lane. Nastava na rumunskom jeziku, za manje od 15 učenika prvog razreda, ostvaruje se u 17 odelјenja. Izborna nastava rumunskog jezika s elementima nacionalne kulture ostvaruje se u sedam lokalnih samouprava, u 12 osnovnih škola, za 68 učenika, što je, u odnosu na prošlu školsku godinu, sedam prvaka više.

Na rusinskom jeziku u Vrbasu i Kuli

Nastava na rusinskom jeziku organizovana je u Vrbasu i Kuli za 28 prvaka u dva nekombinovana odelјenja, što je, u poređenju s prethodnom školskom godinom, za tri učenika i jedno odelјenje manje. Zato je prosečan broj učenika po odelјenju povećan sa 10 na 14, mada je, u stvarnosti, u jednom od ovih odelјenja manje od 15 učenika. Izborna nastava rusinskog jezika s elementima nacionalne kulture organizovana je u šest lokalnih samouprava, u 18 osnovnih škola, za 43 prvaka, što je za 14 učenika manje nego prošle školske godine.

Nastava na hrvatskom samo u Subotici

Nastava na hrvatskom jeziku zastuplјena je samo u Subotici i to u četiri osnovne škole za 18 učenika, od kojih je šest u tri škole u sedištu, a ostali su u dva izdvojena odelјenja. Prosečan broj učenika po odelјenju je četiri, što je za dva učenika manje nego prošle školske godine. U odnosu na prošlu školsku godinu, broj učenika smanjen je za 19, a odelјenja za jedno. Za jedno je smanjen i broj nekombinovanih odelјenja, pa ih je sada dva, s ukupno 11 učenika. Kombinovanih odelјenja je, kao i lane, tri sa sedam đaka. Izborna nastava hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture organizovana je u pet lokalnih samouprava, u 10 škola, za 55 učenika, to jest za 22 đaka više nego lane.

Koliko dece izučava maternji jezik?

Mada nema organizovane kompletne nastave, u vojvođanskim školama, pripadnici romske, bunjevačke, bugarske, češke i ukrajinske nacionalne zajednice svoj maternji jezik s elementima nacionalne kulture mogu da izučavaju kao izborni predmet dva časa nedelјno. U ovoj školskoj godini romski jezik sa elementima nacionalne kulture, u prvom razredu organizoan je u Adi, Alibunaru, Bačkoj Palanci, Bečeju, Žablјu, Zrenjaninu, Kikindi, Kovačici, Kovinu, Novoj Crnji, Odžacima i Sremskoj Mitrovici u 20 škola, za 95 učenika, što je za 34 učenika manje nego prošle školske godine.

Ukrajinski jezik u Vrbasu, Kuli i Novom Sadu u četiri škole uči 11 prvaka, osam više nego prošle školske godine. Bunjevački u sedam subotičkih škola uči 26 prvaka,to jest 12 manje nego lane. Češki jezik u tri škole u beloj Crkvi sluša 32 učenika što je u odnosu na prošlu školsku godinu povećanje za šest učenika. Makedonski jezik zastuplјen je u Vršcu i Pančevu u dve škole samo za četiri učenika što je za čak 10 manje nego lane. U ovoj školskoj godini nijedan prvak ne uči bugarski, a lane ih je bilo troje.

Manjinama za projekte u obrazovanju 30 miliona dinara

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave raspisalo je javni konkurs za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine za finansiranje programa i projekata iz oblasti obrazovanja, izjavio je ministar Branko Ružić. Prema njegovim rečima, iz Fonda za manjine 30 miliona dinara namenjeno je za nove projekte i programe. “U prethodne tri godine finansirali smo više od 200 projekata iz oblasti službene upotrebe jezika i pisma, kulture i na taj način unapredili položaj svih pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji upravo u tim oblastima”, rekao je Ružić za Tanjug. Ministar je istakao da nacionalne manjine predstavljaju dragocenost naše zemlje i činjenica da je preko pola miliona građana upisano u posebni birački spisak za izbore za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, govori u prilog tezi da Srbija ima zaista visoke standarde kada je reč o zaštiti i očuvanju prava nacionalnih manjina. “Ove godine poseban akcenat će biti na obrazovanju, što je dogovoreno u koordinaciji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina”, rekao je Ružić.

Pravo učešća na konkursu imaju ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva i druge organizacije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i organizacije civilnog društva upisane u odgovarajući registar, a čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite i unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, te zadužbine, fondacije i konferencije univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija. Konkurs će biti otvoren do 18. marta. “Uveren sam da ćemo u oblasti obrazovanja napraviti još više iskoraka u pogledu zaštite prava nacionalnih manjina u Srbiji”, rekao je Ružić. Ružić je dodao da je cilj da se svake godine finansiraju kvalitetni programi i projekti, koji će unaprediti položaj pripadnika nacionalnih manjima. Sredstva se dodeljuju godišnje, u jednoj od četiri zakonom utvrđene oblasti: kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina. Konkretnu oblast za datu godinu utvrduje Savet za nacionalne manjine na predlog, tj. u saradnji sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Savet za nacionalne manjine usvojio je predlog da prioritetna oblast za finansiranje programa i projekata iz Fonda u ovoj godini bude obrazovanje.

Isplata  stipendija nadarenim učenicima i studentima

Isplata četvrte i pete mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim učenicima, za školsku 2019/2020. godinu, počela je u  sredu19. februara, saopštilo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U sredu je počela i isplata druge i treće mesečne rate stipendija izuzetno nadarenim studentima, za školsku 2019/2020. godinu. Mesečni iznos stipendije za izuzetno nadarene učenike je 15.000 dinara, dok je mesečni iznos stipendije za studente osnovnih i master studija 24.000 dinara. Za studente doktorskih studija, mesečni iznos stipendije je 30.000 dinara, navedeno je u saopštenju.

Akademska zajednica uz Teodorovića

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) koja okuplja pripadnike akademske zajednice, osudila je nove medijske napade na profesora Saobraćajnog fakulteta Dušana Teodorovića u kojima ga, kako ističu, kritičari bez stručnih kvalifikacija, moralnih skrupula i ijednog argumenta optužuju za nestručnost, plagiranje i izostanak patriotizma. – Optužbe protiv akademika Teodorovića svakim danom su sve prizemnije, ali dolaze od ljudi koji, osim što nemaju potrebne kvalifikacije da procenjuju naučne radove, nemaju ni elementarnu pristojnost. Svedoci smo optužbi da je „prešao na stranu agresora“, da je „najgluplji od svih akademika“, da je plagijator, a vrhunac su bolesne pretnje koju je Teodoroviću uputio Vojislav Šešelj.

Akademska zajednica ne sme ćutke da prelazi preko ovakvih uvreda i diskreditacija. Napadi koji su mu upućeni imaju isti pečat – nijedan nije argumentovan, a svi su usmereni na diskreditovanje ličnosti i sadrže prećutnu pretnju upućenu svima koji javno iznose svoje mišljenje, smatraju članovi MASA.

Novi ciklus takmičenja Brainfiniti: Prijave do 1. marta

Učenici od petog do osmog razreda iz svih škola u Srbiji i njihovi nastavnici mogu da se prijave do 1. marta za učešće u novom ciklusu takmičenja Brainfinity. Reč je o jedinstvenom takmičenju u rešavanju problema, namenjenom učenicima starijih razreda osnovne škole koji žele da se oprobaju u kreativnom rešavanju logičkih zadataka i da za to osvoje vredne nagrade. Takmičenje organizuje Institut za moderno obrazovanje, a učešće je besplatno. – Ekipu čini četiri učenika i jedan nastavnik kao mentor. Timovi mogu biti sastavljeni od učenika različitih škola i razreda, pri čemu će se takmičiti u konkurenciji ekipa najstarijeg člana. U okviru takmičenja prvo se održava Brainfinity izazov 14. marta, a zatim i Brainfinity finale, koje će biti 25. aprila – kaže za Danas profesor Ivan Anić, autor ovog zanimljivog takmičenja i jedan od članova žirija.

Za učešće u prvom delu takmičenja dovoljno je da se ekipa okupi u bilo kom prostoru i da ima na raspolaganju računar ili tablet i internet konekciju. Sve prijavljene ekipe mejlom dobijaju tri zadatka na srpskom i engleskom jeziku koja rade dva sata, a rešenja zatim šalju žiriju. Pet najboljih ekipa iz svakog razreda prolazi u finale, koje se održava u prostorijama Instituta za moderno obrazovanje u Beogradu, gde ih čekaju novi logički izazovi. Anić objašnjava da su problemi koje rešavaju uvek konkretni, iz neke oblasti bliske deci, ali za rešavanje zahtevaju da učenici upotrebe znanja iz različitih predmeta i oblasti. Na taj način đaci shvataju kako da znanja koja stiču u školi kreativno primene u realnom životu. – Rešavanje problema je jedna od najefikasnijih nastavnih metoda za razvoj učenika. Zato su na Brainfinity takmičenju učenici izuzetno angažovani, rešavaju zadatke bez stresa i straha od greške, jer ne postoji samo jedan ispravan odgovor. Oni su detektivi, mali istraživači, putnici kroz vreme, preduzetnici koji imaju zadatak da reše određen izazov. Umesto „štrebanja“ i mehaničkog učenja, Brainfinity ujedinjuje znanje, snalažljivost i timski rad. Ovde se deca hvataju ukoštac sa realnim problemima, a matematika na ovaj način postaje funkcionalno primenljiva – ističe Anić. Zainteresovani đaci i nastavnici mogu da se prijave na www.challenge.institut.edu.rs .

Kula: Nova oprema za sportsku halu u Sivcu

Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez, zajedno s predsednikom Opštine Kula Damjanom Miljanićem, nedavno je obišao sportsku halu u Sivcu, za koju je preko konkursa Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu obezbeđena nova sportska oprema vredna dva miliona dinara. Batez je istakao da današnja poseta Sivcu predstavlja nastavak saradnje resornog sekretarijata i kulske opštine na daljem unapređenju uslova za razvoj sporta. Posebno je značajno, kako je naglasio, što se time utiče na veće učešće školske dece u sportskim aktivnostima i programima usmerenim na omladinski aktivizam. Opština Kula jedna je od vojvođanskih opština koja je najviše uložila u sportsku infrastrukturu, poput ovog ozbiljnog sportskog objekta u MZ Sivac. Resorni sekretarijat je podržao nabavku moderne opreme za ovu halu, a reč je o plafonskom elektropodiznom košu i setu za odbojku i tenis. Zadovoljan sam kako je ugrađena ova kvalitetna sportska oprema, koja je sada na raspolaganju svim generacijama, rekreativcima i profesionalnim sportistima, a cilj je bio da oni imaju mnogo bolje uslove za bavljenje sportom, istakao je Batez.

On je rekao da je ovo samo jedan od projekata realizovanih u protekle četiri godine i podsetio da je Pokrajinski sekretarijat za sport u opštini Kula u tom periodu uložio 21,7 milion dinara. Tim sredstvima opremljene su dve osnovne škole – „Isa Bajić“ u Kuli, gde je izgrađen multifunkcionalni teren i „Vuk Karadžić“ u Crvenki, gde je zamenjen pod u sportskoj sali. Batez je dodao da je u okviru tih sredstava resorni sekretarijat izdvojio i značajan deo od preko 10,2 miliona dinara za prvu fazu sanacije i adaptacije sportske hale u Crvenki, važne za vojvođanski sport jer su upravo u njoj stasavali veliki šampioni našeg rukometa.

Predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić istakao je da je saradnja resornog sekretarijata i ove opštine na izuzetnom nivou, kao i da su podsticaji koji dolaze iz Pokrajine veoma značajni ne samo u finansijskom smislu već i zbog kontuinuiranog razumevanja, stručne podrške i efikasnosti u rešavanju svih pitanja vezanih za razvoj sporta u ovom kraju. S novom opremom koju smo dobili od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, danas je ova sportska hala, koja je prošle godine otvorena, potpuno zaokružila svoju funkciju. Sada je sala opremljena da se predviđeni sportovi, a to su košarka, odbojka i tenis, bez problema odvijaju, istakao je predsednik Opštine Kula.

Somborski gimnazijalci prikupili sredstva za medicinske aparate

Gimnazijalci iz Sombora su i ove godine mnogima dali lekciju humanosti, prodavajući čestitke po gradu, oni su prikupili sredstva i donirali neophodne medicinske aparate Domu zdravlja. Maturanti Gimnazije “Veljko Petrović” uručili su Odeljenju pedijatrije Doma zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru medicinsku opremu i igračke za decu. U humanoj akciji je učestvovalo dvadesetak srednjoškolaca koji su kupili oksimetar za bebe i malu decu, kao i profesionalni inhalator. Srednjoškolci su za ovu akciju prikupili 88.000 dinara tako što su prodavali čestitke po gradu, koje su u toku slobodnog vremena sami izrađivali. “Na ideju smo došli tako što smo shvatili da neke svoje kreativne strane možemo primeniti i da od toga zaradimo novac i pomognemo deci u Somboru” rekla je Olivera Delić, učenica četvrtog razreda Gimnzaija “Veljko Petrović” u Somboru. “Prošle godine smo bili na Odeljenju za decu, a tokom prethodnih godina posetili smo i Dom za nezbrinutu decu i pomogli smo jednoj devojci…”dodala je Mia Tumbas, učenica istog razreda.

Zaposleni pedijatri pozdravili su humani gest somborskih gimnazijalaca, a uručena medicinska oprema i te kako im je potrebna u lečenju dece. “Mnogo će nam značiti ovi aparati, jer su dosadašnji plućni oksimetri bili namenjeni odraslima. Ovo je profesionalni inhalator koji će omogućiti pravilnu distribuciju leka, koji dolazi u disajni put, a isto tako će skratiti vreme i inhalacije, što je za naš uzrast vrlo dragoceno” ocenila je za RTV dr Lidija Banaković, načelnica u Dispanzeru za predškolsku decu. “Vrlo smo ponosni i dirnuti ovom njihovom akcijom, jer smatram da je za veliku pohvalu njihov entuzijazam i ideja humanosti, koju su pokazali u ovako mladoj dobi “potvrdio je dr Emeše Uri direktor Dom zdravlja “dr Đorđe Lazić.” Učenici somborske Gimnazije već pet godina organizuju slične akcije, a u njima su prikupili 350.000 dinara za humane namene. Ovo je svakako lekcija humanosti čiji primer treba slediti.

Čepom do osmeha u Mitrovici: Tableti za dečake obolele od autizma

Udruženje „Čepom do osmeha“uručilo je trojici dečaka Luki Vasiljeviću (13) iz Laćarka, Vukašinu Đurašinoviću (14) iz Mačvanske Mitrovice i Mihajlu Miljkoviću (6) iz Sremske Mitrovice, koji boluju od autizma, biti uručena tri tablet računara. Kako podsećaju organizatori, mogućnosti koje nudi IT tehnologija u vidu različitih aplikacija i sadržaja, mogu u velikoj meri da pomognu u komunikaciji deci sa autizmom i savladavanju jezičkih barijera, kao i da doprinesu razvoju motoričkih sposobnosti i pomognu inkluziji. Zahvaljujući prijateljima akcije, navode organizatori, kompanijama BeotelNet i Intek, tačnije njihovoj senzibilisanosti i tome što su prepoznali Udruženje kao sigurnog i pouzdanog partnera, uspeli su da obezbede tri tablet računara za Luku, Vukašina i Mihajla, za koje se nadaju da će pomoći u njihovom daljem opštem i socijalnom razvoju. Uručenju pomagala prisustvovali su  načelnik Gradske uprave za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, Vojislav Mirnić, njegova zamenica, kao i deca iz udruženja “Autizam govori srcem”.

Vremeplov: Veliki štrajk

Na današnji dan u petak 21. februara 1997. godine na vanrednoj sednici Opštinskog odbora sindikata radnika obrazovanja Vranja (predsedavao Živojin Jančić) razmatrajući Saopštenje ROS od 20. februara, prosvetari su prihvatili i Sporazum koji su sa Vladom Srbije potpisali Tomislav Banović i Dobrica Savić. Na istoj, vanrednoj sednici, data je podrška ROS, da nastavi dalјe pregovore sa Vladom Srbije. Od Republičkog odbora se, takođe, zahteva da pregovarački tim čine isklјučivo članovi ROS. Odlukom koju su vranjanski prosvetari doneli 21. februara, u svim školama u Vranju prekida se obustava rada prosvetnih radnika. Tako je i zvanično prekinut štrajk, bolјe rečeno njegov pokušaj. Jer, obustavu su u Vranju podržale i ispoštovale (nekoliko dana) samo sindikalne organizacije u dve srednje škole (Ekonomsko-trgovačka i Tehnička). Uprkos odluci OO učenici srednjih škola su nastavili bojkot započet 7. februara. Uprkos pokušajima, pa i javnom pozivanju putem RTV Vranje da se vrate na nastavu, srednjoškolci nastavlјaju svoj protest šetnjom ulicama.

Obustava rada u obrazovnim ustanovama Vojvodine je nastavlјena “sve dok Vlada ne potpiše sporazum sa Pregovaračkim timom”. Najniža cena rada u obrazovanju mora biti procentualno vezana za prosek privrede za prethodni  mesec, zaklјučeno je na sednici Pokrajinskog odbora Sindikata obrazovanja Vojvodine  toga 21. februara. POS je zatražio da se 24. februara sastane ROS obrazovanje Srbije. Članovi Pokrajinskog odbora ne prihvataju sporazum Vlade i predstavnika Saveza sindikata Srbije i ne smatraju da je Vlada ispunila sve zahteve prosvetnih radnika. Kako je rečeno koeficijenti nisu ni bili predmet zahteva nastavnika i profesora već vezivanje najniže cene rada za prosek privrede.

Dr Milorad Mijatović, predsednik Gradskog odbora Sindikata obrazovanja Novog Sada, ukazao je da na pregovorima u Vladi (20. februara) nije vršen pritisak na Pregovarački tim. Vladi je Pregovarački tim Sindikata ponudio dve varijante da se spor reši. Predstavnici Vlade su, međutim, jednostavno rekli: varijanti više nema, sporazum je potpisan, a mi ćemo kao Vlada učiniti sve da deca mogu da idu u školu. GOS Novog Sada zaklјučio je da se od škola koje su nagovestili da će od 24. februara početi da rade (osam), traži da preispitaju svoje odluke, odnosno da nastave sa štrajkom. GOS daje punu podršku Pregovaračkom timu i saglasan je da štrajk može prestati tek kad Pregovarački tim potpiše sporazum sa Vladom.

Nakon što su pregovori 20. februara neuspešno završeni  već sutradan  dešava se još jedna  nova  izdaja od strane „državnog“ sindikata – nastalu situaciju koristi Dušan Vatović, sekretar koordinatora pregovaračkog tima Jagoša Bulatovića koji šalje svim školama falsifikovano saopštenje pregovaračkog tima na osnovu koga se traži preispitivanje odluke o štrajku. To dovodi do zabune među prosvetnim radnicima, a u jednom broju škola započinje svakodnevno preispitivanje odluke o obustavi nastave.

Direktore škola svaki dan sazivaju načelnici okruga koji su takođe toga dana bili u Vladi  gde se se dogovarali kako da okončaju, milom ili silom, štrajk. Načelnici okruga će potom davati direktorima konkretne instrukcije o načinima delovanja u cilju suzbijanja štrajka i ne samo to već će i vršiti direktan pritisak  na direktore škola, ucenjivati i pretiti smenama. U taj petak 21.02.1997. Vlada uključuje sva raspoloživa sredstva za zaustavljanje štrajka. Protivno odlukama štrajkačkih odbora direktori stavljaju obaveštenja na škole da će nastava početi od ponedeljka 24.02.1997, sazivaju sastanke i nastavnička veća subotom, pa čak i nedeljom. RTS satanizuje prosvetu i poziva decu u škole. Prve počinju da rade škole koje se rukovode informacijama iz „državnog“ sindikata. U mnogim školama dolazi do nesloge i razbijanja jedinstva kolektiva.

Vremeplov: Umro Spinoza

Na današnji dan 21. februara 1677 godine umro je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, tvorac monističkog determinizma. Izdržavao se brušenjem optičkih sočiva i  odbio je katedru u Hajdelbergu, jer je želeo da očuva potpunu intelektualnu nezavisnost. U mladosti je isključen iz jevrejske zajednice i anatemisan pod optužbom da je govorio o telesnoj prirodi Boga. Dokazivao je da filozofija “nema druge svrhe osim istine”, dok religija teži jedino pokoravanju. Znatno je uticao na francuske prosvetitelje. Za života je objavio “Teološko-politički traktat” i “Principe filozofije Renea Dekarta”, a posthumno je objavljeno njegovo kapitalno delo “Etika”.

Vremeplov: Objavljen Komunistički manifest

“Komunistički manifest” Karla Marksa i Fridriha Engelsa objavljen je na današnji dan 21. februara  1848.

Vremeplov: Umro papa Julije II

Na današnji dan 21. februara 1513. godine umro je papa Julije II, izvorno sveštenik Đulijano dela Rovere, od 1503. do smrti 1513. papa Julije II, najveći pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od Mikelanđela Buonarotija, svog bliskog prijatelja, naručio je izradu fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, uključujući džinovski “Strašni sud”, od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra u Vatikanu, a Rafael je oslikao njegove privatne odaje.

Vremeplov: Rođen Raša Plaović

  Nemački  bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. godine uveo metodu pregleda krvi, pomoću koje je utvrđivano postojanje sifilisa rođen je na današnji dan  21. februara 1866. Proučavao je i strukturu ćelija, antitoksine, uzroke tuberkuloze i raka i bavio se izolacijom i identifikacijom zaraznih klica.

Vremeplov: Rođen Milan Kašanin

Na  današnji dan 21. februara  1895. godine rođen je Milan Kašanin, srpski književnik, muzeolog, esteta, istoričar umetnosti, prevodilac. Rodio se u Belom Manastiru (Baranja) a gimnaziju je završio u Novom Sadu. Studirao je na pariskoj Sorboni estetiku i istoriju umetnosti. Radio je u Ministarstvu prosvete, zatim kao upravnik Muzeja savremene umetnosti. Godine 1936. Muzej savremene umetnosti i Istorijsko-umetnički muzej su spojeni i oformljen je Muzej kneza Pavla i za direktora je postavljen Kašanin. Zbirku Muzeja savremene umetnosti oformio je sam knez namesnik Pavle, iz privatnih sredstava, takođe veliki zaljubljenik u umetnost. Kao lični prijatelj Kneza Pavla, posle Drugog svetskog rata Kašanin je živeo potpuno skrajnuto, od retkih prevodilačkih poslova – nepotpisanih, da bi docnije bio postavljen za rukovodioca novoosnovane Galerije fresaka. Bio je pokretač i glavni urednik izuzetnog časopisa “Umetnički pregled” (1937-1941) koji je uživao svetski ugled. I kao književnik bio je izuzetan stilista. Dela: “Jutrenja i bdenja”,”Slučajna otkrića”, “Zarobljenici”, “Kamena otkrića”, “Srpska književnost u srednjem veku”, “Srpska umetnost u Vojvodini”.

Vremeplov: Rođen Segovija

 Španski gitarista Andres Segovija, najveći majstor tog instrumenta u 20. veku rođen je na  današnji dan 21. februara1893. Već sa sedam godina počeo je da priređuje koncerte širom sveta, izvanredno tumačeći dela klasičnih majstora, čime je gitaru uvrstio u koncertne instrumente ozbiljne muzike.Transkribovao je za gitaru niz kompozicija Johana Sebastijana Baha. Mnogi kompozitori posvetili su mu dela koja su komponovali za gitaru

Vremeplov: Proglašen Ustav – uvod razbijanje SFRJ

Na  današnji dan 21. februara 1974. godine u  Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je rečeno da je “nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja”, kojim je zemlja konfederalizovana, a Srbija dezintegrisana, pretvaranjem njenih pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne “države u državi”. Ustavno rešenje iz 1974. omogućilo je i pripremilo razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih 20. veka.

Četrnaestogodišnjak ubio dva psa, ukrao auto, ovcu, jagnje, jare…

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su maloletnika iz Bačkog Petrovog Sela, zbog postojanja osnova sumnje da je, u ovom mestu, učinio više krivičnih dela krađa i teška krađa. Sumnja se da je, pre tri dana, iz nezaključane kuće, ukrao torbicu sa dokumentima, dva mobilna telefona i ključeve od automobila kojim se odvezao i zatim ga ostavio, bez jedne registarske tablice.Ovaj četrnaestogodišnjak se, takođe, tereti za krađu manje kase sa novcem iz jednog automobila, kao i za krađu raznog alata iz drugog.Sumnja se i da je, iz štale jednog meštanina, ukrao ovcu, jagnje i jare.

On je osumnjičen i da je provalio u kuću u Bačkom Petrovom Selu i da je ukrao iz nje nameštaj i garderobu. Sumnja se da je, pritom, ubio dva psa u dvorištu, pa ga krivična prijava tereti i za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja. Maloletnik je priveden nadležnom sudiji Višeg suda u Zrenjaninu koji mu je odredio pritvor, do 30 dana.

Tinejdžerka iz Beograda četiri noći igrala igrice i završila u bolnici

Za vikend je jedna tinejdžerka od 17 i po godina danju spavala, a noću je sa drugaricom igrala igrice i gledala filmove na mobilnom telefonu i  posle četiri dana to je rezultiralo konvulzivnim napadom, rekla je za RTS doktorka Ivana Stefanović iz beogradske Hitne pomoći To, prema njenim rečima, i dalje ne znači epilepsiju, ali mora da se sprovede detaljna dijagnostika. “Ono što jeste činjenica da danas postoje termini TV epilepsija, napadi prouzrokovani video-igricama”, rekla je doktorka i pozvala roditelje da obrate pažnju na to koliko im deca provode vremena na kompjuterima i telefonima.

Društvene mreže, kompjuterske igre ili nedostatak volje – samo su neki od razloga što su mladi fizički neaktivni. Ovakav način života, osim do gojaznosti, dijabetesa ili poremećaja sna, tinejdžere vodi i u depresiju, pokazuju najnovija istraživanja. Naime, vežbanje podiže nivo neurotransmitera kao što je glutamat, a čiji nedostatak često dovodi do neraspoloženja, pa i težih poremećaja u ponašanju, naročito kod mladih.

Studija je pokazala i da je, na primer, svakih 60 minuta dodatne neaktivnosti dnevno tinejdžere približavalo depresiji za novih 11 procenata. Za smanjenje ovog rizika nije nužna intenzivna fizička aktivnost, već je dovoljna i povremena rekreacija, umesto kontinuirane pasivne posvećenosti mobilnim telefonima i kompujerskim igrama, naglašavaju stručnjaci.

Krivična prijava protiv direktora Centra zbog zanemarivanja dece iz Novog Kozjaka

Protiv direktora Centra za socijalni rad iz Alibunara Zorana Prebiračevića i stručnih radnika tog centra biće podnete krivične prijave zbog propusta u radu u slučaju šestoro maloletne dece iz Novog Kozjaka, koja su bez oca i majke živela u trošnoj kući bez osnovnih uslova za život, objavila je juče Radio-televizija Srbije (RTS). Osim postupaka krivične odgovornosti Skupštini opštine Alibunar biće dostavljena inicijativa za razrešenje direktora Centra zbog propusta u radu. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku saopštio je da je, na osnovu inspekcijskog nadzora i nadzora nad stručnim radom, Komisija konstatovala da će direktoru biti naloženo da utvrdi odgovornost zaposlenih i da će biti iniciran postupak pred Etičkim odborom Komore socijalne zaštite radi utvrđivanja povrede kodeksa profesionalne etike stručnih radnika, naveo je RTS. Kako je navedeno u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata, inicijativa o smeni direktora biće dostavljena opštini Alibunar. Pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić je nakon urgentnog zbrinjavanja šestoro dece iz Novog Kozjaka rekao da će javnost biti upoznata sa ishodom inspekcijskog nadzora i nadzorom nad stručnim radom i predloženim merama prema odgovornim licima. U izveštaju se navodi da je Centar za socijalni rad načinio pet grubih propusta time što nije zaštitio decu, što im nije pružio materijalnu podršku, ali i zato što nisu kontinuirano praćene potrebe dece, a uočeni su i propusti u vođenju slučaja u organizovanju zaštite dece. Navedeno je da direktor Centra za socijalni rad u Alibunaru nije obezbedio zakonitost rada Centra u skladu sa Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, čime je onemogućeno ostvarivanje prava korisnika. Direktor Centra nije postupao saglasno propisanoj odgovornosti u upravljanju i organizovanju radnog procesa, niti je preduzimao mere u kontroli postupanja prema zaposlenima. Komisija je konstatovala da će se protiv direktora i stručnih radnika inicirati postupak krivične odgovornosti, da će biti naloženo direktoru da utvrdi odgovornost zaposlenih i da će biti iniciran postupak pred Etičkim odborom Komore socijalne zaštite radi utvrđivanja povrede kodeksa profesionalne etike stručnih radnika. Pored pokretanja krivične odgovornosti Skupštini opštine Alibunar biće dostavljena inicijativa za razrešenje direktora Centra zbog propusta u radu.